Hvala vam, gospodine Kovačeviću.
Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, o podnetom amandmanu i o Predlogu zakona u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Zoran Tomić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podneti amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Tomić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Siniša Mali, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, evo nekoliko stvari koje će u ovoj diskusiji pre svega imati tendenciju da objedine i prethodne rasprave koje smo imali po ovim amandmanima, ali u svakom slučaju evo dve rečenice samo da kažem i o tržištu kapitala. Smatram da uređeno tržište kapitala u Republici Srbiji u svakom slučaju daje i sve druge predispozicije finansije, budžetske i svake druge stabilnosti Republike Srbije, kao i njenog sveukupnog razvoja. Mislim da je ta oblast potpuno i dobro uređena u Republici Srbiji i u svakom slučaju to su stvari o kojima ne moramo mnogo da polemišemo.

Međutim, s obzirom da sam se prijavio još na prethodnom amandmanu gde se razgovaralo o amandmanu gospodina Rističevića vezano za elektronske medije, želeo sam, s obzirom da do sada nisam imao priliku da nekoliko stvari kažem i o tome što se dešava ovih dana o elektronskim medijima, pa moram reći i u određenim pisanim medijima i generalno medijima, a tiče se pre svega napada na našu, po meni, najvažniju nacionalnu kompaniju, a to je „Telekom“ Republike Srbije. Ta kontinuirana kampanja ima za cilj i strategiju da pre svega uruši poslovanje i poziciju ne samo na regionalnom, već i na međunarodnom tržištu, u smislu pružanja usluga i svega onog što „Telekom“ Republike Srbije radi. Ima za cilj da slomi „Telekom“ Republike Srbije na način kakav je već bio poznat u ranijem vremenskom periodu, a lomljenje „Telekoma Srbije“ išlo je pre svega u kontekstu načina funkcionisanja rada bivšeg režima i pre svega Dragana Đilasa, koji je preko svojih nekoliko multifleks firmi, koje su na različit način osnivane kako u Srbiji, tako i u regionu, u kontinuitetu pljačkala kako matični „Telekom“ Republike Srbije, tako i ćerke firme „Mtel“ Crne Gore i „Mtel“ Republike Srpske.

Međutim, ono što je i te kako važno u svemu ovome reći jeste da ovi napadi koji su ovih dana krenuli, a vidim da se ponavljaju u kontinuitetu, da je juče Marinika Tepić ponovo dobila domaću zadaću, očigledno da, s obzirom da ima tu dualnu ulogu, je l', naravno, mi nju poznajemo kao nekoga ko je iz sveta politike, ali javnost Republike Srbije ne poznaje dovoljno činjenicu da je ona zaposlena u firmi Dragana Đilasa, čije su firme u kontekstu „Junajted grupe“ suprotstavljene tržišno „Telekomu“ Republike Srbije, pa napad na „Telekom“ Republike Srbije, „Telekom“ Republike Srpske ili „Telekom“ Crne Gore idu u tom pravcu koji podrazumeva da se pojača potencijalno pozicija konkurentske firme ili konkurentskih medijskih firmi za čiju priču i sve ono ostalo radi Marinika Tepić.

U tom kontekstu nekoliko bih stvari želeo da posebno istaknem. Smatram napadi na direktora „Telekoma“, gospodina Lučića, kao i na direktoricu MTL BiH Jelenu Trivan ide upravo u tom pravcu i da se nadovezani na tu činjenicu da se osmisli što konkretniji napad koji bi imao direktnu štetu za „Telekom“ Republike Srbije i njegovu poziciju.

Ono čemu se oni nadaju da u nekom njihovom paralelom univerzumu ponovo dođu na vlast, pa da matično preduzeće „Telekom“ Republike Srbije pljačkaju kako ovde tako i u regionu. Ono što javnost Republike Srbije ne zna dovoljno, a očigledno da upravo ovakvim napadima žele da zabašure tu priču, s obzirom tužilaštva o kojima smo danas raspravljali, koje ćemo da glasamo danas, nisu radili svoj posao u kontekstu istraživanja svih firmi u regionu koje su povezane sa matičnom firmom Dragana Đilasa.

Ja mogu o tome da govorim mnogo o firmama koje je dragan Đilas ima u BiH, tačnije u Republici Srpskoj. Na desetine i desetine poslova, ne samo u oblasti medija već, pre svega, postavljanja različite mreže u kontekstu digitalizacije i svega ostalog, on ima čitav niz firmi koje služe isključivo da izvlače novac iz „Telekoma“ Republike Srbije, pa i „Telekoma“ Republike Srpske i „Telekoma“ Crne Gore. Radio je to sigurno barem jednu deceniju. Naravno da kada vam prestane taj izvor finansiranja koji punite u milionskim iznosima, da ste vi frustrirani, da je vaša jedina želja i politička platforma da se vratite na vlast, a poziciju koju ćete dobiti, ne zanimaju njih mnogo pozicije, državne, gradonačelničke, njih zanimaju pozicije gde će oni moći da nastave svoj biznis u kontekstu priče koja podrazumeva da izvlače javna sredstva iz naših najvažnijih javnih preduzeća, pre svega, smatram iz naše najvažnije nacionalne kompanije, a to je „Telekom“ Srbija.

U tom kontekstu mislim i napadi na Jelenu Trivan u njenoj ulozi direktora Filmskog centra Srbije, od strane Gorana Markovića, upravo instruirani sa ove strane, iz prostog razloga zato što i ti napadi, koliko god se o njima pričalo nisu razjašnjeni zašto. Želim ovom prilikom da kažem nekoliko stvari koje su izuzetno važne po tom pitanju.

