Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom, zajedničkim jedinstvenim pretresom o predlozima akata iz tač. 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvan da sednici prisustvuje Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Pozdravljamo ga.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192. stav 3. i 201. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Listi kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima Aleksandar Pantić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Imamo predlog kandidata za tri osnovna suda i tri privredna sudija.
Kao i uvek do sada, Visoki savet sudstva je oglasio u "Službenom glasniku" Republike Srbije izbor sudija za osnovne sudove u Gornjem Milanovcu, Majdanpeku i Užicu, kao i za privredne sudove u Kraljevu, Čačku i Zrenjaninu.
Nakon oglašavanja izbora, sproveden je postupak u skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Ovde s obzirom da imamo dve vrste sudova, jedan sud opšte nadležnosti, osnovni sud, imamo i kandidate za sud posebne nadležnosti, privredne sudove, formirane su dve komisije, sprovedena su dva postupka, dva ispita, sve u skladu sa Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita.
Nakon sprovedenog postupka, Komisija Visokog saveta sudstva dostavila je Visokom savetu sudstva kompletan materijal. Visoki savet sudstva je pribavio podatke o mišljenju, o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima kandidat postupa u pravnoj materiji, a za saradnike iz suda pribavljeno je mišljenje opšte sednice suda u kojoj saradnik postupa, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
Nakon sprovedenog postupka, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 2. decembra 2021. godine, utvrdio je predlog odluke za izbor sudija i predložio je Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor ovih deset kandidata koji se nalaze u vašim materijalima. Tu su i kratke biografije tih kandidata, tako da ja neću ponavljati ono što imate u materijalima.
Radi se o sledećim kandidatima: Katarina Jevtović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu, koja se predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Gornjem Milanovcu, Ivana Izvonar, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Majdanpeku, predlaže se za izbor sudije za Osnovni su u Majdanpeku, Vladimir Stajić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Majdanpeku, Jelena Petrović, diplomirani pravnik u Privrednom društvu "Pobeda" Aranđelovac, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Majdanpeku, Branka Šarenac, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Užicu, Aida Nikitović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Užicu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Užicu, Marija Rakić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Užicu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Užicu, Gordana Stanisavljev Kirćanski, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Zrenjaninu, predlaže se za izbor sudije za Privredni sud u Zrenjaninu, Svetlana Danilović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku, predlaže se za izbor sudije za Privredni sud u Čačku i Ana Majstorović, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Privredni sud u Kraljevu.
Uglavnom, predloženi kandidati su saradnici sudova za koje smo i predložili kandidate da budu izabrani za sudiju koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, s tim što ovde u Majdanpeku nije bilo dovoljno kandidata iz Osnovnog suda u Majdanpeku pa su predloženi kandidati iz drugih sudova i drugih mesta, s tim što je njima predočeno da će morati da borave u Majdanpeku i da obavljaju sudijsku dužnost u Majdanpeku. Oni su to prihvatili, tako da će se oni i preseliti da žive u Majdanpeku, radi obavljanja sudijske funkcije. To su kandidati koje je Visoki savet sudstva predložio nakon provere svih kandidata koji su konkurisali na oglas.
Meni ostaje samo da vas pozovem da u danu za glasanje podržite predlog Visokog saveta sudstva i da glasate za predložene kandidate.
Pošto se neću kasnije javljati za reč, ujedno bih iskoristio priliku da vam čestitam Božić i božićne praznike i da vam poželim srećnu i uspešnu Novu godinu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

U svojstvu predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik predlagača za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije sam se javio. Predlagač je Odbor za privredu.

Na osnovu konkursa koji je raspisao predsednik Narodne skupštine, Odbor za privredu dobio je konkursnu dokumentaciju kandidata, sa svim kandidatima koji su bili raspoloženi da obave intervjuu i razgovor, što je naša obaveza i po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Obavljen je razgovor i doneta je odluka da se predloži Narodnoj skupštini za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije gospodin Radojičić Čedomir.

Kada kažemo da Komisija za zaštitu konkurencije obavlja neku funkciju, većina naših građana, čak i narodnih poslanika, pomisli na sledeće - da je posao konkurencije i te Komisije taj da zaštiti krajnjeg potrošača ili učesnika u nekoj delatnosti, da ne dođe do tog monopolskog položaja koji je uvek na štetu krajnjeg konzumenta robe i usluga. To jeste tačno, ali ja se ne bih složio sa tim da je to osnovna i najvažnija funkcija Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije jeste jedan nezavistan organ koji je i te kako potreban svakoj privredi, pogotovo privredi koja, kao što je srpska, ipak ne spada u red velikih tržišta, velikog broja konzumenata i velikog broja proizvođača.

