Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo Obradović, ne radi se ovde da li sam ja srećan ili nesrećan, ja sam samo želeo da ljudima ukažemo o čemu se ovde radi.

Dragi građani Srbije, buduća kampanja naše stranke će biti takva, neko vam puca u noge, a onda vas tera da trčite. Znači, mi ovde sami sebe potpuno odsecamo u kampanji. Ali, ja kažem, glasaću za ovo, isključivo zato što me još više motiviše da o takvoj kampanji gde mi dajemo potpunu kontrolu izbornog procesa opoziciji i koje kakvim organizacijama koje dolaze iz Evrope, sveta, u medijskom nadzoru, itd. gde potpuno oni imaju dominaciju, i u takvim uslovima ćemo ih pobediti. To me više motiviše da ih pobedimo.

Zato molim ljude da glasaju za ovo, da ne mogu nikad ništa da nam kažu kako im nije nešto omogućeno. Na svim biračkim mestima opozicija će imati mnogo više ljudi nego što ćemo imati mi.

Što se tiče medija, apsolutna je njihova kontrola. Ne radi se ovde o strasti, o ne znam čemu, ovde se, prosto radi o tome da ljudima kažemo da nikada nigde u svetu ovo neko nije uveo. Ovo je prvi put da neka vlast u potpunosti sebe eliminiše u mogućnosti da bila šta ima učešće ili nekakav uticaj u izbornom procesu.

(Aleksandra Tomić: Ravnopravan uticaj.)

O ravnopravnom uticaju, uvažena koleginice, ne možemo ni da govorimo, nema ni približno ravnopravnog uticaja.

Tako da, ja o tome govorim. To želim javnosti da kažem. Zato molim naše birače, molim sve ljude koje vole ovu stranku, koje vole ovu zemlju da izađu na izbore i da im i u ovakvoj situaciji pokažemo koliko oni ništa ne vrede i da je njihova kampanja jedino mržnja prema Vučiću i „ua Vučiću“, a da je ovde neko prikazao rezultate. Pobedićemo ih, ubeđen sam u to.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Marija Obradović:
Izvolite.

Da ne bude da ste me preveli sasvim na vašu stranu, ali nešto u korist vaše diskusije, da se našalim, tako žargonski.
Treba javnost da zna da će opozicija imati preko 16.000 svojih članova biračkih odbora širom Srbije i više, naravno, ovo je minimum.
Ovo je minimum - 16 hiljada ljudi u Srbiji će pratiti ispred opozicije kao članovi biračkih odbora u stalnom sastavu, plus posmatrači.
Dakle, apsolutno nikada nisu imali ovakvu mogućnost i ne želim da bilo ko kaže da se nešto muvalo, žargosnki rečeno, da je nešto podmetano, da su nepravilnosti od strane vladajuće većine nastale na izbornim mestima. To je uvek moguće, ali ne u startu ova atmosfera koja se pravi i ne u startu ova atmosfera da ćemo sigurno imati pokradene izbore i da sigurno treba da se pripremamo za kampovanje širom Srbije. Ovi zakoni apsolutno to pokazuju i zbog toga mi je jasno zašto kolega Đukanović ovako govori, ali treba na svakom mestu da ponavljamo.
Dakle, preko 16 hiljada ljudi. Ne mogu da kažu da nemaju pristup, da nemaju moć kontrole. Da li imaju dovoljan broj ljudi da im se prijavi za kontrolore, e to je druga priča, ali treba da znaju da nema prostora za njihovu dosadašnju priču, niti huškanje i najave ljudi unapred da se kampuje širom Srbije nezadovoljni rezultatima izbora.
Oni mogu da budu nezadovoljni svojom lenjošću, a to odlično vidim i u situacijama kada opozicione stranke u ovom trenutku na različite načine pokušavaju da naprave promene u registru političkih organizacija, koliko su lenji, koliko su neozbiljni pri prikupljanju dokumentacije, pri nepoštovanju rokova. Znači, jasno mi je da ne doživljavaju ozbiljno politički život, niti pripremu.
Za njih je stranačka politička infrastruktura ništa. Samo ih zanimaju mediji, vređanje Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegove politike, a mislim da im to ovoga puta neće uspeti, tako da je odlično, kolega Đukanoviću, da nastavimo da pričamo o tome koliko je opoziciji ustupljeno prostora više nego ikada.