Filmski centar Srbije odbio je scenario za film Gorana Markovića iz prostog razloga, ja potpuno opravdavam tu činjenicu, zato što je scenario tog filma trebao da ponizi kompletan srpski narod u regionu, pre svega u Republici Srpskoj, ismejavajući kroz taj scenario prvog predsednika Republike Srpske, dr Radovana Karadžića, pa i ukupnu borbu naroda Republike Srpske u kontekstu stvaranja Republike Srpske. Stavljajući određen fragment, da kažem, u kontekstu svega onoga što je dr Radovan Karadžić doživeo i progon koji je imao u periodu posle rata i svega ostalog, u kontekst tako ružnog momenta, koji se opisuje u tom scenariju koji ide u tom pravcu da se dr Radovan Karadžić predstavi kao neko koga je krila BIA, podvodila mu, ne znam ni ja, žene, dovodila ga u neku situaciju koja je sramna, i da se takav film snimi i da se to finansira iz budžeta Srbije, odnosno iz budžeta Filmskog centra Srbije i da plaćaju svi građani Srbije.

To je taj način kako oni vrše pritisak na institucije Republike Srbije u kontekstu toga kakvu oni istinu žele, jer se gnušaju svega što je srpsko. Evo koliko se gnušaju, možda bi najbolje opisala rečenica u intervju, s obzirom da pratim sve medije, a pogotovo volim da pratim medije koje su iz ovog koncerna, multipleksa Đilasa, Šolaka koje finansiraju, pa njihove nedeljnike.

Između ostalog u jednom od tih nedeljnika, da ih ne bi posebno reklamirao, Goran Marković koji je imao intervju, koji je sada postao zvezda, kaže za Srbiju – današnja Srbija, citiram Gorana Markovića – današnja Srbija nastala je raspadom Jugoslavije, bez ikakve radosti i ideala. Ona je patrljak nekadašnje zemlje. Eto kako Goran Marković doživljava Republiku Srbiju. Ja volim i „Nacionalnu klasu“ Gorana Markovića i normalan sam čovek i svi smo se radovali tim filmovima i „Majstore, majstore“ i „Sabirni centar“ i „Variolu Veru“, ali ne volim „Turneju“.

Ne volim „Turneju“ zato što je ponizila svakog normalnog Srbina u Republici Srpskoj, u Krajini i predstavila nas tamo u tom filmu koji je finansiran od strane bivše vlasti, kao neke divljake, kao neke zaostale ljude, itd.

Kakav je vrednosni opus Gorana Markovića prema izbeglicama koje su našle svoj dom iz BiH, iz Hrvatske, sa KiM, ovde u centralnoj Srbiji, Vojvodini, možda najbolji govori njegov intervju gde je on o izbeglicama pisao na sledeći način, pa kaže – posmatram njihove poglede, užagrene poglede, slušam oskudni rečnik, kojim se izražavaju, primećujem govorne mane, koje postaju novi stil komunikacije.

Tako Goran Marković doživljava sve Srbe koji se nisu rodili na Dorćolu ili na Vračaru, kojim se on dodvorava i pokušava na određen način da taj vrednosni obrazac, nametne kao dominatno.

Ono što je ključno u svemu ovome, i što poručuje svima onima koji poručuje svima onima koji podržavaju za ove silne uvrede, pretnje i beščašće, koje je Goran Marković, uputio prema Jeleni Trivan, a pre svega prema predsedniku Republike Srbije, da možda pročitaju šta o scenariju zbog koga je pokrenuta ova lavina i niz uvreda, koje su krenule prema predsedniku Republike Srbije, a to je što nije dobio novac, da on može da radi šta hoće i sada mi treba, jel da izdvajamo novac iz budžeta, da pljujemo po svom narodu, po svojoj istoriji, po svojoj borbi, da bi on bio zadovoljan i da bi ćutao.

Nikada na takve ucene i uvrede nećemo pristati, bez obzira što će to podrazumevati da on sutra kada uradi intervju u nekom od nedeljnika, izađe na neke ekološke kvazi proteste, neće u intervjuu koji ima šest ili sedam strana, spomenuti ni jednu temu oko ekologije, već će da pljuje po našem nacionalnom identitetu, po istoriji i prema svakom onome ko želi da sačuva to, nadogradi i uradi nešto što je važno za sve ono što je kultura sećanja, itd.

Prema tome, razdvojimo stvari koje su važne u svemu ovome, nazovimo stvari pravim imenom, nećemo nikada dozvoliti da određene stvari u ovom pravcu idu onako kako su zamislili oni koji su manjina, manjine, ne znam kako bih ih nazvao, koji pokušavaju agresivnom kampanjom, uz kanale komunikacije, koje su predstavljene kroz ovu multipleks firmu Dragana Đilasa, Šolaka, da pritisnu sve nas i da se mi povučemo, zato što su oni agresivniji.

Kod nas nema agresije, kod nas ima razum, ima nacionalno dostojanstvo, ima naša ponosna istorija, ima naša KiM, ima naša Republika Srpska, ima naš narod koji živi u regionu, sa časnom istorijom i časnom ulogom, a nikada se nećemo povinovati tim pritiscima.

Goranu Markoviću, i svim njegovim sledbenicima koji ga ovih dana, nazovi podržavaju, preporučujem da pročita tvit ćerke Radovana Karadžića, koja je potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, dr. Sonje Karadžić, šta je rekla o scenariju i šta je rekla o samom Goranu Markoviću.

Zahvaljujem, gospodinu Šukalu.

Sledeći je narodni poslanik Vladica Maričić.