Ako dođe do nagomilavanja monopolskog položaja na tržištu, to nije samo problem krajnjeg konzumenta robe i usluga, već i svih koji učestvuju u tom lancu nabavljanja robe, počev od proizvođača, prevoznika, veletrgovaca, uvoznika i da ne nabrajam dalje.

Svaki monopolski položaj koji se desi u jednoj zemlji uvek pravi veliku štetu, a često i štetu koja je po svom obimu teško nadoknadiva. Imamo, nažalost, u našoj skorijoj prošlosti jednu takvu situaciju. Zahvaljujući nedostatku zakonske regulative i sa tim što naša Komisija za zaštitu konkurencije nije počela sa svojim radom, koja je inače osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije, po „Službenom glasniku“ 79 iz 2005. godine, to je bio septembar mesec, kada je zakon donet, imate uvek one prelazne i završne odredbe kada neki državni organ počinje da radi itd, došlo je do jednog određenog monopolskog položaja na tržištu i to u jednom postupku privatizacije koji je jako sumnjiv, privatizacije koja je išla iz stečaja i privatizovana, odnosno kupljena imovina stečajnog dužnika. Govorim o „C marketu“. Kupio je tada kompanija „Delta“ 76% vlasništva „C marketa“ i to je gospodin Mišković platio 44 miliona evra.

Problem je kada nešto kupite iz stečaja, nema povratka u prvobitno stanje. Štetu koja je nastala zbog nezakonitog vođenja stečaja, nadoknađuje država.

To je bio prvi korak ka jednom, mogu da kažem, ekonomskom procesu koji ke i te kako skupo koštao Srbiju, i ne samo Srbiju kao državu, već i sve njene građane. Jer, u tom trenutku preuzimanjem „C marketa“ „Delta Maksi“ je kontrolisao preko 70% srpskog tržišta.

Sa 70% kontrole srpskog tržišta vi ne kontrolišete samo cene robe i usluga u toj delatnosti, već i cene po kojima nabavljate robu, cene po kojima vam se prevozi roba, rokove za plaćanje robe. Svako ko se bavi delatnošću u toj oblasti, ja ovde pričam o robi široke potrošnje, hteo, ne hteo morao je da sarađuje sa „Delta kompanijom“ pod uslovima pod kojima je ta kompanija to određivala.

To je značilo da je Mišković zahvaljujući svom monopolskom položaju akumulirao kapital velikog dela srpske privrede, i to kapital koji je morao da se nadoknađuje. Znači, oni koji su mu davali robu morali su to poslovanje i nedostatak sredstava koji je nastajao zato što „Delta kompanija“ nije plaćala svoje obaveze da nadoknađuju iz kredita. Opet se tu pojavljuje Mišković i „Delta“ koja na vrlo specifičan način, i to zbog ranijih, kasnijih u stvari postupaka, utiče na referentnu kamatnu stopu.

Što god je veća referentna kamatna stopa krediti sa kojima se zadužuje i privrede i stanovništvo, pa i država postaju veći, odnosno skuplji sa većom kamatnom stopom. To je bio taj prvi korak koji su naši građani osetili 2008, 2009. i 2010. godine kada je izbila svetska ekonomska kriza. To je bio taj prvi korak.

Razlog za visoku referentnu kamatnu stopu bili su depoziti po viđenju koje je Mišković plasirao u svoje poslovne banke, a sredstva su bila od njegovih dobavljača kojima on nije izmirivao svoje obaveze.

Znači, prodao je robu, zaradio je na toj transakciji, novac od prodate robe uložio je u banku na sredstva deponovana po viđenju i opet je banka ta ista sredstva vraćala kroz neku određenu kamatu. Zato je morala da bude visoka referentna kamatna stopa, jer ispod referentne kamatne stopo niko neće da plasira svoj novac u poslovne banke.

