Imamo više prijavljenih u sistemu.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Izgleda da se nalazimo u jednom začaranom krugu koji traje nekoliko meseci, a to je da sam ja, gospodine Glišiću, sa ovog mesta više puta ponavljao da vi očigledno niste pročitali ni jedan dokument koji se odnosi na sam proces promene Ustava. Kada kažete da će sudije, da će sam izbor sudija i tužilaca dovesti do toga da se potpuno odrode i da o tome odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, nije istina zato što predloženim promenama se definiše i termin istaknutih pravnika koji će se birati ovde u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom, a ukoliko ne bude postojao konsenzus dvotrećinske većine o njima će odlučivati jasno definisane ustavne kategorije, kao što je predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda itd. Znači, to je potpuna neistina.

Kada govorite o predstavnicima bivše vlasti i kada govorite o uticaju stranih ambasada, mene bi zaista bilo sramota da time propagirate one sa kojima ste nekada sedeli u istoj političkoj organizaciji, a ti isti idu u strane ambasade, šetaju po travnjacima tih stranih ambasada, kriju se po hodnicima, kriju se kada izlaze iz ambasade da ih neko ne bi uslikao i da vide kako idu na koktele kod određenih stranih ambasadora.

Više mi sa ovoga mesta smeta kada govorite o NDH i kada govorite o predstavnicima bivše vlasti koji su do 2012. godine radili bukvalno sve da anatemišu srpski narod, kada su se izvinjavali za sve stvari koje Srbi nisu učinili i kada ništa nisu uradili na zaštiti srpskog naroda u državama bivše Jugoslavije nego su dozvoljavali samo to da pred obeležavanje Oluje naša SPC ištampa nekoliko časopisa i da se to podeli narodu, ali da se tobože to ne vidi.

Kada govorite o profesoru, nije opet istina to što kažete zato što su profesori Pravnog fakulteta i sa drugih katedri učestvovali u Radnoj grupi koja je definisala ustavne amandmane o kojima će odlučivati građani Republike Srbije.

Ono što je najviše notorna neistina jeste, a i gde vidim određenu bliskost između vaših stavova i ovih predstavnika bivše tajkunske vlasti, da ovde sedi nelegitimna, jednopartijska Skupština. Ja shvatam zašto vi to govorite. Zato što niste toliko često na sednicama Narodne skupštine, ali neću da ulazim u razloge zašto niste ovde, a primate tu mesečnu platu i zastupate interese nekih građana, ali isto tako možete da vidite da se ovde nalaze predstavnici SNS i njenih koalicionih partnera, ali i takođe predstavnici SPS, predstavnici JS itd. Dajte, molim vas, ako se ozbiljno bavite svojim poslom, a smatram da možete da se bavite ozbiljno politikom zato što se dugo nalazite na političkoj sceni, da pričamo na osnovu zdravih i elementarno proverenih činjenica. Hvala.

Takođe, pravo na repliku ima Đorđe Dabić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Glišiću, vi znate i sami da je politika – Evropa nema alternativu obeležila prethodna vremena, a upravo suprotno možemo danas da kažemo da vodimo takvu politiku odavno bismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, pa bi sada imali gas 2.000 dolara po kubiku a ne 270, da smo se vodili takvom politikom odavno bismo isterali kineske investicije kao što to zahtevaju razni, znate i sami, ljudi koji danas predstavljaju tu bojkotašku opoziciju i koji bi najradije da se Srbija opredeli trajno, kao što vi kažete, ka samo jednom cilju, ka toj EU. Mi ovde kažemo kritički govorimo često o EU, ali ne možemo da ne vidimo da 2/3 trgovinskog bilansa imamo upravo sa zemljama EU.

To ste vi potvrdili više puta i to je nešto što je činjenica. Mi upravo zbog toga ulazimo u sve ove promene, moramo. Još 2013. smo ušli u proces, kada je usvojen Akcioni plan. Dakle, ide se ka tome da se napravi jedan pravni okvir koji će biti dovoljan da Srbija otvori tadašnje Poglavlje 23, sada je to u drugom klasteru, ali upravo zbog toga mi nalazimo načine kako da ipak zadržimo jedan posredan način da Skupština zaista sa Visokim savetom sudstva ima određenu ulogu pri načinu izbora sudija.

