Gospodine Tandir, hvala vam na ovim rečima.
Mi smo imali, ako je to neka vrsta saradnje, imali smo jako dobru saradnju i na ovom mestu i van toga i sa vašim pokojnim predsednikom.
Što se tiče ovih mera, reći ću vam nešto, ne mogu da odolim, biće sutra još jedno vrlo prijatno iznenađenje u vezi ovih mera.

Zahvaljujem ministre.
Gospodin Tandir.

Hvala vam ministre.

Vi predano radite kada je vaš resor u pitanju. Vreme je da imamo i prijatna iznenađenja. Dosta smo imali neprijatna iznenađenja.

Mislim da niko o porodičnim vrednostima u ovom parlamentu, u ovom sazivu nije govorio više od rahmelti muftije Zukorlića i iz tog razloga moja je obaveza da danas na ovu temu diskutujem i da pružim podršku ovom zakonskom rešenju.

Jedno od obrazloženja zašto smo glasali za ovu Vladu jeste, između ostalog i formiranje vašeg ministarstva, ali i drugih ministarstava, između ostalog i Ministarstva za brigu o selu, koje možda nije toliko u fokusu medija, ali radi jako bitan posao kada je u pitanju ostanak naših ljudi u ruralnim područjima i kroz kupovinu napuštenih seoskih kuća i kroz zadruge i kroz buseve koji se koriste za školsku decu, vrtiće itd. Radujemo se i nestrpljivo očekujemo tu radosnu vest. Hvala vam.

Zahvaljujemo se i gospodinu ministru i gospodinu Tandiru na konstruktivnoj diskusiji.
Dajem reč predsedniku Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, gospodinu Draganu Kovačeviću.
Zbog tehničkih problema nismo mogli ranije, pa evo sada da iskoristimo. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Poštovana gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospođi Katarini Rakić koja je vrlo detaljno iznela podatke iz poslovanja RATEL-a. Javio sam se samo da bih dodao dve, po meni značajne, informacije za ovu Skupštinu i za javnost, koje govore o kvalitetu mreže mobilnih operatera i o našim aktivnostima u prošloj godini.
U 2020. godini, četvrtu godinu za redom, obavljeno je uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga koje pružaju mobilni operateri. Merenje je obuhvatilo 50 gradova, prešli smo 10 hiljada kilometara puteva. Obavljeno je sedam hiljada poziva i sedam hiljada sesija prenosa podataka.
Rezultat te analize po metodologiji međunarodno ustanovljenoj je da smo došli do presečne ocene od nešto preko 81 poena. Ako kažem da smo 2017. godine počeli sa 55,4 poena, da smo sada došli na 81, a evo i poslednja merenja koja smo imali u 2021. godini došli smo na 83,5 poena, prosečna ocena za sva tri operatera, neću ih deliti, a možete videti na našem sajtu detaljno podatke za svakog operatera, standard međunarodni, a pre svega u Evropi je da sve što je preko 80 poena se smatra odličnim kvalitetom mreže.
Građani Srbije kod sva tri mobilna operatera uživaju odličan kvalitet mreže i mislim da je to naše zadovoljstvo. Nadam se da smo i samom činjenicom da smo to merili redovno već četiri godine doveli do toga da smo ih podstakli da oni budu bolji.
Druga stvar koju hoću da napomenem je mreža senzora. Sećate se prošle godine je zahvaljujući, rekao bih, malo i dezinformacijama u javnosti pojavila se priča o štetnosti zračenja itd. Mi smo uveli mrežu senzora i već nekoliko godina širimo tu mrežu senzora kojima na osetljivim tačkama merimo nivo elektromagnetnog zračenja.
Trenutno je pokriveno 11 gradova, imamo 73 senzora, 47 je bilo novih u 2020. godini, a u 2021. godini smo postavili 15. Raspored senzora radimo onako kako smatramo da je tehnički optimalno da bi pokrili celu teritoriju Republike Srbije.
Ovde moram da kažem da je Međunarodna unija za telekomunikacije prepoznala potrebu za ovu stvar i iznela je svoju preporuku TK 83 kojom daje detaljne smernice o tome kako se dugoročno meri nivo elektromagnetnog polja na lokacijama od interesa.
Projekat RATEL-a, naš projekat, dat je u prilogu ove preporuke kao prvi koji opisuje mrežu senzora i daje javnosti na uvid informacije na nivou elektromagnetnog polja na merenim jedinicama. Iza toga smo bili pozvani od nemačkog regulatora da napravimo svoju prezentaciju, a na naučno skupu u Poljskoj je isto tako predstavljen naš projekat kao pionirski projekat iz ove oblasti.
Mislim da treba da budemo ponosni i mi i cela Srbija jer smo u jednoj osetljivoj oblasti praktično pioniri. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Kovačeviću.
Sada nastavljamo sa listom ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime JS, u ime Poslaničke grupe JS i predsednika Dragana Markovića Palme da izrazim najiskrenije saučešće porodici Branka Marinkovića povodom njegove prerane i tragične smrt. Branko Marinković je svakako bio jedan vrstan, svestran pravnik. Kao zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije svima nama ovde je bio sve vreme i uvek dostupan, na usluzi i uvek je znao da da i osmeh i lepu reč i koristan savet i svakako da je njegova smrt veliki gubitak za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za sve nas. Još jednom želim da izrazim naše najiskrenije saučešće.