Hvala vam predsedavajući, uvaženi ministre Mali, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sada raspravljamo o amandmanu, o dva amandmana koje je kolega Zoran Tomić, podneo na Zakon o tržištu kapitala, koji je izuzetno kvalitetan zakon, koji i dalje reformiše, ubrzava, čini dinamičnim i boljim tržište kapitala, a dva amandmana koja je kolega Zoran Tomić podneo, dodatno poboljšavaju taj zakon, koji je sam kao Vladin predlog , bio izuzetno dobar.
Sve ovo pokazuje kvalitet naše zakonodavne procedure, koja uključuje Vladu kao predlagača, nas narodne poslanike kao eventualne podnosioce amandmana, raspravu u načelu, raspravu po odborima.
Takođe bih se osvrnuo i na prosvetne zakone o kojima je malo pre bilo reči, odnosno amandmane koji su podneti na prosvetne zakone. U utorak je raspravljano o setu zakona koji reformišu naš sistem obrazovanja, danas o amandmanima, a sve to pokazuje koliko ova država studiozno pristupa reformi svakog segmenta, konkretno reformi obrazovanja.
Znači, ovde je najbitnije uvođenje državne mature kao kapitalnog projekta u reformi našeg obrazovanja, koja treba dalje da odredi put i sudbine generacije učenika. Naravno, mi tome detaljno pristupamo i pažljivo reformišemo sistem, kako bi za one koji ulaze u sistem obrazovanja, da li je to osnovno, školsko, srednješkolsko, bio što manje stresan, odnosno što više predvidiv. To ranije nije bio slučaj.
Mi koji smo mlađi i koji smo se tada školovali, ali i oni stariji koji su pratili sistem obrazovanja znaju da je reforma obrazovanja krenula tamo negde 2000. godine i da su petooktobarci u tu reformu ušli čisto zbog reforme, nije se znao cilj reforme, znalo se da se mora dekonstruisati do tada važeći sistem obrazovanja koji je bio dobar, ali koji nije odgovarao ciljevima države koju su oni želeli da uspostave posle 5. oktobra 2000. godine. Oni, naravno, sistem nisu reformisali prema potrebama privrede, setićemo se da tada privrede skoro i da nije bilo, ono malo privrede što je zaostalo posle sankcija 90-ih godina oni su uništili njihovim pljačkaškim, burazerskim privatizacijama.
Prave reforme državnog sistema, a koje su krenule od ekonomskih i fiskalnih reformi, krenule su u stvari tek 2014. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade. Krenulo se od ekonomskih reformi, da bi ih pratile sve druge društvene reforme svih sistema, pa i sistema obrazovanja u našoj zemlji. Tada kada smo krenuli da reformišemo sistem obrazovanja.
Prvo što je uočeno kao problem je katastrofalno stanje u kojem su se naše škole nalazile posle decenija nebrige i zapostavljanja. Mnoge škole i dalje su imale poljske toalete, a one koje su imale klasične toalete oni su bili izuzetno neuredni i nefunkcionalni. Tada su krenula ulaganja u rekonstrukciju tih škola, u rekonstrukciju toaleta, pa je neko iz opozicije posprdno hteo da kaže da je Aleksandar Vučić predsednik Vlade za toalete, na šta je on spremno dočekao i odgovorio da je on predsednik Vlade za čiste, uredne i rekonstruisane toalete, za razliku od svih onih koji su pre njega vodili ovu državu, predsednika, premijera, ministara, koji su u stvari bili premijeri za neuredne toalete, premijeri za poljske toalete.
Pre jedno desetak dana, kada je predsednik Aleksandar Vučić boravio u poseti Nišavskom upravnom okrugu, konkretno u Ražnju, on je rekao da je od 2014. godine naovamo država uložila u rekonstrukciju 181 škole. Ako znamo da u Srbiji postoji 169 jedinica lokalne samouprave, to je u svakoj jedinici lokalne samouprave bar po jedna rekonstruisana škola.
Ja se opet vraćam na tu posetu predsednika Aleksandra Vučića, koja je bila trodnevna, sredinom ovog meseca, Nišavskom upravnom okrugu. Prošle nedelje sam više govorio o poseti Nišu, sada bih o poseti dvema malim opštinama, konkretno opštini Ražanj i opštini Doljevac, a tiče se rekonstrukcije škola u tim mestima. U Ražnju je okončana prva faza rekonstrukcije osnovne škole koja je pre rekonstrukcije, kako je i predsednik to primetio, izgledala jezivo. Sada su tu osmesi na licima dece, škola izgleda mnogo bolje i ulazi se u drugu fazu rekonstrukcije.
Druga opština koju je predsednik posetio je opština Doljevac. Tamo je posetio rekonstruisanu zgradu javne biblioteke sa koncertnom dvoranom. Predsednik opštine Doljevac, gospodin Goran Ljubić, spremno je izašao sa projektima za rekonstrukciju osnovne škole u Doljevcu i izgradnju nedostajuće vodovodne i kanalizacione mreže, što je predsednik Vučić, naravno, odmah odobrio. To je milion evra za rekonstrukciju škole i šest i po miliona evra za izgradnju nedostajuće vodovodne i kanalizacione mreže, čime je predsednik Vučić u stvari poslao jasnu poruku svim građanima Srbije, kako onima koji žive u velikim gradovima, tako i onima koji žive u malim opštinama, da brzina razvoja tih njihovih mesta zavisi isključivo od lokalne samouprave i spremnosti da izađe sa gotovim projektima, a da država ima para i da je država spremna da uloži u svaku opštinu, u svaki grad, u svako selo u Srbiji.
Problemi malih mesta znamo da su različiti u odnosu na probleme nas koji dolazimo iz velikih gradova. Oni se često suočavaju sa nedostatkom infrastrukture, sa možda dotrajalim školama i, naravno, sa nedostatkom radnih mesta.
U Ražnju je predsednik Vučić obećao otvaranje pogona namenske industrije, isto kao što se to desilo i u Kuršumliji. U mnogim malim mestima gde nedostaje infrastruktura nemoguće je pronaći nekog većeg investitora, neku privatnu stranu kompaniju da investira tamo. Država šalje jasnu poruku da ni ti ljudi neće ostati na cedilu, da i tamo dolaze državne investicije, da se tamo otvaraju državne fabrike. Kao što danas imamo proizvodnju borbenih vozila "Lazar" i "Miloš" u Kuršumliji, tako ćemo uskoro i u Ražnju, malom mestu u Nišavskom upravnom okrugu, imati proizvodnju namenske industrije, određeni pogon, znači, srpske namenske industrije, koncerna srpske namenske industrije.
Važan segment u reformi našeg obrazovnog sistema jeste i uvođenje dualnog obrazovanja, iza koga je takođe stao predsednik Aleksandar Vučić. To dualno obrazovanje već pokazuje dobre rezultate. Učenici već posle završene srednje stručne škole, gde su pohađali određene module dualnog obrazovanja, lako nalaze posao u industriji. Naravno, dualno obrazovanje nije moglo iz tih razloga da bude uvedeno 2000. godine, 2004. godine, 2008. godine, jer tada nismo imali industriju, tada je škola služila za školovanje kadrova za tržište rada u onom negativnom smislu, za biro rada.
Danas školujemo kadrove za tržište rada u pozitivnom smislu, da bi ti kadrovi mogli odmah posle završene škole ili završenih studija da pronađu posao i primenjuju ono što su naučili tokom školovanja.
Sama kruna povezivanja obrazovnog sistema sa privredom jesu naučno-tehnološki parkovi. Trenutno ih u Srbiji ima četiri - Niš, Čačak, Beograd i Novi Sad. Srbija se na tome neće zaustaviti. U planu je izgradnja novih naučno-tehnoloških parkova i dalja integracija obrazovnog sistema sa privredom.
U danu za glasanje, na početku govora sam rekao, kao i Vlada Republike Srbije, ja ću podržati amandmane na Zakon o tržištu kapitala koje je podneo kolega Zoran Tomić, kao i amandmane na prosvetne zakone koje je uložio Odbor za obrazovanje, naravno kao i moje kolege iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu".
Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maričiću.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.
Poštovani ministre Mali, nije apsolutno slučajno što danas govorimo o ovim temama, što imamo i što smo izloženi kao država ogromnim pritiscima po pitanju geopolitike, po pitanju međunarodnog položaja naše zemlje.
Nije slučajno, ministre Mali, što ste i vi predmet jedne brutalne višegodišnje kampanje, s obzirom da ste čovek koji je na jedan pravi, dobar i kvalitetan način, to moram da istaknem sledili politiku i viziju predsednika Aleksandra Vučića i doveli ovu zemlju do toga da ove godine budemo šampioni u privrednom rastu.
Valjda je to nešto što treba da opredeli, u stvari, po čemu se opredeljuju građani Srbije kada je u pitanju procena ko vodi ovu zemlju na pravi način, ko ima pravu viziju, ko je lider, a ne prema tome da se jedan mali broj ljudi iz kruga dvojke opredeljuje i on definiše sebe kao jedan jedini sud ko je kvalitetan, ko je dobar, ko je kadar da upravlja državom i ko je kadar da upravlja budžetom.
Vi ste to, ministre Mali, dokazali. Pokazali ste se i tokom Kovid krize, pokazali ste se i u postkovid periodu i naravno da ćete i u narednom periodu imati podršku i nas i našeg predsednika Aleksandra Vučića dok god imate takve rezultate koji utiču na boljitak i na standard građana Republike Srbije.
Sve dok beležimo rezultate koji se tiču jačanja i pospešivanja poslovnog ambijenta u našoj zemlji, pospešivanja i atraktivnosti naše zemlje po pitanju i stranih direktnih investicija i domaćih investicija mi ćemo se naravno boriti i nećemo ćutati, kao što su to moje uvažene kolege već tokom celog dana govorile, na sve one i optužbe i na sve one napade koji na jedan brutalan i kontinuiran način traju već nekoliko godina samo i isključivo zbog toga jer im je jedini cilj da dođu do budžeta, da dođu do para.
U tom smislu i u tom njihovoj nameri jedina, najveća prepreka i smetnja jeste Aleksandar Vučić, jeste SNS koja je dovela do toga da ova zemlja bude i postane za samo nekoliko godina jedna moderna država, ekonomski snažna, vojno dosta osnažena i respektabilna, koju uvažavaju svi mogući partneri sa svih svetskih meridijana i to pokazuje i činjenica da danas Srbija ima investicije iz svih delova sveta, da ona, ono što je u spoljnoj politici najbitniji, ono što je predsednik Vučić uspeo da napravi od naše zemlje, predstavlja jednog pouzdanog partnera.
Naravno da moram da se osvrnem i na amandman mog uvaženog kolege Marijana Rističevića, koji evo već duže vreme sigurno puno muka zadaje i nervira te tzv. drugosrbijance, te tzv. borce za demokratiju, demokratsko uređenje, slobodu medija, slobodu govora, ekonomske slobode, kao da to SNS i Aleksandar Vučić već u proteklih nekoliko godina nisu u najvećoj mogućoj meri uspostavili za Srbiju, jer za vreme SNS imamo najveće ekonomske slobode, jer ne bi investirali ljudi i ne bi investirale kompanije iz Amerike, iz Rusije, iz Kine, iz Nemačke, iz Italije, iz mnogo, mnogo zemalja na svetu da ovde u Srbiji ne postoje ekonomske slobode, da Srbija nije stabilna država i da nije država u kojoj može da se predviđa poslovanje i u kojoj može da se predviđa ono što će se dešavati u narednih nekoliko godina i to zahvaljujući tome što imamo na čelu države čoveka, lidera koji zna šta je država, koji zna kako zaštiti vitalne nacionalne interese.
Marijan Rističević je govorio o tome mnogo puta, moram da priznam, ne samo sada, mnogo puta u protekle tri, četiri godine i moram da podržim njegov amandman i sve ono što je govorio zbog toga što je to jednostavno istina.
Istina je da svi ti mediji koje je on pominjao, tajkunski mediji, mediji finansirani od strane, u najmanju ruku rečeno, špekulativnog kapitala tajkuna Đilasa, Šolaka koji lobiraju širom sveta, od Brisela do Vašingtona kako bi naravno ostvarili svoj jedan jedini cilj, cilj medija koji koriste u te svrhe, a to je da sruše predsednika Aleksandra Vučića i u tom domenu oni ne biraju sredstva.
Nema demokratije i nema demokratskih sloboda, gospodine Martinoviću, kada oni kao glavnu vest pre neki dan stave nekog potpuno nebitnog čoveka koji je, možete zamisliti, opsovao onako masno predsednika države Aleksandra Vučića. To je jedna od glavnih vesti na portalu „Nova S“. Zamislite tu slobodu, te borce i te slobodarske pregaoce koji su ponudili građanima Srbije to da se na tom portalu objavi tako važna vest?
I tako dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom imamo sad jednu situaciju da smo došli do toga da je postalo normalno da neko psuje majku predsedniku Republike, da neko crta metu na čelu njegovog sina, njegovog brata, njegovog oca, njegove dece, njegove supruge.
Postalo je kao narativ sasvim normalno, a mi ovde iz SNS poručujemo da ćemo se uvek boriti za to da kažemo istinu građanima Republike Srbije, da kažemo istinu da su napravljeni zbog toga da bi učestvovali u rušenju predsednika Aleksandra Vučića, a samim tim u rušenju stubova naše države, našeg prosperiteta i budućnosti koju ima ovaj narod zahvaljujući upravo toj posvećenosti, zahvaljujući pravom patriotizmu koji je Aleksandar Vučić uveo kada je postao premijer 2014. godine.
Naravno da ćemo to i o tome stalno govoriti, da ćemo se boriti upravo za sve ove slobode o kojima sam malopre govorio, ali na jedan pravi način, imajući u vidu interese naših građana naše zemlje.
Podsećam naše građane da smo mi na našoj velikoj skupštini naše političke partije utvrdili, kao jedna sigurno od najozbiljnijih, najvećih političkih partija u ovom delu Evrope, u celoj Jugoistočnoj Evropi, 10 tačaka za budućnost. Deset tačaka ne za 3. april, 10 tačaka za narednih 30, 40, 50 godina, 10 tačaka za naš narod i za naše građane i jedna od ključnih tačaka je vođenje samostalne i nezavisne politike naše zemlje i određivanje interesa Srbije, srpskog naroda i svih građana koji žive u Republici Srbiji kao ključnog prioriteta, a ne da imamo prioritete koji se tiču stranih država, stranih centara moći, koji imaju za cilj da iskoriste naše resurse, naše ljude, pa još ako je to džabe, pa još ako mogu da nekoga plate za to, pa još ako plate sitnu cenu, naravno da će to da rade. To je normalno, a ono što je posao svake države i svakog ozbiljnog državnika, a to radi predsednik Aleksandar Vučić je da se žestoko, na dnevnom nivou, 24 sata dnevno, naravno, bori protiv toga.
Veliki će biti pritisci u narednom periodu. Vidite sada da je glavni parija u celoj Evropi Viktor Orban samo zbog toga što je ponudio pomoć i podršku Republici Srpskoj, samo zbog nekoliko njegovih izjava koje su bile iskrene… Pa, zar ne živimo svi u demokratskom, zar ne stremimo tim evropskim standardima koji kao prvu tekovinu tih demokratskih standarda i civilizacijskih vrednosti imaju upravo slobodu govora i slobodu mišljenja?
Sada je Viktor Orban na stubu srama jednog dela te tzv. liberalne leve Evrope samo zato što je izneo svoje mišljenje i samo zato što podržava narod i ljude i rukovodstvo Republike Srpske i biće tih izazova u narednom periodu, ali Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka su pokazali da imaju kapacitet da se bore sa takvom vrstom izazova i naš narod, građani Republike Srbije, ne treba apsolutno da se brinu za svoj ekonomski položaj, za naše nacionalne interese, za njihovu odbranu dok god je na čelu države Aleksandar Vučić, koga mi ovde snažno podržavamo.
Hvala.