Zahvaljujem.
Predlagač zakona Marijan Rističević.
Izvolite.

Kao predlagač Zakona o oružju da kažem da naoružana lica nemaju pravo da budu članovi biračkih odbora, odnosno da sa ličnim naoružanjem ne mogu da ulaze i da pokušam da dopunim, jer je ministarka iznela samo podatak o stalnim članovima u biračkim odborima.

U Republičkoj izbornoj komisiji imaju dodatnih onih šest što je častila vladajuća većina, što je nezapamćeno. Za šest članova RIK-a, govorim o RIK-u, vam je potrebno, recimo, 80 do 90 poslanika u Narodnoj skupštini, ali je Srpska napredna stranka insistirala da im se pokloni šest članova RIK-a.

Što se biračkih odbora tiče, poklanja im se tih 16 hiljada članova i zamenika članova u biračkim odborima, ali u proširenom sastavu sa istim pravima imaće koliko izbornih lista budu imali, a imaće dvadesetak, kao i do sada, i uvek su imali većinu u prethodnim izborima, i sada će imati, u proširenom sastavu sa istim pravima. To je negde, otprilike, po mojoj proceni 320 hiljada članova biračkih odbora, i imaće jedno 26 članova u Republičkoj izbornoj komisiji, što znači da će imati apsolutnu većinu u svim organima za sprovođenje izbora i da nema krađe bez Republičke izborne komisije.

Ukoliko je, ne daj Bože, bude, a u tim organima oni će imati ubedljivu većinu, vlast ne sprovodi izbore, građani to treba da znaju i moji dragi lovci, Republička izborna komisija i birački odbori sprovode izbore, a vlast omogućava samo prostor u kome će boraviti birački odbori, izborne komisije i gde će se sprovoditi glasanje. Znači, vlast ne može da ukrade izbore, a ako ne daj Bože do krađe dođe, ni vladajuća većina ne može da ukrade izbore, to može samo opozicija, jer će imati većinu i u biračkim odborima i u RIK-u zato što im je to Srpska napredna stranka omogućila. Ja lično im to nikad ne bih dao. Hvala.

Zahvaljujem.
Predsednica Odbora za evropske integracije, narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, ministarke sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o predmetima opšte upotrebe je donet 2019. godine, u aprilu i u ovom periodu od 2019. do 2021. do juna je postojao tzv. prelazni period i, kao što smo to čuli, vreme donošenja i do tada ovaj zakon je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije. Međutim, onda su stigli komentari Evropske komisije da što pre moramo ipak da izmenimo ovaj zakon ili da brišemo prelaznu odredbu koja se odnosi na označavanje proizvoda srpskim znakom usaglašenosti u prelaznom periodu i da je to jedan jedini uslov da bi se otvorilo još jedno poglavlje, Poglavlje 1, da je pregovaračka grupa koja radi na ovom pitanju dobila tu preporuku i Odbor za evropske integracije je i na sednici inače pozdravio, što mi zapravo ovim ispunjavamo jedan od uslova za otvaranje još jednog poglavlja i što smo mogli da konstatujemo da je zapravo zakon u potpunosti usklađen sa propisima EU, kao što je i ovaj deo ili predlog izmena zakona u potpunosti usklađen.

