Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege, poštovane građani Srbije, današnji dan je vrlo značajan, pre svega, za pravosuđe, ali naravno i za građane Srbije, imajući u vidu da ćemo danas glasati o tome da li će određeni ljudi biti na mestu tužilaca i to, pre svega, pričamo o različitim nivoima odlučivanja, odnosno od osnovnog do najvišeg tužilaštva i u tom slučaju ova odluka je još bitnija.
Ono što očekujemo od ovih tužilaca, od ljudi koji će preuzeti neke nove funkcije i koji će nastaviti da rade jedan za državu vrlo značajan i odgovora posao, očekujemo da rade svi u interesu pravde, da rade svi u interesu građana i da se bore na svaki način da izbore tu pravdu. Bitno je da u toj borbi i pobeđuju. Pobeda pravde je pobeda države Srbije i pobeda građana Srbije.
Nisu ljudi bez razloga dali poverenje i ovoj skupštinskoj većini i odgovornost ove skupštinske većine je na tome da danas izglasa ili ne izglasa neke predloge, ali imajući u vidu da se o ovim predlozima ozbiljno razmatralo, da su na najvišem nivou donete odluke i predlozi i da su kandidati takvi kakvi jesu, ja očekujem da ova skupštinska većina danas podrži te kandidate.
Ponavljam, ti kandidati, ti ljudi, ti tužioci moraju da se bore za pravdu i moraju da pobeđuju u toj borbi.
Svaka pobeda, tužilačka pobeda je pobeda pravde i pobeda onoga što građani Srbije u suštini i žele, a to je da onaj ko se drznuo da uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, što nije u interesu građana, jednostavno za to i odgovara. Koliko, o tome će odlučivati sud i sudije, ali da li neko zaslužuje ili ne zaslužuje da protiv njega bude podignuta optužnica, na ovim ljudima je o kojima ćemo se danas izjašnjavati.
Da se reaguje po svaku cenu kada neko radi protiv države prvo je pravilo i rat protiv države, jednostavno, mora biti sankcionisan.
Ozbiljno je pitanje i šta rade svi tužioci koji su već izabrani, koji se na tim funkcijama nalaze godinama i, pored toga što je prirodno da u svakom žitu ima nešto i kukolja, mislim da nije prirodno da neka dela koja jednostavno očekuju procesuiranje ostaju pod velom tajni, pod velom znaka pitanja da li će ili neće i da li je moguće da posle toliko godina još uvek nemamo odgovor na pitanje da li je 619 miliona, koliko u ovom trenutku ima Dragan Đilas ili koliko je ustanovljeno da ima, a pitanje je koliko u stvarnosti tih miliona ima u Evropi i svetu, da li je to jednom urađeno u skladu sa zakonom ili nije, da li će neko imati hrabrosti ili snage da podigne proces, da sasluša čoveka, da uzme dokaze i da kaže – poštovani građani Srbije, stvari stoje tako i tako? Izgleda da neće. Možda ovi ljudi koje danas budemo glasali budu imali hrabrosti i donesu takvu odluku.
Ono što je, takođe, ogromno i veliko pitanje, svakodnevno se ljudi pitaju do kada i kada će neko stati na put ovom ludilu koje vlada u opoziciji, a to je da svako ko ujutru ustane na levu nogu ima pravo da preti predsedniku države, ima pravo da preti njegovoj porodici, ima pravo da preti predsedniku Vlade, ministrima, skupštini, bilo kome i da, jednostavno, za ta dela ne bude čak ni pozvan na informativni razgovor, odnosno tužilac ili tužioci ne smatraju da je time ugrožena bezbednost svih građana Srbije. Šta još treba da urade ti ljudi, pa da zavrede tužilački proces, odnosno podizanje tužilačkih zadataka i podizanje tužilačkih pitanja tužilaca da nešto rade?
Prosto je neverovatno da neko preti smrću. Evo, najnovije pretnje smrću predsedniku. Šta još taj čovek treba da uradi? Pazite, ako tužilaštvo pokrene postupak, možda taj čovek nije svestan toga što radi, možda su u pitanju medicinski razlozi, možda je pre ovo pitanje za ministra Lončara, ali o tome treba da odluči tužilaštvo. Ima stara narodna - ako nije za sudnicu, možda je za onu drugu ustanovu. Zaista o tome neka odlučuju tužioci, pa kada tužilac kaže – ljudi, ovo nije za sudnicu, on čovek ne zna šta radi, hajde da se obratimo ministru Lončaru, pa da zamolimo, da utvrde možda je zdravstveno pitanje, možda čoveka treba da lečimo sa druge strane, a ne za pravosudne, ali sa zdravstvene.
Molim vas da jednostavno zaštitimo pravdu. Kakva je to pravda ako će neko kome god padne na pamet pretiti smrću, između ostalog, pretiti vešanjem predsedniku Izvršnog odbora SNS. Zašto mu prete vešanjem? Samo zato što je predsednik izvršnog odbora i samo zato što je predsednik izvršnog odbora stranke koja ima apsolutnu podršku građana Srbije. Možda neko i ne zna ko je Darko Glišić, odakle dolazi Darko Glišić, ali čuo je pretnju da ga obese oni u centru Beograda. Nisu tačno rekli na kojoj lokaciji, na kojoj poziciji. Pitanje za te ljude - da li oni znaju ko je Darko Glišić?
Između ostalog, ako hoće da saznaju ko je Darko Glišić, najbolje da odu u Ub, pa da pitaju građane Uba ko je Darko Glišić ili da pitaju članove SNS ko je Darko Glišić ili da pitaju bilo koga u Srbiji ko je on. Ko daje za pravo da predsedniku izvršnog odbora, između ostalog i predsedniku opštine Ub, neko preti vešanjem.