Hvala vam.

Na član 154. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Tomić.

Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, amandmane koje sam podneo na Predlog zakona o tržištu kapitala su zapravo samo jedna mala dopuna jednog odličnog zakona koji ima intenciju da dalje unapredi i razvije tržište kapitala u Srbiji kao jedan od novih oblika za finansiranje poslovanja preduzeća u Srbiji i to je jedan od načina koji će dalje omogućiti razvoj naše privrede i ekonomije i ostvarivanje onih ciljeva koje smo propisali Programom „Srbija 2025“, ali i drugim merama koje su predviđene za dalje unapređenje života i kvaliteta života građana u Republici Srbiji.

Ono što je svakako za pohvalu jeste što je ovaj zakon u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama i još jedan je pokazatelj i dokaz da smo istrajni na putu ka EU i da sve ono što je dobra praksa i primer EU mi preuzimamo i implementiramo na našem području i na taj način i naše područje i našu ekonomiju činimo privlačnijim za novim investicijama.

Sami smo svedoci da smo u poslednjih nekoliko godina zaista šampioni kada je u pitanju privlačenje direktnih stranih investicija i da zemlje u regionu, kada saberu celokupan iznos investicija koje su privukle, ne mogu da nam pariraju, jer je dokaz da smo zaista ovih zakonskim rešenjem, pa i ovim koje je danas pred nama, koje ćemo siguran sam izglasati na kraju zasedanja ove skupštine, doprineli daljem razvoju poboljšanja tog ambijenta za poslovanje.