Kada ipak dobavljači ostvare određen pritisak na „Delta kompaniju“ da im se to što su isporučili robu plati, Mišković ponovo ulazi u jednu drugu transakciju. Tada njegove ćerke firme kojih ima u Sloveniji, u Bugarskoj i na Kipru isporučuju fiktivne profakture za uvoz roba i usluga. Kroz te fiktivne račune dostavlja se nalog poslovnim bankama da otkupe devizna sredstva, gde se izaziva poremećaj na tržištu i devize, odnosno evri poskupljuju za dva do tri dinara u roku manjem od 24 sata, s tim da „Delta kompanija“ kupuje po onom trenutku kada je uspostavila zahtev za nabavku deviznih sredstava.

Kada završi tu transakciju postepeno se vraća novac gde opet na kursnim razlikama koje je ostvarila „Delta kompanija“ i Mišković ponovo se zarađuje, a srpska privreda koja je već zadužena u kreditima sa deviznom klauzulom ima sada mnogo veću ratu nego što je to bilo pre početka te transakcije.

Zašto sam sve ovo naveo? To je samo jedan očit primer, jedan od razloga zašto se toliki pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na čitavu Vladu Republike Srbije, na SNS, pa čak i na koaliciju koju je okupila SNS zato što je u igri veliki novac i veliki novac se zarađivao u nekom prethodnom periodu.

Imali smo i tu Komisiju za zaštitu konkurencije, evo meni je drago što je ovde i predstavnik Visokog saveta sudstva, koja je donela 2007. godine rešenje da se ne odobrava preuzimanje „C marketa“ od strane „Delta kompanije“. To rešenje je dostavljeno, a na to rešenje je „Delta“ uložila žalbu Upravnom sudu. Ne znam da li je u nekom periodu po toj žalbi rešavano, ali znam da po toj žalbi nije rešeno dok „Delta“ nije prodala „C market“ „Delezu“.

Da bih objasnio šta je to autokratija i šta je to banana država, ovo je jedan odličan primer. Jedan odličan primer. Rekao sam da je za 44 miliona evra „Delta“ kupila „C market“. Prodala ga je u gotovom novcu za 932 miliona evra i sa novim dugom od 300 miliona evra. Znači, da je prodato manje-više za oko milijardu i 232 miliona evra, da je sasvim sigurno dobitak koji je „Delta“ ostvarila 888 miliona i 500 hiljada evra, a mogući dobitak milijardu 188 miliona i 500 hiljada evra.

Znači, pogledajte – Mišković je samo na jednoj transakciji zaradio preko milijardu evra. Znate kako? Tako što je imao svog ministra u Vladi koji mu je napisao dva zakona. Zakon o trgovini, gde je sprečeno da na srpsko tržište uđu drugi trgovinski formati, na primer „Ikea“ ili „Lidl“. Jednostavno nisu mogli da uđu na tržište. Razlog? Da bi imovina koju prodaje „Delta“ dobila što veću cenu.

Hajde da kažemo, ali „Delta“ je naša kompanija, pa zašto mi ne bismo štitili interese naše domaće kompanije, neka plati stranac, taj novac ostaje ovde. Ma nije tako.

Napisan je još jedan zakon, Zakon o deviznom poslovanju koji je dozvolio da sav novac koji Mišković dobije za prodaju „Maksija“ bude iznet iz zemlje sve do poslednjeg evra.

Kažite vi meni, ako jedan čovek kontroliše Narodnu banku tako što utiče na njenu referentnu kamatnu stopu ili devizni kurs dinara, ako jedan čovek kontroliše Vladu Republike Srbije koja predlaže Narodnoj skupštini zakone, ako jedan čovek kontroliše Narodnu skupštinu koja donosi zakone kako on traži, ako jedan čovek kontroliše nosioce pravosudnih funkcija jer četiri godine Upravni sud ne postupa po žalbi Miškovića i ne potvrđuje ispravnost rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, to je banana država. To smo imali do 2012. godine.

Jedan čovek je određivao sve i zato je tolika hajka na današnjeg predsednika Aleksandra Vučića. Ponovo hoće da jedan ili dvojica određuju sve, da nemaju nikakav legitimitet, ali da imaju politički uticaj na određene političare i da ostvaruju svoje ekonomske ciljeve na štetu države i građana.

Zaista ne znam da li postoji neka druga država veličine Srbije sa približno istim brojem stanovnika, sa približno istim proizvodom, bruto proizvodom, u kojoj na samo jednoj transakciji može da se zaradi preko milijardu evra? Cena koju smo platili, cena koju smo platili je 600 hiljada izgubljenih radnih mesta jer poslodavci više nisu mogli da izdrže ni finansiranje „Delte“, ni finansiranje bankarskog sektora, ni visoke kamatne stope, pa su zatvarali svoja preduzeća ili su, kao što je to bio uradio „Ju es stil“, bežali iz Srbije glavom bez obzira. Takvu smo Srbiju imali.