Stoga, Odbor za evropske integracije svakako podržava ovaj predlog koji se nalazi na dnevnom redu, ali bih istom putem iskoristila priliku da u ime Odbora za evropske integracije naglasim koliki je značaj, kako to u Evropskom parlamentu zovu, IPD-a ili međustranačkog dijaloga uz kofasilitatore iz Evropskog parlamenta, pošto je Odbor konstatovao da je nova predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecoli na nedavnom sastanku sa predsednicom Vlade Republike Srbije Ane Brnabić pitala skoro isključivo kako stoji implementacija onog što je dogovoreno na međupartijskom dijalogu uz posredstvo evroparlamentaraca.

Ovde je uvažena ministarka već iznela činjenice, a verujem da ćemo danas više puta razgovarati o tome, koliko zapravo ovaj proces traje. On je počeo od kraja 2019. godine, ali ako se baziramo samo na ovu godinu i na ovaj saziv Narodne skupštine, od marta pa do danas je bilo tri runde. Poslednja runda je završena prošle nedelje, kada su bivši i sadašnji evroparlamentarci bili u Srbiji da provere implementaciju mera koje su dogovorene 18. septembra ove godine i svakako Odbor za evrpske integracije sa stanovišta evropskih integracija raduje što su oni konstatovali da su mere sprovedene i da je ova današnja sednica i ovi predlozi zakona koji se nalaze pred nama zapravo rezultat toga.

Naravno, oni su na tim sastancima imali još nekoliko možda i ne tako sitnih primedbi, ali i nedoumica i nadamo se, pošto vidimo da u skupštinskoj proceduri ima nekoliko amandmana, da će, u skladu sa dogovorom, stići pozitivno mišljenje Vlade i da ćemo ipak ići u tom pravcu koji predlažu evroparlamentarci.

Znamo da ovaj proces nije gotov, da je dogovoreno da će se posle izbora nastaviti rad na ovim pitanjima.

Nadalje, moram da naglasim da nije manje bitno, pošto Odbor za evropske integracije je u ovom sazivu intenzivno radio i organizovali smo i dve plenarne sednice o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, ali nije manje značajna ni Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji i mi smo imali sednicu gde smo pozvali i samog izvestioca. Znamo da je izvestilac jedan od kofasilitatora i on je naglasio da zapravo čeka da mi usvojimo ove zakone, da se vidi kakva je njihova primena i od ovih pitanja i od primene ovih novih propisa zapravo zavisi kako će izgledati rezolucija o Srbiji, čiji prvu verziju planira da pripremi da se objavi negde krajem aprila. Dakle, posle izbora koji će se održati u Srbiji.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, tačno je da na osnovu mnogih ovih predloga zakona koje smo imali prilike da čujemo postoji jedan potpuno neravnopravan odnos političkih subjekata koji će u sledećoj kampanji uzeti svoje učešće, ali je isto tako tačno da je najveća odgovornost uvek na poziciji i na strankama koje vode državu i koji imaju najveći stepen odgovornosti.

Tačno je da opozicione stranke se nalaze u jednoj lagodnoj poziciji i tačno je da ćemo imati potpunu neravnopravnost kada je u pitanju i medijsko izlaganje političkih subjekata, članovima SNS će se svaki sekund i minut brojati. Oni koje vodi Đilas, Jeremić i ostali jednostavno neće imati taj brojač.

S druge strane, tačno je da ćemo morati svojstvo u istupanju svakog političkog aktera tačno da definišemo, ali nemojte da zaboravite da smo zaista pokazali jedan veliki demokratski kapacitet, jer sve ono što su rezultati pregovora vanparlamentarnih stranaka i onih koji su želeli da budu pod posrednicima evropskih parlamentaraca i onih koji nisu želeli učešće evropskih parlamentaraca u tim razgovorima sa vladajućom koalicijom, jednostavno su doneli određene svoje zaključke i dokumente i ta dokumenta su implementirana, pogotovo kad su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i pogotovo kada su u pitanju predlozi ovih zakona kada je izbor i predsednika i poslanika u pitanju i lokalnih skupština.