Takođe su pozitivan ambijent i signal posebno mladim ljudima, inovatorima i ljudima koji imaju ideje kako da nešto što su kreirali tokom studija pretoče u konkretan biznis. Apsolutno i ovakav način regulacije tržišta kapitala u kojima uključujemo neke od novih vidova proizvoda koje imamo, kao što su kripto valute koje su se pojavile, koje su jako interesantne posebno mladim ljudima, mogu da se implementiraju i da se sa njima trguje na tržištu.

Inače, konkretno kada pričamo o amandmanu na član 154, ono što je predloženo jeste da se period za podnošenje zahteva investicionih fondova za registraciju u APR-u po dobijanju saglasnosti Komisije skrate zapravo na 15 dana, što bi bio jedan od načina kako idemo lestvicu iznad evropske direktive i dalje činimo naše tržište konkurentnim, ali činimo ozbiljnijom pričom i omogućavamo da se ozbiljnim investitori, ozbiljni investicioni fondovi jave našem tržištu.

Sama statistika koja je za nama pokazuje da, kada je u pitanju naše tržište kapitala, svi oni koji su učesnici na tržištu su zaista ozbiljni igrači koji u potpunosti poštuju zakonske norme i regulative. Siguran sam da i ovo skraćivanje perioda neće biti nikakav problem kada je u pitanju privlačenje novih investicionih fondova, odnosno otvaranje novih investicionih fondova u Srbiji. Zaista, ovo samo rešenje koje je danas pred nama je nešto što je u skladu sa drugim svetskim i evropskim rešenjem i, kao što sam rekao, siguran sam će unaprediti poslovanje našeg tržišta kapitala u Srbiji.

Za razliku od opozicije, vanparlamentarne opozicije kojima su usta puna reči kako će oni, ne znam, unaprediti ovu zemlju, kako će oni sve probleme koji postoje u Srbiji rešiti, kako će ponuditi, ne znam, kakve programe koje nazivaju program za dan posle je nešto što me dosta asocira na određene pilule koje možemo naći na tržištu... Ništa konkretno niti rade, a većinu problema koje mi danas rešavamo i ovim zakonskim rešenjem, ali i što smo radili u prethodnom periodu predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem, su zapravo problemi koje su oni kreirali, problemi koje su oni nama ostavili i probleme koje građani Republike Srbije odlično pamte i neće nikada zaboraviti.

Jako je interesantno da je jedan od ljudi, predvodnika, da kažemo te opozicije, koga stanovnici Trstenika odlično pamte po tome što je uspostavio dinastijski režim vladanja Trstenikom, što je za vreme perioda dok je bio na čelu Trstenika oštetio budžet tako što je povećao sebi nezakonito platu, tako što je trošio novac na gorivo za automobile, službe mesnih zajednica koje nisu postojale, tako što je obezbedio svojim pajtosima posao gasifikacije Trstenika bez obezbeđivanja ikakve relevantne dokumentacije, a posebno dozvola nadležnih institucija, danas nalazi za shodno da govori o tome kako su oni ti neki spasioci, kako su oni, da kažemo slobodno, neke mesaje koje će preporoditi ovu Srbiju i rešiti je tiranina, diktatora ili kako već koriste te fraze za Aleksandra Vučića.

U tim svojim diskusijama se poziva na građane, a kada su građani u pitanju apsolutno sam siguran da nije našao za shodno ni pet minuta da provede sa tim građanima na koje se on poziva, da ih pita kako oni danas žive, za razliku od perioda kada je on bio sve i svja u Trsteniku, kada je dozvolio i da Prva petoljetka propadne i kada se trudio da taj gigant koji je bio okosnica ekonomije Trstenika, na neki način u njegovoj eri, nestane. Na svu sreću, to je danas sprečeno. Danas Prva petoljetka radi uspešno, Namenska. Danas su i radnici, zahvaljujući podršci Republike Srbije i državnim programima, uspeli da ponovo pokrenu tu firmu i proizvodnju i danas su zaista jedna od firmi za primer kako mogu radnici uz podršku i pomoć države da uspešno realizuju svoje biznis planove.

On nalazi za shodno da, naravno, priča o nekom revanšizmu, jer zapravo sva politika koju oni propagiraju je politika mržnje, politika pretnje, prete svakome ko se ne slaže sa njihovom politikom, ko zapravo ima obraza i časti da kaže da su oni zaista ono što jesu, a to je sudski overeni i lopovi i lažovi. Naravno, preti se nekakvim revanšizmom i podržavaju fraze svojih saboraca koji kažu svako će svog naprednjaka juriti.

Mi nemamo čega zaista da se plašimo, jer za razliku od njih, videli smo, i to je predsednik Vučić pokazao, i svake nedelje imate prilike da vidite i na društvenim mrežama i u izveštajima naši opštinskih odbora, svaki dan smo sa narodom, da razgovaramo sa ljudima, da razmenjujemo mišljenja, da slušamo probleme koje imaju i radimo zajedno sa njima na rešavanju tih istih problema.

Jedan od načina kako smo radili sa građanima jesu i ustavni amandmani o kojima ovde pričamo i ono što nas očekuje 16. januara na referendumu gde smo za razliku od njihovog perioda, kada su radili sramnu reformu sudstva za koju su se dogovarali unutar kancelarija DS, celokupan taj proces transparentno radili, radili zajedno sa građanima koji su imali prilike i uvid u tekstove nacrta samih predloga, da daju svoje sugestije i imali su prilike da učestvuju na velikom broju javnih rasprava koje su organizovane u većim gradovima u Srbiji, naravno, ovde u Skupštini Republike Srbije.