Sada oni pričaju o nekakvoj autokratiji. Sada oni pričaju kako Srbija nije demokratska zemlja.

Sad ću da kažem, da li će to neko ozbiljno da shvatili ili ne, ali recimo šta je problem sa ovom pričom oko Rio Tinta? Šta je to njima problem, oni su Rio Tinto doveli u Srbiju? Hoćete da vam kažem? Problem je taj što neće da traže novac, nisu u situaciji da traže novac za dobijanje dozvola.

Njih baš briga i za dolinu Jadra. Njih baš briga za te građane tamo. Njih baš briga za zaštitu životne sredine, za ekologiju. Njima je žao što ne mogu da ucene "Rio Tinto" i da kažu - dozvola košta 100 miliona, 200 miliona evra. To je njima žao. Ništa drugo.

Zamislite situaciju da vama ministar za zaštitu životne sredine, odnosno brat od jednog ministra u Vladi Republike Srbije, tada je bila neka akcija da sekundarne sirovine, sekundarni otpad koji može da zagadi životnu sredinu bude predmet subvencionisanja države, odnosno država plaća onima koji ga otkupljuju i prerađuju. Sada, možete da zamislite da je brat jednog od ministara te akumulatore uvozio iz Mađarske, predstavljao Vladi Republike Srbije i Fondu za zaštitu životne sredine kao akumulatore koje je otkupio u Srbiji i ostvarivao pravo na subvenciju. To je, znaju ovi iz Vojvodine, to je brat od ovog Olivera Dulića bio.

Sada, neka mi neko od njih kaže kako oni brinu o životnoj sredini i ekologiji u Republici Srbiji? To gledam kako su brinuli dok su bili na vlasti. To kada ode onaj glumac, umetnik, dužnik Đilasov, koji je dobio dva miliona dinara, ode tamo, povede svoje kolege koji se iznenade kako izgleda srpska njiva, to rade da bi ponovo Đilas mogao da kaže – ej, ljudi, "Rio Tinto" ostaje u Srbiji, samo dozvola za rad košta 200 miliona evra koje ćete da mi uplatite na 60 egzotičnih situacija po celom svetu, a za građane Srbije nema veze, neka se raseljavaju po belom svetu, bitno je da meni bude dobro.

Sada, samo na nekoliko primera pokazao sam zašto se ovolika hajka vodi na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu i na stranku koju on vodi. Razlog je isključivo ekonomske prirode, isključivo za bogaćenje pojedinaca koji su to radili dok su bili na vlasti.

Uvek ću u svakoj prilici da pričam, da govorim, da podsećam građane Srbije kakve su bile lopuže dok su vršili vlast, koliko smo skupo mi kao građani platili njihovu vlast, da više takve bitange i takve lopuže nikada više ne vode Srbiju i ne budu u situaciji da pljačkaju građane Srbije. Svaki put kada ih neki državni organ pošalje u blizinu Požarevca, ja ću sa radošću da ih čekam, znam da će tu ostati barem 10, 12, možda i 15 godina, i brinućemo se o njihovom paviljonskom smeštaju da bude u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Zahvaljujem se, predstavniku predlagača.
Da li izvestilac nadležnog Odbora želi reč?
Reč ima Đorđe Dabić, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi gospodine Pantiću, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, podržao je sve predloge za kandidate koji su danas na dnevnom redu, i ukoliko ih Narodna skupština u danu za glasanje izabere želim im svu sreću u obavljanju te važne i odgovorne funkcije za državu. Sudije koje dobiju na ovakav način legitimitet imaju dakle, potpuni legitimitet da stanu iza presude koja glasi u ime naroda, zato što ih Narodna skupština preko legitimno izabranih predstavnika bira. Dakle, narod direktno na taj način ostvaruje onu njegovu ulogu koja je propisana još pre 200 godina, znamo i sami po načelu podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Mi imamo, kraj godine je veoma blizu, za tri nedelje će građani imati priliku na referendumu da glasaju i da kažu šta misle o svemu šta će biti tema tih ustavnih promena. Da li ćemo i dalje birati sudije na način kao što je do sada bio slučaj, ili ćemo to promeniti, narod će reći svoje. Iza te odluke će svakako ova vlast stati.