Da se pitala potpuno Venecijanska komisija, da smo slušali sve ono što su nam dolazili kao zahtevi sa te strane, ne bismo imali ni taj posredan momenat kada je reč o tome da mi biramo istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

Opet kažem, bez obzira na sve, mi danas imamo u našoj stranci apsolutno jednu otvorenu debatu, imate ljude koji će glasati i za i protiv. Mi ćemo u narednom periodu o tome detaljno razgovarati, 16. je blizu. Ja se zaista nadam da vi shvatate da je najveći princip demokratije da svako ima pravo da izrazi svoj stav. Mislim da je to nešto što bi trebalo i vi da pohvalite.

Dakle, ovde možemo da govorimo o tome, da saslušamo sve argumente, imali smo veliku debatu, imali ste predstavnike vanparlamentarne opozicije koji su učestvovali u svemu ovome, imali ste, kao što je kolega Kesar rekao, i Majića sa svojim udruženjem koji su davali kritike, gde su se prihvatale kritike. Dakle, mi danas imamo jedno otvoreno društvo, otvorenu debatu, demokratija u pravom smislu te reči i to je nešto što treba pohvaliti.

Mislim da je zaista sa te strane apsolutno na mestu da se kaže i da se čuje svaki argument, ali da ćemo definitivno 16. januara pred narodom imati konačnu odluku i to je nešto što zaista svaki građanin treba da čuje. Neće se odluke donositi u zatvorenom krugu, kao što je bio slučaj ranije, već će narod na referendumu imati priliku da se opredeli za šta se zalaže. I to će svakako SNS, Aleksandar Vučić i, naravno, naša Vlada i naša Skupština ovde apsolutno poštovati, sve ono što bude dogovoreno, što narod bude rekao, to će biti ispoštovano maksimalno. Hvala.

Zahvaljujem.
Naredni krug replika će biti i finalni. To vam kažem unapred, a u skladu sa tim odaberite i rečnik.
Reč ima Vladan Glišić.

Gospodine Dabiću, u većini toga što ste rekli se slažem, samo jedna stvar je problematična, a to je da je razlika u odnosu na onu vlast što postoje neki elementi suvereniteta i razvija se određena priča za koju se ja nadam da će ići u tom pravcu.

Ali, ono što sve nas sa ove suverenističke strane plaši, jeste situacija kao sa uvođenjem sankcija Belorusiji, jer sankcije Rusiji nisu uvedene, ali Belorusiji jesu. Na zaprepašćenje ambasadora koji je očekivao da se to neće desiti, ali je imao razgovor sa predstavnicima naše vlasti da se to neće desiti, a mi smo podlegli pritisku i uveli smo sankcije Belorusiji. To je takođe, uzimajući u obzir šta je Belorusija sve uradila za nas u trenucima bombardovanja i kako se odnosila prema nama, izvinite što moram da kažem, sramni čin.

Mi svoj suverenitet ipak nekako podređujemo toj politici "EU nema alternativu", iako ne mogu a da ne primetim da u nekim segmentima pokušava trenutna vlast da se izvuče od tog pritiska.

Sa druge strane, kada se meni od strane drugog uvaženog kolege prebacuje vezanost za probriselsku opoziciju koja je nekad bila, kako vi kažete, žuta vlast i žuti režim, ja ne znam na osnovu čega to govorite? Ja sam iz te organizacije koju pominjete baš zato i izašao, zato što su išli u pravcu koji je doveo do toga da sarađuju sa tim probriselskim strankama.

Što se tiče priče o narodnom suverenitetu i kontrole izbora sudija, morate priznati da 250 poslanika, pogotovo u situaciji kad, daće bog, sledeći put bude više predstavnika opozicije, jesu ljudi koji mnogo više mogu da rasvetle jednu temu nego 11 ljudi, kako sada imamo, a pogotovo kada su tih 11 ljudi posredno birani, a i mi smo, kao narodni poslanici, birani, pa tek mi biramo te posredne ljude, tako da sve to, matematički gledano, ne stoji što ste rekli.

Druga stvar u svemu tome jeste da kada dođemo u situaciju da, a sledeća Skupština će najverovatnije biti takva da nemate dve trećine u parlamentu, onda će ta komisija o kojoj ste pričali odlučivati o sudijama, što je tek katastrofalno. Hvala.

Replika, Dejan Kesar.

O tome da li će se promeniti sastav Narodne skupštine, ne možemo da govorimo ni vi, a ne možemo da govorimo ni mi iz SNS, jer će o tome odlučivati građani na predstojećim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za grad Beograd. Ali, verujem da se ta podrška neće smanjiti, zato što smo radili ozbiljno i odgovorno prethodnih devet godina i imamo jasno postavljene ciljeve koje ćemo ispuniti u narednom periodu.

