Hvala.

Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Dostavljeni su vam zapisnici Jedanaeste, Dvanaeste i Trinaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja.

Molim narodne poslanike da glasaju.

Zaključujem glasanje: ukupno – 171, za – 160, nije glasalo – 11.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja u 2021. godini.

Stavljam na glasanje Zapisnik Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja u 2021. godini.

Zaključujem glasanje: ukupno – 170, za – 164, nije glasalo – sedam.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik Trinaeste sednice Drugog redovnog zasedanja u 2021. godini.

Zaključujem glasanje: ukupno – 171, za – 163, nije glasalo – osam.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Trinaeste sednice Drugog redovnog zasedanja.

Dostavljen vam je i predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. i 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za razmatranje akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 172, za – 166, nije glasalo – šest.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 172, za – 166, nije glasalo – šest.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila i ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 172, za – 166, nije glasalo – šest.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila i ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS).

Stavljam na glasanje i ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 172, za – 165, nije glasalo – sedam.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 172, za – 165, nije glasalo – sedam.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Smilja Tišma predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine.

Da li Smilja Tišma želi reč?

Želite reč?

Tri minuta, molim vas.

Izvolite.

Ja sam Smilja Tišma, preživelo dete, logoraš Jasenovca i ostalih logora u NDH od 1941. do 1945. godine, najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo čekali 80 godina, a to je Predlog rezolucije o ustaškom genocidu izvršenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. godine.

Misija, pre nego što odem, prestanem da budem član ovog doma, i godinama insistiramo na tome kao preživeli zatočenici ustaških logora u Drugom svetskom ratu, da se pitanje izvršenog genocida nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom na određen zvaničan način ozakoni i prikaže do danas to nije učinjeno.

Dozvolite da budem advokat 74 hiljade dece nad kojima je izvršen brutalan genocid u NDH, 20 hiljada dece u Jasenovcu, najstrašniji poligon za genocid i tada u Hrvatskoj državi postaloj na teritoriji Jugoslavije.

Treba da znamo i zapamtimo da je Jasenovac zauzimao ogroman prostor od 240 kvadratnih kilometara, oko 150 fudbalskih terena i bio šest puta veći od Aušvica u kome je stradalo milion i po ljudi, a državna politika NDH, odnosno današnje Republike Hrvatske dozvoljava da je nastradalo najviše 80 do 100 hiljada. Statistike govore o mnogo većem broju, no o tome će verovatno nadležni organi da odlučuju.

Poslednjih 100 logoraša krenulo je u samoubilački poslednji proboj sa ciljem da preživi, samo jedan da ispriča o 57 metoda ubijanja i 700 hiljada brutalno ubijenih ljudi, žena i dece. Cifre su sasvim drugačije. Vode se poslednjih meseci ozbiljni razgovori i polemike oko toga. Videćemo šta će ti razgovori da daju. Samoubilački proboj preživelo, o čemu sam maločas govorila, je njih samo oko 80.

Od Jasenovca Savom su plutali leševi, a kod Brankovog mosta 10 hiljada leševa napravilo je čep u plovidbenom putu da su ih nacisti dinamitom dizali u vazduh da bi omogućili plovidbu, a leševi su nastavili put do Crnog mora, a Beogradom se širio čudan težak zadah smrti. Da li je to genocid? Poriče se stalno da nije izvršen genocid. Ima puno primera. Ja ću samo neke da nabrojim.

Danas je poslednji pokušaj da stavimo rezoluciju na dnevni red, poslednji put uzimam reč u vezi sa ovim pitanjem. U ime brutalno ubijenih, masakriranih žrtava, ljudi, žena i dece u genocidu nad genocidima u 20. veku, u ime jasenovačkih mučenika, dužnost nam je da donesemo rezoluciju o ustaškom zločinu izvršenom u toku Drugog svetskog rata. Bar na ovu osamdesetogodišnjicu da kažemo da li je i to genocid što se do sada zna da izvršeno i urađeno u Jasenovcu.

Za ovaj saziv koji ima apsolutnu većinu i istorijsku ulogu …veliku istorijsku odgovornost i nema opravdanje da se propusti ova istorijska šansa, posebno sada kada mnogi upiru prst u Srbiju i optužuju Srbiju da je genocidna država.

Ko danas ne glasa za osudu genocida može se smatrati da taj genocid odobrava nad sopstvenim narodom. Kaže narodna poslovica, na muci se poznaju junaci, a heroji svog naroda.

Ova rezolucija treba da bude gromobran pred revizijom istorije revolucija o genocidu NDH. Nije protiv hrvatskog naroda, već protiv svih koji su izvršili genocid nad tim narodom, pa kako se onda Hrvati prepoznaju u njoj i blokiraju njeno donošenje pretnjom da će blokirati Srbiju i neke klastere ako se usvoji rezolucija?

Naš patrijarh Porfirije reče da ustaše nisu bili Hrvati, jer se ispisaše iz ljudskoga roda kao neljudi. Ali kako se zovu oni Hrvati što proteraše 250.000 Srba iz države Hrvatske proteklih godina, to nam je poznato, a kako se zovu ovi danas što napraviše vojni sporazum Zagreba i Prištine 17. decembra 2021. godine?

Poruka je – spremite se Srbi za novu Oluju i genocid. Ako je Vili Brant klečao u Varšavskom getu za Holokaust, Merkel i Makron se izviniše za genocid Namibije i Ruande. Dakle, ni Hrvatska nema moralno pravo da se krije iza Evrope, kao što se krije iza Jugoslavije i kada je ucenjivala Srbiju zbog bratstva i jedinstva da se ne diraju rane a one ne mogu da zarastu dok se ne osudi genocid.

U ime dobrosusedskih i suživota na Balkanu pozivam vas da danas kao poslanici Narodne skupštine Srbije zajedno probijemo obruč ćutanja o osamdesetogodišnjici pretrpljenog genocida.

Glasajte bez straha, bez bojazni, bez uvijanja, bez kalkulacija, bez stranačkog pragmatizma. Molim vas da prestane ćutanje. Probali smo da se donese rezolucija 2016, pa 2021. i uvek se kaže – nije vreme, ni tada, ni sada. Pa, kada? Srbija više ne može da čeka i ne treba da čeka.

Dozvolite mi da vas po poslednji put zamolim da glasate po svojoj savesti i u to ime predsedavajućem dozvolite da ustanem i da mu uručim moj lični primerak rezolucije.

Ovaj čin je poslednji proboj logoraša Jasenovca i da se nikada ne zaboravi genocid.

Hvala vam na pažnji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 168, za – 44, uzdržano – jedan, nije glasalo – 123 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miodrag Linta predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 16, za – šest, nisu glasala dva narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Narodni poslanik Miodrag Linta predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 168, za – devet, nije glasalo – 159 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović je predložio da se obavi: 1. – zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 1. i od 4. do 13;

2. – zajednički jedinstveni pretres po 2. i 3. tački dnevnog reda.

Da li predlagač želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da glasaju.

Zaključujem glasanje: ukupno 168, za – 157, nije glasalo – 11 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za razmatranje akata po hitnom postupku, za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda, u celini.

Zaključujem glasanje: ukupno 168, za – 161, nije glasalo sedam.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šesnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja u 2021. godini, u celini.

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada;

2. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

3. Lista kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koju je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku; 4. Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2020. godinu, koji je podnela Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije od 25. novembra 2021. godine;

5. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

6. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

8. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom;

10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu; 11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koji je podnela Vlada;

12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS);

13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Prelazimo na rad po utvrđeno dnevnom redu sednice.

Saglasno članovima 90. i 239. obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiju, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragan Kovačević, predsednik UO Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Saša Stevanović i Danijela Vazura, državni sekretari, Milan Dobrijević, državni sekretar, Dragan Pejović, direktor Regulatorne agencije za elektronske komunikacije, Snežana Karanović, pomoćnik ministra, Mirjana Radanović, vršilac dužnosti sekretara, Ognjen Popović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Aleksandra Čamagić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Sandra Grujičić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Sava Savić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Nebojša Milosavljević, vršilac dužnosti direktora Uprave za zaštitu bilja, Emina Milakara, vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Zorana Vujović, direktor Sektora za pravne poslove, Dragoljub Stefanović, tehnički direktor Regulatorne Agencije, Milena Antić Janić, rukovodilac grupe za populacionu politiku, Milan Vojvodić, šef Odseka za informacionu bezbednost, Branka Đorđević, viši savetnik u Sektoru za finansijski sistem, Zoran Sandić, samostalni savetnik u istom sektoru, Sanja Gavranović i Katarina Denčić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Zorica Vulić, Dragan Petrović iz MUP.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članovima 157. i 170, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o tački 1. i tačkama od 4. do 13. dnevnog reda.

Da li predstavnici predlagača, predstavnici Vlade žele reč na samom početku sednice?

Reč ima ministar Nedimović.

Poštovanje gospodine predsedavajući, poštovanje kolege narodni poslanici.
Želim ukratko da vas izvestim o jednom delu priče koja se zove – „Open Balkan“ i koja predstavlja jednu ozbiljnu razvojnu šansu Srbije, u nekoliko segmenata, koji ćemo se potruditi u nekoliko narednih minuta, moje kolege i ja da vam predstavimo šta se to dešavalo u zadnja dva meseca, suštinski, a realno u poslednjih godinu dana, koliko na osnovu zajedničke inicijative predsednika Vučića, premijera tadašnjeg Severne Makedonije, Zajeva, premijera Republike Albanije, gospodina Rame.
Ideja čitave priče oko „Open Balkan“ jeste rušenje barijera, rušenja svega onoga u nekoliko segmenata koji se tiču i trgovine, prometa hrane, razmene ljudi u smislu radne snage, priznavanja akreditacija od strane nadležnih tela i svega onoga što može da posluži bržem kretanju ljudi, roba, kapitala, što je osnovni smisao i najveća prednost koju može da donese vreme koje se nalazi ispred nas.
Devedesetih su nastajale granice, došlo do prekida, najčešće u komunikacijama, a pogotovo u pogledu saradnje institucija. Za Srbiju je jako važno kao državu koja privredno jača, koja rast BDP u 20201. godini preko 7%. Samo Irska iz čitave Evrope može da se takmiči s nama. Za nas je jako važno da čitava priča oko tržišta bez barija, a to je „Open Balkan“, to je da tržište zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom profunkcioniše.
Dosta je posla bilo pred nama, dosta je posla urađeno u vremenu koje je iza nas. Mogu slobodno da kažem da u sektoru hrane, od trenutka kada ovi predlozi ratifikacija, nadam se naiđu na vaše odobrenje, Narodna skupština je najvažnije telo koje može da donese odluku o svemu ovome, naše je da pripremimo čitav posao za narodne poslanike. Ja se nadam da u danu za glasanje će doći do ratifikacije svih ovih sporazuma. Potrudiću se u narednih nekoliko minuta da deo koji se odnosi na Sporazum o saradnji i veterinarskoj-fitosanitarnoj zaštiti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje koji je potpisan u Tirani 21. decembra 2021. godine, da vam prezentujem.
Šta je cilj? Do sada uopšte nisu bile priznate laboratorijske analize hrane, bez obzira da li je biljnog, životinjskog porekla, u međusobnoj trgovini između ove tri zemlje. Apsolutno, svaki kada neko poželi da hranu iz Elbasa pošalje za Beograd, Novi Sad, Subotici, bilo gde, ili iz Niša za Kumanovo, svaki put, bez obzira što ste imali sertifikat, što ste imali dokaz o laboratorijskoj ispravnosti te hrane, vaša roba je morala na prelazu Tabanovci ili na nekom drugom prelazu u Republici Albaniji da bude ponovo uzorkovana, da vi tamo stojite, da stignu laboratorijske analize, da li je sve to tako i tek onda da se ona nađe na tržištu hrane.
Sa ovim sporazumom te barijere apsolutno rušimo. Potpuno su usaglašene laboratorijske analize, laboratorije kompletne za ove tri zemlje i sve što je izdato u Tirani važi u Zrenjaninu, sve što je izdato u Novom Sadu, važi u Tetovu i tako u krug. Suština je, više na graničnom prelazu koji je nafrekventniji Preševo-Tabanovci nema zaustavljanja robe biljnog i životinjskog porekla, a pri tome da potpuno poštujemo načelo bezbednosti hrane.
Sećate se gomile kamiona sa jagodama iz pravca naših južnih suseda, koje su išle prema Srbiji, sećate se gomile naše robe, mleka ili nekih drugih proizvoda, nemojte zaboraviti da naša trgovinska razmena sa Severnom Makedonijom iznosi 300 miliona evra, gde je srpski izvoz 245 miliona evra.
Moram da se osvrnem i na trgovinu sa hranom i poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom. Nikada neću zaboraviti 2017. ili 2018. godinu, više ne mogu da se setim kada je to bilo, posle 60 godina prvi ministar poljoprivrede Srbije koji je bio u Albaniji i uopšte susreta albanskog ministra i srpskog ministra u vezi hrane smo imali moj kolega i ja u tadašnje vreme, kasnije je on postao ministar odbrane. Tada smo razmenili sertifikate i tada je trgovina bila svega desetak miliona evra, opšte razmene. Sada je 90 miliona evra.
Zamislite kolika trgovina će biti kada ne bude ovih barijera. Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način.
Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.
Zbog građana Srbije, zbog vas kolega narodni poslanici želim da kažem kako će to u praksi da funkcioniše. Mislim da je to, u stvari, najznačajnija stvar kroz koju ćete videti šta smo mi dogovorili. Krene npr, kamion mesa, svinjskog mesa iz Šida, krene na tržište Severne Makedonije ili Albanije. Na graničnom prelazu on se više ne zaustavlja za uzorkovanje hrane.
Ima rana najava pošiljki koji je taj sistem uspostavio. Dan pre toga špediter najavi. Sutradan u vremenskom intervalu od 12.00 do 18.00 sati ići će kamion tih i tih registarskih oznaka, u prilogu vam se nalazi laboratorijska analiza, nalazi vam se kompletno cent koji ide uz svaki kamion i taj vozač kamiona prelazi granicu, ne staje više da se uzorkuje, nego odlazi u carinsku uspostavu Severne Makedonije, tamo gde se njegova sva roba rasknjižava i odlazi u trgovinski lanac.
Da bi vodili računa o bezbednosti hrane sve tri ove zemlje, postoji tzv. monitoring koji smo usaglasili jedni s drugima. To je broj pošiljaka koji se slučajnim uzorkom mora na granici uzorkovati o trošku države na čijoj se teritoriji to uzorkovanje vrši, koji ne može biti veći od 5% ukupnog broja pošiljki.
Zašto se ovo radi? Ovo se radi da ne bi došlo do eventualnih zloupotreba, da u svakom trenutku možemo nasumično da znamo šta se dešava sa celokupnim kontigentom pošiljki. Ima još jedna stvar. Usvojili smo zajedničku listu privrednih subjekata koji najviše trguju, koju imaju dobru poslovnu praksu, koji do sada nisu imali prilikom prethodnih analiza, bilo kakva iskakanja sa te liste, ti privredni subjekti, apsolutno, neće biti kontrolisani. Biće više u monitoring sistemu ovi koji se po prvi put pojavljuju, ulaze u sistem.
Još nekoliko stvari je usvojena da bi cela stvar mogla da funkcioniše. To su razmena karantinske liste sa statusom, uspostavljanje liste štetnih organizama, razmena programa istraživanja štetnih organizama, utvrđivanje liste bilja i biljnih proizvoda za koje je potreban sertifikat o fitosanitarnoj inspekciji. Zašto je ovo važno? Važno je da čitav ovaj prostor.
Ako je jedna bolest bilja priznata i kontrolisana na prostoru jedne zemlje, mora biti i na prostoru druge zemlje, na prostoru treće zemlje, jer samo tako možemo da usaglasimo čitavu trgovinu.
Ako je nešto proglašeno kao štetni organizam u Republici Srbiji, a nije u Republici Albaniji, mi automatski imamo problem pri trgovini. A nema dobre trgovine dok nisu sve strane zadovoljne. Manite me te trgovine gde jedna strana izveze 99% a druga strana 1%. Znate koliko to može da funkcioniše? Jedno leto i doviđenja. To je kao u onoj pesmi - Pevala je jedno leto i ćao.
Ova priča je priča za istoriju, priča za uvezivanje tržišta. Ljudi, mi smo sa ovim projektom "Open Balkan" dobili još 50% ljudi koji će biti konzumenti srpske hrane. Dobili smo prostor na kome će za 50% više svakoj zemlji biti više radne snage slobodno, da oni mogu bez problema da se kreću i da nemaju nikakve probleme prilikom uspostavljanja radno-pravnog statusa.
Ono što je pred nama, i sada da vas obavestim šta je juče dogovoreno, to su tehničke stvari, što se tiče robe biljnog porekla i sve što ima veze sa robom biljnog porekla, u Srbiji više se ne zadržava na graničnom prelazu Preševo nego odlazi u carinsku ispostavu Vranja, tu se rasknjižavaju papiri i ide dalje na svoje odredište. To je kod robe biljnog porekla, morali smo, da bi zaštitili svoj prostor. Vranje je najbliže granici, ne daj bože da se nešto neželjeno desi, to je blizu granice, ne ulazi duboko u teritoriju eventualni neki štetni organizam ako ga slučajno ustanovimo da postoji i mi štitimo prostor Srbije, dok istovremeno omogućavamo slobodnu trgovinu robe biljnog porekla.
Što se tiče robe životinjskog porekla, tu je stvar još prostija, zato što je to sve već ispitano, postoje sve analize, nema nikakvih problema, nema šanse da uđe nešto što je eventualno zaraženo nekom bolešću, a na drugoj teritoriji oni brane od istih tih bolesti se kao i mi odlazi u carinsku ispostavu krajnjeg odredišta gde se roba isporučuje. Primera radi, ako je neko naručio robu iz makedonskog "Pekabesko", to je mesna prerađevina, naručio je u Loznici, carinska ispostava najbliža Loznici, da li je to, sad, ja ne znam strukturu carine da li je Šabac ili Loznica, tamo se roba ne snižava, tamo će biti veterinarski inspektor, pregleda sve. Suština je da nema zadržavanja na granici, nema stajanja više sati, više dana. Još jedna važna stvar koju moram da kažem - veterinarski inspektori, fitosanitarni inspektori na ovim tačkama rade 24/7.
Srpska strana je i ranije implementirala ovaj sistem. Imali smo problem na prostoru Severne Makedonije zbog tehničkih uslova, nije bilo dovoljno svetla u noćnim uslovima, jer mora da bude ne znam ni ja koliko luksa osvetljenje da bi mogli da se vrše pregledi noću robe biljnog porekla i oni su sad to implementirali i sa ovom ratifikacijom ovog sporazuma 24/7 je u stvari vreme funkcionisanja za sve ove tri države. Mislim da tu neće biti nikakvih problema.
Ono što ja očekujem u prvim danima, kao i za svaku stvar kad se počinje, biće tu nekih tehničkih zavrzlama, biće tu eventualno nekih problema, ali to ćemo u hodu otklanjati i mogu sad odgovorno da tvrdim i time završavam - srpska veterina i srpska fitosanitarna zaštita su apsolutno spremne za ovaj projekat od ponedeljka, 3. januara, od trenutka kada ovaj sporazum, ukoliko bude ratifikovan, stupi na pravnu snagu, "Open Balkan" kreće za Srbiju i to je jedna nova priča koja je u stvari istorijski sporazum Vučića, Rame i Zajeva, o kome će, ja sam potpuno ubeđen, generacije ispred nas pričati.
Pozvao bih vas da u danu za glasanje podržite ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Sledeća je gospođa ministar Darija Kisić Tepavčević. Izvolite.

Uvaženi poslanici, kao što znate, regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" pokrenuta je od strane predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, kao inicijativa koja ima za cilj da donese još veću bezbednost, stabilnost i prosperitet na teritoriji zapadnog Balkana.
Kada je u pitanju Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu, on je potpisan u okviru inicijative "Otvoreni Balkan" u Tirani pre par dana, 21. decembra. Ovim predlogom zakona vrši se potvrđivanje ovog trilateralnog sporazuma koji su potpisale Republika Albanija, Republika Severna Makedonija i Republika Srbija. Njime se uređuju uslovi za slobodan pristup na tržištu rada, kao i uslovi za registrovanje državljana strana ugovornica.
Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada ima za cilj da olakša slobodan pristup tržištu rada ovih zemalja učesnica, odnosno pojednostavljenje ulaska, kretanja, boravka i rada državljana ove tri zemlje.
Sporazumom su definisani osnovni pojmovi, a jedan od osnovnih pojmova koji se definiše ovim sporazum jeste i identifikacioni broj "Otvorenog Balkana". To je jedinstveni broj koji svaka ugovorna strana dodeljuje svom državljaninu u svrhu korišćenja elektronskih usluga u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".
U okviru navedene usluge državljani jedne od ove tri zemlje imaće pristup elektronskoj usluzi, odnosno slobodan pristup tržištu rada. Da bi državljanin jedne od ugovorenih strana mogao da se registruje i ima slobodan pristup tržištu rada, potrebno je da: poseduje važeću ličnu kartu ili odgovarajuću biometrijsku putnu ispravu koja važi najmanje 90 dana, da nema zabranu ulaska i boravka na teritoriji druge ugovorne strane i da ne predstavlja pretnju po javni poredak, nacionalnu bezbednost, javno zdravlje ili međunarodne odnose druge ugovorne strane.
Državljani Republike Albanije, Republike Severne Makedonije, odnosno Republike Srbije, koji žele da iskoriste ove pogodnosti koje pruža inicijativa "Otvoreni Balkan", mogu da se registruju putem servisa e-uprave u okviru usluge kreirane za slobodan pristup tržištu rada. Ukoliko se državljanin jedne strane registruje za pristup tržištu rada i ispuni odgovarajuće uslove utvrđene ovim sporazumom, isti mu se odobrava na period do dve godine, uz mogućnost ponovne registracije. Ponovna registracija vrši se na isti način i pod istim uslovima kao i prva registracija.
Prilikom same registracije državljani ugovorenih strana registrovaće lične i druge podatke od značaja za rad i boravak, kao što su njegovi kontakt podaci, podaci o vrsti ličnog dokumenta, podaci u vezi sa zaposlenjem, profesionalnim kvalifikacijama i drugi podaci od interesa. Odobrenje za slobodan pristup tržištu rada omogućava ostvarivanje prava na zaposlenje bez potrebe pribavljanja dozvole za rad u strani prijema, kao i mogućnost pristupa slobodnim radnim mestima u svakoj od tri strane. Zapošljavanje podrazumeva i poštovanje domaćeg zakonodavstva strane prijeme, kako prilikom ulaska, tako i prilikom boravka i rada u zemlji zaposlenja.
Slobodan pristup tržištu rada isključuje mogućnost da državljani Albanije i Severne Makedonije putem ovog sporazuma ostvare i prava za neki od državnih podsticaja za zapošljavanje, odnosno podsticaja iz budžeta Republike Srbije, jer ti podsticaji iz budžeta su prvenstveno namenjeni za zapošljavanje domaćih državljana i to teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica.
U cilju detaljnijeg uređivanja pojedinih pitanja koja su relevantna za primenu ovog sporazuma, predviđeno je zaključivanje pojedinačnih protokola, kao i sporazume o socijalnoj sigurnosti, pre svega između Republike Srbije i Republike Albanije.
S obzirom da je ovaj Sporazum rezultat saglasnosti ugovornih strana, to je predviđeno da se svaki eventualni spor koji nastane u vezi sa njegovim tumačenjem ili primenom rešava putem pregovara.
S tim u vezi, ovim zakonom planirano je i uspostavljanje zajedničke komisije sa zadatkom bolje organizacije, kontrole i koordinacije svih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma. Komisija će biti sastavljena od po najmanje pet predstavnika svake ugovorne strane.
Takođe, ovaj sporazum neće uticati na prava i obaveze ugovornih strana koje proizilaze iz drugih zaključenih međunarodnih sporazuma. Slobodan pristup tržištu rada otvara granice, olakšava život građanima i poboljšava životni standard.
Ovaj sporazum, kao i ostali sporazumi u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ su osnova za bolju budućnost, za ekonomski razvoj, za jedinstveno tržište bez barijera, a to znači veće plate, veće penzije i bolji životni standard naših građana.
Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospodin Radomir Dmitrović. Izvolite.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma i povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Dakle, ostajemo u ovoj priči.
Kao jedan od rezultata inicijative „Otvoreni Balkan“ u Tirani 21. decembra 2021. godine predsednik Republike Srbije i predsednici vlada Republike Albanije i Republike Severne Makedonije potpisali su Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Glavna svrha ovog sporazuma je da tri zemlje obezbede pristup svojim elektronskim uslugama za državljane svih zemalja uključenih u inicijativu, tako da građanin jedne države može da koriste elektronske usluge druge države, odnosno da ostvaruje svoje prava u drugoj državi potpisnici.
Digitalizacija javnih usluga predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije koja je prepoznala kako nove tehnologije mogu da unaprede i ubrzaju poslovanje i komunikaciju građana, privrede i države.
Upotrebom savremenih tehnologija štedi se vreme, troškovi su znatno manji, poslovi se obavljaju efikasnije, a informacije su mnogo dostupnije. Razvojem elektronske uprave naša država želi da omogući svojim građanima da ostvare svoja prava na brži i komforniji način.
Korišćenje novih tehnologija je prepoznato kao jedan od mehanizama za uspešnu implementaciju inicijative „Otvoreni Balkan“, a sve u cilju da naši građani na pouzdan i lak način ostvaruju svoja prava garantovana „Otvorenim Balkanom“, zato je planirano da države omoguće svojim građanima da elektronskim putem ostvaruju prava u drugoj državi. Shodno tome, strane su pristupile zaključivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana kojim ugovaraju saradnju u oblasti elektronske uprave.
Pitanje koje uređuje ovaj sporazum je međusobno priznanje registrovane šeme elektronske identifikacije, zatim povezivanje nacionalnih softverskih rešenja, uspostavljanje u primenu identifikacionog broja „Otvorenog Balkana“, promovišu korišćenje elektronskih usluga koje bi dodatno potvrdile, unapredile i osnažile ciljeve u okviru inicijative za saradnju među ugovornim stranama.
Sporazumom je predviđeno da svaka država svom građaninu koji želi da koristi usluge druge države u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ dodeljuje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Preduslov za dobijanje tog broja je da državljanin ima elektronski identitet koji mu je izdatu okviru registrovane šeme elektronske identifikacije u njegovoj zemlji.
Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.
Naime, građanin koji želi da se prijavi za slobodan pristup tržištu rada na „Otvorenom Balkanu“ mora da se prijavi elektronskim putem i da poseduje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Ovaj broj će se kasnije koristiti i za pružanje drugih elektronskih usluga u okviru inicijative o kojima strane postignu dogovor.
Pored pružanja elektronskih usluga zajednička namera koja u perspektivi treba da se ostvari je da građani koji imaju „Otvoreni Balkan“ ID broj dobiju različite popuste na avio karte, putarine, benefite u železničkom saobraćaju i druge povlastice.
Ovaj sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenata ratifikacije od strane najmanje dve ugovorene strane i daju pravo dejstva samo između tih ugovorenih strana. Za ugovornu stranu koja ratifikuje ili odobri ovaj sporazum posle njegovog stupanja na snagu, kada ga bar dve države ratifikuju, sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenta ratifikacije od strane te ugovorne strane. Danom stupanju na snagu ovog sporazuma započeće primena Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da bi građani Srbije znali zbog čega je sala polu prazna, mi jednostavno smo morali kao narodni poslanici da uzmemo učešće na komemoraciji povodom smrti zamenika generalnog sekretara, gospodina Branka Marinkovića. Možda ministri nisu znali.

To nije stvar nepoštovanja što nismo ovde, već jednostavno smo hteli da i porodici lično izjavimo saučešće. U stvari, ono što pokazuje tu podršku, koliko smo u stvari bili vezani za rad mnogih ljudi, pa očito i za Branka Marinkovića, i kao čoveka i kao službenika ove Skupštine bez kojeg jednostavno rad Skupštine, i službe, a i nas narodnih poslanika, je mnogo lakše funkcionisao dok je bio živ.

Naravno, život mora da ide dalje i mi kao predlagači, moja koleginica Katarina Rakić i ja ovde smo između male sale i ove velike, došli ovde na sednicu da nastavimo svoj rad po dnevnom redu. Današnji dnevni red u okviru ove sednice su i tri finansijska izveštaja institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, to je Komisija za hartije od vrednosti, to je REM i to je Agencija za energetiku.

Mi svake godine razmatramo izveštaje njihove finansijske planove za sledeću godinu, zato što oni nisu u okviru rada svojih planova, u okviru budžeta Republike Srbije u smislu poštovanja odluka koje donosi Ministarstvo finansija za njih, već zbog svojih nadležnosti koje su definisane u okviru rada Narodne skupštine i rada koji je definisan zakonima kojima su osnovani. Znači, mi finansijske izveštaje razmatramo ovde u plenumu.

Kada govorimo i o Komisiji za hartije od vrednosti, mi smo prošle nedelje i razmatrali novi Zakon o tržištu kapitala koji je praktično usklađen sa 11 direktiva EU. Ono što smo imali danas prilike, u stvari razmatrali pre donošenja tog zakona, to je da izmene i dopune plana za ovu godinu su usledile upravo zbog mnogih troškova koji su usledile u toku same godine, a plan na osnovu koga je pravljen za sledeću godinu je pravljen upravo na osnovu novih zakonskih rešenja i novih nadležnosti koje treba komisija da radi.

Kada govorimo o izmenama plana, treba reći da je samo došlo do izmena u određenim stavkama u iznosu od 659 hiljada dinara, to je zbog toga što su mnoge PTT usluge poskupele i zato što su imali odlazak ljudi u penziju i zbog toga što imaju povećane troškove u tom delu. Tako da je ta izmena od 659 hiljada, ali i dalje će Komisija u ovoj godini ostvariti projektovanu dobit od milion i šezdeset hiljada dinara.

Kada govorimo o Finansijskom planu za 2022. godinu, prema novom zakonu kojima treba da se uspostavi naravno i funkcionisanje beogradske berze na jedan potpuno nov način s obzirom da imamo i promenu strukture u smislu saradnje i sa Grčkom i sa Kiprom i sa Severnom Makedonijom. Samim tim prihodu u 2022. godini će biti mnogo veći i samim tim fokus će biti na radu sa domaćim investitorima, motivacijom i stabilnosti kada je u pitanju tržište kapitala. Rashodi su povećani za gotovo 1,60, kao i prihodi, naravno, 1,67%, to je dva miliona dinara.

Zatim, plate nisu povećavane, nisu projektovane za sledeću godinu, ali su javne nabavke ukalkulisane upravo zbog toga što mnoga tehnička rešenja i tehničko opremanje mora da ide u mnogo većem procentu, upravo zbog toga što ulaganja će biti za javne registre u iznosu od 5,2 miliona dinara, i ta ulaganja upravo govore da registri prema novim zakonskim rešenjima tek treba da se uspostave.

To su registar za javna društva, zatim, registar pravnih i fizičkih lica kojima je odobre status kvalifikovanih investitora, zatim, oduzetih dozvola za rad, s obzirom da znate da postoje nadležnosti ove Komisije, kada su u pitanju revizorske kuće, zatim, određeni kvalifikovani ljudi koji se bave tržištem kapitala, brokerske kuće za obavljanje brokerskih portfolija menadžera, kao i da se vodi registar za uređenje investicionih fondova, kao i za deo koji se odnosi na Zakon za preuzimanje akcionarskih društava.

Prema tome, vidite da dosta toga kada je u pitanju sama berza hartija od vrednosti, mi danas pričamo i o budućnosti za trgovinu tokenima kao jedan deo kripto valuta u saradnji sa Ministarstvom finansija. Prošle godine smo imali i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini. Znači, pratimo nove trendove, i Komisija kao jedna od institucija koja je aktivno učestvovala u izradi mnogih tih zakona, dobila je i nove nadležnosti, i obavezna je da prati kroz svoje registre poslovanje na tržištu kapitala.

Kada govorimo o REM-u za nas je najinteresantnije da je usvojen plan 1. novembra 2021. godine, i da po tome i po zakonima, koji su doneseni, regulatorna tela za elektronske medije za 2022. godinu ima u svom registru 652 pružaoca medijskih usluga. Njihovo finansiranje ide na osnovu naknade od prihoda koje im je dato.

Ono što je važno reći da sav onaj višak prihoda koji jednostavno nije u funkciji rashoda REM se uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ono što smo mi na Odboru čuli, što je od velikog značaja a to je da je budžet od 2012. do danas, uplaćeno od strane ove institucije 1,4 milijarde dinara. Plan koji je napravljen za sledeću godinu napravljen na osnovu indikatora koji je projektovala i NBS i Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo finansija.

Znači, za sledeću godinu rast BDP projektovan na 4,5%. Tri procenta deficita i onaj deo koji se odnosi na prosečnu vrednost inflacije od 3,7%, koji je NBS stavila.

Treba reći da je smanjena naknada za ovu delatnost od 25%, da su veći prihodi, odnosno, rashodi za 7% planirani za sledeću godinu, i da oni iznose ukupno 335.834.560,00 dinara.

Ti troškovi regulacije 80% idu od TV naknada, zatim, od naknada za radio 6% i od kablovskih operatera 14%. To imate u izveštaju na strani 14, lepo prikazano. Koji je to broj pružaoca usluga, kada su u pitanju sami korisnici koji plaćaju ovu naknadu.

Treći plan finansijski za 2022. godinu je Agencija za energetiku. Prema svojim nadležnostima prihode koje ubira su od licenci.

Znači, ona u svojoj nadležnostima ima regulacije cene energenata, zatim licenciranje, sertifikaciju onih koji obavljaju ovu delatnosti, zatim, nadzor nad tržištem energenata, zatim, rešavanje po žalbama, znači u drugom stepenu, i onaj deo koji se odnosi na međunarodnu saradnju, kao aktivni učesnici u radu sa Energetskom zajednicom.

Prihodi i rashodi su u istom obimu od 235.610.000,00 dinara koji idu naravno, od regulatornih naknada je 88%, ovih prihoda, ostalo su licence, kao i refundiranje određenih donacija koje imaju sa međunarodnim organizacijama.

Kada pričamo o rashodima najveći deo se odnosi na zarade, zatim, na usluge koje se odnose na zakup poslovnog prostora, koji smo inače pokušavali da rešimo kao i za REM sa Direkcijom za imovinu, međutim, nije došlo do rešavanja ovih problema koje oni imaju, s obzirom da imaju zakupe iz prošlih godina i plaćaju sa privatnim kompanijama.

Ono što je najvažnije reći, da rashodi su usklađeni takođe sa parametrima koje je dala NBS, kada je u pitanju inflacija, 76% su zarade, a jedan deo koji se odnosi na najveći deo je 8% na zakup, zatim deo koji se odnosi na određene usluge, i deo koji se odnosi na finansiranje projekata iz IPA iz 2018. godine, koji takođe treba da obezbedi digitalizaciju sistema i uvođenje softvera za praćenje dozvola odnosno sertifikata.

Treba reći na kraju, ono što je najvažnije, a to građani najbolje znaju kada je u pitanju Agencija za energetiku, rešavaju pitanja po žalbama, kada su u pitanju priključci i za gas, i za električnu energiju, oni ne mogu da daju prema svojim nadležnostima određena mišljenja, ali mogu da rešavaju probleme kada su u pitanju priključci korisnika, jer oni imaju pravo da se žale kao građani drugom stepenu, a taj drugi stepen je Agencija za energetiku i tu svi građani znaju koji se problemi javljaju, a to je sam problem ozakonjenja, zatim tehničkih kapaciteta, rokovi i deo koji se odnosi na ćutanje administracije.

Znači dobro je da postoje agencije i institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, jer upravo je taj kontakt sa građanima, jako bitan, kao što i mi narodni poslanici rešavamo mnoge probleme građana, da postoje institucije koje imaju direktan kontakt sa građanima, koje u datim okolnostima zaista ne mogu javna preduzeća da reše, na direktan način, onda postoje mogućnosti i taj institut žalbe građana u drugom stepenu, koji jednostavno mogu da pomognu i na kraju krajeva da na jedan transparentan način, ukažu koji su problemi koji se javljaju kod mnogih korisnika, a da na određeni način i mi možemo u budućnosti da reagujemo, kada je donošenje izmena i dopuna zakona, ili novih zakonskih rešenja da bi na kraju krajeva olakšali život građanima.

Prema tome, ove tri institucije danas koje imaju predlog finansijskih planova, Ustava Republike Srbije stvari treba i sledeće godine da pokažu da Srbija ide napred, u mnogim oblastima, kao što je tržište kapitala, kao što su i medijske usluge, kao što je i energetika, i treba na određeni način da prate rast i razvoj Srbije u svim segmentima društva, kada je u pitanju i ekonomija i digitalizacija Srbije, i treba na kraju krajeva da idu u korak sa potrebama građana, upravo zbog budućnosti koja treba da nam donese i prevazilaženjem mnogih problema i izazova koji, vidite da svake godine imamo u različitim oblastima, ali i da napredujemo kao država, bez obzira na sve te izazove.

Zbog toga, u danu za glasanje, smatramo da treba podržati ove predloge. Hvala.