Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema. Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 177 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Đorđe Komlenski i Jelena Mihailović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljeni su vam zapisnici 14. i 15. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini i Devete posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik 14. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 21, 22. i 23. decembra 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno - 181, za - 179, uzdržan - jedan, nije glasao - jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik 14. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje zapisnik 15. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 23. decembra 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno - 183, za - 182, nije glasao - jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik 15. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje zapisnik Devete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 29. decembra 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno - 184, za - 182, nije glasalo - dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik Devete posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Dobili ste predlog dnevnog reda.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izboru predsednika Republike, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o lokalnim izborima, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku, koji je podnela Vlada.
7. Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji je podneo narodni poslanik Marijan Rističević,
11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koji je podnela Vlada,
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke, koji je podnela Vlada,
13. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate - Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.R. MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i CaixaBank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima, koji je podnela Vlada,
14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ESA Agenta, koji je podnela Vlada,
15. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
17. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji, koji je podnela Vlada,
18. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH kao Prvobitnim zajmodavcem, koji je podnela Vlada,
20. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma („Fruškogorski koridor“) između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao Zajmodavca, koji je podnela Vlada,
21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje, koji je podnela Vlada,
22. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, koji je podnela Vlada,
23. Predlog odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je podnela Vlada i
24. Predlog odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o 1-11. tačke, pod dva, zajednički jedinstveni pretres od 12-22. tačke i treći, tač. 23 i 24.
Da li poslanik Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 184, za - 179, nije glasalo - pet.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Siniša Mali, ministar finansija, Maja Popović, ministar pravde, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Maja Mačužić Puzič, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Ivana Savićević, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Vladimir Vinš, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde, Sandra Grujičić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Goran Stamenković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zdravlja, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Gordana Pođanin, viši savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Dragan Babić, viši savetniku u Upravi za javni dug u Ministarstvu finansija, Milan Čuljković, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Sanja Gavranović i Katarina Denčić, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Mirjana Veljković i Tatjana Stamatović, iz Ministarstva zdravlja i Vesna Jevtić, iz Ministarstva finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni pretres o tačkama dnevnog reda od 1. do 11.
Da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministarka Marija Obradović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marija Obradović

| Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u ovom današnjem zajedničkom načelnom pretresu imamo desetak predloga zakona. Zamoljena sam od strane kolega da obrazložim i neke od zakona koji su u nadležnosti Ministarstva pravde, Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i ono što jeste ključno, to su tri izborna zakona koja su u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Tako da, u narednih tridesetak minuta ću se osvrnuti na ovih desetak predloga zakona, koji su zaista ključni za predstojeći period koji očekuje Srbiju.
Pred vama je set zakona od značaja sa sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou. Osim klasičnih izbornih zakona, koji uređuju postupke izbora za predsednika Republike, narodne poslanike i odbornike jedinica lokalne samouprave, pred vama je nov Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje bitna pitanja za funkcionisanje političkih subjekata koji učestvuju na izborima, a razmatraćemo i određene izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o vanparničnom postupku, koji sadrže rešenja od značaja za ostvarivanje određenih prava u izbornom postupku.
Želim da istaknem nekoliko bitnih činjenica za razumevanje okolnosti usled kojih se ovi izborni zakoni donose toliko blizu predstojećih izbora 3. aprila ove godine, konkretno za dva meseca.
Završetkom prethodnih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, poznatija kao ODIR, objavila je konačni Izveštaj o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji održanim 21. juna 2020. godine, sa preporukama za unapređenje izbornog procesa. Nova Vlada je 3. decembra 2020. godine formirala Radnu grupu za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om radi obezbeđenja primene datih preporuka.
Na čelu te Radne grupe postavljen je prof. dr Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i jedan od naših trenutno najeminentnijih pravnika i verovatno najbolji poznavalac izborne problematike u Republici Srbiji, čije je ogromno znanje i iskustvo utkano u sva tri predloga nova izborna zakona. On je, svakako, najzaslužniji za to što smo u prilici da razmatramo veoma kvalitetne zakonske predloge.
Istovremeno, zahvaljujem se ljudima koji su zaista tokom prethodnih nekoliko meseci, reći ću, bez preterivanja, u dvadesetčetvorosatnom radu bili posvećeni izradi predloga ovih zakona.
Bitno je da napomenemo da rešenja sadržana u predloženim zakonima predstavljaju proizvod širokog kruga konsultacija obavljenih na više različitih nivoa.
Od početka rada na pripremi zakona želelo se u zakone ugraditi ono na šta nam je ODIR ukazivao u izveštajima o praćenju izbora u Srbiji. Jedna od tih preporuka je da mnoga značajna pitanja izbornog procesa treba da se regulišu zakonom, a ne više podzakonskim aktima Republičke izborne komisije. Prihvatanjem te preporuke, bitno se unapređuje pravna sigurnost u sprovođenju izbora, jer će sada zakonom biti regulisano sve ono što po svojoj suštini predstavlja zakonsku materiju, a do sada je bilo propisivano od strane Republičke izborne komisije. Ovo se odnosi na pravila u vezi sa obrazovanjem biračkih odbora, pravila u vezi sa podnošenjem izbornih lista i pravila o registraciji domaćih i stranih posmatrača, rada organa za sprovođenje izbora, koja nedostaju u važećem zakonu.
Jedan od razloga što se sa podnošenjem predloga izbornih zakona Narodnoj skupštini čekalo do sredine januara, bilo je i to što se čekalo sa dobijanjem nezvaničnih komentara ODIR-a na sva tri nacrta, tako da je osim najznačajnih preporuka iz izveštaja, u zakonske tekstove ugrađen i najveći broj komentara ODIR-a iznetih na nacrte zakona koji su bili u javnoj raspravi.
Drugi aspekt, vrlo bitan za izradu predloženih zakona, su bili međustranački dijalozi, vođeni pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine. Iz ta dva paralelna međustranačka dijaloga, vođena sa i bez uključivanja predstavnika Evropskog parlamenta, proistekli su dokumenti značajni i za izgled aktuelnih zakonskih projekata. Tu mislim na Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je zaključen 29. oktobra 2021. godine u okviru međustranačkog dijaloga vođenog bez učešća evroparlamentaraca. Tim dokumentom su definisana mnoga pitanja koja su materijalizovana kroz odgovarajuće zakonske odredbe.
Treći aspekt koji je uticao na sadržaj izbornih zakona je bila sprovedena javna rasprava, u kojoj je primljen veliki broj konstruktivnih komentara i predloga, kako pojedinaca, uključujući tu i lica iz lokalnih samouprava, koji su svojim komentarima unapredili pojedina rešenja u Predlogu zakona u lokalnim izborima, tako i organizacija civilnog društva koja se bave izbornom materijom, sa kojima se uspostavljena kvalitetna komunikacija u razmatranju nacrta ovih zakona i čiji je značajan broj primedbi i predloga našao svoje mesto u predloženim zakonima.
Kada se sve navedeno uzme u obzir, stiče se utisak da će predloženi zakoni svakako unaprediti kvalitet predstojećih izbornih procesa.
Upravo ova blizina izbora, koji nas očekuju u aprilu, uticala je na to da se u ovom trenutku ne pristupi reformi izbornog sistema u Republici Srbiji, jer kompleksnost ovog problema zahteva mnogo više vremena i za promišljanje adekvatnih rešenja i za sveobuhvatne društvene i političke konsultacije za koje u datom političkom trenutku u kojem se pristupilo izradi ovih zakona nije bilo vremena.
Upravo ova okolnost koja je konstatovana i u zaključcima u okviru pomenutog sporazuma sa kraja oktobra prošle godine, u kojima se konstatuje da nema dovoljno vremena da se pristupi strukturalnim reformama izbornog sistema, kao ni korenitim promenama postojećeg izbornog sistema, jer takve reforme nije moguće da sprovedemo do održavanja predstojećih izbora, usled čega je predmet ove faze dijaloga bilo unapređenje postojećeg proporcionalnog izbornog sistema.
U ovom smislu je vredno da pomenemo i to da je u istom sporazumu zaključeno da će se međustranački dijalog nastaviti i po završetku predstojećih izbora, kada će se raspravljati i o mogućnostima za strukturalne promene izbornog sistema, odnosno širim reformama postojećeg izbornog sistema.
Najznačajniji i ujedno najobimniji zakonski predlog je Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom na to da se ovim zakonom uređuju sva ključna pitanja izbornog sistema u Republici Srbiji, koja se shodno primenjuju i na izbor predsednika Republike i kroz Zakon o lokalnim izborima prenose i na izbor za lokalne parlamente.
Iako je po broju članova značajno obimniji od trenutno važećeg zakona, mora da se naglasi da se Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike.
Naime, u skladu sa Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije, prema kojem osnovni aspekti izbora ne bi trebalo da se menjaju manje od godinu dana pre izbora, zakon je zadržao dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima našeg izbornog procesa, a to je: Republika Srbija kao jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati narodnih poslanika dodeljuju mandatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika za raspodelu mandata i izborni cenzus od 3%.
Značajno je ukazati na odredbe kojima je u sva tri predloga zakona definisano izborno pravo, odnosno pravo da se bira i da bude biran kako za narodnog poslanika, tako i za predsednika Republike i za odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave.
U tu svrhu usklađivanja sa međunarodno-pravnim dokumentima o pravima osoba sa invaliditetom, a vodeći računa o ustavnoj odredbi o izbornom pravu, predlaže se rešenje kojem izborno pravo ne bi moglo da vrši punoletno lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, kao i lice sa ograničenom poslovnom sposobnošću kojem je sud rešenjem kojim mu ograničava poslovnu sposobnost izričito utvrdio nesposobnost vršenja izbornog prava. U svrhu uspostavljanja uslova za adekvatnu primenu ovakvog rešenja predlaže se i dopuna Zakona o vanparničnom postupku dodavanjem odredbe prema kojoj će sud biti dužan da u rešenju, kojim neko lice delimično lišava poslovne sposobnosti, izričito navede da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo, kako bi se u praksi moglo nedvosmisleno utvrditi da li lice kojem je ograničena poslovna sposobnost može da vrši svoja izborna prava.
U osnovi, zadržana su i rešenja o raspisivanju izbora i kandidovanju, tako da će izborne liste i dalje moći da podnesu registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe od najmanje 10 građana.
Za podnošenje izborne liste i dalje će biti potrebno 10 hiljada overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije za kandidate za narodne poslanike, što će zainteresovanim učesnicima na izborima bitno olakšati i ubrzati pripremu kandidature.
Bitnu novinu predstavlja olakšano kandidovanje za političke stranke nacionalnih manjina, što je tema o kojoj se diskutovalo duži niz godina, ali koja tek sada doživljava realizaciju. Naime, iako je nacionalnim manjinama još od 2004. godine olakšano dobijanje poslaničkog mandata kroz uvođenje tzv. prirodnog praga, tek sada se novim zakonom smanjuje broj potrebnih izjava birača za proglašenje manjinske izborne liste sa deset na pet hiljada izjava, čime se dosledno zaokružuje princip pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina.
Nacrti izbornih zakona unose i značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora. Ono što je i ODIR prepoznao u svojim izveštajima u sprovođenju izbora na republičkom nivou, nedostajao je među organ kao prirodna spona između RIK-a, kao centralnog izbornog organa, i preko osam hiljada biračkih odbora u 161 jedinici lokalne samouprave, ubrojivši tu i gradske opštine Grada Beograda. Sada se predlaže formalno uvođenje tog, nazovimo ga, međuorgana, odnosno davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.
Pred lokalnim izbornim komisijama je veoma ambiciozna dužnost da se aktivno uključe u sprovođenje izbora na republičkom nivou, tako što će biti nadležne da određuju biračka mesta na svojoj teritoriji, da obrazuju biračke odbore u stalnom i proširenom sastavu, da rešavaju po zahtevima za poništavanje glasanja na biračkim mestima i da utvrđuju rezultate izbora na svojoj teritoriji. Zadržava se postojeće stanje, kada je u pitanju sastav Republičke izborne komisije i način njenog obrazovanja. Stalni sastav RIK-a i dalje će imati predsednika i 16 članova i njihove zamenike, koji moraju da imaju visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka i koje će imenovati Narodna skupština na predlog svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini srazmerno njihovoj veličini.
Predlog zakona, međutim, sadrži jedno novo rešenje koje je ishod međustranačkog dijaloga i prema kojem će pravo na predlaganje člana ili zamenika člana RIK-a imati narodni poslanici koji su izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila broj mandata dovoljan da se obrazuje poslanička grupa, a nisu pristupili nijednoj poslaničkoj grupi. Ti narodni poslanici, pa čak i narodni poslanik pojedinac, ako ispunjava navedene uslove, moći će da učestvuje u predlaganju stalnog sastava RIK-a. Ovim rešenjem se, kada je u pitanju RIK, pre svega izlazi u susret nacionalnim manjinama koje u najvećem broju slučajeva ne mogu da osvoje najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno potrebno za obrazovanje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini.
