Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šesnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 9. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiji, Mirjana Radanović, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, Aleksandra Čamagić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za brigu o porodici i demografiji i Milena Antić Janić, rukovodilac Grupe za populacionu politiku i finansijsku podršku porodici sa decom u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici dr Aleksandar Martinović, Snežana Paunović i Đorđe Milićević, kao i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, pisanim putem, povukao je amandman na član 3. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Za reč se javila narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića je od velike važnosti, jer su socijalne teme, odnosno socijalna zaštita u korenu imena naše stranke i temelj na kome počivaju sve vrednosti koje baštini SDPS.

Srbija ima zakon kojim se uređuje ova oblast, a pred Narodnom skupštinom su izmene kojima se roditeljski dodatak povećava sa 100 na 300 hiljada dinara.

Ovim izmenama, kao što smo čuli juče u obrazloženju, one se odnose na prvo dete koje je rođeno posle 31. decembra 2021. godine. Trista hiljada dinara za prvo dete nije mali iznos i svakako je dobrodošao za poboljšanje uslova za novorođenče, kao i za zadovoljenje osnovnih potreba u najranijem periodu bebe, jer će se celokupni iznos isplaćivati jednokratno.

Izmenom ovog dela zakona, gde se za 200.000 dinara povećava iznos za prvo dete, država pruža podršku, pre svega, porodicama sa slabijim materijalnim stanjem, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, ali i deci bez roditeljskog staranja.

Ovo je, takođe, i značajna mera populacione politike koja će postati sastavni deo zakona i ideja je da posluži kao podsticaj rađanju dece.

Da li će ona dati pozitivne rezultate, to niko ne može da garantuje. Dosadašnja iskustva govore da mere za podizanje nataliteta koje su dale rezultat u jednoj zemlji, nisu uspele u nekoj drugoj, ali to ne treba da nas obeshrabri i mi treba da nastavimo da podstičemo natalitet.

Srbija i pored toga što je višestruko povećala sredstva za podsticaj rađanja, i dalje ima negativan prirodni priraštaj i to je problem ne samo naše zemlje, već se sa tim demografskim problemima suočava i cela Evropa.

Stopa nataliteta je svuda niska. Ako uzmemo u obzir pandemiju, gde je povećana stopa mortaliteta, zatim, ekonomsku krizu, onda dolazimo do nepovoljnih rezultata i do usložnjavanja problema.

Upozoravajuća je činjenica da mi ovu godinu završavamo sa 70.000 manje ljudi u odnosu na prethodnu samo po osnovu prirodnog priraštaja, a da ne govorimo o emigraciji. To je broj ljudi jednog većeg grada u Srbiji. Zato je jasno što je rešavanje demografije visoko na listi prioriteta i ono mora biti nacionalno pitanje broj jedan u Srbiji.

Bez podmlađivanja stanovništva nema ni jake ekonomije, jer na mladima je da usvajaju nova znanja, da prihvataju nove tehnologije i nove izazove za budućnost, a na državi je da vodi dobro osmišljenu populacionu politiku, da donosi ona zakonska rešenja koja doprinose ostvarivanju prava mladih na stvaranje porodice, uvažavajući pritom pravo svakog pojedinca da slobodno odluči da li će i koliko dece imati.

Ono što su identifikovani kao najveći problemi mladih kada je u pitanju stvaranje porodice je posao i stambeno pitanje, jer složićete se, teško je u 21. veku očekivati da se neko odluči na brak i decu ako ga roditelji izdržavaju i ako u istom stanu žive dve ili tri generacije.

Svesna ovog problema, država je, donoseći mere populacione politike predviđene ovim izmenama i dopunama zakona, predvidela pravo na novčana sredstva za izgradnju ili kupovinu stana, odnosno stambene jedinice po osnovu rođenja deteta. Pravo na ova sredstva stiču majke za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da im je to prvi stan u vlasništvu.

Ovo je dobra podsticajna mera naročito ako se ima u vidu pravo da na nju imaju majke za dete rođeno posle 1. januara 2022. godine bez obzira da li im je to prvo ili imaju stariju decu za koju nisu lišene roditeljskog prava, odnosno decu o kojoj brinu.

Ono što majke treba da znaju je da zahtev za ostvarivanje ovog prava, odnosno novčane pomoći podnose preko jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana od rođenja deteta. Takođe je važno napomenuti da stambena jedinica izgrađena ili kupljena iz ovih podsticajnih sredstava nije predmet zajedničke imovine, već ona predstavlja posebnu imovinu majke i nije predmet deobe. Kada sve ovo uzmemo u obzir nameće se zaključak da su ove zakonske izmene deo ukupne brige o deci, da daju poseban podsticaj rađanju, kao i materijalno ugroženim porodicama i deci bez roditeljskog staranja i pokazuju nam jasno opredeljenje države da stalno unapređuje socijalnu zaštitu.

Takođe, ovaj zakon je važan segment ukupne populacione politike Srbije, jer demografija je pitanje opstanka i jedno od najvažnijih političkih pitanja i, ukoliko je populaciona politika dobro osmišljena i ukoliko smo odlučni da je sprovedemo, ona je, ne mogu reći garancija, jedna realna osnova za podizanje nataliteta i opstanak.

Ništa od toga neće biti i ne možemo očekivati vidljive rezultate ako mlade ne motivišemo i ako im ne stvorimo uslove da ostanu u Srbiji, da ovde formiraju porodicu i rađaju decu. Mladi hoće posao, hoće stabilnost, hoće sigurnost, hoće zdravu životnu sredinu. Na nama je da uradimo sve što možemo, a Srbija čini mnogo u tom pravcu. Svakako deo populacione politike i stvaranje ambijenta za ostanak mladih su i putevi koje gradimo i fabrike i naučno-tehnološki parkovi i škole, vrtići, bolnice i ulaganje u obrazovanje, unapređenje života na selu. Sve su to investicije za budućnost koje osiguravaju i radna mesta i osnov za sticanje dodatne vrednosti i udobniji život građana.

Mislim da je ključ svega međusobno poverenje i podrška između mladih i države. Država treba da čuje mlade, da ima sluha za njihove potrebe, da ih osnaži, da im omogući da učestvuju u donošenju zakona u kreiranju politika i odluka, da omogući njihovu samostalnost i da im bude konstantna podrška. Mladi treba da imaju poverenja u državu, da budu informisani, zainteresovani za politiku, za poslove od javnog interesa, da budu posvećeni demokratskim vrednostima, da budu politički aktivni, da iznose svoje mišljenje i da učestvuju u kreiranju budućnosti zemlje. Jedino takav odnos može biti pretpostavka za rešavanje izazova sa kojima se trenutno suočavamo, ali i onih koji nas čekaju u budućnosti.