Šta god da narod odluči na referendumu za nas je svetinja, zato što se danas narod pita u Srbiji i niko sa strane ne može da diktira i da utiče na te odluke koje naša država radi. Sve što budemo odlučili, još jednom kažem, uvek ćemo stavljati na referendum, kada je reč o ovako značajnim pitanjima, i staćemo uvek iza te odluke naroda.

Mi svi znamo da se naša država nalazi u procesu priključivanja EU. Ta, dakle, potreba da menjamo, odnosno uslov, kako da kažem, u pristupu evropskim integracijama da menjamo upravo ovo što se tiče načina izbora sudije, još potiče iz 2013. godine kada smo usvojili akcioni plan koji je do danas bio svih ovih godina na dnevnom redu. Mi smo protekle godine imali jako puno javnih slušanja, debata na ovu temu. Ovo je tema koja nije preko noći došla ovde pred narodne poslanike i koja će doći na referendum pred građane, mi smo o tome vodili široku javnu debatu, inkluzivnu raspravu gde su bili uključeni svi slojevi, pre svega pravne struke koji su imali priliku da daju svoje mišljenje.

Došli smo do jednog rešenja koje je u ovom trenutku najbolje. Mi smo svakako se rukovodili time da zadržimo ipak posrednu vezu Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva, odnosno preko mogućnosti da Narodna skupština delegira četiri od jedanaest, kako kažemo, istaknutih pravnika koji, opet kažem, je još jedan uslov, kaže, neće biti članovi političkih partija, i to je uslov na koji smo pristali,. Sve to što smo uspeli da ishodujemo u tim razgovorima sa EU i sa Venecijanskom komisijom biće pred građanima na referendumu i oni će se o tome izjasniti.

Kakao građani to budu rekli, tako će i biti, i to treba da bude jasno i Venecijanskoj komisiji, Savetu Evrope i EU zato što, kažem još jednom, ova vlast neće raditi ništa na štetu naših građana i sve ono što oni budu na referendumu izglasali za nas će biti svetinja.

Mnogo interesantnije je kako se danas ponaša tzv. proevropska opozicija. Prateći ovih dana šta govore razne ćute, razni stručnjaci iz "ne davimo Beograd", Đilas, Marinika Tepić, Jeremić i ostali, koji se deklarativno zalažu za ulazak u EU, a kada dođe ovo na dnevni red oni kažu - mi ćemo biti protiv ovoga. Dakle, oni definitivno nemaju svoju politiku, to znamo odavno, ali neverovatno je da se zalažete deklarativno za jačanje ne zavisnosti sudstva, a kada dođe rešenje koje je davanje jednog ogromnog, kako da kažem, impulsa upravo tom procesu jačanja nezavisnosti sudstva, oni kažu - mi smo protiv toga.

Zaista neverovatno, ali to je očigledno njihov manir da pokazuju da sve gde god misle da mogu da nanesu neki udarac SNS i Aleksandru Vučiću, oni će probati na sve načine da to urade, iako ovde apsolutno ne vidim način da nam se nanese bilo kakav politički udarac. Ako ne prođe referendum, to će biti zato što građani nisu podržali ove ustavne promene, a i neki naši članovi sami se javno zalažu da ne prođe referendum.

Mi smo videli, u našoj stranci imate potpunu slobodu da se o tome govori javno, neki su za, neki su protiv. Ne vidim ni jedan način da, ako bi referendum bio neuspešan, to može da se knjiži kao neki neuspeh SNS. Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Vladimir Đukanović je, gostujući pre neko veče u najgledanijoj emisiji u Srbiji, izjavio da će izaći na referendum i da će biti protiv ovih ustavnih promena. To je potpuno normalna stvar. Mi u našoj stranci negujemo taj duh demokratije i naravno da nećemo nikoga sankcionisati zbog slobodnog mišljenja.

Ono što je važno jeste da će SNS, još jednom kažem, sve što narod bude izglasao na referendumu podržati. Mi od dolaska na vlast pre devet godina baštinimo tu tradiciju negovanja suverenosti naše države. Sve ono što nije rađeno u proteklom periodu pre devet godina, odnosno pre 2012. godine, mi smo raskrstili sa tim, jednim lošim, pogubnim kontinuitetom slušanja stranih dekreta. Došli smo na vlast na talasu narodne volje. Narod je želeo SNS na vlast, prekinuli smo onaj, kako da kažem, jedan vazalni odnos koji smo imali prema svima sa strane. Danas poštujemo pre svega našeg čoveka, našu državu, naš narod koji i te kako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. U proteklih devet godina na svim izborima smo pobeđivali ubedljivije i ubedljivije upravo zbog toga što smo se rukovodili nacionalnim interesima, pre svega naše države i nismo slušali nikakav diktat. Kažem još jednom, tako ćemo uraditi i ovoga puta.