Što se tiče današnje rasprave, danas raspravljamo o setu zakona koji su od izuzetne koristi za bolji život naših građana. Ne mislim tu samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj pomoći porodica sa decom, već mislim i na set zakona o potvrđivanju sporazuma u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", konkretno Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobravanja ovlašćenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Jedinstvena Srbija je stranka čije je jedno od osnovnih političkih načela, primarnih političkih načela, borba protiv bele kuge. Samim tim, Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom jeste i te kako poželjan i prihvatljiv za nas, jer se i sami trudimo da u sredinama u kojima smo dobili podršku naroda činimo sve u pravcu podizanja prirodnog priraštaja i stvaranju boljih uslova za trudnice i porodilje, kao i za porodice tokom podizanja dece.

Za Jedinstvenu Srbiju inicijativa "Otvoreni Balkan" jeste odlična inicijativa, koja će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, trenutno Albanije, Severne Makedonije i Srbije, čime će privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi biti konkurentnija, tržište veće i značajnije i omogućen je i slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u ovim zemljama, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve ove predloge, kao i ove izveštaje nezavisnih regulatornih tela.

Kao što već rekoh, jedno od osnovnih programskih načela Jedinstvene Srbije jeste borba protiv bele kuge, odnosno borba za očuvanje i unapređenje vitalnosti nacije, odnosno povećanje prirodnog priraštaja. Slab, tačnije negativan prirodni priraštaj o kome ste i vi ministre malo čas govorili i izneli ste strašne podatke o čak nekih 70 hiljada ljudi na godišnjem nivou manje, što je jedan sada već veći grad u Srbiji, veličina jednog većeg grada u Srbiji, jeste zaista zabrinjavajuća činjenica. Sama ta činjenica i taj podatak stavljaju borbu protiv bele kuge odnosno tu proaktivnu populacionu politiku kao možda najveći prioritet svih politika u Srbiji i naše trenutno stanje što se tiče prirodnog priraštaja je možda i najveći nacionalni problem u Srbiji.

Zbog toga, nužno je povesti najširu moguću društvenu akciju da se učini sve kako bi podstakli mlade ljude da se lakše, češće i brže odlučuju na stvaranje porodice i rađanje dece. Jer, slaba će nam uteha biti i auto-putevi i brze pruge i klinički centri, nove škole, nove otvorene fabrike, ako ne budemo imali kome to da ostavimo.

Mladi naraštaj, deca, jesu budućnost naše zemlje. Dobro je što se trudimo da tim našim budućim naraštajima ostavimo snažniju i organizovaniju i bolju državu, ali je jednako važno da se snažno borimo da tih mladih generacija bude sve više, kako bi imao ko da nastavi da gradi i izgrađuje ovu našu lepu Srbiju.