Što se tiče ovoga, ali i ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, SDPS će u danu za glasanje podržati sve predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicom, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmatrao je jutros predlog amandmana koji je na član 1. podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović i šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu. Predlagač izmenama i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom prihvatio je amandman, a i Odbor je na svojoj sednici jednoglasno prihvatio ovaj amandmana dr Aleksandra Martinovića.

Zašto? Zato što se amandman dr Aleksandra Martinovića odnosi na poboljšanje osnovnog teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji svakako jeste krupan i značajan iskorak u smislu da je roditeljski dodatak 300% povećan za prvo dete i sada iznosi 300 hiljada dinara. Takođe, napravljen je istorijski iskorak u osnovnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u smislu toga da se sada prvi put majka, po osnovu rođenja deteta, ukoliko nema rešeno stambeno pitanje, može obratiti državi i da dobije novčana sredstva za izgradnju ili kupovinu stambene jedinice, kuće ili stana. To do sada nikada nije bio slučaj.

Ono čime je šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, njegov amandman, unapredio ovaj zakon i što su predlagač i Odbor prihvatili to je da se amandmanom precizira da se i po osnovu rođenja drugog deteta može dobiti jednokratna novčana pomoć u iznosu od 100 hiljada dinara, kao i da se jednokratna novčana pomoć u istom iznosu od 100 hiljada dinara može dobiti i po osnovu rođenja trećeg deteta. Svakako da je ovo ogroman iskorak, jer ovakva definicija do sada nikada nije postojala u zakonima koji su se odnosili na finansijsku podršku porodici sa decom.

Na ovaj način se jasno pokazuje da država i te kako vodi računa o svojoj Ustavom predviđenoj ulozi, a Ustavom predviđena uloga države je da doprinese blagodeti, kako porodice, tako roditelja, tako i deteta. To je deo socijalne politike, ali deo i demografske, i populacione politike.

Puno pričamo o ovome od 2012. godine kada je SNS preuzela vršenje vlasti i, naravno, odgovornost za vršenje vlasti, jer sve ove godine sistematski smo radili na unapređenju zakonodavnog okvira koji se tiče poboljšanja nataliteta u Republici Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem jeste da su vizija i misija politike Aleksandra Vučića da se u Srbiji poboljša natalitet, da se u Srbiji rađa više dece, da u Srbiji bude više kolevki.

Glavni inicijator i pokretač stvari, ovih izmena, izmena i dopuna ovog zakona jeste predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Kolika je njegova briga prema ovoj oblasti ukazuje i ta činjenica da je prošle godine, prilikom formiranja Vlade, upravo formirano posebno ministarstvo, a to je, gospodine Dmitroviću, Ministarstvo na čijem ste čelu – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Pad nataliteta, negativan prirodni priraštaj nije nešto što se javilo ni juče, ni pre pet godina, ni pre 10 godina, ni pre 20 godina. Ovo je pitanje koje se tiče Republike Srbije od 50-ih godina prošlog veka, a postalo je alarmantno 70-ih godina prošlog veka.

Međutim, šta se od 50-ih godina pa do danas dešavalo? Ništa. Prvi koji je ispod tepiha izvukao pitanje populacione politike, ne samo kao pitanje, nego kao problem koji je od nacionalnog i strateškog značaja za Republiku Srbiju, problem koji treba rešavati upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. U tom smislu, sem što će roditeljski dodatak ostati isti kao u prethodnom zakonu za drugo i treće dete u onim mesečnim iznosima, ovim amandmanom se menja to što će roditelji dodatno dobiti jednokratnu novčanu pomoć za drugo i treće dete rođeno posle 1. januara 2022. godine u iznosu od 100 hiljada dinara.

Moram da kažem još nešto. Do 2012. godine niko se ovim pitanjima nije ni bavio, ni pitanjem nataliteta, ni pitanjem dece. Dragan Đilas i žuto tajkunsko preduzeće pljačkali su kompletan narod. Najveća katastrofa koja je u stvari mogla da pogodi Srbiju i njene građane je vlast žutog tajkunskog preduzeća, jer su za 12 godina vladavine opljačkali državu Srbiju i njene građane za 100 milijardi evra. Dragan Đilas je opljačkao gradski budžet grada Beograda za milijardu i 200 miliona evra, a lično se obogatio za 619 miliona evra.

Naravno da o deci i potrebama dece apsolutno nije vodio računa, već je pokušavao da ih potkrada zarad ličnog bogaćenja na svakom mogućem koraku i kroz nezakonit obračun naknade za boravak dece u dečijem vrtiću i kroz izgradnju kuće „Velikog brata“, gde je stajalo u Ugovoru da se gradi objekat od opšteg društvenog interesa, a u stvari je bio objekat za punjenje privatnih džepova Dragana Đilasa.

Danas je situacije sasvim drugačija. U svakom gradu, u svakoj opštini, u svakom selu ne postoji predškolska ustanova ili osnovna ili srednja škola koja nije rekonstruisana ili potpuno nova izgrađena.

Ja dolazim iz opštine Priboj. U opštini Priboj je potpuno rekonstruisana, po najmodernijim svetskim i evropskim standardima, OŠ „Desanka Maksimović“, ali i srednja Mašinsko-elektrotehnička škola, rekonstruisana druga OŠ „Vuk Karadžić“ u Priboju, kao i rekonstruisana OŠ „Branko Radičević“ u Priboju.

Moram ponovo da napomenem, zato što je zapadni deo Srbije do 2012. godine bio potpuno zapostavljen, kao naravno i čitava Srbija od strane žutog tajkunskog preduzeća, gradovi i opštine u zapadnom delu Srbije nazivane su „dolinama gladi“. Dolazim iz Priboja, Priboj je jedna od opština koja se upravo tako nazivala „dolinom gladi“. Lično mi je poznato da su majke u to vreme za doručak deci kupovale po jedno jaje, ali zanate kako? Na veresiju.

U vreme Dragana Đilasa, prosečna plata u opštini Priboj bila je 20.000 dinara. Danas je ona preko 450 evra, sa tendencijom da i dalje raste, jer u Priboju je otvorena jedna od najsavremenijih industrijskih zona koja zapošljava veliki broj radnika, a sem toga, u okviru same industrijske zone počela je sa radom, odnosno radi Visoka tehnička škola koja školuje inženjere, upravo da bi našli posao i zaposlili se u ovom gradu.