Na pitanje novinara, kada su pitali ovog čuvenog obor-kneza Aleksića, šta je to što ćete vi ponuditi građanima Srbije, a nešto što je različito od ove vlasti, u samom tom intervjuu, u dve rečenice, nije ništa posebno rekao, osim nekakvog programa koji, da parafraziram, će biti nešto bolje od onoga što Vučić nudi i mi ćemo tim programom rešiti probleme. Niti se okreće da kaže konkretne probleme, a zaboravlja da, kao što sam rekao, kada o tim problemima priča, da su to mahom problemi koje su oni nama ostavili.

Ono što je interesantno jeste da još jedna grupacija članica, kažem, ove bojkot koalicije danas kaže kako Aleksandar Vučić veštačkim putem podiže vrednost BDP, odnosno da na neki način on pokušava da prevari građane Srbije kako imamo realni rast BDP, koji će na kraju ove godine iznositi preko 7%.

Mogu samo da kažem da zapravo svi ti pokreti, strančice ili kako se već zovu mada, što kaže uvaženi kolega Marijan Rističević, svi su oni zapravo ništa drugo nego nevladine organizacije ili udruženja građana, veštačke tvorevine koje su nastale raspadom žute tajkunske stranke koja je upravo napravila sve ove silne probleme koje mi danas uspešno rešavamo, i to, kao što sam rekao, u saradnji sa građanima Republike Srbije. O tome šta je realno, a šta nije, građani Srbije su ti koji odlučuju i koji odlično mogu da osete po novcu koji imaju u svom novčaniku, po pristupačnosti proizvoda na tržištu, po tome da li mogu da idu na odmore, po tome da li imaju dovoljno novca da prehrane svoje porodice, a podsetiću vas samo da do 2012. godine, posebno u periodu one velike ekonomske krize za koju su tadašnji koalicioni partneri ovog žutog tajkunskog režima tvrdili da je velika razvojna šansa Republike Srbije, su ostavili više od pola miliona građana bez posla, na ulici, zakatančili naše fabrike, a zajedno sa njima i veliki broj porodica bez hleba, bez sredstava da mogu da prežive.

Za razliku od njih mi danas otvaramo nova radna mesta i moje uvažene kolege su govorile o naučno-tehnološkim parkovima, investicijama koje nas očekuju u Srbiji, a vidimo i sami da ćemo, po ovom zakonu koji je pred nama, stimulisati otvaranje finansijskih institucija i kompanija koje će se baviti trgovinom na tržištu kapitala koje jeste jedno od perspektiva daljeg razvoja naše zemlje.

Mi nemamo čega da se plašimo, ni kada je u pitanju referendum, ni kada su u pitanju izbori koji nas očekuju 3. aprila. Mi pred građane izlazimo sa programom, izlazimo sa novim ciljevima, sa lestvicom koju smo još više podigli, jer smo dokazali u prethodnom periodu da zaista možemo da pobeđujemo, da zaista možemo da budemo šampioni kada je u pitanju i ekonomski razvoj. To vidimo po statistikama koje ne kaže samo naš Republički zavod za statistiku, već kaže Eurostat statistika, kao što je statistika Svetske banke, kao što su pohvale koje dobijamo i prognoze od strane MMF-a i IBRD-a. Sve su to relevantne institucije koje ovim nevernim Tomama koje govore da mi nešto falsifikujemo govore u prilog da mi radimo na realnim osnovama. Za razliku od njih, mi čistog obraza izlazimo pred građane.

Ista je priča i kada je u pitanju ekologija. Za razliku od perioda kada je njih baš bilo briga za ekologiju, kada nisu razmišljali, kada su radili ta zatvaranja fabrika nisu razmišljali o tome da li će neke od tih fabrika zato što ne rade da naprave možda ekološku katastrofu, mi danas to rešavamo. Kad možemo da rešavamo? Kada imamo pun budžet. Kada su građani siti, kada su stomaci puni. To je ono što smo mi uradili nakon onih reformi 2014. godine koje su bile jako nepopularne, ali dale su rezultata i danas nikad više sredstava ne izdvajamo za ekologiju, za otvaranje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Ulažemo u kanalizacione sisteme koji je taj žuti tajkunski režim obećavao a nije realizovao. To je samo jedan od segmenta na kome radimo, a ono što jasno vidimo, to je i saniranje deponija o kojima su oni samo pričali ili bolje rečeno prodavali maglu građanima Srbije, da kažemo skupljanje jeftinih političkih poena.

A koliki su ekolozi, govore vam njihove konferencije gde, hajde, razumemo što moraju da lažu i to što moraju da lažu ono što izlazi iz mozga, mašinskog mozga njihovog gazde tajkuna, Dragana Đilasa, ali što moraju silni papir da troše i da štampaju te njegove laži kako bi ih pretvorili u nešto materijalno i na taj način direktno utiču negativno kada je u pitanju ekologija i ne bave se zaštitom životne sredine, već nepotrebno troše tone i tone papira kako bi servirali neke laži, ali laži koje ne prolaze kod građana Srbije, zato što su se građani Srbije već jednom opekli na to što su im nudili. Ta marketing politika Dragana Đilasa više nikada neće proći i džaba mu je sve što se trudi i da kažemo pokreće tu svoju magla - industriju koja samo pravi nekakvu maglu laži, ali bezuspešno.

Tako da, u svakom slučaju, i ovo zakonsko rešenje koje je pred nama dodatno će doprineti ubrzavanju razvoja ekonomije naše zemlje, doprineće poboljšavanju uslova za još veći privredni rast koji nas očekuje u narednom periodu, a 3. aprila građani Srbije će jasno reći da li su za Srbiju napretka i razvoja ili za Srbiju magla - industrije i marketinga. Hvala.

Hvala, gospodine Tomiću.