Pozivam građane da 16. januara obavezno izađu na referendum, da dobro razmisle šta je interes naše države, šta je interes generalno svih naših ljudi ovde koji žive, koji žele da ostanu da gradimo našu državu. Kako građani budu rekli, tako će i biti, i mi ćemo tu odluku svakako poštovati.

Još jednom, mi ćemo podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, zamenik predsednika, Milija Miletić.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, poštovane kolege, građani Srbije, Stranka Pravde i poverenja, Ujedinjena seljačka stranka, poslanički klub koji mi činimo podržaće predloge ovih zakona, podržaćemo i predloge ovih kandidata koji se biraju za sudije. Mislim da je to još jedna od dobrih stvari.

Ja sam i ranije govorio i sada ću ponovo reći da ja, kao poslanik koji dolazi iz Svrljiga, a Svrljig je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a Niš je za mene najlepši grad u Srbiji, odatle dolazi i gospodin Pantić, čovek koji veliko znanje, veliko iskustvo ima, i čovek koji svojim autoritetom kada neke stvari kaže, ja u to verujem, a siguran sam, i to se pokazalo, da je unazad od kada je on tu, unazad nekoliko godina od kada je on član Visokog saveta sudstva, uvek su tu bili ljudi koji su veoma kvalitetni predstavnici, da li su sudije, da li su tužioci, bitno je da su to kvalitetni ljudi koji rade svoj posao i koji donose odluke, zakone i donose sve ono što je bitno u ime naroda. Tu mislim konkretno na presude.

Još jednom, sve ove potrebne stvari o kojima ćemo danas govoriti, malopre je kolega Arsić govorio o izboru članova vezano za konkurenciju, odnosno ljude koji će sutra raditi na tome da zaštite neki monopol, gde je govorio kako se privatizovala određeno privredno društvo, ja mogu da kažem da sam ja u periodu unazad, možda sedam, osam ili deset godina, gde je bilo više tih privatizacija koje su bile na štetu građana, na štetu ljudi koji žive u Svrljigu, Nišu, na jugoistoku Srbije, gde je to urađeno na najgori način, ali suština svega jeste da rezultata nema, jer nema tih radnih mesta koji bi tu ostali da rade.

Konkretno, ja sam govorio i o privatizaciji Niške mlekare, koja je dobila saglasnost i mislim da je to nešto što je stvarno pogodilo taj deo Srbije. Problem kada je prodata Niška mlekara bile su mlekare i u Svrljigu, gde su imali blizu 50 radnika i radnici u Nišu su ostali bez posla ili su prešli da rade neki drugi posao. Sada je veliki problem gde može da plasiramo to naše mleko koje je stvarno veoma kvalitetno i dobro, ima ga samo u tom delu naše Srbije, na jugoistoku Srbije, gde te naše krave, ovce pasu to lekovito bilje i zbog toga je veoma kvalitetno.

Još jednom, da ne dužim, uvažene kolege, mi ćemo kao poslanički klub podržati sve ove predloge. Još jednom, hvala vam.

Gospodine Pantiću, vi radite posao na najbolji način i vama velika podrška da tako nastavite i u narednom periodu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe.

Reč ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege, što se tiče prve tačke o kojoj danas razgovaramo, pretpostavljam da je ovo jedan od poslednjih, ako ne i poslednji put da odlučujemo o sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

O ovoj temi sam govorila u ovom mandatu dosta često. Ponoviću, bez obzira na to, samo još jednom da sudijski poziv treba shvatiti isključivo kao privilegiju malog broja pripadnika pravničke profesije kojima je društvo poklonilo poverenje i ovlašćenje da odlučuju o zaštiti prava i sloboda građana. Zato se ovom temom neću toliko ni baviti. Poželeću im sreću u radu od strane naše poslaničke grupe. Nadam se da će suditi po svojoj savesti, u skladu sa svojim umećem i poštenjem, uvažavajući pravničku i sudijsku profesiju.