Takođe, želim da istaknem i primer posete predsednika Aleksandra Vučića opštinama zapadne Srbije. Pre svega želim da istaknem posetu Novoj Varoši u kome je rekonstruisana i izgrađena osnovna škola u Novoj Varoši. Vrednost te škole je 500 miliona dinara. Škola ima bazen, ima najbolje uslove za učenje i najbolje uslove za rad prosvetnih radnika.

I ne samo to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u poseti Sjenici, opštini koju je žuto tajkunsko preduzeće zaobilazilo u širokom luku, jer im je najverovatnije bilo poznato da je u Sjenici bilo jako hladno.

Predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, nije bilo teško da ode u Sjenicu i da sa sjeničkim gorštacima razgovara o svim onim problemima koji ih muče. Ali, kada su u pitanju deca, moram da istaknem da će u Sjenici biti izgrađena osnovana škola vredna 10 miliona evra u koju će đaci iz Sjenice ići i za koju se kaže da će biti škola 22. veka.

Sve ovo što radimo, odnosno sve ono što radi i Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić, rade radi toga da bi građanima u Srbiji bilo bolje. Srbija na prvom mestu, a završiću rečima upravo predsednika Aleksandra Vučića: „Da žive sva deca Srbije“.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege, evo lepe stvari koje ćemo današnjeg dana odraditi, o kojima govorimo, to je pomoć našim novorođenim bebama od Nove godine, od 1. januara 2022. godine. U narednom periodu sigurno će imati mogućnost, naša deca, da imaju svaki dinar koji dođe kod njih. To je nešto što mnogo znači.

Ja sam i juče hteo da govorim, ali evo današnjeg dana bih da iskoristim ovo vreme koje mi dozvoli gospodin Orlić, pošto moram ispoštovati kolege. Uvaženi ministre, vi ste juče nagovestili još lepih stvari osim onih 300.000 hiljada za svako novorođeno dete od 1. januara 2022. godine, da će sada biti još nešto. Evo, još jedna velika stvar, to je po 100.000 dinara za svako drugo i treće rođeno dete isto u 2022. godini od 1. januara i plus ona sredstva koja se daju svakog meseca narednih godina.

Mislim, to su stvarno pozitivne stvari koje do sada nisu bile. Ja kao čovek, prethodni period, do 2014. godine, bio sam predsednik opštine u Svrljigu, gde sam u okviru svojih aktivnosti imao i tu obavezu i gledali smo kao lokalna samouprava da stimulišemo rađanje na neki način. Pomoć smo davali kroz program koji je donela Skupština još 2011. godine. Mi smo tada izdvajali sredstva za svako novorođeno dete, nezaposlenu porodilju, za bračnu zajednicu i imali smo mogućnost, odvajali smo, davali smo 50% više za onu decu koja se rode u seoskim područjima, za onu bračnu zajednicu, nezaposlene porodilje koje žive u seoskim područjima, za njih je bilo 50% veće izdvajanje.

Cilj toga jeste da se stavi akcenat na ta naša seoska područja, pa sam ja i ovde više puta govorio, ali ovo je stvarno velika stvar za sve nas, za svakog našeg građanina, za svako novorođeno dete koje će biti rođeno u 2022. godini, to je stvarno velika stvar, ovoliki novac, da se pomogne toj porodici, tom mladom bračnom paru, tom detetu, to je stvarno velika stvar.

Ja sam siguran da ćemo mi od 2022. godine, u novom mandatu koji će biti posle izbora, siguran sam da će građani Republike Srbije prepoznati sve ono što se radi, što se gradi, što se pravi, što se izdvaja, što se pomaže. Svaki čovek, svaka žena, svako dete, da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li on živi u Sjenici, Tutinu, da li živi u Beogradu, Novom Sadu, to je velika stvar, to dobra stvar i ja sam siguran da će građani Srbije to prepoznati.

Svaki kilometar puta što se uradi, svaki objekat, da li je to škola, da li je dom zdravlja, da li je neki novi klinički centar, to su sve stvari koje su vidljive. Za sve nas ovde što radimo u Skupštini, mi govorimo jezikom da se čuje, da se zna, a konkretne stvari koje radi predsednik Srbije, to je stvarno vidljivo u svakom mestu, u svakom trenutku.

Mi smo unazad nekoliko dana, predsednik Srbije bio je kod nas na teritoriji niškog okruga, trebao je da dođe kod nas u Svrljig, ali smo se u okviru svojih obaveza dogovorili da će to biti u toku prve trećine sledeće, 2022. godine. Ja sam siguran, ono što je urađeno da će to narod prepoznati, znati. Ovde govorimo samo to da ljudi treba da znaju, a uvek se možemo setiti perioda 2000. godine, 2002, 2003, 2004. kada su uništavana preduzeća koja su imala veliki broj radnika, kada su čerupana na najgori način. Zbog 100 grama kafe neko uništi neko preduzeće koje vredi, recimo, dva miliona evra ili tako nešto. To samo kažem figurativno, ali to su sve rezultati nečega što je bilo loše.

Još jednom, evo današnjeg dana, govorimo i o ovim amandmanima koji su stvarno prepoznatljivi, dobri, koji će dati mogućnost da se stimuliše rađanje, da se stimuliše porodica, da se stimuliše brak. Znamo da iz braka, muško i žensko, može se roditi dete. Uvek, vi ste o tome govorili da porodica treba da bude u prvom planu, na prvom mestu i ja tako isto mislim. Inače, ja sam oženjen, imam, dao Bog, ćerku i sina, očekujem da ću biti i deda naredne godine, to su sve lepe stvari, to je dobra stvar i u svakom momentu podržavamo da porodica je osnovna ćelija našeg društva. Tu ćeliju, porodicu mi moramo čuvati, negovati.

Nama ne smeta ako neko nešto govori iz tih evropskih zemalja, nama to ne smeta, dobre su sve one stvari, od njih možemo da uzmemo koje su dobre stvari, ali one koje su loše stvari, da stavljamo porodicu na neko drugo mesto, a da stavljamo nešto na prvo mesto što ne daje rezultate.

Svi znamo šta znači organizam. Svi znamo na koji način organizam funkcioniše, ćelija, porodica, to je osnovna stvar u našem društvu i u našoj državi.