Ali, kada govorite u svojstvu replike na moje izlaganje i kada govorite o svojoj bivšoj organizaciji, pa, niste izašli baš u trenutku kada je to bilo najbolje po vas nego, vi i sami znate da je tadašnja vaša organizacija bila finansirana od strane predstavnika bivšeg tajkunskog režima i da je bila finansirana od strane jednog javnog preduzeća, a vi ste očigledno izašli onog trenutka kada niste imali više interesa da sedite u toj istoj organizaciji, ali ste delili stavove sa onima koji se danas kriju po ambasadama, kada se kriju od fotografa i kada šetaju zajedno sa tim istim ambasadorima.

Kada govorite o samom pravosuđu, vi ste u prethodnom svom izlaganju rekli - Ustavni sud SAD. To ne postoji, gospodine Glišiću. Postoji samo Vrhovni sud. Opet dolazimo na onaj moj teren o kome smo govorili pre nešto više od tri-četiri minuta, da vi očigledno ne poznajete temu o kojoj mi danas razgovaramo u Narodnoj skupštini i opet ne razumete da ćemo mi birati ta četiri istaknuta pravnika ovde u Skupštini i opet ne razumete da ćemo odlučivati dvotrećinskom većinom. Neće odlučivati SNS o tome, nećete vi odlučivati, odlučivaćemo svi zajedno ukoliko postignemo konsenzus. Da li će taj konsenzus biti potreban na narednim izborima, to će odlučiti građani Republike Srbije.

Ali, ono što vama predlažem kao jednom ozbiljnom i odgovornom političaru jeste da ili odlučite da nastupite sami, ali da ne idete na sledećim izborima na nekoj poslaničkoj listi odnosno listi određene političke grupacije, pa kada vam se ne ostvare neki vaši individualni interesi, vi odete sa te liste pa budete samostalni poslanik. Hvala.

Hvala.
Pošto nema više prijavljenih za replike, naredni prijavljeni po listi narodnih poslanika, Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i ovaj prethodni krug replika pokazao, u suštini, koliko predstavnici SNS sa jedne strane široko posmatraju celu situaciju i celu diskusiju, a koliko opet i predstavnici jednog dela opozicije vide ovo kao temu ili poligon za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Ono što mene buni već neko vreme, a prikazuje se i sada, jeste da smo do pre nekoliko, hajde pre više meseci, ali sigurno do pre godinu dana, bili konstantno napadani, da smo mogli u određenim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da čujemo kako to SNS utiče na izbor sudija i tužilaca i kako se svi mešamo u to. To su obrazlagali time zato što se to sprovodi u Skupštini, gde SNS ima apsolutnu većinu.

Sada kada smo u situaciji da se to menja, sada imate paradoksalnu situaciju da vas predstavnici opozicije kritikuju i za to. Sada prosto se nameće pitanje šta hoćete i da li uopšte postoji nešto što je za vas dobro na ovaj ili onaj način, odnosno da li ono što ste do pre neki dan ili pre neki mesec kritikovali, sada kada se menja opet kritikujete, nećete ni da pohvalite.

Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji da ljudi koji su bili i zalagali se da se promeni sistem izbora sudija i tužilaca, sada to ne žele i propagiraju nešto sasvim peto. To samo pokazuje kolika je neodgovornost i neozbiljnost političara koji predstavljaju opoziciju, ali pre svega jedan deo opozicije, ne želim da generalizujem sve, ali onih koji predstavljaju bivši režim.

Kad su bili u prilici da nešto odlučuju, da nešto menjaju, uradili su sve kontra od onoga za šta se danas zalažu i uradili su sve na štetu pre svega građana Srbije.

Još jedna stvar koja mi je jako čudna i nekako ne mogu da razumem to kao bilo čiji argument, ovde smo često bili u prilici da čujemo kako zasedanja Skupštine više liče na glavni odbor ili partijski sastanak SNS, kao da na taj način želite nama nešto da stavite na teret.

Apsolutno ne vidim potrebe za to, zar mi treba da se osećamo sada krivima što smo zabeležili takav izborni rezultat i što imamo toliki broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini? Da su neke druge opozicione stranke, pre svega smogle hrabrosti da izađu na izbore i da u toj jednoj fer utakmici se izbore za mesto u ovoj Skupštini, verovatno bi bilo više opozicionih narodnih poslanika.

Samo mi nije jasna želja pojedinih predstavnika opozicije da nam to stavite na teret i da se mi osećamo krivim zbog toga. Apsolutno niko od nas se ne oseća krivim i apsolutno smo ponosni na taj rezultat.