Pripremajući se za ovu diskusiju, kada je reč o Komisiji za zaštitu konkurencije nemoguće je zanemariti, odnosno ne osvrnuti se unazad i analizirati i nastanak, ali i uspostavljanje i pravni okvir, kao i sve one druge segmente koji danas čine postulate rada Komisije. Mi smo nedavno usvojili Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, iz kojeg se vidi da je Komisija 2020. godinu, i pored otežanih uslova rada zbog pandemija virusa Kovid 19, okončala sa poboljšanim merljivim indikatorima rezultata rada u skoro svim aktivnostima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Želim da kažem da politika konkurencije i pravo konkurencije jesu dva potpuno zavisna, ali i odvojena elementa, pa tako politika konkurencije kao širi pojam obuhvata i pravila i mehanizme delovanja institucija, kako bi se obezbedila zaštita konkurencije na tržištu i to je ono o čemu ja danas želim da govorim.

Nesporno je da se sprovođenjem politike konkurencije obezbeđuje unapređenje ekonomske efikasnosti učesnika na tržištu, kao i optimalna upotreba resursa, što opet za posledicu ima i privredni rast, ali i produktivnost. Takmičenje ponuđača na tržištu generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnijih i raznovrsnijih dobara i usluga, kao i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranje održivih radnih mesta. Pri tom, ne treba izostaviti ni to da je funkcionalna konkurencija ono što predstavlja garant uspešnih evropskih integracija. Tu ne mislim samo na ispunjenje formalnih uslova, već i uspešnog delovanja Srbije kao buduće države članice.

Kada smo već kod Evropske unije, mi moramo biti svesni da je politika konkurencije važna za našu zemlju iz prostog razloga što su i politika, ali i pravo konkurencije Srbije u potpunosti zavisni i vezani za politiku i pravo konkurencije Evropske unije.

Naša je obaveza da uskladimo svoje zakone sa pravom Evropske unije, uključujući i ostvarivanje pune komplementarnosti samog sistema primene, jer je ista propisana članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao posebna obaveza naše zemlje. Srbija se može pohvaliti time da je do danas ovaj zadatak u velikoj meri i ispunjen, ali nam preostaju otvorena pitanja vezana za primenu važećih pravila.

Pohvalno je, recimo, to što je zakonodavni okvir zaštite konkurencije u Srbiji dobar, a ključne institucije za sprovođenje politike zaštite konkurencije su uspostavljene i u potpunosti rade svoj posao. Međutim, nedovoljno razvijeni kapaciteti za obavljanje poslova iz nadležnosti institucije za zaštitu konkurencije uslovljavaju ograničenje primene ovih pravila i u praksi.

U prilog tome govori i činjenica koja je navedena u izveštaju koji smo usvojili nedavno, iz 2020. godine, a u kome se navodi da Komisija ima 53 zaposlena lica i da kao takva po broju zaposlenih u odnosu na zemlje u regionu ima čak 20 do 40% manje zaposlenih. Mi, dakle, imamo zakonodavni okvir koji je definisan, konzistentan i u visokom stepenu usklađen sa relevantnim pravom Evropske unije, ali pored konkurencije i koncentracije u oblasti državne pomoći takođe je uspostavljen i osnovni zakonodavni okvir, uključujući i postojanje Komisije za kontrolu državne pomoći.

Znači, imamo sve preduslove koji su neophodni kao polazna osnova za uspostavljanje jednog dobrog sistema zaštite konkurencije, a na nama ostaje samo da taj sistem i sprovedemo.

U tom smislu, važno je identifikovati i prepreke koje nam stoje na putu kako bismo krenuli da ih rešavamo, pa tako mislim na postojanje pitanja materijalnog i procesnog karaktera koja moramo unaprediti u okviru pregovaračkog poglavlja 8. Osim toga, važno je precizirati postojeće norme, jer postojeće zahtevaju visok stepen stručnosti prilikom primene, a naša sredina zahteva da sve norme budu jasne i precizne kako bi mogle da se lakše razumeju.

Dalje, neophodno je unaprediti organizacioni i stručni kapacitet Komisije, o čemu sam malopre govorila, u odnosu na potrebe i obim posla koji Komisija ima. Zatim, potrošačke organizacije koje su veoma retko prisutne u ovoj materiji i nije zabeležena neka značajnija saradnja sa samom Komisijom. Isto tako, stiče se utisak da je poslovna zajednica u određenoj meri, mada nedovoljno dubinski, upoznata sa propisima o zaštiti konkurencije, ali istovremeno ima velika očekivanja od same Komisije, kako u pogledu razvoja politike konkurencije, tako i u pogledu unapređenja prakse primene zakona.