Siguran sam da ćemo u narednoj godini imati mogućnost da se neke stvari do prave, poprave, da se obezbede sredstva, da se izdvoje više sredstva za porodice koje žive u seoskim područjima, za porodice koje žive u opštinama koje su demografski najugroženije, u porodicama gde one porodice koje žive u gradu, a žele da pređu u selu i sutra tamo stvaraju, da rađaju tamo decu i tim ljudima mora da se iznađe mogućnost da ima veća primanja, jer verujte mi, ljudi, život u mom Svrljigu, život u nekom selu našem, u selu blizu Svrljiga ili Gadžinog Hana, Bele Palanke, kada tamo neko stvori porodicu, kada tamo se rodi dete, toj porodici moramo, osim ove pomoći što dajemo mi sada, što nosimo sada ovaj zakon, to je super, ali normalno to možemo nadograditi kada dođe vreme sledeće godine, da nadogradimo da tim ljudima moramo obezbediti još dopunska sredstva, jer on tamo da bi ostao da živi on nema one uslove kao onaj što živi u gradu. Zbog toga mislim da je potrebno i ja ću normalno svim srcem podržati ovaj Predlog zakona, a to je nešto najbolje, jer bez porodice, bez dece nema ni života u našoj Srbiji.

Drage moje kolege, uvaženi ministri, još jednom vama želim uspešan rad i u narednim godinama na mestu ministra. Drage moje kolege, građani Srbije, evo, ja bih za kraj još jednom, podržaću predloge ovog zakona i ovih zakona zato što to i zakoni donose dobro našoj Srbiji i još jednom bih kao poslanik, kao predsednik USS, svim građanima Srbije poželeo srećnu Novu godinu, božićne praznike, sa željom da ova nova 2022. godina bude rodna i blagorodna kako na njivi, tako i u kući. Sve najbolje i živela Srbija.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Hvala vam poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, dakle naravno da ću svim srcem da podržim ove amandmane na zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci i porodicama sa decom i sam, naravno, zakon, ali ja ću to staviti i u jedan širi kontekst, naravno, reći ću, ono što je predsednik Vučić obećao povodom demografskih mera to je sprovedeno, o tome je govorio i ministar i to izvanredno i pohvaljujem rad gospodina ministra uprkos nekim teškoćama koje je on imao i njegovo ministarstvo od onih osnovnih teškoća koje su imali pa čak i sa prostorijama, jer kako će Ministarstvo za demografiju da radi ako ima problema i sa prostorijama.

Srećom, ti problemi su rešeni i dobili smo populacione mere, ali naravno da nijedna vlast ni posle 10 godina ne može da reši populacione i demografske probleme koji traju, pazite, bukvalno stotinama godina, gde smo mi dolazili do ovoga do čega smo došli. Naravno, imali smo neke zaista objektivne teškoće. Dva svetska rata, gde u Prvom poginulo gotovo 60% muške populacije, nešto drugačije ali takođe strašno je bilo u Drugom svetskom ratu, imali smo, da se ne vraćam još toliko u prošlost - 500 godina pod Turcima nas je žestoko demografski koštalo, koštalo nas je žestoko i bombardovanje pod NATO-om i sada imamo 10 godina najbolju vlast u poslednjih 100 godina, koje preduzima ozbiljne demografske mere, pa i to se odnosi i na ove amandmane.

Čuli ste koleginicu Jevtović Vukojičić koja je izvanredno rekla šta se predviđa, a ja ću staviti ovo u jedan širi kontekst. Naime, da bi većina u Srbiji, naravno i manjina, zalažem se i za njihova prava, ostvarila mogućnost da rađa ovu decu koja će dobiti i da bi se ostvarile ove porodice koje će da izrode ovu decu koja su nam potrebna i da bi dobile ovu finansijsku pomoć, potrebno je zaštiti ljudska prava većine, naravno i manjine, ali i većine i potrebno je obezbediti ravnopravnost i većine, naravno i manjine, ali ponavljam - i većine i potrebno je zabraniti diskriminaciju naravno manjine, ali potrebno je zabraniti i diskriminaciju i većine.

Podsetiću samo da mi još uvek nismo izglasali malopređašnje izveštaje o kojima smo raspravljali, pa ću nešto i o tome reći, Zaštitnika, Poverenika i Poverenice. Naravno da ću ja glasati, rekao sam, za ove amandmane i za ovaj zakon i glasaću naravno i za te izveštaje, ali u ovom kontekstu ovog zakona ću ukazati na određene probleme koji se tiču rada i naravno ovoga što sam govorio o većini, većini populacije u Srbiji, koji se tiču rada Zaštitnika, Poverenika i Poverenice, ali naravno glasaću za njihove izveštaje zbog toga što je veliki deo njihovog rada i aktivnosti prosto pozitivan.

Moje kritike će se odnositi na samo mali deo njihovog rada i čućete to. Na samoj sednici nadležnog Odbora za ljudska prava ja sam izneo određene primedbe. Recimo, tiču se ljudskih prava junakinje Dragice Gašić, to je jedina Srpkinja koja živi u Đakovici. Predložio sam Poverenici i Zaštitniku da pomognu gospođi Gašić. Možda će još neko poželeti da se vrati u Đakovicu, upravo neka porodica koja će imati pravo na ovaj zakon, pa da bismo im to obezbedili moramo da obezbedimo i prava jedinoj Srpkinji koja tamo živi za sada, a to je Dragica Gašić, jer do sada u ovoj godini ni Poverenik ni Poverenica, pardon, ni Zaštitnik građana nisu uradili ništa da pomognu Dragici Gašić. To je jedna od najvećih srpskih heroina, a pogotovo među onim ženama koje su žive. Ona je hvala Bogu živa i zdrava i živi u Đakovici, usamljena žena, Srpkinja jedina bez igde ikoga, živi u Đakovici.

Kao što Kancelarija za KiM pomaže gospođi Dragici Gašić tako mogu da joj pomognu i Poverenica i Zaštitnik i u javnosti bi jako dobro odjeknula vest da su se Poverenica i Zaštitnik sastali sa gospođom Dragicom Gašić bilo na KiM ili van i da su rekli da će da joj pomognu na svaki način, pogotovo savetima koje oni mogu da joj daju, koji se tiču njenih ljudskih prava. Ako to ne uradimo, neće biti povratka onda na KiM i ovih porodica koje imaju pravo da ostvaruju prava shodno ovom zakonu.