Jako je važno što je donesen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, po najmodernijim standardima koji postoje danas u razvijenim državama. Zašto ovo govorim? Prvi zakon je donesen 2011. godine, izmene i dopune 2014. godine i 2019. godine. Sve vreme od 2003. do 2017. godine postoje preporuke i OEBS-a i ODIR-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, u kojima se govorilo – ne, nije dovoljno urađeno, ne, nisu dovoljno postignuti standardi koji važe u svetu, pa smo mi tako po svim tim njihovim preporukama imali ovde nevladine organizacije i udruženja na izborima koji su dobili poslanike i samo prvi na listi uzima kompletan novac za sve poslanike i raspolagao sa njima kako je hteo. Pa smo 2017. godine imali novca, ako se sećate, na računima nevladine organizacije koji se kandidovao za predsedničkog kandidata, ako se sećate, Vuka Jeremića.

Znači, niko nije kontrolisao na način na koji zaista treba da važi za sve jednako igrače, kad je u pitanju izborna kampanja. Zato mislim da je jako važno što je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nov donesen, 51 član, stroga pravila kako se troši novac, velika transparentnost, velika odgovornost za političke subjekte i kaznena politika, koja nije postojala.

Znači, tačno ćemo morati svaki akter da da okvirni plan trošenja sredstava ako želi pare iz budžeta za predizbornu kampanju, moraće da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, nakon toga ćemo morati da da konačni izveštaj o svemu tome i dobiće sredstva ukoliko postigne jedan preko 1% u biračkom telu.

Poreska uprava sada upravo prvi put uvodi svoje izveštaje, vanredne izveštaje i plan kontrole trošenja ovih sredstava, što do sada nije bio slučaj i podleže svim zakonskim obavezama koje imaju svi pravni subjekti koji se nalaze, kada je u pitanju uopšte rad poreske uprave.

Ono što je važno, po prvi put imamo raspolaganje imovinom političkih stranaka. Ne može da bude po sistemu poklanjanja, već mora da se iznese određena novčana vrednost, ukoliko želi određena stranka da ono što se nalazi kao imovina te političke stranke, ukoliko želi da otuđi. Ne može da se desi, kao što smo imali slučaj za Đilasom, da jednostavno uzme u određenu garanciju za hipoteku stanove fizičkih lica, pa da tako izlazi na izbore kroz određene kredite, već sada postoji tzv. političko izborno jemstvo koje politička stranka uzima kada izlazi na izbore, da taj nivo sredstava je tačno definisan, drugo, da svi krediti moraju da idu preko poslovnih banaka.

Nema više finansiranja kampanja iz inostranstva preko nevladinih organizacija, pa onda se to koristi u svrhu kampanja za političke subjekte ili politike ili i predsedničke kandidate.

Znači, sve će biti podložno jednostavno sudu građana i sudu svih državnih organa, koji zakoni jednostavno postoje u ovoj državi. I jako je važno reći da svaki politički subjekt će birati način na koji će da funkcioniše u skladu sa zakonom i na kraju krajeva, da i humanitarne usluge, koje su određene organizacije imale, ne mogu da budu više u funkciji političke stranke i da svi javni oglasi koji imaju svoju kampanju moraju da budu potpisani od strane političkih subjekata.

Izvinite, predsedavajuća, što sam možda bila opširna, ali je jako važno reći da je ovo jedini način i mehanizam i obaveza na osnovu kojih ćemo obezbediti podjednak status svima da ovu trku, koja je nepravedna i tačno je ovo što je gospodin Đukanović rekao, mogu da istrče svi politički subjekti.

Mi kao vladajuća stranka se uzdamo u podršku građana Srbije i zbog toga jednostavno i pristajemo na ovaj način da pokažemo svetu da se ne plašimo bilo kakvih standarda koje uvodimo, a koje oni traže od nas. Hvala.