Međutim, ovo pravilo će se primenjivati i na lokalu prilikom obrazovanja lokalnih izbornih komisija gde će, sigurno, imati daleko širu primenu, s obzirom na to da na lokalu postoji značajan broj izbornih lista koje na izborima ne osvoje broj mandata koji je potreban za formiranje odborničke grupe. Na ovaj način se doprinosi zastupljenosti svih političkih opcija u organima za sprovođenje izbora i time unapređuje demokratičnost izbornih procesa.
Ono što jeste zadovoljstvo, da posebno naglasimo, je jedno potpuno novo rešenje kada je u pitanju stalnog sastava RIK-a. Prvi put se poslaničkim grupama uvodi obaveza da prilikom odlučivanja koja lica će predložiti za imenovanje u RIK… Moraće da vode računa o zastupljenosti polova, tako što će prema slovu zakona poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži dva lica u stalni sastav RIK morati da predloži po jednog pripadnika oba pola, poslaničkoj grupi kojoj pripada pravo da predloži tri lica moraće da predloži dva pripadnika jednog pola i jednog pripadnika drugog pola itd, dok će predlozi poslaničkih grupa koji će imati pravo da predlože više od pet lica morati da sadrže najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola među predloženim licima.
U vezi sa ovim, zadovoljstvo je što mogu da istaknem činjenicu da poslanička grupa SNS već sada ispunjava ovaj poslednje navedeni uslov, što ukazuje na to da SNS i kroz RIK promoviše značajno učešće žena u izbornim procesima, kao bitnom delu političkih procesa u našoj državi, što je jedan od principa Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Po pitanju članstva u organima za sprovođenje izbora zakonom će se prvi put propisati osnovi za prestanak članstva i regulisati način postupanje nadležnih organa, a u slučaju da nekom licu prestaje članstvo u organu za sprovođenje izbora. S tim u vezi želim da naglasim da prema slovu zakona poslaničke grupe neće više moći da zatraže razrešenje člana ili zamenika člana RIK kojeg su predložili, čime se značajno unapređuje nezavisnost, prvo samih članova RIK, a time posredno i same RIK, što je jedna od preporuka ODIR-a sa kojom se apsolutno slažemo.
Bitno je da ukažem da je Sporazumom međustranačkog dijaloga bez posredstva evroparlamentaraca postignuta saglasnost da predstojeće izbore sprovede RIK čiji će zakonom propisan stalni sastav biti privremeno proširen sa još šest članova i šest zamenika članova koje treba da predloži predsednik Narodne skupštine, a u skladu sa dogovorom opozicionih učesnika oba međustranačka dijaloga. Ovakvo rešenje je, da napomenem, već bilo primenjeno prilikom sprovođenja referenduma radi potvrđivanja akta o promeni Ustava Republike Srbije. Slično rešenje će biti primenjeno i u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora koji će biti prošireni sa po jednim članom i zamenikom člana, takođe u skladu sa dogovorom opozicije.
Kada govorimo o biračkim odborima, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika preuzima dugogodišnje rešenje koje je sadržano u uputstvima RIK-a, a prema kojima stalni sastav biračkih odbora predlažu poslaničke grupe u Skupštini srazmerno svojoj snazi u parlamentu, s tim da ni jedna poslanička grupa ne može da ima više od polovine članova u biračkom odboru. Ovaj koncept je prvi put primenjen na referendumu o potvrđivanju novog Ustava Srbije 2006. godine i od tada se primenjuje uz opštu saglasnost svih političkih aktera i predstavlja dobar primer dobre prakse. Oko toga nikada nije bilo sporenja.
U pogledu transparentnosti rada RIK i lokalnih izbornih komisija novi zakoni donose još neka nova bitna unapređenja. Tako se sada zakonom propisuje obaveza RIK-a da na svojoj veb prezentaciji prenosi sednice i konferencije za medije i objavljuje zapisnike sa svojih sednica, kao i da objavljuje sve svoje odluke u roku od 24 časa od završetka sednica na kojima su te odluke donete. Ovo poslednje je od posebnog značaja za zaštitu prava u izbornom procesu, s obzirom na to da Predlog zakona o izboru narodnih poslanika uvodi jednu značajnu novinu da ubuduće rokovi za ulaganje prigovora i žalbi na odluke organa za sprovođenje izbora neće počinjati da teku od donošenja odluka, odnosno uručenja rešenja po prigovorima, već isključivo od trenutka objavljivanja ovih akata na veb prezentaciji RIK-a. Na ovaj način postupci zaštite prava biće bitno efikasniji i transparentniji.
Bitno je da ukažemo na još jednu novinu kada je u pitanju objavljivanje odluka organa za sprovođenje izbora. Naime, lokalne izborne komisije od sada će imati obavezu da sve svoje odluke, bez obzira na to da li ih donose za sprovođenje republičkih ili lokalnih izbora, objavljuju na veb prezentaciji RIK-a, kao budućem primarnom kanalu za objavljivanje akata lokalnih izbornih komisija.
Ovakvo rešenje je proisteklo iz potrebe da se princip transparentnog rada organa za sprovođenje izbora dosledno primeni i na lokalne nivoe vlasti, kao i činjenice da najveći broj lokalnih izbornih komisija nema svoje veb-prezentacije, usled čega će se izneti koncept u vezi sa zaštitom prava o izbornom procesu ne bi mogao da primeni, dakle, i na lokalne izbore.
Po pitanju samog kandidovanja, a u vezi je sa podnošenjem izbornih lista nacionalnih manjina, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika ne donosi bitne novine. Nov zakon će prvi put sadržati detaljne odredbe o sadržaju izborne liste, pravila za sačinjavanje izborne liste i obrazovanje koalicija i grupa građana. Te odredbe ne predstavljaju neka nova rešenja, do sada su bila sadržana uputstvima RIK-a i dobro su poznata dugogodišnjim akterima naše političke scene.
Ono što jeste novo u postupku kandidovanja, jeste utvrđivanje novog roka za podnošenje izbornih lista, koji će ubuduće isticati 20 dana pre dana glasanja kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da u slučaju vođenja postupaka za zaštitu prava u postupku kandidovanja, za šta se sada utvrđuju duži rokovi, ne bude ugroženo blagovremeno utvrđivanje zbirne izborne liste i samim tim blagovremen početak štampanja glasačkih listića.
Druga novina sadržana u Predlogu zakona je pravilo da jedan birač može da svojim potpisom podrži više izbornih lista. Tu treba obratiti pažnju. Ovo je, javnost je bila vrlo zainteresovana za ovo rešenje. Dakle, jedan birač može svojim potpisom da podrži više izbornih lista, a ne samo jednu, kako je do sada bilo propisano zakonom i ovo rešenje predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim standardima Venecijanske komisije, na čemu ODIR insistira u skoro svim izveštajima o posmatranju izbora u Republici Srbiji.
Međutim, kao što rekoh, ovo rešenje je naišlo na nerazumevanje i oštro protivljenje predstavnika opozicije,, usled čega je Vlada Republike Srbije spremna da se ova odredba, iako definisana u zakonu, izmeni i vrati postojeće rešenje, što je i predložio narodni poslanik Vladan Glišić u jednom od svojih amandmana.
Po pitanju zastupljenosti polova, zadržava se rešenje koje je usvojeno februara 2020. godine prema kojem na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola, s tom razlikom što se novom formulacijom želi izuzeti prostor za izbegavanje smisla ovakve norme kakva je dosadašnja odredba omogućavala.
Ono što predstavlja jako bitno unapređenje u odnosu na postojeći zakon su odredbe o utvrđivanju rezultata izbora. Trenutno važeći zakon ne sadrži odredbe koje bi upućivale na način rešavanja pojedinih situacija koje se javljaju u praksi i do sada su predstavljale veliki problem kod utvrđivanja rezultata izbora. Tako su se na skoro svim izborima unazad 20 godina sukobljavala mišljenja učesnika u izborima u pogledu toga kako može i treba da postupi RIK u situacijama kada je praktično nemoguće utvrditi rezultate glasanja na određenom biračkom mestu, s obzirom na to da zakon nije izričito pripisivao pravo RIK-a da u tim situacijama postupi, osim ako neko nije podneo prigovor.
Ta se tema u praksi svodila na pitanje da li RIK ima pravo da po službenoj dužnosti donosi odluke u vezi sa rezultatom glasanja na određenom biračkom mestu, na šta je negativan odgovor dao nekadašnji Vrhovni sud Srbije u jednom od svojih pravnih shvatanja.
Međutim, takav negativan stav Vrhovnog suda Srbije je dao odgovor šta RIK ne može da uradi, ali nije dao ključni odgovor šta RIK može i treba da uradi u situaciji kada, na primer, neko biračko mesto uopšte ne bude otvoreno ili kada birački odbor ne dostavi zapisnik o svom radu ili taj zapisnik bude prazan ili nepotpisan. To su situacije koje ukazuju na nepravilnost usled kojeg se glasanje na takvom biračkom mestu ne može smatrati pravilnim.
Drugi problem koji se sve češće javlja u praksi jesu neuredni zapisnici o radu glasačkih odbora, odnosno zapisnici u kojima su upisni rezultati koji se ne mogu prihvatiti kao ispravni, jer su međusobno logički neusklađeni.
Kao što rekoh, sve navedene okolnosti su predmet diskusije i sporenja praktično na svakim izborima i zakon tu nije pružao adekvatne smernice, a još manje odgovore. I iz tih razloga Predlog zakona o izboru narodnih poslanika sadrži detaljne instrukcije o postupanju lokalnih izbornih komisija kada se nađu u situaciji da sa nekog biračkog mesta ne mogu da utvrde rezultate, bilo zato što su faktički onemogućeni da to urade, jer uopšte nije dostavljen glasački materijal ili iz dostavljenog materijala proističe neka nelogičnost ili nepravilnost,, na primer da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore, što je, složićete se, teorijski nemoguće, pa s toga predstavlja nepravilnost koja ako se pokaže kao tačna dovodi do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu.
S toga se zakonom uvode novi pravni instituti, institut kontrole zapisnika o radu biračkog odbora sa sačinjavanjem izveštaja o izvršenoj kontroli, institut rešenja o ispravljanju zapisnika u slučaju da se prilikom kontrole utvrdi da je konstatovana nepravilnost posledica otklonjive greške biračkog odbora, institut rešenja o konstatovanju nemogućnosti utvrđivanja rezultata glasanja na biračkom mestu, ako je nedostatak takav da se ni ne može govoriti o postojanju rezultata glasanja, kao što je to na primer slučaj kod zapisnika koji nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora i institut rešenja o poništavanju glasanja na biračkom mestu u slučaju da je na biračkom mestu učinjena nepravilnost koja je definisana kao razlog da se glasanje smatra nepravilnim, kao što je to, recimo, omogućavanje da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska.
Navedeni instituti svakako će pomoći izbornim komisijama u radu na utvrđivanju rezultata glasanja na svojoj teritoriji, ali i bitno uticati na uspostavljanje pravne sigurnosti u pogledu načina na koji će se postupati prilikom utvrđivanja rezultata glasanja, što je, kako sam navela do sada, bio predmet ozbiljnih sporenja i nesuglasica.
Posebnu novinu predstavlja institut tzv. „kontrole zapisnika po uzorku“ od strane opozicione izborne liste, koja je osvojila najmanje 2% glasova prema preliminarnim rezultatima, koje RIK objavi u roku od 24 sata od završetka glasanja.
Ovaj institut je u Zakon unet u skladu sa zahtevom opozicije, koji se radno zvao „čelendž“ ili „izazov“ koji je predložio jedan deo opozicije i to je izneto u međustranačkom dijalogu bez učešća Evropskog parlamenta i predstavlja instrument u rukama opozicije koja želi da proveri da li su na određenim biračkim mestima pravilno utvrđeni rezultati izbora, navedeni u zapisniku o radu biračkog odbora.