Dakle, ukazaću i na određene pojave i probleme koji se ne nalaze u izveštajima, a tiču se jednostavno prava, i to ćete čuti, dece recimo predsednika Republike. Pitanje je – da li Zaštitnik i Poverenica, recimo, osećaju humanu ljudsku potrebu da reaguju na višegodišnju sistematsku diskriminaciju, dehumanizaciju i ne nametnutu neravnopravnost porodice predsednika Republike? Ukazaću na slučaj diskriminacije sina predsednika Republike koji ima 23, 24 godine i upravo je u godinama kada on može da zasnuje porodicu koja će možda ostvariti prava shodno ovom zakonu, a kako će on da ostvari to pravo i kako će da zasnuje porodicu Danilo Vučić kada je godinama sistematski diskriminisan, nametnuta mu je neravnopravnost i proglašen je za kriminalca, saradnika nekih kriminalnih klanova i izmišljeno je hiljade laži o njemu? Naravno, jedna od tih laži je naravno da je bogataš.

Kako on može normalno da zasnuje porodicu kada je izložen ovome? On nije političar, nije funkcioner, izložen je strahovitoj medijskoj diskriminaciji i radi se o diskriminaciji po osnovu pripadnosti jednoj porodici, odnosno diskriminaciji po osnovu političkih ubeđenja i njemu je ugrožen život svime ovim što mu rade Đilasovski mediji već najmanje tri godine, a verovatno i više. Radi se o novom vidu diskriminacije uperenom protiv jedne porodice i protiv ne samo toga nego i članove i simpatizera SNS i to je ona većina u Srbiji, to je deo one većine u Srbiji o kojoj sam govorio jer samo članova SNS ima 750 hiljada, pa pomnožite to sa brojem članova porodice, to je ukupno recimo tri, pa ćete doći do dva miliona, a uračunajte još i simpatizere pa ćete videti da to zaista predstavlja većinu u Srbiji, a to dokazuju naravno i izbori unazad 10 godina.

Od 2018. godine diskriminisani su i ocrnjeni gotovo svi članovi porodice predsednika Republike. Inače, pozitivno je u izveštaju to što Poverenica pominje da je osudila vređanje Darije Kisić i Milice Vučić i tim povodom Milica Vučić je sad punoletna, ali podsetiću na slučaj kada je bila maloletna, kada je bila dete, pa i ona valjda uživa neka prava ljudska i kao dete.

Podsetiću na slučaj od 1. avgusta 2019. godine, kada su nadležni organi, svi smo zaboravili to, uhapsili, pazite, kriminalca, osobu sa debelim kriminalnim dosijeom, ime nije važno, ali to je Saša Petersen alijas Predić. Lice od 44 godine koje je nedeljama kod škole pratilo i snimalo i pripremalo napad na tada maloletnu Milicu Vučić, ćerku predsednika. Sva sreća uhapšen je, a on je još pri tom slao mejlove funkcionerima u pojedinim državnim organima, očigledno je čovek imao određenu dijagnozu, gde je najavljivao da će da izvrši napad. Ovim povodom lice je posedovalo i sve adrese na kojima žive, i to je slalo u mejlovima na kojima žive članovi porodice Vučić, sve adrese.

Pogledao sa inače detaljno i hronološki u nazad i sajtove Zaštitnika i Poverenice, jer se tiču i ovog zakona i ustavio sam da se oni vrlo suženo i restriktivno bave naime svojim poslom. Oni se ponašaju u suštini kao zaštitnik manjina, što oni jednim delom i jesu, ali ne sasvim i ponašaju se kao Poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a naš Ustav predviđa da ove institucije štite sve građane, dakle i manjinu, po bilo kom osnovu, ali i većinu, to se zaboravlja.

Znači, postavljam jednostavno pitanje, pa ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode samog predsednika i članove njegove porodice, ali i funkcionera SNS i simpatizera SNS. Ko štiti prava većine kada su ugrožena?

Navešću primere dvostrukih aršina u radu ovih institucija koji se i te kako tiču ovog zakona, jer ako ne možete da obezbedite prava većini, ravnopravnost i zabranu diskriminacije većine, onda ćete teško moći da dobijete pune efekte ovog Zakona o finansijskoj podršci i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Dakle, Poverenica je, što je pozitivno, svojevremeno oštro osudila i to ima u izveštaju razbijanje prozora i iscrtavanje grafita na fasadi zgrade hrvatskog doma u Novom Slankamenu i osudila je iste godine, to je prošle, dva pokušaja vandalizacije izloga Prajd info centra u Beogradu, koji inače nije oštećen, nego je samo pokušana vandalizacija.

Međutim, sa druge strane, prostorije SNS širom Srbije od 2018. godine do danas su napadnute preko 50 puta sa nanetom ogromnom materijalnom štetom, a u jednom slučaju prostorije SNS su čak spaljene potpuno.

Dakle, motivi su politički, tu se radi o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti, a to povezujem sa ovim. Do Đilasovog povratka u politiku 2018. godine bilo je svega 10 slučajeva napada na prostorije SNS od 2012. do 2018. godine, a od Đilasovog povratka u politiku 2018. godine do danas bilo je ovih 50 napada i to povezujem sa tim, dakle, upetostručio se broj napada. Ovo frapantno podseća na podatak koji je nedavno iznet, da otkada je Kurtijeva vlast na Kosovu da je broj napada na Srbe, na srpsku imovinu i na Srpsku Pravoslavnu Crkvu na KiM porastao za 50% od kada je Kurti preuzeo vlast.

Da li vam se to čini sličnim nešto i da li vam je to povezano, pogotovo kad gledate da Kurti i Đilas jedan drugog, da su braća, da se hvale? Đilas je svojevremeno i te kako hvalio Kurtija, rekao je - onaj gospodin koji se zalaže za ljudska prava, sa njim bi kao Đilas mogao da sarađuje itd. Nije to slučajno.

Dakle, Poverenica, sad govorim o dvostrukim aršinima, Poverenica i Zaštitnik nisu ni jednom, ne samo ovih 50, nego u svih ovih 60 slučajeva reagovali da bar jednom osude neki napad na prostorije SNS. Hoću da kažem isti aršini moraju da se primenjuju i na hrvatski dom i na Prajd info centar i na prostorije SNS. Naravno da ne govorimo o mnogobrojnim napadima i pretnjama smrću funkcionerima SNS. Dakle, opet smo došli do toga da su ugrožena i da se postavlja pitanje ko štiti ugrožena prava većine.

Policija inače radi svoj posao. Često otkrije napadače, recimo na naše prostorije, kada su napadnute, kako bih rekao institucije poput hrvatskog doma ili Prajd info centra ili slični slučajevi, otkrije se gotovo 100% počinilaca u slučaju SNS otkrije se oko 50% počinilaca. Međutim, policija nije nadležna za ravnopravnost i za diskriminaciju.