Dalje, aktivnosti na planu promovisanja značaja politike zaštite konkurencije su, po mom ličnom mišljenju, ređe nego što bi to trebalo da bude. One moraju biti kontinuirane kako bi se podigla svest o značaju zaštite konkurencije.

Na kraju, Komisija jeste transparentna u svom radu, ali bi možda objašnjenja mogla biti i opširnija, ali i sveobuhvatnija, kako bi podstakla javno mnjenje na razmišljanje.

Kada je reč o domenu delovanja sudova, potrebno je unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju predmeta zaštite konkurencije u upravnom sudu, kao i obuka postupajućih sudija upravnog suda. Zatim, treba razmotriti mogućnost uspostavljanja posebne organizacione celine, recimo, možda specijalizovana sudska veća.

U svakom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije je ključna institucija u ovoj oblasti i ona ostvaruje svoju osnovnu nadzornu funkciju u postupcima koje pokreće i sprovodi. Njen pravni položaj je u skladu sa zahtevima za postojanje operativno nezavisnog tela koje vrši nadzor nad poštovanjem pravila konkurencije na tržištu Srbije i u tom smislu, evo recimo jedne preporuke Komisiji, možda nije loše sprovesti sveobuhvatne sektorske analize na tržištu, a koje se smatraju naročito ranjivim sa aspekta rizika narušavanja konkurencije.

Sve ovo navodi na zaključak da moramo posmatrati politiku zaštite konkurencije kao jednu bitnu pretpostavku za podsticanje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća. Dugoročno posmatrano za njih nema većeg podsticaja od jake tržišne konkurencije koja ih stimuliše da unapređuju sve aspekte svog poslovanja u cilju prepoznavanja potreba potrošača, a da bi u uslovima globalne konkurencije uopšte uspela da opstanu domaća mikro, mala i srednja preduzeća moraju postići odgovarajući nivo konkurentnosti. To će se postići udruživanjem u klastere, ali i kroz brojne vidove subvencija od strane države.

Kroz udruživanje u klastere ova preduzeća praktično imitiraju rad velikih preduzeća, zadržavajući sa druge strane svoju pravnu i poslovnu samostalnost, a ujedno postaju konkurentni i postaju, između ostalog i saradnici tih velikih preduzeća. U Srbiji je do danas osnovano više od 25 klastera, a ukoliko posmatramo nefinansijski sektor mala i srednja preduzeća u Srbiji učestvuju sa 99% u ukupnom broju preduzeća.

Dakle, na području Nišavskog okruga, odakle ja dolazim, imamo skoro 14.000 preduzeća od kojih 74% čine velika, a samo 22% mala preduzeća. Zato ne smemo zanemariti ni to da kao i u većini evropskih zemalja, tako i u Srbiji mala i srednja preduzeća predstavljaju značajan izvor i zapošljavanja, ali i sa druge strane produktivnosti i u njima je zaposleno čak dve trećine ukupnog broja radnika nefinansijskog sektora privrede Srbije.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili zbog nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu i na osnovu ovoga prepoznata je potreba da se kod samih učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi, ali i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije, pa u nameri da učesnicima na tržištu pomogne u tom procesu programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije Komisija je donela smernice u kojima u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih koraka koje treba preduzeti u donošenju takvih programa.

Na kraju cilj svih tih smernica jeste da se učesnici na tržištu kako oni veliki, tako i mali, odnosno mala i srednja preduzeća usmere prilikom izrade tih svojih internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da njihovo poslovanje bude usklađeno sa važećim propisima.

Veoma je važno istaći to da jaka konkurencija na domaćem tržištu jeste od izuzetnog značaja, jer pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, ali i svetskoj trgovinskoj organizaciji, mogućnosti za zaštitu domaćeg tržišta biće značajno smanjene ili u potpunosti onemogućene, tako da će se domaća preduzeća faktički takmičiti, ne samo sa drugim domaćim preduzećima, nego i sa preduzećima iz regiona i ostalih industrijskih razvijenih zemalja.

Mi ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge u nadi da će se sve ove mere prepoznati kao potencijalno rešenje svih onih problema koji postoje u domenu tržišta konkurencije. Zahvaljujem.