Ovakvo rešenje će, kako očekujemo, uticati na podizanje poverenja u integritet i legitimitet celog izbornog procesa, što predstavlja interes svih učesnika u izborima, uključujući i tu svakako i političke stranke vladajuće većine.
Po pitanju raspodele, dodeljivanju i prestanka mandata narodnih poslanika, Predlog zakona tu ne predviđa nikakve novine, te se zadržavaju postojeća rešenja o cenzusu od 3% kako je dogovoreno na međustranačkom dijalogu.
Pravila o ostavci poslanika takođe ostaju nepromenjena. Manjinske izborne liste će u raspodeli mandata učestvovati bez obzira na broj osvojenih glasova, uz uvećanje količnika za 35% onim manjinskim listama koje su osvojile manje od 3% glasova.
Republička izborna komisija i dalje će biti nadležna da utvrdi da li neka izborna lista koja želi da stekne položaj manjinske izborne liste ispunjava uslov za priznavanje tog statusa, pri čemu će zakonom biti ovlašćena da dobije zahtev za priznavanje takvog statusa, ukoliko utvrdi da postoje okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na to da iza tog zahteva stoji namera da se izigra zakon i neosnovano stekne privilegovan položaj u raspodeli poslaničkih mandata, a ne iskrena želja da se zastupaju interesi određene nacionalne manjine. U prošlosti bilo je prilike da su neki pokušavali na te načine da steknu pozicije u parlamentu lokalnom ili republičkom.
Na kraju, bitno je naglasiti da Predlog zakona drugačije i znatno detaljnije od postojećeg zakona uređuje zaštitu prava u izbornom postupku. U tom smislu, najširi obim prava se priznaje podnosiocima proglašenih izbornih lista, dok se prava birača štite u onim segmentima u kojima su oni direktno zainteresovani za pravnu valjanost donetih odluka, odnosno preduzetih radnji. Na primer, kao što je poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je birač upisan u izvod iz biračkog spiska ili izveštaj o ukupnim rezultatima izbora.
Sistem zaštite prava dodatno je unapređen produžavanjem rokova, tako se opšti rok za ulaganje prigovora sa 24 produžava na 72 sata, a rok za žalbu upravnom sudu sa 48 takođe na 72 sata.
Praktično, sve što je navedeno u ovom Zakonu o izboru narodnih poslanika primenjivaće se i u postupku sprovođenja izbora za predsednika Republike zbog čega je taj Predlog zakona i najmanjeg obima jer reguliše samo one aspekte koji su specifični za ovu vrstu izbora, dakle za izbor predsednika Republike.
Izbore za predsednika Republike sprovodiće ista tri nivoa izborne administracije RIK, lokalne izborne komisije i birački odbori. Sam Predlog zakona o izboru predsednika Republike ne donosi i suštinske novine u ovaj izborni postupak već se njime uglavnom postojeće odredbe, terminološki i logički prilagođavaju rešenjima iz Predloga Zakona o izboru narodnih poslanika, o kojem sam do sada govorila.
Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja, što je princip koji važi na parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, kao i kod prethodnog rešenja, gde je bilo mnogo polemike oko toga dali jedan birač može da podrži više izbornih lista, pa je podnet amandman da o tome razmislimo u petak kada budemo pričali o pojedinostima, tako da i u ovoj situaciji kada je žreb kandidata za izbor predsednika Republike u pitanju, taj predlog je naišao na oštru kritiku opozicije koja insistira na tome da se institut žreba zadrži u predsedničkim izborima, što predstavlja zahtev koji je za Vladu prihvatljiv. Tako da će Vlada verovatno prihvatiti i taj amandman, narodnog poslanika Vladana Glišića.
Predsednika Republike i dalje će moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje 10 građana, a zadržava i se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, dakle najkasnije 20 dana pre dana glasanja za predsednika Republike.
Što se tiče lokalnih izbora, Predlog Zakona o lokalnim izborima donosi značajne novine, pored već pomenutih, unapređenje u pogledu transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora na svim nivoima, što se odnosi i na lokalne izborne komisije, bitna novina se uvodi u pogledu sastava lokalnih izbornih komisija. Dugi niz godina je stalni sastav izborne komisije je brojao najmanje sedam članova i njihovih zamenika, odnosno predsednik i šest članova, pri čemu se jedinicama lokalne samouprave ostavljalo da odluče koliko će tačno članova brojati njihova izborna komisija, što je u praksi dovodilo do najrazličitijih rešenja posmatrajući stanje o opštine do opštine.
Predlogom zakona se sada uspostavlja raspon broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja birača u jedinici lokalne samouprave.
Ono što ovde treba istaći je da broj birača, uglavnom prati broj odbornika u lokalnoj skupštini. Kod većeg broja odbornika je često i složenija odbornička struktura, što u slučaju postojanja samo sedam članova stalnog sastava izborne komisije ne može adekvatno da odrazi i srazmernost odborničke strukture u predstavljanju u stalnom sastavu izborne komisije.
Zakon predviđa četiri grupe jedinica lokalne samouprave, do 50 hiljada, do 100 hiljada, do 500 hiljada i preko 500 hiljada birača i utvrđuje sastav izborne komisije na sedam, devet, 11 ili 13 članova i zamenika članova. Tako je utvrđena obaveza novog saziva Skupštine da imenuje novi stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od konstituisanja Skupštine.
S obzirom na opšte pravilo da nijedna odbornička grupa ne može da ima više od polovine članova stalnog sastava izborne komisije ovim zakonom se prvi put uređuju moguće situacije kada jedna odbornička grupa ima više od polovine od ukupnog broja odbornika, odnosno kada postoji samo jedna, odnosno dve odborničke grupe što je trenutno česta situacija u lokanim skupštinama, nezavisno od navedenih situacija.
Odbornička grupa koja može da imenuje predsednika, članove i zamenike u broju koji nije veći od polovine broja članova izborne komisije.
U situaciji kada postoji jedna, odnosno dve odborničke grupe nedostajeće članove i zamenike članova izborne komisije imenovaće načelnik opštinske, odnosno gradske uprave iz reda zaposlenih u organu uprave koji ima iskustva u sprovođenju izbora.
Značajnu novinu na koju treba posebno ukazati je propisivanje nadležnosti Višeg suda za rešavanje sporova do kojih dođe u primeni Zakona o lokalnim izborima. Nadležnost Višeg suda će se primenjivati po protoku roka od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona do kada se zadržava nadležnost Upravnog suda.
Razlog za uvođenje ove promene je u potrebi da se obezbedi veća efikasnost u odlučivanju povodom izbornih sporova na način što će ova nadležnost biti raspoređena na 25 viših sudova umesto na tri odeljenja Upravnog suda. Ovo je posebno značajno kod sprovođenja izbora za odbornike u redovnim terminima kada se raspisuju izbori za oko 130 skupština jedinica lokalne samouprave.
U okviru odredbi koje određuju početak izbornog postupka napominjem da se prvi put utvrđuje rok kada se najranije može doneti odluka o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave. Tako se lokalni izbori mogu raspisati najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata skupštine kojoj ističe mandat u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i taj rok se računa od dana konstituisanja aktuelnog saziva skupštine.
Posebnu novinu predstavlja utvrđen minimalan broj potrebnih birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu. Utvrđen je raspon u sedam grupa u odnosu na broj upisanih birača u jedinici lokalne samouprave, a raspon potrebnog broja birača, potpisa birača je od 200, kao što je do sada bio slučaj, pa do tri hiljade za jedinice lokalne samouprave sa preko 500 hiljada upisanih birača.
Na predloženi način napušta se princip utvrđivanja potrebnog broja potpisa u odnosu na broj kandidata na izbornoj listi, što je osnovno pravilo prema trenutno važećem zakonu, već se po ugledu na izbor narodnih poslanika utvrđuje konkretan minimalan broj potpisa za podnošenje svake izborne liste naravno u zavisnosti od broja birača u toj jedinici lokalne samouprave.
Ovim se u značajnom broju opština smanjuje broj potpisa koji je potreban za podnošenje tzv. pune izborne liste, a to važi posebno za one opštine sa malim brojem birača, a velikim brojem odbornika.
U pogledu konstituisanja lokalne skupštine utvrđeni su novi rokovi kako bi se izbegla mogućnost opstrukcije konstituisanja. Propisan je kraći rok u kojem predsednik skupštine iz prethodnog saziva treba da se sazove konstitutivnu sednicu. Biće 10 umesto dosadašnjih 15 dana, kao i obaveza da odredbi njeno održavanje u roku od 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji.
Do sada nije bio utvrđen krajnji rok za održavanje konstitutivne sednice koju saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva pa je bilo moguće da odredi i poslednji dan roka za održavanje sednice skupštine koji prema Zakonu o lokalnoj samoupravi iznosi dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, što nosi rizik da skupština tog dana ne bude konstituisanja i u tom slučaju moraju da se raspišu novi izbori i tu je bila određena mogućnost zloupotrebe.
Po pitanju učešće političkih stranaka nacionalnih manjina na lokalnim izborima preuzimaju se odgovarajuća rešenja iz Predloga zakona o izboru narodnih poslanika pa se tako predviđa da je za proglašenje manjinske liste dovoljno da se podnese duplo manji broj potpisa od onoga koji važi za ostale izborne liste. Zadržava se takođe rešenje iz postojećeg Zakona o lokalnim izborima prema kojem podnosilac izborne liste može da ima položaj političke stranke nacionalne manjine samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva žive pripadnici nacionalne manjine koju taj podnosilac reprezentuje, ali je novina da postoji i odredba kojom se ovaj navedeni minimalni uslov uvodi i maksimalan uslov, dakle, uz ovaj minimalni imamo i maksimalni uslov po pitanju broja pripadnika nacionalne manjine koji dozvoljava nekoj izbornoj listi da bude priznat manjinski status, naime neko ne može da ima manjinski status, ne može da bude priznat u onoj izbornoj listi koja zastupa interese nacionalne manjine čiji pripadnici u toj jedinici lokalne samouprave zapravo čine više od 50% ukupnog stanovništva. U tom slučaju po logici stvari ne možemo da govorimo o manjinskom statusu te manjine tamo gde oni praktično predstavljaju većinu.
Na kraju ovog, verujem za vas, predugog izlaganja o izbornim zakonima, želim da naglasim da je prelaznim i završim odredbama Predloga zakona o izboru narodnih poslanika i Predloga zakona o lokalnim izborima predviđena obaveza formiranja novih izbornih komisija uključujući i RIK i u skladu sa ovim rešenjima u ovim zakonima i to u roku od sedam dana od stupanja zakona na snagu, što znači da će nove komisije imati jako malo vremena da se pripreme za predstojeće izbore. Pred svim političkim akterima, a posebno pred svim izbornim komisijama, su ozbiljni izazovi koje pred sve nas stavljaju kako ovi novi zakoni tako i činjenica da ćemo istovremeno imati izbore i za narodne poslanike, i za predsednika Republike i treba dodati i vanredne i neke redovne lokalne izbore u 14 jedinica lokalne samouprave.
Uverena da će ovi novi zakonski tekstovi osim izazova ponuditi i ključne smernice, kako da ovi izbori prođu u svemu na zakonit način, što nam je izuzetno bitno, a pred nama je kao političkim akterima da damo svoj doprinos da ti izbori prođu u demokratskoj i tolerantnoj atmosferi.
Moraću da vas zamolim samo za još tri, četiri minuta, da predstavim i ostale zakone koji su u ovom objedinjenom načelnom pretresu. Hvala.