Izneću i dva primera nasilja koji upravo potkopavaju ovaj zakon o kome danas govorimo. Od stotine primera nasilja, dakle, početak predizborne kampanje, pre mesec danas je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil od gradonačelnika Ničića i njegove supruge, a policija je otkrila počinioca vrlo brzo i privela je Nenada Nikolova starog 34 godine, koji je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela. Dovoljno je da pogledate njegov fejsbuk nalog, radi se o militantnoj i veoma politički opredeljenoj osobi. On je funkcioner Đilasove stranke SSP i sin je Đilasovih glavnih funkcionera u Zaječaru.

Drugi primer koji se takođe desio pre mesec dana je slučaj Nikole Novakovića, sin potpredsednika Jeremićeve stranke, Borislava Novakovića. Taj Nikola Novaković je takođe punoletno lice, 26, 27 godina i u potpuno pijanom stanju je uništio 30 metara kvadratnih izloga prostorija SNS u Novom Sadu.

Pomenuću i dve nedavne pretnje nasiljem. Jedna je od juče. Pazite, predsednik Oslobođenja, Mlađan Đorđević izvesni, ali i glodar jednog medija tj. tabloida, neki Petar Popović opskurni su vodili dijalog na tviteru pa su najmonstruoznije pretili zamenici predsednika našeg poslaničkog kluba i predsednici Odbora za kulturu, gospođi Sandri Božić i u svojim pretnjama, u tom razgovoru koji je iznet na tviteru, oni su pominjali i bandere i trojke. Na šta vas to asocira? Pretnja je jasna, Crne trojke kvislinga su za vreme Drugog svetskog rata ubijale Srbe i vešale ih na Terazijama na bandere.

Pre neki dan je funkcioner, drugo lice, funkcioner D.S. po drugi put ove godine pretio šefici informativne službe, opet naše stranke, gospođi Vladanki Malović gde joj je ponovo pretio da će je ošišati do glave. Pretnja je jasna, a na šta nas to asocira? Nacisti su u koncentracionim logorima prvo do glave šišali žrtve, da bi upotrebili njihovu kosu.

Da su ove pretnje upućene Mariniki Tepić reagovala bi EU, OEPS, UN i sva regulatorna nadzorna tela koja sam danas pominjao. Da li gospođa Božić i gospođa Malović imaju manja ljudska prava nego gospođa Tepić?

Kada smo kratko razgovarali na sednici odbora, odgovor poverenice je bio korektan i dobro iznet, međutim, neprijatno i izneću vam to, vezano za KiM i ljudska prava, a i sprovođenje ovog Zakona o pomoći porodicama sa decom, neprijatno me je iznenadio odgovor Zaštitnika građana kada sam ga pitao, vezano za napade prostorija SNS, doslovce je gospodin Pašalić rekao – nisam sklon da obaveštenjima, deklaracijama i osudama upravljam javnim mnjenjem. To se tiče naših prostorija. A ja ću vam reći, posao Zaštitnika i Poverenice je upravo da obaveštenjima, deklaracijama i osudama upravlja javnim mnjenjem na pozitivan način da bi se sprečilo nasilje, dehumanizacija, diskriminacija i neravnopravnost. To je upravo njegov posao. Dakle, on mi je jasno rekao na sednici odbora da neće da osudi napade na naše prostorije.

Što se tiče Dragice Gašić, Zaštitnik građana je rekao sledeće – što se tiče gospođe Gašić, ako smem sebi da dozvolim to pravo da kažemo da od razgovora sa njom, sumnjam da bi ona nešto imala, kraj citata. Šta sam mogao da razumem? Mogao sam da razumem da gospodin Zaštitnik građana koji nije Kurtijev zaštitnik, nego je srpski Zaštitnik građana i Zaštitnik građana Srbije, neće da pomogne Dragici Gašić uopšte. Mislim da tu nešto nije u redu, Dragica Gašić je srpska građanka.

Sada ću takođe nešto reći o službi Poverenika za dostupnost informacija, koji se tiče opet ugrožavanja prava ovog mladog čoveka koga sam pomenuo, koji upravo, recimo, može i treba da zasnuje porodicu, Danilo Vučić, a evo primera šta mu rade.

Dakle, skandal se ne pominje, naravno, u Izveštaju gospodina Poverenika za dostupnost informacija se tiče ove godine i skandal je nastao 10. novembra ove godine i slučaj potpuno podseća malo na onu knjigu Franca Kafke „Proces“, koja govori o onom Jozefu K. Tako u ovom slučaju, mi imamo Danila V. koga godinama progone mediji đilasovske partije, a da nikome nije poznata uopšte, niti postoji priroda njegovog sagrešenja.

Tom procesu su se, ugrožavanje njegovih prava, ovog dana kog sam pomenuo, pridružili i službenici koji rade u državnom nezavisnom organu, odnosno službenici Poverenika za informacije od javnog značaja, koji su otišli u fizičku kontrolu rada sajta jedne vinoteke u kojoj, o čuda, baš slučajno radi Danilo Vučić, kako bi proverili da li, kako se na sajtu vinoteke štite podaci kupaca, pošto se radi o uglednoj firmi, uvoz-izvoz koja i putem sajta prodaje ono čime trguje. Ova vinoteka inače spada u jednu od najuglednijih kompanija u Srbiji, besprekornog ugleda, tako da sajt ove kompanije uopšte ne spada u rizične sajtove, te služba Poverenika nije imala nikakav osnov da ovaj sajt uvrsti u svoju kontrolu, ali su ipak to učinili i to je ekstremno čudno što su to učinili.

Poverenik je sam rekao da se ne radi ni o kakvoj prijavi, ni o kakvoj sumnji, već o kao redovnoj slučajnoj kontroli. Mislim, rizik je bio nepostojeći oko ove kompanije, pa nisu ni trebali. Međutim, ono što ukazuje na sumnju predstavlja prvo činjenica da su kontrolu sajta, pazite, to je kompjuter i jedan rukovalac tog sajte, otišle čak tri osobe. Pa nisu otišli tamo da nose gajbe, nego jedna osoba za pet minuta prekontroliše sajt i kroz pet minuta razgovora sa rukovaocem sajta utvrdi sve. Oni su naravno otišli, to uradili i utvrdili da je sve u redu, a nisu tamo trebali ni da idu, ali otišlo ih je troje. E, sad ovde se radi o ključnom argumentu da li je to slučajno? To uopšte nije slučajno i odmah ću vam reći, radi se o verovatnoći da je to slučajno urađeno 1:1.000.000 da je ova vinoteka slučajno uvrštena u plan nadzora Poverenika.