U taj posao se moraju uključiti baš svi, i država i lokalne samouprave i mediji i obrazovne i kulturne institucije i čitavo društvo, jer ne može se u toj borbi dobiti rezultat preko noći. Populaciona politika podrazumeva dugotrajan proces borbe koji će rezultate dati tek decenijama ispred nas.

Država danas povećava izdvajanje za porodicu u kojoj se rodi prvo dete sa 100 na 300 hiljada dinara, omogućava im da uz pomoć države kupe svoj stan ili kuću. To su važne mere u pravcu poboljšanja prirodnog priraštaja, ali nisu i jedine.

Naime, to što je Srbija lider u privlačenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu, što se otvaraju nove fabrike, IT kompanije, naučno-tehnološki parkovi, a samim tim i nova radna mesta na kojima se zapošljavaju mladi ljudi, takođe jeste važna mera u populacionoj politici. Briga za bolji status trudnica i porodilja, kao i poboljšanje nivoa socijalne zaštite, jesu takođe važne mere populacione politike.

Jedinstvena Srbija je, stavljajući borbu protiv bele kuge u sam vrh svojih prioriteta u Jagodini, na primer, gde nas građani podržavaju već punih 17 godina, od samog početka počela sa veoma proaktivnom populacionom politikom. I vi ste, ministre, nedavno posetili Jagodinu, hvala vam za to, i tom prilikom ste izjavili da je Jagodina jedan od pionira u proaktivnoj populacionoj politici. Mi smo donosili razne mere za pomoć porodicama sa decom, u jednom trenutku čak 3.000 evra za svako rođeno dete, kao mera, onda od 200 mera svakog meseca do punoletstva deteta. Takođe, izdvajaju se sredstva za pomoć trudnicama i porodiljama, pomoć oko veštačke oplodnje, a doveli smo i veliki broj stranih investitora i takođe zaposlili mlade ljude.

Otuda se rezultati već pojavljuju. Ja kao načelnik školske uprave u Jagodini mogu da kažem da imamo gotovo svake godine po jedno odeljenje đaka prva više u Jagodini. To je između ostalog rezultat i takve proaktivne populacione politike. Moraju se sve lokalne samouprave uključiti u tu borbu, ali i naše najvažnije obrazovne, kulturne institucije i svi mediji sa nacionalnom frekvencijom. Ovo treba shvatiti kao višedecenijski rat, ali rat u kome neće biti žrtava, već rat za rađanje života.

Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana, to su Albanija, Severna Makedonija i Srbija i uspostavljanjem ove ekonomske zone, ove tri države imaju za cilj povećanje trgovine, saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. Ove tri zemlje zajedno imaju površinu od 131.935. kilometara kvadratnih, imaju oko 11,8 miliona stanovnika, gustina naseljenosti je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom i BDP sve tri države zajedno iznosi oko 80 milijardi dolara ili prosečna BDP po glavi stanovnika je negde oko 6.256 dolara.

Srbija je najveća teritorijalno, najmnogoljudnija i ekonomski najrazvijenija članica Otvorenog Balkana. Mi iz JS smatramo Otvoreni Balkan odličnom inicijativom, kao što sam rekao, ta inicijativa će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, čime će se privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi, biti konkurentnije, tržište veće i značajnije, omogućen slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

To nije jedini benefit ove inicijative. Pojačaće se kulturni, obrazovni, sportski i drugi oblici saradnje. Po prvi put na Balkanu dame i gospodo, umesto podela i svađa uspostavlja se saradnja i zbližavanje. Prvi put na Balkanu umesto zatvaranja granica imamo njihovo otvaranje.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto ispunjavanja interesa stranih sila vodimo računa o sopstvenim interesima.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto potenciranja razlika potenciramo zajedničke interese.

„Otvoreni Balkan“ znači da je barut u buretu zvanom Balkan zamenjen tolerancijom i saradnjom.