Ako je neko bio u Ubu pre 10 godina, pa da ode sada ponovo verovatno će misliti da je pogrešio grad. To nije isti Ub. To nije ista opština. Građani jesu isti, i, hvala Bogu, ima ih još više, ali način na koji radi Darko Glišić i u opštini Ub i u izvršnom odboru jasno pokazuje da radi dobro, imajući u vidu da ga prozivaju dotični i da mu prete vešanjem, da mu pokušavaju osporiti legitimitet i kvalitet. Naravno, i za jedno i drugo nemaju osnova, ali je pitanje dokle će bilo ko ko ne zna šta će, ko ne zna na koji način da skrene pažnju na sebe to raditi upravo pretnjama predsedniku Srbije, njegovoj porodici, predsedniku Vlade, predsedniku Izvršnog odbora SNS.
Mislim da tu postoji jedan veliki problem, a to je da i tužioci moraju da razumeju politički trenutak u kome se nalazi Srbija. To je trenutak u kome oni koji vode Srbiju, a vode je na najbolji mogući način, ne odgovaraju jednoj manjoj grupi, pod znacima navoda… Ljudi se nazivaju opozicija, a mislim da čak nisu ni opozicija, jer da bi neko bio opozicija mora da radi bilo šta u interesu građana Srbije, a ovi to ne rade.
Ono što je ostalo iza Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, celog tog žutog preduzeća, kako ga mi popularno nazivamo, ali znaju svi ko je u pitanju, da nekog ne preskočim u nabrajanju, kada pogledate unazad rezultate, šta je ostalo iza njih od kapitalnih investicija za državu Srbiju i za građane Srbije, ostalo je kad se sve sabere i oduzme ostalo je otprilike ništa. Jedno veliko ništa za građane Srbije, ali jedno veliko puno i puni džepovi za Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i celu tu lopovsku ekipu.
Koristim priliku, bio sam u Vranju prošle nedelje, pa sam išao novim autoputem i ne samo u Vranju, vozio sam se autoputem Miloš Veliki i vozio sam se i drugim autoputevima, i pozivam Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Mariniku Tepić, mislim da će biti mesta, veliki mi je auto, lično ću ih voziti… Siguran sam da oni u stvari i ne znaju šta je sve uradio Aleksandar Vučić. Lično ću da ih odvezem, dovoljno je da odu do Vranja, i da vide kako izgleda taj autoput i da se provozamo u povratku preko Miloša Velikog, da se vratimo, i biće im sve jasno.
Ja mislim da oni kada lete avionima na Mauricijus i te ostrvske zemlje da obiđu svoje milione, verovatno ne vide ove autoputeve, ne stignu da vide jer avion poleti iz Beograda i oni nisu u stanju da sagledaju šta je sve uradio Aleksandar Vučić, šta je sve uradila država Srbija za ovih devet godina. Možda ne vide ni ove bolnice, ni kliničke centre u Nišu, Novom Sadu, kovid bolnice. Oni ne vide ni brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Beograda. Verovatno je to u pitanju i pošto su im stalno u glavi sendviči koje jedu ljudi koji pođu negde, koji putuju da podrže 13. rođendan, recimo, SNS, ja im obećavam besplatan prevoz i besplatne sendviče. Dobiće i prevoz i sendviče da im pokažem te autoputeve. Moramo putovati nekoliko dana, jer urađeno je 400 kilometara autoputeva. Kada to budu videli, možda će onda shvatiti da ipak oni nisu u pravu i da će morati da se obrate Lončaru za pomoć, jer im pomoć od građana neće doći, imajući u vidu šta su za te građane uradili. Ne da je ostalo ništa, iza njih je ostalo duplo ništa. Nema apsolutno ništa od lažnih obećanja, lažnih boraca za demokratiju.
Sad su se uhvatili zelene Srbije lažni borci za zelenu Srbiju. Ako neko misli da će ljudima u Loznici, u Gornjim Nedeljicama i u okolini zapadne Srbije, gde postoji litijum, pomoći Viola fon Kramon, Nebojša Zelenović i ekipa, neće sigurno.
Kad već pominjem Nebojšu Zelenovića, a i to je zaista pitanje za tužilaštvo, ja molim, preklinjem da nikad više i niko ko je potrošio pet miliona evra iz budžeta građana Srbije, a između ostalog i zbog propusta u tužilaštvu i u celom pravosuđu, umesto da završe tamo gde završavaju kriminalci, njegova presuda ne postane pravosnažna jer je došlo do zastarevanja. Molim vas kao Boga da ne zastari ono gde je čovek sigurno kriv i gde je neko sigurno uzeo pare od građana Srbije, kako god znate i umete. Ako treba, molite, podnosite zakone, Skupština će razmotriti da se produže rokovi, ali onaj ko je krao za to mora odgovarati. Nemojte da se izvuku takvi lopovi i da onda neko ko u svom programu zapadne Srbije ima dve rečenice o zelenoj Srbiji, sve do prošle godine dok nije izgubio izbore, a onda je odjednom tu istu stranku Zajedno za Srbiju proglasio Zelenom strankom i njegov logo koji je bio crveno-plave boje obojio u zeleno i sad je postao veliki borac za zelenu Srbiju.
Znaju građani Srbije da im oni pomoći neće i znaju građani Srbije ko je ko, i to je ono što je bitno. Znaju da iza Aleksandra Vučića stoje rezultati i znaju da uz Aleksandra Vučića imamo budućnost i za ovu našu lepu državu Srbiju i što je najbitnije za našu decu. Molim vas, vi ste ministar pravde, da pomognete tužiocima da pravda bude dostižna i da bude dostižna u što kraćem roku. Hvala.