Zašto? Prvo, u Srbiji, da znate, postoji pet miliona sajtova i svi oni su teoretski predmet rada Poverenika. Oko dva i po miliona tih sajtova prikuplja podatke, nekakve podatke o građanima i oni mogu biti predlog kontrole Poverenika, a da vam kažem da iz Izveštaja 2019. godine sam video da Poverenik može da izvrši 500 kontrola sajtova godišnje, jer moraju fizički, između ostalog, tamo da odu. Znači, uporedite 500 prema 2,5 miliona, to vam je verovatnoća prva, tj. neverovatnoća od 1:5.000.

Međutim, sam Poverenik dok je bio ovde rekao je da je on, da su poslali hiljadu kontrolnih listova kompanijama koje preko sajta prodaju preko veba svoje proizvode. Pazite, takvih sajtova i takvih kompanija ima u Srbiji najmanje 100.000, a on je poslao 1.000 kontrolnih listova. Dakle, to je sledeća neverovatnoća od 1.000:100.000.

Treća neverovatnoća je da upravo u toj kompaniji slučajno kao radi Danilo Vučić i da oni baš tamo odu.

Četvrta neverovatnoća vam je da u tu kontrolu ode gospođa Emina Kovačević koja je bila funkcioner DS, sada je verovatno SDS-a Tadićevog i koja je bila na Tadićevoj poslaničkoj listi 2016. godine. Neverovatnoća je još veća zato što majka Emine Kovačević je bila takođe funkcionerka DS, gospođa Rada Kovačević i ona takođe radi kod Poverenika i ona je četvrto lice u rangu, i to je sve slučajno. To vas dovodi do neverovatnoće od 1:1.000.000.

Te, prema tome, ono što je gospodin Poverenik ovde rekao je jednostavno neistina. Nije slučajno izvršena kontrola, nego namerno. Pretpostavljam da on to nije znao, nego su mu stvar zakuvale majka i ćerka koje su povezane politički sa jednom strankom, naveo sam, ili dve, i one su uvrstile u plan ovu vinoteku i tada su pripremili ceo onaj plan koji su razotkrili novinari „Pinka“ i „Informera„ koji su otišli na lice mesta, a na lice mesta su trebali da odu đilasovski mediji, sve je bilo pripremljeno i ceo spin i cela laž, ali ih je neko osujetio. Onda smo imali scenu gde službenici Poverenika za dostupnost informacija beže da ne bi rekli neku dostupnu informaciju novinarima „Informera“ i „Pinka“ što je inače u suprotnosti sa opisom posla ovih službenika koji su bežali po ulici od ovih ljudi. Pa je ceo plan pao u vodu i to je bio ceo plan i ništa nije bilo slučajno.

To, da li Poverenik kontroliše svoju službu gde ima sto zaposlenih, reći ću vam samo jedan detalj, Poverenik je u martu ove godine, ovu gospođu Radu Kovačević, koja inače od 15 godine radi kod njega u službi, unapredio i postavio je za četvrtu osobu njegove službe. Ni to nije slučajno, znate. Normalno da je ona bila u položaju da sa svojom ćerkom izvede sve ovo što sam opisao.

Inače, sve ovo o čemu sam pričao i ove dve gospođe i svi ostali, kako da kažem, žuti koji rade u nadzornim organima i telima koje su inače žuti posejali do 2012. godine, ali podsetimo se da je Šabić radio do 2018. godine, a podsetimo se da je Saša Janković radio do 2017. godine. Dakle, do 2017. godine su pozapošljavali gomile žutih bivših funkcionera tamo.

Šta to dokazuje? Svi ti ljudi i dalje rade tamo. To dokazuje da SNS ne otpušta nikoga, niti se sveti neistomišljenicima i to je sjajno. Inače, SNS zapošljava građane Srbije, a žuti režim je, da vas podsetim, od 2008. do 2012. godine otpustio preko 300 hiljada građana i to je velika razlika.

Postaviću, približavam se kraju, neka pitanja. Recimo, da li je služba Poverenika tokom prethodnih godina ikada kontrolisala još jednu vinoteku? Odmah da vam kažem da nije. Da li je služba Poverenika za dostupnost informacija, ikada kontrolisala neku od mnogobrojnih kompanija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka i Gojka Đilasa? Takođe ću vam odgovoriti, proverio sam, nije.

Da li je ikada služba Poverenika kontrolisala stranku Dragana Đilasa, ovu sadašnju, koja takođe prikuplja podatke o građanima? Odmah ću vam reći, nije. Ali, podsetiću da je Šabić i njegova služba, da su svojevremeno 2014. godine po prijavi kontrolisali rad DS i podneo je Šabić, pazite, neverovatno, prekršajnu prijavu protiv Dragana Đilasa zbog zloupotrebe podataka 157 hiljada građana. To nisam izmislio ja, to kaže izveštaj KRIK-a. Đilas je osuđen na prekršajnom sudu 2015. godine da plati kaznu.

Dakle, gde je rizično i gde je Poverenik treba da ide u kontrolu? Pa, u sadašnju stranku Dragana Đilasa i u sadašnje firme Dragana Đilasa, jer i one takođe prikupljaju, kao razne medijske kompanije, prikupljaju podatke o građanima. Tamo je rizik da ode. Da li će on tamo otići? Neće nikada.

Pri kraju, uporediću, jer to do sada nisam čuo nikada ovde, i podsetiću na dva skandala iz 2014. godine kada je tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković i tadašnja Poverenica, Petrušić i tadašnji Poverenik Šabić, nisu reagovali ili su pogrešno reagovali u oba slučaja. Dakle, podsetiću vas da su inače svo troje postavljeni od strane DS Tadića, Đilasa ili su pre stupanja kao Šabić bili članovi stranaka DOS-a.

Dakle, prvi skandal se dogodio 28. septembra 2014. godine kada je 20 žandara pretuklo Andreja Vučića, Predraga Malog i dvojicu pripadnika Kobri bez razloga, a umesto da zaštiti žrtve i osude napad i osude nasilje, Janković i Šabić su napali i osudili žrtve, osudili su Andreja zbog toga što je leđima napao 20 pendreka. Napali su bez razloga i tadašnjeg premijera Vučića. Umesto da osude napadače, oni su osudili žrtve. Petrušićeva je ćutala čime je, to je Poverenica tada bila, podržala nasilje. Mediji su, to je bitno, povodom ovog skandala, eksplodirali. S tim što su jedni napadali žrtve, a drugi su ih branili.