Poslednji prijavljeni za diskusiju, narodni poslanik Bratimir Vasiljević. Preostalo vreme za raspravu, samo se prijavite, šest minuta, i nismo trenutno u prenosu, da znate.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja bih samo ukratko garantnu šemu da pomenem kao jedan od velikih doprinosa koje je Vlada Republike Srbije uradila na čelu sa ministrom finansija, gospodinom Malim, i sa našim predsednikom države gospodinom Aleksandrom Vučićem i da podsetim da je Srbija za vreme pandemije koja je zahvatila ceo svet pomogla da opstanu veliki sistemi i sva mala i srednja preduzeća.

To je rezultiralo time što je izdvojeno više od osam milijardi evra za jednu malu zemlju kao što je Srbija i kao što znamo u kakvim je finansijskim teškoćama bila. Mogla je zato što je vođena ispravna politika u zemlji i zato što je finansijski sistem funkcionisao besprekorno i time smo spasili privredu od načiste propasti, a svakako i građane Republike Srbije koji su kroz različite donacije dobijali i različite pomoći, dobijali sredstva da mogu da prežive najteže trenutke u vremenu koja su bila pred nama.

Podsetio bih da je garantna šema dala dobre rezultate i za mala i srednja preduzeća, gde je preko dve i po milijarde pored tih osam milijardi evra koja je data kao pomoć, dve i po milijarde evra garantnim fondom su mala i srednja preduzeća dobila mogućnost da mogu da poprave svoju finansijsku situaciju i da mogu da opstanu na tržištu. Dakle, produžava se garantna šema, tako da agencije, pre svega turističke organizacije, mogu da i dalje koriste tu šemu, obzirom na one koji su uspeli da na vreme vrate pozajmljena sredstva.

Osvrnuo bih se, pre nekoliko meseci sam ovde govorio da bi trebalo da se da podrška kada su u pitanju istraživanja kao što su geotermalne vode. Ono što mogu da pohvalim jeste upravo što je ministarstvo uslišilo takav jedan predlog i videlo se da je u tome dobra šansa za obnovljive izvore, obnovljive energije kao što su geotermalne vode i da je u Nišu da su se opredelila sredstva za otvaranje bušotine koja može da preporodi grad Niš.

Znamo da je situacija, kada je u pitanju zagađenost grada Niša, vrlo neprijatna, pa će ovom bušotinom možda da se ostvare i obistine predlozi stručnjaka da se grad Niš nalazi na jezeru geotermalne vode koja može da se iskoristi i za grejanje grada Niša. Time bi se potpuno životna sredina unapredila i jedan grad Niš bi po tom osnovu postao jedan od najčistijih gradova možda i u Evropi.

Ne mogu da se otrgnem, a da se ne osvrnem, na neljudski način i poziv uvaženog reditelja, gospodina Gorana Markovića na poziv na rumunski scenarijo, a ono što je još i tragičnije, građane Srbije, tj. narod Srbije ponižava i na taj način je ponizio i poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Kroz istoriju nam je poznato da je u srpskom rodu bilo takvih slučajeva i bilo takvih izdajnika koji su se služili time i da je Srbija plaćala vrlo visoku cenu.

Samo u poslednje vreme, da podsetim, da je ceo državni vrh i vojni vrh države Srbije izdat, ja bih rekao prodat. Ono što je još opasnije i ono što je još opasnije i ono što je još gore, drznuo se do te mere da ni manje ni više proziva predsednika države, da ga stavlja na rumunski scenarijo, ni manje ni više, za odstrel.

Zašto bi to trebao predsednik države, Aleksandar Vučić da bude streljan po rumunskom scenariju? Evo, ja ću da pokušam što kraće mogu, da to podvučem. Zato što je smanjena nezaposlenost od 2014. do 2021. godine sa 27% na ispod 10%, zato što je javni dug zemlje od 2014. godine do 2021. godine sa 78% smanjen na 58%, zato što je bruto proizvod zemlje od 2014. do 2021. godine sa 33 milijarde evra porastao na 52 milijarde evra, zato što je prosečna plata do 2014. godine bila 320 evra, a danas je preko 620, zato što je obezbedio sve potrebne aparate i lekove za lečenje od Kovida-19, zato što je rast BDP za 2021. godinu najveći kumulativno uzeto 2020. i 2021. godinu, najveći rast u Evropi.

Zatim, zato što se u Srbiji u 2021. godini gradi 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, zato što se gradi na desetine magistralnih puteva diljem Srbije, zato što se u Srbiji grade brze pruge Beograd-Novi Sad, Subotica i u 2022. godini Beograd-Niš-Dimitrovgrad, zato što je počela izgradnja metroa u 2021. godini posle priče o njemu preko 50 zadnjih godina, zato što se u Srbiji grade pet kliničkih centara, Niš izgrađen, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Novi Pazar, zato što je širom Srbije izgrađeno više bolnica, zato što se u Srbiji gradi i obnavlja sve više narodnih pozorišta, domova kulture, zato što se u Srbiji grade i obnavljaju škole.

Zatim, zato što je u Srbiji stranih investicija u 2021. godini bilo tri milijarde i 200, zato što je u Srbiji dovedeno preko 275 novih kompanija, zato što je zdravstvo podignuto na najviši mogući nivo, zato što je vojska Republike Srbije dobro naoružana i obučena, što danas predstavlja ozbiljnu i respektabilnu silu za očuvanje mira, bezbednosti i suvereniteta Srbije i što će se i dalje naoružavati, omasovljavati obavezno služenje vojnog roka.

Da li zbog svega ovoga i samo zato što je izgrađen gasovod u celoj Srbiji i zato što se i dalje nastavlja? Da li zbog svega ovoga i još mnogo ne nabrojenih izgrađenih uslova možemo da pozivamo narod na rumunski scenario, a to je nezabeleženo i ja mislim da ovaj narod odlično vidi ko šta i koliko radi i da od tog scenarija nikada neće biti ništa?

Samo na kraju, za Srbiju sve, Srbiju ni za šta. Živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić.