Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime JS, u ime Poslaničke grupe JS i predsednika Dragana Markovića Palme da izrazim najiskrenije saučešće porodici Branka Marinkovića povodom njegove prerane i tragične smrt. Branko Marinković je svakako bio jedan vrstan, svestran pravnik. Kao zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije svima nama ovde je bio sve vreme i uvek dostupan, na usluzi i uvek je znao da da i osmeh i lepu reč i koristan savet i svakako da je njegova smrt veliki gubitak za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za sve nas. Još jednom želim da izrazim naše najiskrenije saučešće.
Što se tiče današnje rasprave, danas raspravljamo o setu zakona koji su od izuzetne koristi za bolji život naših građana. Ne mislim tu samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj pomoći porodica sa decom, već mislim i na set zakona o potvrđivanju sporazuma u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", konkretno Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobravanja ovlašćenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.
Jedinstvena Srbija je stranka čije je jedno od osnovnih političkih načela, primarnih političkih načela, borba protiv bele kuge. Samim tim, Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom jeste i te kako poželjan i prihvatljiv za nas, jer se i sami trudimo da u sredinama u kojima smo dobili podršku naroda činimo sve u pravcu podizanja prirodnog priraštaja i stvaranju boljih uslova za trudnice i porodilje, kao i za porodice tokom podizanja dece.
Za Jedinstvenu Srbiju inicijativa "Otvoreni Balkan" jeste odlična inicijativa, koja će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, trenutno Albanije, Severne Makedonije i Srbije, čime će privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi biti konkurentnija, tržište veće i značajnije i omogućen je i slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u ovim zemljama, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.
Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve ove predloge, kao i ove izveštaje nezavisnih regulatornih tela.
Kao što već rekoh, jedno od osnovnih programskih načela Jedinstvene Srbije jeste borba protiv bele kuge, odnosno borba za očuvanje i unapređenje vitalnosti nacije, odnosno povećanje prirodnog priraštaja. Slab, tačnije negativan prirodni priraštaj o kome ste i vi ministre malo čas govorili i izneli ste strašne podatke o čak nekih 70 hiljada ljudi na godišnjem nivou manje, što je jedan sada već veći grad u Srbiji, veličina jednog većeg grada u Srbiji, jeste zaista zabrinjavajuća činjenica. Sama ta činjenica i taj podatak stavljaju borbu protiv bele kuge odnosno tu proaktivnu populacionu politiku kao možda najveći prioritet svih politika u Srbiji i naše trenutno stanje što se tiče prirodnog priraštaja je možda i najveći nacionalni problem u Srbiji.
Zbog toga, nužno je povesti najširu moguću društvenu akciju da se učini sve kako bi podstakli mlade ljude da se lakše, češće i brže odlučuju na stvaranje porodice i rađanje dece. Jer, slaba će nam uteha biti i auto-putevi i brze pruge i klinički centri, nove škole, nove otvorene fabrike, ako ne budemo imali kome to da ostavimo.
Mladi naraštaj, deca, jesu budućnost naše zemlje. Dobro je što se trudimo da tim našim budućim naraštajima ostavimo snažniju i organizovaniju i bolju državu, ali je jednako važno da se snažno borimo da tih mladih generacija bude sve više, kako bi imao ko da nastavi da gradi i izgrađuje ovu našu lepu Srbiju.
U taj posao se moraju uključiti baš svi, i država i lokalne samouprave i mediji i obrazovne i kulturne institucije i čitavo društvo, jer ne može se u toj borbi dobiti rezultat preko noći. Populaciona politika podrazumeva dugotrajan proces borbe koji će rezultate dati tek decenijama ispred nas.
Država danas povećava izdvajanje za porodicu u kojoj se rodi prvo dete sa 100 na 300 hiljada dinara, omogućava im da uz pomoć države kupe svoj stan ili kuću. To su važne mere u pravcu poboljšanja prirodnog priraštaja, ali nisu i jedine.
Naime, to što je Srbija lider u privlačenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu, što se otvaraju nove fabrike, IT kompanije, naučno-tehnološki parkovi, a samim tim i nova radna mesta na kojima se zapošljavaju mladi ljudi, takođe jeste važna mera u populacionoj politici. Briga za bolji status trudnica i porodilja, kao i poboljšanje nivoa socijalne zaštite, jesu takođe važne mere populacione politike.
Jedinstvena Srbija je, stavljajući borbu protiv bele kuge u sam vrh svojih prioriteta u Jagodini, na primer, gde nas građani podržavaju već punih 17 godina, od samog početka počela sa veoma proaktivnom populacionom politikom. I vi ste, ministre, nedavno posetili Jagodinu, hvala vam za to, i tom prilikom ste izjavili da je Jagodina jedan od pionira u proaktivnoj populacionoj politici. Mi smo donosili razne mere za pomoć porodicama sa decom, u jednom trenutku čak 3.000 evra za svako rođeno dete, kao mera, onda od 200 mera svakog meseca do punoletstva deteta. Takođe, izdvajaju se sredstva za pomoć trudnicama i porodiljama, pomoć oko veštačke oplodnje, a doveli smo i veliki broj stranih investitora i takođe zaposlili mlade ljude.
Otuda se rezultati već pojavljuju. Ja kao načelnik školske uprave u Jagodini mogu da kažem da imamo gotovo svake godine po jedno odeljenje đaka prva više u Jagodini. To je između ostalog rezultat i takve proaktivne populacione politike. Moraju se sve lokalne samouprave uključiti u tu borbu, ali i naše najvažnije obrazovne, kulturne institucije i svi mediji sa nacionalnom frekvencijom. Ovo treba shvatiti kao višedecenijski rat, ali rat u kome neće biti žrtava, već rat za rađanje života.
Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana, to su Albanija, Severna Makedonija i Srbija i uspostavljanjem ove ekonomske zone, ove tri države imaju za cilj povećanje trgovine, saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. Ove tri zemlje zajedno imaju površinu od 131.935. kilometara kvadratnih, imaju oko 11,8 miliona stanovnika, gustina naseljenosti je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom i BDP sve tri države zajedno iznosi oko 80 milijardi dolara ili prosečna BDP po glavi stanovnika je negde oko 6.256 dolara.
Srbija je najveća teritorijalno, najmnogoljudnija i ekonomski najrazvijenija članica Otvorenog Balkana. Mi iz JS smatramo Otvoreni Balkan odličnom inicijativom, kao što sam rekao, ta inicijativa će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, čime će se privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi, biti konkurentnije, tržište veće i značajnije, omogućen slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.
To nije jedini benefit ove inicijative. Pojačaće se kulturni, obrazovni, sportski i drugi oblici saradnje. Po prvi put na Balkanu dame i gospodo, umesto podela i svađa uspostavlja se saradnja i zbližavanje. Prvi put na Balkanu umesto zatvaranja granica imamo njihovo otvaranje.
Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto ispunjavanja interesa stranih sila vodimo računa o sopstvenim interesima.
Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto potenciranja razlika potenciramo zajedničke interese.
„Otvoreni Balkan“ znači da je barut u buretu zvanom Balkan zamenjen tolerancijom i saradnjom.
Naravno da „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države zapadnog Balkana, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Te države iz svojih unutrašnjo-političkih razloga nisu pristupile ovoj inicijativi, ali sam siguran da će uspesi ove inicijative i koriste koje će Albanija, Severna Makedonija i Srbija izvući iz ove saradnje neminovno i ove naše susede uveriti u potrebu da se i one uključe i priključe ovoj inicijativi.
Oni kojima se najmanje sviđa ova inicijativa „Otvoreni Balkan“ jesu privremene prištinske institucije. Jasno je njima da je „Otvoreni Balkan“ suprotan geopolitički proces od onoga koji oni zagovaraju, a koji bi doveo do njihovog krajnjeg cilja, a to je njihova secesija od Srbija.
Njima ne odgovara mir i saradnja, njima odgovaraju sukobi, neslaganje, tenzije. Zato su čelnici prištinskih institucija uz pomoć opozicije u Albaniji organizovali proteste u Tirani i paljenje srpske zastave u vreme održavanja trilateralnog sastanka Vučić – Rama – Zajev.
Paljenje zastave pripada srednjem veku. „Otvoreni Balkan“ je budućnost, a budućnost uvek pobedi.
Otuda i nervoza nekih naših kolega u ovoj Narodnoj skupštini, videli smo prošle nedelje, koji su bili primorani da čitaju saopštenja u ovoj sali, saopštenja privremenih prištinskih institucija, ne shvatajući da sedište albanskog nacionalnog korpusa nije Priština, već Tirana. Priština je veliki grad u Republici Srbiji, kao što su i Đakovica, Prizren, Peć, Vučitrn, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić. Otuda i netrpeljivost privremenih prištinskih institucija prema Ediju Rami i albanskoj vlasti. Otuda saradnja sa opozicijom u toj zemlji.
U svakom slučaju, konkretan rezultat trilateralnog sastanka u Tirani jesu sporazumi koji su pred nama i koji će olakšati trgovinu poljoprivrednim proizvodima, znatno olakšati fluktaciju radne snage i objedinjavanje tržišta rada ove tri države, kao i objedinjavanje sistema elektronskih podataka kako bi ljudi lakše ostvarivali svoja prava gde god da se nalaze u ove tri zemlje.
Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu pruža svim državama da imaju trenutan i jednak pristup kada je reč o radnim i boravišnim dozvolama.
Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana zapadnog Balkana utire put uspostavljanju zajedničkog sistema kako bi svi koji žele da se registruju ili konkurišu za radnu dozvolu u drugoj zemlji mogli to da učine preko pametnih telefona ili računara. Svrha je da nema granica za sve koji žele slobodno da prenose robu i kapital, niti za kretanje njihovih uslova.
Inicijativa „Otvoreni Balkan“ i proces pristupanja EU nisu međusobno suprotstavljeni procesi. Naprotiv, pa i tokom ovog trilateralnog sastanka komesar Verhelji je rekao da EU podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.
Mogli smo čuti i ambasadora, američkog ambasadora u Srbiji, Godfrida, koji takođe kaže da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, ali sve to nije važno, bitno je da su države zapadnog Balkana, u ovom trenutku ove tri države, same prepoznale svoj interes i dobre koristi od ove inicijative koja se zove „Otvoreni Balkan“.
Predsednici ove tri države su pozvali i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe i ne gube dragoceno vreme, ali su takođe rekli da taj ko želi da trči – trčaće, ko želi da stoji – stajaće.
Mi iz JS zaista smatramo da je ova inicijativa odlična, da je „Otvoreni Balkan“ dobra inicijativa. Zadovoljni smo tom inicijativom, a u potpunosti ćemo biti zadovoljni tom inicijativom onda kada pravila koja sada uspostavljamo za granične prelaze na Tabanovcima i drugim graničnim prelazima budu važila i primenjivana na graničnom prelazu Srbije i Albanije, na graničnom prelazu Morinu, i na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije, na graničnom prelazu Đeneral Janković.
Još jednom, iz svih navedenih razloga JS će u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume.
Hvala.