Naravno da „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države zapadnog Balkana, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Te države iz svojih unutrašnjo-političkih razloga nisu pristupile ovoj inicijativi, ali sam siguran da će uspesi ove inicijative i koriste koje će Albanija, Severna Makedonija i Srbija izvući iz ove saradnje neminovno i ove naše susede uveriti u potrebu da se i one uključe i priključe ovoj inicijativi.

Oni kojima se najmanje sviđa ova inicijativa „Otvoreni Balkan“ jesu privremene prištinske institucije. Jasno je njima da je „Otvoreni Balkan“ suprotan geopolitički proces od onoga koji oni zagovaraju, a koji bi doveo do njihovog krajnjeg cilja, a to je njihova secesija od Srbija.

Njima ne odgovara mir i saradnja, njima odgovaraju sukobi, neslaganje, tenzije. Zato su čelnici prištinskih institucija uz pomoć opozicije u Albaniji organizovali proteste u Tirani i paljenje srpske zastave u vreme održavanja trilateralnog sastanka Vučić – Rama – Zajev.

Paljenje zastave pripada srednjem veku. „Otvoreni Balkan“ je budućnost, a budućnost uvek pobedi.

Otuda i nervoza nekih naših kolega u ovoj Narodnoj skupštini, videli smo prošle nedelje, koji su bili primorani da čitaju saopštenja u ovoj sali, saopštenja privremenih prištinskih institucija, ne shvatajući da sedište albanskog nacionalnog korpusa nije Priština, već Tirana. Priština je veliki grad u Republici Srbiji, kao što su i Đakovica, Prizren, Peć, Vučitrn, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić. Otuda i netrpeljivost privremenih prištinskih institucija prema Ediju Rami i albanskoj vlasti. Otuda saradnja sa opozicijom u toj zemlji.

U svakom slučaju, konkretan rezultat trilateralnog sastanka u Tirani jesu sporazumi koji su pred nama i koji će olakšati trgovinu poljoprivrednim proizvodima, znatno olakšati fluktaciju radne snage i objedinjavanje tržišta rada ove tri države, kao i objedinjavanje sistema elektronskih podataka kako bi ljudi lakše ostvarivali svoja prava gde god da se nalaze u ove tri zemlje.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu pruža svim državama da imaju trenutan i jednak pristup kada je reč o radnim i boravišnim dozvolama.

Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana zapadnog Balkana utire put uspostavljanju zajedničkog sistema kako bi svi koji žele da se registruju ili konkurišu za radnu dozvolu u drugoj zemlji mogli to da učine preko pametnih telefona ili računara. Svrha je da nema granica za sve koji žele slobodno da prenose robu i kapital, niti za kretanje njihovih uslova.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ i proces pristupanja EU nisu međusobno suprotstavljeni procesi. Naprotiv, pa i tokom ovog trilateralnog sastanka komesar Verhelji je rekao da EU podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Mogli smo čuti i ambasadora, američkog ambasadora u Srbiji, Godfrida, koji takođe kaže da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, ali sve to nije važno, bitno je da su države zapadnog Balkana, u ovom trenutku ove tri države, same prepoznale svoj interes i dobre koristi od ove inicijative koja se zove „Otvoreni Balkan“.

Predsednici ove tri države su pozvali i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe i ne gube dragoceno vreme, ali su takođe rekli da taj ko želi da trči – trčaće, ko želi da stoji – stajaće.

Mi iz JS zaista smatramo da je ova inicijativa odlična, da je „Otvoreni Balkan“ dobra inicijativa. Zadovoljni smo tom inicijativom, a u potpunosti ćemo biti zadovoljni tom inicijativom onda kada pravila koja sada uspostavljamo za granične prelaze na Tabanovcima i drugim graničnim prelazima budu važila i primenjivana na graničnom prelazu Srbije i Albanije, na graničnom prelazu Morinu, i na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije, na graničnom prelazu Đeneral Janković.

Još jednom, iz svih navedenih razloga JS će u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume.

Hvala.

Zahvaljujem zameniku predsednika poslaničke grupe JS, Životi Starčeviću.
Sledeći na listi je predsednik poslaničkog kluba SDPS, gospodin Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDPS.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM, dr Emeše Uri.