Takođe mi je čudno da pričamo o tome da neko upotrebljava termine za narodne poslanike kakvi god da su oni i na taj način se uspostavlja jedna ista mantra koja se sada već ponavlja više od godinu dana da svako ko ne misli isto kao Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, misli svojom glavom i bori se za interese Srbije i njenih građana na svaki način mora se omalovažiti ili uniziti nekakvom degradacijom, kao što smo malo pre bili u prilici da čujemo.

Ono što je danas meni interesantno, a pričali smo, poštovani gospodine Pantiću, i prošli put kad ste bili ovde, jeste ono što muči sve nas pre svega kao obične građane. Mislim da ste u diskusijama i poslednji put kad ste bili ovde, a i danas, mogli da čujete koliko je ostalo tih nekih afera, skandala koji nisu dobili neki svoj finalni čin.

Znate, mi i danas u 2021. godini, što je meni skandalozno, pričamo o toj reformi pravosuđa iz 2009. i 2010. godine koja je ostavila najdublji trag i zbog čega smo mi danas u takvoj situaciji da imamo i milione nerešenih predmeta, ali i da građani nemaju puno poverenje u pravosuđe. Znate, postavlja se pitanje, to običan čovek pita – kada će neko odgovarati za to?

Čuli ste i sami, više puta smo ovde ponovili, hiljadu ljudi u jednom danu bezu opravdanje, bez razloga, bez obrazloženje ostane na ulici. I sami ste od nas mogli da čujete, pa i ovde smo pokazivali ta dokumenta, gde u određenoj opštini u Srbiji u donjem levom uglu stoji pečat DS, a u donjem desnom uglu pečat te lokalne samouprave i tako ode predlog za sudiju. Ono što je u njegovom CV najbitnije ili ono što je u njegovoj biografiji najbitnije jeste titula koju je imao u DS. Onda se građani sa pravom pitaju – zašto je to tako bilo tada i da li će neko za to odgovarati?

Često sam u kontaktu sa građanima, da li su to prijemi građana, da li je to razgovor negde na ulici, evo i danas smo bili u prilici da razmenimo i ideje i sugestije i predloge, ali i mišljenja sa građanima ovde u Knez Mihajlovoj i baš je jedno od pitanja bilo – da li će i kada će neko odgovarati za sada već čuvenu priču o pretplaćenom mostu na Adi?

Neverovatno je da je jedan čovek apsolutno nedodirljiv u ovoj zemlji, a to je Dragan Đilas. Samo četiri afere o kojima se priča naširoko za koje su i nadležne državne institucije prikupljale dokaze, sugerisale, pokazivale da se radi nešto mimo zakona, nisu dovoljne da taj čovek jednom već samo izađe pred sud i iznese makar svoju odbranu. Ne pričamo sad da li će biti osuđen ili neće, pošto on to tako pokušava da upakuje, jel te njemu je neko već unapred presudi, ali da li je moguće da vi konkretno u aferi za most na Adi, tadašnja gradska vlast da preko dva miliona eva za neku firmu koja se bavi proizvodnjom i servisiranjem brodova, a grad Beograd nema ni jedan brod u svom vlasništvu? Koji smo to brod kupili? To su podveli pod konsultantske usluge. Šta ste se sa njima dogovarali ljudi? Oko čega? Zašto te pare?

Afera Bulevar kralja Aleksandra – šest miliona evra preplaćeno. Tender mimo svakog zakonskog pravila, niko obavešten ko je dobio. Tek nakon nedelju dana su javili drugoj firmi da nije dobila taj posao. Dnevnici nisu vođeni kako treba. Atesti na uređajima nisu urađeni i nikom ništa.

Dodatnih šest miliona evra za podzemne kontejnere. Upravni odbor ne zna da će se raditi podzemni kontejneri. Dakle, Upravni odbor „Gradske čistoće“ nema pojma o tome, ne donesu nikakvu odluku. Pare se izvuku, plati se, a tek onda se radi projekti gde će se postavljati ti podzemni kontejneri.

To je neverovatno da danas ti ljudi koji su u tom periodu vodili grad Beograd, a i celu Srbiju, dakle ovaj obnovljeni režim DS sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremiće, Borisom Tadićem i ostalom svitom, opet pretenduju na vlast misleći da su građani ovo zaboravili.

Nešto što je najbolji pokazatelj njihove osionosti i drskosti jer su videli da im sve to prolazi jeste i nabavka onih čuvenih 30 „Španaca“, tramvaja koje sada retko gde možete i da vidite. Iste te i bolje i kvalitetnije tramvaje su u Debrecinu plaćali milion i 800 hiljada evra po komadu, kako se to kaže. Beograd ih je plaćao 2,2 miliona evra. Samo na tih 30 tramvaja razlika vam je 12 miliona evra.