To je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izuzetno važan predlog zakona i on će značajno doprineti unapređenju izbornog procesa. Doneće veću transparentnost u pogledu finansiranja političkih aktivnosti. Važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donet 2011. godine, pa je menjan 2014. i 2019. godine, a ja ću vas podsetiti da je Vlada 2019. godine obrazovala Radnu grupu za saradnju sa OEPS-om i Kancelarijom ODIR radi praćenja sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa. Ta Radna grupa je nastavila da radi i u 2020. godini. Ministarstvo finansija je na osnovu preporuka te Radne grupe i kasnije opširne rasprave, pripremilo ovo zakonsko rešenje.
Želim da naglasim da iz Akcionog plana za Poglavlje 23. proizilazi potreba za izmenu ovog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kako bi jasno utvrdili i razgraničili obaveze Agencije za sprečavanje korupcije, DRI i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i subjekata, i kako bi precizno utvrdili šta su obaveze i šta su mehanizmi za transparentno finansiranje političkih subjekata.
Ministarstvu finansija, koji je odgovoran subjekt za izvršenje ove mere je utvrđena je obaveza da propiše da se programom revizije obavezno obuhvati revizija parlamentarnih stranaka na republičkom nivou i obaveza direktora Poreske uprave da u godišnje ili vanredni plan poreske kontrole obavezno uvrsti davaoce finansijskih sredstava i drugih usluga političkih subjekata, u skladu sa izveštajem Agencije za sprečavanje korupcije o finansiranju političkih aktivnosti i subjekata.
Naravno, ovim rešenjem se predviđa i zaduživanje političkih subjekata isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je to osnovna delatnost, politički subjekti se obavezuju i da se zadužuju pod redovnim i zakonskim propisanim uslovima, čime se sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koji bi davanjem takve pozajmice mogli da ostvare uticaj na političke subjekte.
Utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do kojeg se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka, a to je do 25% sredstava koji se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje političkih subjekata. Zatim je dopunjena odredba koja se odnosi na nepokretnu imovinu koju politička stranka stekne sredstvima iz javnih izvora. Propisano je da politička stranka nepokretnost koju stekne iz javnih izvora ne može da otuđi bez naknade ili po ceni koja je niža od tržišne, već po proceni nadležnog poreskog organa.
Izmenjena je i maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može da političkom subjektu za redovan rad i sada iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnosno kada je u pitanju pravno lice, to je najviše 30 prosečnih mesečnih zarada. Ono što je zanimljivo, finansijeri političkih aktivnosti ne mogu da budu, recimo javni beležnici ili izvršitelji, dakle pojedinci na koja su preneta javna ovlašćenja i naravno političkim subjektima se zabranjuje finansiranje aktivnosti humanitarnog karaktera, kao i da oglasi svaki drugi vid reklamnog materijala koji se koristi u izbornoj kampanji, mora da sadrži identifikaciju političkog subjekta u političkoj kampanji. Dakle, jasno vam je da smo pokušavali da svedemo na minimum ili da onemogućimo svaku mogućnost zloupotrebe. Mada se ja sa srpskom dovitljivošću nikad ne bih igrala. Uvek nas iznenadi u odnosu na zakonske predloge, svi smo svedoci toga.
Vrlo je važno da znate da politički subjekti su u obavezi da Agenciji podnose konačan izveštaj o troškovima izborne kampanje i naravno izvršena je podela prekršajnih sankcija za političke stranke i odgovorna lica. Postoje neke lakše povrede za političku stranku od 100.000 do milion dinara, za odgovorna lica od 20.000 do 100.000 dinara i naravno novčane kazne za teže povrede, za političku stranku od 200.000 do dva miliona, a za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara.
Želim još dve rečenice. Kada je u pitanju Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku. Ta dva zakona koja su u nadležnosti Ministarstva pravde zaista se menja samo po jedan član, ali je vrlo važno da to naglasimo u javnosti. U Zakonu o sprečavanju korupcije, izmenom je precizirano na koje se javne funkcionere ne odnosi propisana dužnost nedvosmislenog predočavanja sagovornicima i javnosti, svojstva u kojem javni funkcioner istupa, odnosno da li istupa u vezi sa članstvom i funkcijama u subjektu ili u skladu sa funkcijom.
Dakle, ministar koji se nalazi u kampanji bi morao posebno u svom obraćanju da naglasi da li govori kao ministar ili kao predstavnik političke organizacije, stranke. Dakle, iz ove obaveze su izuzeti narodni poslanici, dakle direktno birani funkcioneri, narodni poslanici u republičkom parlamentu, poslanici u pokrajinskom parlamentu i odbornici u lokalnim skupštinama.
Osim ove tri kategorije neposredno izabranih lica, svi ostali će morati nedvosmisleno da predoče, žargonski rečeno, iz kojih cipela govore, sa koje pozicije i to se odnosi i na predsednika republike, za koga do sada to nije glasilo. Sada važi to i za predsednika republike.
Dopuna Zakona o vanparničnom postupku, to sam već spomenula u prethodnom izlaganju. Lice koje se delimično lišava poslovne sposobnosti će morati da ima posebnu potvrdu na osnovu rezultata medicinskog veštačenja da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo. To je to što se tiče izbornih zakona i izborne materije.
Nešto što jeste u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu i zaista smo posebno sada, imajući u vidu da sve ovo o čemu danas govorimo će stupiti na snagu gotovo od vikenda, svakako od ponedeljka, ako do kraja nedelje usvojimo, izglasate ove predloge zakona, ali vam moram reći da vrlo važan segment rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave se odnosi na položaj i zarade plata državnih službenika i pred nama se nalazi Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Znam da sada izlazimo iz ove izborne materije, ali vas molim da i ovo pažljivo saslušate, jer smo i na ovome dugo radili.
Dakle, Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kojim je predložena izmena koeficijenta za obračun, isplatu plata zaposlenih nameštenika koji obavljaju prateće pomoćno tehničke poslove u državnim organima, vrlo je važno za ove ljude koji su zaista imali niske plate, niske zarade, korekcijom ovog koeficijenta smo pokušali da izađemo u susret, jer i nameštenici koji rade i u pravosuđu i u državnoj upravi, rade vrlo važan posao bez čijeg doprinosa ozbiljni procesi u državi, posebno u pravosuđu ne bi mogli da se odvijaju u ovom obimu i kvalitetu.
Dakle, ovim predloženim zakonom ćemo napraviti razliku u odnosu na poslove nameštenika za koje se zahteva osnovna škola i niži nivo kvalifikacija, a čija isplaćena plata je bila izjednačena sa nameštenicima čiji poslovi zahtevaju srednje stručno obrazovanje. Obzirom da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u organima državne uprave rasla sporije od rasta minimalne zarade, osnovne plate nameštenika čija su radna mesta razvrstana od četvrte do šeste platne grupe, ostale su ispod minimalne zarade. Ovim predlogom zakona, nakon sprovedenih opsežnih konsultacija sa socijalnim partnerima, dakle sa reprezentativnim sindikatima zaposlenih u državnim organima, prihvaćena je njihova inicijativa da se uveća koeficijent nameštenika imajući u vidu prirodu njihovih poslova i njihov doprinos, kao što rekoh na početku.
To su poslovi pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu u ekspediciji pošte i drugo i time se značajno doprinosi nesmetanom funkcionisanju sudova i tužilaštva na teritoriji Republike Srbije. Na taj način ćemo adekvatno moći da razlikujemo vrednovanje tih poslova različite složenosti. Da samo probam da pojednostavim, mada to nije pametno kada je ovakva vrsta zakona u pitanju.
Dakle, moram vam reći da su neki od tih ljudi imali kao visinu osnovne plate nameštenika u državnoj upravi od 23.000 i sada bi po ovom obračunu to iznosilo oko 28.000 dinara, dakle negde oko 5.000 dinara više. Kažem, to je samo na papiru, ti ljudi će svakako primati minimalnu zaradu u Republici, u pravosuđu takođe. Ali, u tom iznosu od 5.000 do 6.000 dinara će biti uvećanje za ljude koji su radili na pozicijama nameštenika, to je u ovom vremenu u kojem živimo značajno uvećanje i zaista je rezultat rada, opsežnih konsultacija i posebno zadovoljstvo imamo što ćemo usvojiti ovu izmenu zakona.
Samo jednu rečenicu o Zakonu o predmetima opšte upotrebe. To je zakon u nadležnosti Ministarstva zdravlja. On je donet u aprilu 2019. godine. Uređen je time pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti koji moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište.
Ovaj zakon je zapravo usklađen sa relevantnim EU propisima u ovoj oblasti onoliko koliko je to moguće, jer on će stupiti na snagu, u punu snagu, tek onda kada budemo imali status države članice EU. Na ovaj način se samo uklanja jedna prelazna odredba koja je propisana članom 120. Zakona o predmetima opšte upotrebe, a odnosi se na označavanje konkretno igračaka u tom segmentu, ali ja ću još jednom ponoviti, dakle u ovom trenutku, da ovaj član ne proizvodi pravno dejstvo sve dok ne postanemo država članica EU.
Hvala vam na pažnji, bili ste izuzetno pažljivi. Bila možda preobilna u izlaganju, ali još jednom ću ponoviti, ovo je bilo šest izbornih zakona koji do detalja definišu sve ono po čemu ćemo postupati, rekoh već, od sledećeg ponedeljka, dakle za nekoliko dana, a strogo ćemo se svega ovoga držati od 15. februara kada se očekuje raspisivanje predsedničkih i republičkih, ali i nekoliko lokalnih izbora.
Zato vas molim da i u diskusiji budete maksimalno posvećeni i da mi javnosti, jer ovo je kratak rok, da mi javnosti, građanima, a to će biti i posao vas narodnih poslanika i svakako poslanika u pokrajini i na lokalu odbornika, da u svakodnevnom radu sa građanima objašnjavamo koje su to promene, a posebno sve ljude koji utiču u ovom izbornom procesu na sam proces to su i članovi biračkih odbora i posmatrači i svi oni koji su aktivni u političkim strankama, da objasnimo koliko su važne ove promene i kako je ta transparentnost i zakonitost koju želimo da uvedemo ovim novim predlozima nešto čime se nikada u ovoj meri nije odlikovalo izborno zakonodavstvo u Republici Srbiji.
Posebno sam ponosna što sam ja neko ko ispred Vlade Republike Srbije može da predoči ova rešenja, jer ovo nije u svim tačkama nešto što posebno može da odgovara vladajućoj većini, ali imajući u vidu demokratičnost i tolerantnost u kojem treba da se odvija politički i ovaj izborni proces u Srbiji, ja se nadam da će svi to ceniti. Posebno su važni paralelni dijalozi međustranački koji su se dešavali, i sve vreme, svi mi, tokom ovih dana u Republičkom parlamentu, dok pričamo o ovim izbornim zakonima, a kasnije kažem i na terenu, treba da objašnjavamo građanima koliko smo truda uložili da ovakve predloge zakona dobijemo.
Dakle, hvala vam na pažnji odgovoriću na svako vaše pitanje i tokom današnjem pretresa, naravno i u pojedinostima.
Hvala vam još jednom i izvinjavam se koleginici Kisić Tepavčević što smo ovoliko oduzela vremena, ali evo slušaću i ja vas pažljivo. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministarki Obradović pre svega na sveobuhvatnom izlaganju.
Prvo jedno obaveštenje.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Dajem reč uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčavić.
Izvolite.

Darija Kisić Tepavčević

| Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Uvaženi narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu. Ovakav način poslovanja do sada nije bio pravno regulisan ni normativno u svakom smislu, tako da je to jedna novina, jedna značajna inovacija.
Naime, potreba za izradu ovog zakonskog akta je praktično prepoznata, sada u nekim vremenskim rokovima već može da se meri decenijama, ali na samoj izgradi zakona je započeto 2010. godine, tako da sam izuzetno ponosna, kao resorni ministar, na svoj tim koji je imao dovoljno snage, upornosti i znanja da izradi Predlog ovog zakona.
Šta je to socijalno preduzetništvo? Socijalno preduzetništvo predstavlja jedan poseban način poslovanja gde kao i kod svakog preduzetništva ekonomska komponenta jeste izrađena. Međutim, ono što je jako bitno, a to je socijalna dimenzija ovakvog načina poslovanja. Naime, da se kroz zaradu koja se obezbeđuje u ovim preduzećima putem prodaje proizvoda ili usluga, da se uvek jedan deo zarade odvoji radi ispunjavanja određene socijalne misije.
Na koji način je moguće to da se sprovede? Moguće je putem zapošljavanja onih najugroženijih kategorija na tržištu rada, zatim putem direktnog izdvajanja dela zarade preduzeća ka rešavanju određenih društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova, kao i takođe moguće je da se ovakva vrsta delatnosti ispolji i kroz direktno pružanje usluga u zajednici, pre svega socijalno najugroženijim kategorijama.
Ovakva preduzeća, već smo rekli, imaju poseban način poslovanja i njihovim aktiviranjem omogućavamo da se iskoristi njihov ne iskorišćeni potencijal u zajednici i da se poboljša položaj upravo onih koji su socijalno najugroženiji, a pre svega se odnosi na smanjenje stope nezaposlenosti u onim kategorijama koje su najranjivije na tržištu rada.
Ovaj zakon zasniva se na širem konceptu socijalnog preduzetništva, a koji podrazumeva da se na ovaj način ne uvodi nova pravna forma, već da status socijalnog preduzetništva može steći preduzetnik, privredno društvo, zadruga, udruženje u oblasti sporta, udruženje i u drugim vrstama delatnosti, fondacije i drugo pravno lice koje može ispuniti uslove propisane ovim zakonom.
Specifičnosti subjekta socijalnog preduzetništva ogledaju se u dostizanju ravnoteže društvenih i ekonomskih ciljeva, u praticipativnom odlučivanju, odnosno odgovornom upravljanju, u drugačijem načinu raspolaganja imovinom, kao i obavezi izveštavanja o ispunjavanju društvene uloge.
Takođe, ovaj zakon predviđa i pružanje aktivne podrške ovim subjektima od strane države kako finansijske, tako i ne finansijske prirode što će biti utvrđeno programom razvoja koji donosi Vlada na period od pet godina. Takođe, predviđeno je i formiranje posebnog saveta za socijalno preduzetništvo koje će se zasnivati na partnerstvu javnog i privatnog sektora i stručne javnosti, a koje će davati jasne smernice za unapređenje ovog sektora.
Predlog zakona prepoznaje upravo ove društveno najosetljivije kategorije u našem društvu, kao one grupe građana kojima je potrebna dodatna sistemska podrška kako bi se mogli ravnomerno uključiti u sve životne tokove zajednice.
Društveno osetljive grupe jesu lica u sistemu socijalne zaštite, zatim teže zapošljiva nezaposlena lica, kao i druge osetljive društvene grupe određene posebnim zakonima, kao što su npr. kategorije žena sa sela, žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom.
Društvena uloga socijalnog preduzetništva ogleda se u proizvodnji dobara i pružanju usluga, socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i u radnoj integraciji i poslovanju koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica, kao i poslovanju kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od društvenog interesa.
Predlog zakona postavlja jasno definiciju ko može steći status subjekta socijalnog preduzetništva. Status može steći preduzetnik ili pravno lice, privredno društvo, zadruga, udruženje, udruženje u oblasti sporta, fondacija, ali i drugo pravno lice koje može ispuniti zakonom propisane uslove upisom u nadležni registar Agencije za privredne registre.
Imajući u vidu specifičnost socijalnog preduzetništva kojim se teži uspostavljanje ravnoteže društvenih i ekonomskih ciljeva, ovim zakonom propisano je odgovorno upravljanje u subjektima socijalnog preduzetništva, tzv. participativno odlučivanje, zatim način raspolaganja imovinom, naime, prestankom statusa imovina se prenosi drugom subjektu solidarnog preduzetništva, zatim raspolaganje ostvarenom dobiti koja se reinvestira ili dalje donira, kao i izveštavanje o ispunjavanju društvene uloge.
Takođe, Predlogom zakona propisana je i aktivna podrška subjektima socijalnog preduzetništva koja obuhvata sprovođenje različitih mera i aktivnosti usmerenih na podršku zapošljavanju i unapređenju poslovanja ovih subjekata. Predloženim zakonom predviđeno je i donošenje petogodišnjeg programa za razvoj socijalnog preduzetništva kojim će se planirati mere aktivne podrške subjektima socijalnog preduzetništva, usmerene na podršku zapošljavanju i unapređenju poslovanja subjekata socijalnog preduzetništva, u cilju opstanka u uslovima tržišne konkurencije, kao i druge mere u aktivnostima kojima se pruža kako finansijska, tako i nefinansijska podrška, u vidu edukacija i promotivnih aktivnosti ovih subjekata.
Predviđeno je stupanje na snagu ovog zakona, kao što znamo, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, s tim da će se primenjivati istekom devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Odložena primena je nužna, imajući u vidu vreme koje je potrebno Agenciji za privredne registre da svoja softverska rešenja prilagodi potrebama upisa statusa socijalnog preduzetništva.
Očekujemo da će primena ovog zakona doprineti jačanju ekonomije zasnovane na solidarnosti u našoj zemlji i da će snažno uticati na poboljšanje standarda pre svega socijalno najugroženijih kategorija stanovništva u našoj zemlji. Takođe, ovaj zakon predstavlja i snažno podsticajno okruženje za razvoj svih najlepših osobina koje postoje u našem narodu, a to su marljivost, preduzimljivost, solidarnost i humanost, kojima svi zajedno gradimo još lepšu, jaču i napredniju Srbiju. Hvala vam na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević, koji je predložio Zakon o izmeni i dopuni Zakona o oružju i municiji. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, 5. marta 2022. godine, po Zakonu o oružju i municiji, koji je važeći, ističe rok za zamenu oružnih listova i preregistraciju, a time, po odredbama istog zakona, oni koji to ne učine moraju da vrate oružje ili će im oružje biti oduzeto uz pisanje odgovarajućih prekršajnih prijava.

Da se to ne bi desilo, s obzirom da je u poslednje dve godine korona uzimala maha, moj predlog je, a i predlog više poslanika, ja sam samo potpisnik, moj predlog je da se rok za preregistraciju produži u naredne dve godine i tako se stiče vreme da oni zakonsku obavezu učine. S tim u vezi, u tom roku, verovatno će posle izbora biti izabrana nova Vlada, neko će dužiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, stiče se i uslov da ukoliko se ukaže potreba da se zakon promeni više nego što je to sada moj predlog, odnosno da se neke zakonske odredbe sačine da budu u korist vlasnika oružja.

Trenutno imamo 950.000 komada oružja. To je 8% od stanovništva, ali imamo 580.000 vlasnika, što znači da imamo negde 6% do 7% lica sa oružjem. Trenutno je preko trista i nešto hiljada nepreregistrovanih oružnih listova, odnosno vlasnika koji poseduju oružje, njih ima oko 350.000. Možete zamisliti koje bi gužve nastale, ne samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nego i kod lekarskih komisija, nego i na streljanama, zato što je obaveza prilikom zamene oružnih listova da vlasnik mora da prođe obuku, to znači na streljani, i da vlasnik mora da izvadi lekarsko uverenje.

S tim u vezi, moja preporuka budućem ministru unutrašnjih poslova, ili sadašnjem, ako to mesto bude zauzimao, da razmisli o tome da lekarsko uverenje bude lekarsko uverenje koje će važiti sve dok ga ne ospori neki lekar, jer za čuditi je da, recimo, kada sam vadio lekarsko uverenje za vozača, pa to lekarsko uverenje „B“ kategorije mi je važilo do 65. godine, bez obzira na zdravstveno stanje. Znači, imali ste pravo da dobijete lekarsko uverenje i da vam vozačka dozvola na osnovu lekarskog uverenja važi do 65. navršene godine.

Takođe, polagao sam kasnije „C“ i „E“ i lekarsko uverenje mi je važilo 40 godina, bez obzira što je to profesionalna vozačka dozvola, za mene je gotovo neverovatno da vlasnik oružja mora da ide svakih pet godina. Mislim da bi u nekim budućim izmenama, koje treba da budu obimnije od ove moje, pokušaju ili pokušamo da ugradimo odredbu da se lekarsko uverenje jednom vadi, ali da je lekar, specijalista ili izabrani lekar, u obavezi da obavesti organ koji vodi unutrašnje poslove za svakog pojedinca koji više ne ispunjava uslove da drži oružje, tako bismo skratili muke.

Moram da vas podsetim da ima raznih vlasnika oružja. Zakon kao da je pisan samo za gradske vlasnike oružja koji vrlo lako mogu da dođu na streljanu i koji vrlo lako mogu da nađu lekarsku komisiju koja vrši preglede koji su vezani za sadašnji važeći zakon. Zamislite da vam Albanci pucaju tamo negde kod Kuršumlije, da u celom selu imate tri starca koja imaju tri lovačke puške koje brane stado od vukova i divljači i da pri tome strepe od ulaska na administrativnoj liniji od ulaska Albanaca koji kradu drva, a nedavno je bio veliki obračun između naše žandarmerije i albanskih kradljivaca drva. Dakle, možete zamisliti čime mogu da se zaštite stanovnici u tim selima koja su veoma slabo nastanjena. I drugo, starije osobe nemaju interes da idu na lekarske preglede. Sa druge strane, teško mogu da im budu dostupne streljane na kojima se vrši obuka.

Mislim da svako onaj ko je služio vojni rok zaslužuje da može da poseduje oružje. Recimo, u Švajcarskoj svaki vojni obveznik ima pušku kod kuće i dve kutije municije i to ne sme da dira, jer Švajcarska nema vojsku, ali svi Švajcarci su vojska. Dakle, možete zamisliti da i naprednije zemlje imaju daleko više vlasnika oružja nego što u ovom trenutku ima Srbija.

Mislim da imamo najmanje problema sa registrovanim oružjem i registrovanim vlasnicima oružja i da ćemo ukoliko ubuduće malo ne dopunimo ovaj zakon, koji ja samo dopunjavam da u naredne dve godine ne mora da se vrši zamena oružnih listova, i tako dajem vreme ne samo vlasnicima, već i budućem ministarstvu da eventualno doradi zakon i da ovo što sam izneo kao nepravilnosti da pokuša da ugradi u neke nove izmene.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je bitno da imamo naoružane lovce, jer nam je gospodin Ponoš budući kandidat, on nam je samo lovce ostavio kao najveću oružanu silu. To je bio načelnik generalštaba, oficir, brzo unapređeni oficir, po činu, čini mi se, muž svastike Agima Čekua i Borisa Tadića ili tako nekako, brzo unapređeni oficir, koji je radio na razoružavanju vojske, kao da je bio alergičan na oružje.

Da vas podsetim da je nedavno Srbija nabavila ubicu tenkova. Srpski ubica tenkova se zove "Kornet". Znate li kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zove se "Ponoš". Zdravko Ponoš. Nas je "Kornet" verovatno koštao daleko više nego što je Zdravko Ponoš koštao Hrvate. Zdravko Ponoš je radio, eno generala tamo pa neka kaže da li sam u pravu ili ne, na dobro razoružanoj vojsci, zato je lovačko društvo, odnosno lovački savez, za njegovo vreme bio najveća oružana sila u našoj zemlji. Zdravko Ponoš je radio ne na vojnoj neutralnosti Srbije, već na vojnom neutralisanju, odnosno dobro razoružanoj vojsci, što je i radio. Nestalo je na stotine tenkova. Ovo je poslednji što je ostao od Zdravka Ponoša i pripadnici obezbeđenja, moram da kažem, da su me upozorili da bi trebalo to da vratim, a ja sam rekao - nemojte, to mi je od oružja za vojsku, jedino što je od Ponoša ostalo, nemojte mi to uzeti.

Dakle, Zdravko Ponoš, kandidat NATO pakta, čiju kandidaturu samo treba da potpiše Đilas, mora da se upozori na sledeće. Kandidaturu Zdravka Ponoša vežite, ja sam seljak čovek, ja sam bio poslanik od 2000. do 2003. godine, tada su mi ubili premijera i tada su nama koji smo živeli u Srbiji ubili premijera i da znate da je u to bio umešan, gospodine Đukanović, M-6 i CIA.

Hoćete li vi meni da kažete, vi koji se bavite poslovima bezbednosti, hoćete li vi meni da kažete da Milo Đukanović i onaj njegov Zvicer, da su sami, na svoju ruku, rešili da isplaniraju atentat a da za to nije znala CIA i M-6? Jel ima nekog u sali da veruje u to?

Zato kandidaturu ovog kandidata NATO pakta za dobro razoružanu srpsku vojsku dobro uvežite sa mogućnosti atentata, jer ide izborna kampanja. Zdravko Ponoš živog Aleksandra Vučića ne može da pobedi. Ono drugo ja neću da iskažem, jer, ne daj bože da se nešto ponovi što sam ja doživeo 2003. godine. Ali, morate imati to u vidu, da M-6 i CIA znaju gde svi đavoli spavaju.

Dakle, oni su morali znati za namere Zvicera, odnosno njegovog političkog pokrovitelja Mila Đukanovića.

Narko klanovi su navodno ubili premijera. I ovaj drugi atentat je navodno plan narko klana. Narko klan, da vas upozorim, je samo Li Osvald, zapamtite, kojima se posluži CIA, kao što se poslužila Li Osvaldom prilikom ubistva Kenedija. Ja vas upozoravam na Zdravka Ponoša da nije bezazlen i da pristaje na sve.

Podsetiću vas samo da je veoma veliki majstor za prisluškivanje. Dakle, ove slušalice ću mu ja pokloniti onda kad ubedljivo izgubi izbore. On je prisluškivao i samog Jeremića. Jer, onaj razgovor između Roćena i Jeremića je verovatno snimio Zdravko Ponoš.

Samo da vas podsetim da je Zdravko Ponoš i funkcioner, ne samo Jeremićeve stranke i Đilasov kandidat, već je Zdravko Ponoš, dame i gospodo, bio funkcioner i onog njegovog udruženja koje se zove CIRST, centar za ne znam čega, Zdravko Ponoš je bio predsednik skupštine tog udruženja i sada ima funkciju višeg savetnika Jeremića. Dakle, Jeremić je dopustio, zato što je morao, da Đilas u ime NATO pakta kandiduje Ponoša, jer je morao, zato što Ponoš prisluškivanim razgovorima zna mnogo o Jeremiću, a zna i o njegovim kontaktima sa belosvetskim kriminalcima tipa Patrika Hoa.

Sve to uvežite i molim vas da glasate za ovaj zakon o oružju da prolongiramo rok, da svih 580 hiljada vlasnika oružja mogu posle 5. marta da budu legalni, jer to je jedina oružana sila koja nam je ostala posle Ponoša, jer ko zna šta Ponošu može da padne napamet posle toga, a verujem da ćemo u nekom budućem sazivu doneti još bolji zakon nego što sam ja sad predložio. Ja sam predložio samo da se dve godine produži rok za zamenu oružanih listova i da svi vlasnici budu legalni, da ne moramo da im otimamo oružje posle 5. marta i da im pišemo prijave. Hvala unapred.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Prelazimo na ovlašćene izvestioce nadležnih odbora.
Prvi je predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, uvaženi narodni poslanik i predsednik Odbora, Vladimir Đukanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući, pomaže Bog svima.

Gospođo Obradović, nije mi baš najjasnije zašto ste sa tolikim ushićenjem čitali i obrazlagali sve ove predloge zakone. Vi treba da kažete otvoreno javnosti o čemu se ovde radi. Ovo su predlozi zakona, koji mogu da se nazovu izborni zakoni za ograničavanje normalnog učešća SNS ili vladajuće stranke u izbornoj kampanji. Zapravo, ovo što mi uvodimo, ovo nikada niko nije uveo i ja mislim da nijedna vladajuća stranka u svetu ovo nije uvela, a to je da praktično mi kompletnu kontrolu izbornog procesa, što na samim biračkim mestima, što uopšte u izbornim komisijama, pa ako hoćete, i medijski u potpunosti prepustimo opoziciji.

Građani Srbije, ovo moraju da znaju, ovim se sve prepušta opoziciji i SNS, kao vladajuća stranka se potpuno eliminiše iz svega. Zašto smo to uradili? Pravo da vam kažem lično, ne znam, ali glasaću za ovo, iz samo jednog jedinog razloga, jer su toliko kukumavkali, toliko su cmizdrili kako su im strašni izborni uslovi, kako nemaju mučenici mogućnosti nigde ništa da kažu itd. a sada im je dato sve.