Međutim, drugi skandal se dogodio 6. 12. 2014. godine, tri meseca posle ovog prvog. Tada je Đilas fizički napao bivšu suprugu, znate, dovodite u vezu sada neke godine, šta je bilo i kada, i njene roditelje, a inače, po svedočenju u MUP-u Vračar, sve troje, njegove bivše supruge i njenih roditelja, 7. 12. Đilasovo porodično nasilje se događalo i ranije i radi se o porodičnom nasilju u produženom trajanju. Hoću da kažem da i Đilasova deca, ova maloletna, takođe spadaju u krug i u porodicu koja možda dobije finansijsku podršku porodicama sa decom. I njihova prava štitimo.

Đilas je, podsetiću, tada bio funkcioner, jer je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Tužilac nikada od 2014. godine do danas nije reagovao, i pored izjave tri žrtve u policiji, a ovo porodično nasilje Đilasovo nikada nisu osudili ni Zaštitnik, Saša Janković, ni poverenica Petrušić, a mediji su, što je vrlo čudno, tada, te nedelje i tog meseca, izvestili vrlo minimalno o ovom slučaju nasilja.

Podsećam vas da su Janković i Šabić tri meseca pre toga potpuno pogrešno reagovali na nasilje nad Andrejem Vučićem - osudili su i napali žrtvu Andreja i njegovog brata, predsednika Vlade. A zbog čega uopšte nisu reagovali i osudili Đilasovo porodično nasilje? Zato što su njegovi drugari, on i Tadić su ih postavili, naravno da neće njega da napadaju.

Ovim završavam, ovo je jedna pohvala, rad i postupanje sadašnje Poverenice, Zaštitnika i Poverenika su dokaz da su oni danas zaista nezavisni i od izvršne vlasti i od vladajućeg SNS. O tome svedoči ono što sam prethodno naveo, ona jedna stvar, da oni nikada nisu osudili ni jedan od onih 60 teških napada na prostorije SNS. Dakle, vidimo da je to ipak dokaz ove stvari koje sam izneo.

Za kraj, svim građanima, svim zaposlenima u Skupštini, svima vama, predstavnicima koji sedite ovde, predsedavajućem, gospodinu ministru sa saradnicom i svima vama, dame i gospodo narodni poslanici, želim srećne božićne i novogodišnje praznike. Živela Srbija! Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem, predsedavajući, dr Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicom, cenjeni građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, govoriću o amandmanu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Predloženim amandmanom predviđa se kao novo pravo jednokratna pomoć za rađanje drugog i trećeg deteta. Ovo novo pravo značajno bi doprinelo rastu nataliteta i uspešnoj populacionoj politici koju sprovodi Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Pravo na jednokratnu pomoć u visini od 100 hiljada dinara ostvaruje majka za drugo i treće dete, rođeno od 1. januara 2022. godine u Republici Srbiji. Osnovni postulat i načelo koji sprovodi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je bezbednost i socijalna sigurnost za svu decu i sve njene građane.

Kakav je odnos bivši režim, predvođen Draganom Đilasom i njegovim probisvetima imao prema deci i roditeljima kada je zajahao Beograd i besomučno pljačkao resurse namenjene deci i porodiljama, da bi taj novac potom sejao po tajnim računima od Mauricijusa preko Amerike do Hong Konga i naprasno doživi demenciju i počne da bunca na temu vrtića, koje je duplo naplaćivao, gde mesta nije bilo za više od 20 hiljada mališana, ali je odrao zato kožu sa leđa roditeljima. Bahatog tajkuna nije bilo briga za porodilje od kojih je uzeo milione, kao i za penzionere. Jedina briga bile su mu sekunde na kojima je zgrtao milione.

Kako kad govorimo o ovoj krucijalnoj temi da ne osetimo gađenje i gnev? Jer, danas ta ista multikom hobotnica pokušava očajnički da se dokopa gradske kase, ne bi li svoj nezasiti poriv prema novcu namirila ponovnom pljačkom, tragično zaglavljen u prošlosti, kada su vedrili i oblačili.

Jedini plan koji imaju jeste da nasilno dođu na vlast. Zato naglas priželjkuju streljanje Aleksandra Vučića, njegove porodice. Mržnju koja kao vulkan kulja iz njihovih megafona, Marinike, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Ćute Jovanovića i tako zeleni od besa, skupljeni pod istu pečurku ludaru, pozivaju na propast i nasilje, svesni da te pretnje i taj metak koji konstantno šalju Aleksandru Vučiću nije samo metak upućen njemu, nego većini građana Republike Srbije.

Svojim rezolucijama o revanšizmu prete da će hapsiti, otimati, uništavati i zatvarati sve one koji ne misle kao oni, a streljati sve one koji im se suprotstave. Te neznalice koje su navikle da žive na tuđoj grbači, predvođeni mašinskim pregrejanim mozgom, naglas bulazne da su veći eksperti koji znaju bolje od Evropske komisije, Svetske banke i MMF-a. Nesposobni da bilo šta smisleno kažu i urade, ta bolumenta vodi kampanju na ulici nasiljem, uvredama, pretnjama koje su konstantno usmerene na predsednika Aleksandra Vučića kroz beskrajne medijske hajke, svesni da nikada nisu uradili ništa.

Naša dela govore više od stotinu reči. Stotine fabrika, stotine kilometara puteva, bolnica, vrtića, škola i činjenica da je danas problem, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, kako kažu ljudi, parkiranje, dok u njihovo vreme stotine hiljada otpuštenih radnika nije imalo ni za biciklu, možda samo opciju da negde pozajme novac za kartu u jednom pravcu, pognute glave i sa suzama u očima.

Narod ne zaboravlja i neće više majke tako ispraćati decu, ali ni mafijaši upravljati našim životima kao što su tada. Narod je sit njihovih gluposti i bezumnih ideja gde je zdrava pamet davno rekla laku noć. To će im narod i reći ponovo 3. aprila na izborima. Narod vidi, narod zna da na čelu sa Aleksandrom Vučićem Srbija ide nezaustavljivo napred. Više nema vremena za čekanje. Aveti prošlosti neka ostanu u svojim podrumima i neka tamo uživaju u svom bunilu. Sa Srbijom koja radi, bori se, takmiči sa svetom i najzad u mnogo čemu pobeđuje, sa Srbijom koja bira život i bira budućnost snage mračne prošlosti nemaju ništa zajedničko i neće nikada više.

Živela Srbija! Srećni praznici i Nova godina!