Da vam ne pričam da su stručnjaci tada objašnjavali da je ugovor štetan i da nam nisu potrebni. Zašto? Pa zato što smo u tom periodu imali nesposobnu gradsku vlast koja šine za tramvaje nije nikada ni servisirala, niti menjala, niti adekvatno čuvala i pazila, pa su nam ispadali ti španski tramvaji jer su bili dovoljno niski da zakače u određenim krivinama, pa se kasnije nisu ni služili.

Da ne govorim o tome da je, čini mi se, far koštao 10 hiljada evra za taj tramvaj pa kada su videli da ne mogu ni da dođu do tih rezervnih delova, onda su se stručnjaci, pazite sad, dosetili da penzionišu nove tramvaje, njih pet da drže u garaži i onda ga čerupaju kako koji deo se pokvari i onda skidaju sa ovih novih. Onda nije ni čudo što građani pitaju da li će i kada neko zbog svega ovoga odgovarati.

Uveren sam da će ljudi o kojima danas diskutujemo i o kojima smo diskutovali u nekom proteklom periodu dati sve od sebe i da će raditi u skladu sa zakonom u interesu građana Srbije, ali postavlja se pitanje – šta će i kako će ovaj deo opozicije činiti u narednom periodu i kakav će pritisak vršiti upravo na te ljude kada imate jednu stranku ovog Vuka Jeremića koja usvoji rezoluciju o revanšizmu. Sada vas pitam, ja nisam pravnik – objasnite mi, molim vas, kako to oni misle da izvedu i šta znači ta rezolucija o revanšizmu? Kažu – oduzimaćemo frekvencije televizijama koje se nisu ponašale u ne znam kakvom skladu. Kako, na koji način, koji je zakonski osnov? Kaže – svi će odgovarati.

Sada ćete doći na ulicu gde nekog prepoznate ili na adresu i hapsiti nas – zbog čega? Šta znači taj revanšizam i kakva se to poruka šalje ljudima danas i koji vrše pozicije u pravosuđu, ali i ljudima koji se danas bave politikom? Da li to znači da niko od nas koji ovde sedimo u parlamentu se moramo osećati ugroženo? Ja nisam prekršio nikakav zakon nikad, ali nikad. To me neće sačuvati jer će Vuk Jeremić da mi se osveti. Samo pitam – kako i na koji način, a da je u skladu sa zakonom?

Mnogo ostavljamo pitanja otvorenih nažalost jer nam i dalje ti ljudi koji su upropastili našu zemlju danas drže slovo i predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i misle da su oni Bogom dani i da samo njima pripada vlast.

Poštovani gospodine Pantiću, ja ću sa ovim završiti, moje kolege su o tome pričale, referendum će biti prvi ispit i slažem se sa kolegama koje su rekle da li će referendum proći ili ni – neće to biti poraz ili pobeda SNS, ali će u tom trenutku pokazati kako će se jedan deo opozicije odnositi i prema državi i prema tom referendumu.

Sada postavljam jedno pitanje svima nama kao društvu – ako imamo ovakve najave četiri meseca pred izbore, šta će se dešavati pred same izbore, u toku izbornog dana i u izbornoj noći? To je ono o čemu svi moramo da razmišljamo jer ljudi koji imaju toliko para, pokradenih od građana Srbije, a svesni da nemaju podršku, su spremni na sve. Zato predloženim kandidatima želim mnogo uspeha u poslu, ali im pre svega želim punu nezavisnost i da budu otporni na pritiske koji će im taj deo opozicije, predvođen

Draganom Đilasom, ovim Jeremićem i tom celom ekipom, stvarati u pokušaju da za sebe izboksuju nešto bolje ili nekakav politički poen više.

Za sam kraj, građanima Srbije bih poželeo, pošto se već približavamo i kraju godine, verovatno je ovo moje poslednje obraćanje u ovoj godini, poželeo bih pre svega mnogo zdravlja, sreće, uspeha, napretka u 2022. godini, a mojim kolegama, stranačkim saborcima, još jedan uspešan izborni proces, jer rezultate koje smo postigli svi zajedno, ispunjena obećanja koja smo dali, pa, samim tim i radom ostvarili, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nam garantuje da ćemo za naše građane, našu decu i sve generacije koje dolaze raditi u još bolje i još većem interesu za bolje sutra naše zemlje, naše Srbije.

Hvala vam, i živela Srbija!