Oni su insistirali da dođu čak ti evropski predstavnici, i onda su čak i oterali te evropske predstavnike, iako su se oni kleli u njihovu demokratičnost. Sada im je dato sve, i ne mogu oni da kažu ništa da im je nešto loše.

Mi smo im sve ovo dali, a dali bi čak i više, jer smo ubeđeni da ćemo ih pobediti. Ubeđeni smo da ćemo 3. aprila ponovo ostvariti pobedu. Zašto? Razlog je ključan u tome, jer mi bre nudimo ljudima nešto, postoji neki program, neki rezultati, i nešto smo uradili, a oni nisu ništa, njih je mržnja pojela.

Njihovi kandidati izađu na televiziju i kažu kako nisu sposobni da se bave svojim poslom. Možete da im date kakve hoćete izborne uslove.

Mene samo čudi stvarno što niste uneli u zakon, da recimo, opozicija ima u startu 20% prednosti, i da mi moramo da ih stignemo, što, pa mogli ste da kažete, ili recimo da kažete zabranjuje se funkcionerima SNS da uopšte učestvuju u kampanji i da budu na nekoj televiziji i da uopšte mogu negde nešto da kažu, jer ionako ste nam ograničili 90% stranke, pošto su to javni funkcioneri, ne mogu da učestvuju u kampanji nigde. Mogu samo narodni poslanici, a i to je sada od momenta raspisivanja izbora limitirano, zato što uvek morate da stavite da je plaćeni termin i da za to dajete novac, koji inače nije mali, da biste negde gostovali.

Znači, mi smo u potpunosti našu stranku izbacili iz predizborne kampanje i omogućili opoziciji apsolutno sve, pa me samo čudi što do kraja niste to zabranili, trebalo je skroz da nam zabranite da učestvujemo u predizbornoj kampanji.

Ali uprkos tome, namerno ću da glasam za ovako nešto, jer sam ubeđen u našu pobedu. Ubeđen sam da ljudi gledaju rezultate i da ljudi cene ono što je urađeno i bez obzira na ovakve antiuslove za nas, katastrofalne uslove za nas, kao vladajuću stranku, a ponavljam, ovo niko nikada nije uradio, baš me zanima da li je neko nekada u njihovo vreme, pomislio da ovo uradi.

Ovo nije nikakva demokratija, ovo je apsolutni liberalizam i dozvola onome ko čak nije ni u parlamentu, da imaš sve što poželi, a da onaj ko je na vlasti, nema ništa, i da praktično bude odsečen u potpunosti u kampanji, ali uprkos tome, i bez obzira što su ovakvi skandalozni uslovi po nas, ubedljivo ćemo ih pobediti zato što ćemo doći do svakog čoveka i zato što se mi ne stidimo ni Marinkove bare, niti Lazarevca, niti Sopota, niti smo elitisti, niti glumimo nekakvu lažnu elitu.

Mi smo obični ljudi koji vole svoj narod, koji se ne stide da dođu kod seljaka i da se pozdrave sa njim i ne glumimo kojekakve navodno velikane uzdignute iznad običnog sveta. Mi volimo naš narod i poštujemo svakoga ko nešto radi. Doći ćemo u svako selo, u svaki zaseok. Obići ćemo svakog čoveka. Tako se vodi kampanja. Hoćemo da nas ljudi vide.

Oni se stide da svoje salonske cipelice ne zamažu negde blatom, da se negde nešto ne uprljaju. Mi se toga ne stidimo, mi želimo da dođemo do svakog čoveka. Naša kampanja će biti to, a njima evo svi mediji.

Još moram nešto da kažem. Veliki sam pristalica i nije mi jasno zašto to nije uvedeno da se ukine izborna tišina. Taj relikt, taj besmisleni relikt koji postoji godinama – izborna tišina u eri društvenih mreža to je nešto najgluplje što postoji. Ali, dodatno i nama to otežava što se ne ukida izborna tišina iz sledećeg razloga – zato što izborna tišina neće da važi za „N1“ i „Novu S“, jer su oni registrovani u Luksemburgu i mogu da emituju šta hoće, a na drugim televizijama će biti izborna tišina i vi nećete moći da parirate tome.

Opet kažem, evo pozivam vas da možda razmislite do kraja da se, eventualno, podnese neki amandman da se, makar to skrati na jedna dan ili da se to skroz ukine, jer je to najbesmislenija kategorija koja postoji u eri društvenih mreži i u eri interneta, da postoji izborna tišina.

U svakom slučaju, glasaću i kao izvestilac pozivam sve ostale da glasaju za ove zakone baš da sebe skroz odsečemo i da sebe onemogućimo, da imamo normalne uslove u kampanji jer ćemo i u takvim uslovima sigurno da ih pobedimo.

Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marija Obradović

| Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Gospodine Đukanoviću, drago mi je što ste tako govorili, jer upravo u ovoj diskusiji između mene i vas, ako je bude bilo, evo sad je moj odgovor samo na vaš komentar će se pokazati snaga Srpske napredne stranke.
Vi jeste, posebno u javnosti, u poslednje vreme prepoznati kao neko ko je iznosio dosta drugačije stavove pre nego što smo doneli odluku, naravno, u Srpskoj naprednoj stranci kako ćemo se izjasniti po određenim temama. To zaista pokazuje stepen demokratičnosti i u našoj stranci i u našem društvu inače, kako god to ljudi komentarisali ili želeli da predstave.
Da pojednostavim. Rekli ste da sam ushićeno izlagala. Ushićeno, recimo da možemo da koristimo tu reč, ali sa druge strane ja ovde izlažem sa pozicije ministra. Ministar nema pravo dok je na toj poziciji da bude stranački ostrašćen, to je stav koji ja zastupam, i on je ministar svim građanima Republike Srbije i mora podjednako da omogući pravo svakom građaninu Srbije.
Sa te strane postupajući u cipelama ministra ja zaista jesam ovaj zakon obrazlagala na taj ponosan način, jer smo svi mi izašli iz zone konfora, a najteže je i u privatnom životu, posebno u poslovnom izaći iz zone konfora, kada imaš neka stečena prava, beneficije u kojima dobro plivaš i onda treba da izađeš i na svoju štetu omogućiš još veći stepen demokratičnosti, tolerancije, legaliteta, posebno ovog izbornog procesa.
Sa tre strane ja verujem da me razumete. Nisam sigurna vi kada biste bili ministar koji brani ove zakone kako bi to sve izgledalo ili biste možda isto postupili kao i ja.
Sa druge strane, u ovom zakonu ne piše ono što ja lično osećam, a ja osećam slično vašem stavu. Dakle, da je zaista SNS, vladajuća većina ovakvim predlozima zakona praktično, kao što vi rekoste, ne znam da li ću vas baš citirati, izbačena iz izbornog procesa, svako naše pojavljivanje, funkcionera, predstavnika, aktivista SNS, smatraće se maltene kao prekršaj u izbornom procesu.
Isto osećam kao i vi na tu temu, ali je atmosfera takva da smo morali da izađemo iz zone konfora i da zaista nekim zakonskim rešenjima koja su i u skladu sa preporukama međunarodne zajednice i ova dva paralelna međustranačka dijaloga koja smo vodili sa i bez učešća evroparlamentaraca je pokazala poseban napor sa naše strane. Sve je to nešto što mi nismo bili u obavezi, ali smo pokazali svoju tolerantnost, demokratičnost, spremnost na kompromis, pruženu ruku kako bi Srbija zaista mogla da nastavi brzinom kojom ide.
Vi ste i sami, gospodine Đukanoviću, više puta rekli da nikada ne biste mogli da budete na poziciji Aleksandra Vučića kao državnika, predsednika države, svakako i kao predsednika stranke, jer ste mu suviše zamerali da je demokratičan, da je sklon kompromisima, da prihvata nešto što vama kao jednom vrlo strastvenom političkom aktivisti i političkom borcu često nije dovoljno jasno. Rekli ste da vam to nije nešto sa čime biste vi mogli da se nosite napred.
Zbog toga i postoje različite pozicije i svi smo mi različiti da nekad budemo spremni da nosimo neku poziciju i da uđemo u cipele, neke uloge, privatno ili poslovno. U tome se ogleda ta snaga SNS, odnosno vladajuće većine i ona priča da je SNS „keč ol“ stranka gde su svi različiti, gde su ministri koji su u Vladi Republike Srbije koji su u SNS drugačiji, različitih profila, različitih stavova, različitih karaktera. Tako i sa vama kao poslanikom.
Drago mi je, još jednom. Privatno mislim vrlo slično vama. Sada sam u cipelama ministra i moram da pokažem ono što je lice zakonodavne strane u okviru izborne materije, kada je Srbija u pitanju. Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.
Nadam se da ćemo u predstojećem periodu u opoziciji imati saradnike, bilo u kojoj vrsti opozicije, jer i sad tu imamo dva, tri krila u opoziciji, da ćemo imati saradnike da zaista ovaj težak period u državi koji se ne tiče samo izbornih procesa, nego i teške ekonomske i energetske situacije, ali i bezbednosne u svetu, da nekako se Srbija provuče i da isplivamo iz ovog teškog perioda.
Tako da, u tom svetlu ulogu vašeg strasnog obraćanja ja vidim samo u smislu da treba stalno podsećati ljude da ovo nije nešto zbog čega smo presrećni, ali je to rezultat kompromisa i tako rade ozbiljni političari.
Hvala.