Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-22

2. dan rada

03.02.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:35 do 17:20

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bech
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge str
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sist
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D.
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma ("Fruškogorski koridor") između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Erope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Miloš Banđur

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

    Poštovani potpredsedniče Vlade Nedimoviću, koleginice i kolege, posebno mi je zadovoljstvo da danas diskutujemo o zakonima, odnosno sporazumima kojima se razvija i komunalna infrastruktura i ulaže u zaštitu životne sredine, putna, odnosno saobraćajna infrastruktura, ali i obrazovna infrastruktura.

    Ovaj set zakona, odnosno sporazuma čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu najbolje govori kojim putem ide Srbija i koliko nisu u pravu oni koji baš u ovim segmentima osporavaju naš napredak. Naravno, čini mi se da je najvažnije od svega postrojenje za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

    Beograd je naš najveći grad i izlivanje fekalija u Savu i Dunav izuzetno ugrožava i zdravlje građana i životnu sredinu. Ovaj projekat vredan 220 miliona evra podeljen je u dve faze, od kojih prva vredi 204 miliona evra. Sredstva iz prve faze biće uložena u nedostajuću kanalizacionu i kolektorsku infrastrukturu, crpne i punktne stanice za prepumpavanje otpadnih voda. Sredstva namenjena za drugu fazu biće iskorišćena za primarnu i sekundarnu filtraciju, kako bi te vode kasnije mogle da se ispuste u recipijente Savu i Dunav, odnosno u reke u koje treba da idu potpuno prečišćene. Naravno, ovaj kredit se uzima kod kineske državne banke, koja to daje pod standardno povoljnim uslovima.

    Kada su u pitanju otpadne vode, odnosno uređenje kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda, mi smo u budžetu za 2022. godinu imali jednu stavku „Čista Srbija“, gde se kaže – dozvoljeno je zaduživanje od 650 miliona evra za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom i kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda. Upravo sa te pozicije, odnosno iz tog projekta je potprojekat koji će biti urađen u 11 lokalnih samouprava u Srbiji, gde će biti u potpunosti urađena kanalizaciona mreža i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. To su, doduše, manje lokalne samouprave, odnosno srednje veličine, ali iznos je isti, da ne buni, radi se isto o 204 miliona evra, kao i u prethodnom slučaju za prvu fazu projekta u Beogradu.

    Inače, iz ovog projekta „čista Srbija“ finansiraće se i upravljanje čvrstim komunalnim otpadom.

    Kod Francuske razvojne banke i kod Evropske banke za obnovu i razvoj zadužujemo se po 75 miliona evra za projekte regulisanja ili upravljanja čvrstim komunalnim otpadom u osma lokalnih samouprava u Srbiji. Četiri lokalne samouprave biće zbrinute iz zajma kod Francuske razvojne agencije. Druge četiri iz kredita kod Evropske banke za obnovu i razvoj.

    Tu se radi o sledećem. O zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada na jedan potpuno ekološki prihvatljiv, i ja bih rekao najmoderniji način, kako se to danas radi u Evropi.

    Najpre, u tim lokalnim samoupravama biće razvijena primarna selekcija otpada. Zatim će otpad biti odvojeno sakupljan. Mi u Nišu već u polovini grada imamo taj sistem. Znači, dve kante, jednu za reciklabilni, drugu za onaj biorazgradivi otpad. Reciklabilni otpad ide u reciklažni centar koji treba da bude napravljen, ili koji će biti napravljen u svim tim samoupravama, a biorazgradivi ide na deponiju gde se … itd. vrši izvlačenje biogasova ili svega onoga što može da bude energetska komponenta. Ostatak ide na deponiju koja je sanitarna, što znači da postoji određena izolacija u zemljištu. Tako da taj otpad, onaj krajnji ostatak koji se deponuje ne ugrožava zemljište, podzemne vode, i uopšte životnu sredinu.

    To je metoda koja je od svih metoda za tretman otpada, najprihvatljivija sa ekološke strane, najpopularnija danas u Evropi, ujedno i najjeftinija, najjednostavnija, zato što se jedan deo otpada koristi za ponovnu upotrebu, to je onaj reciklabilni ili kod nas u Nišu otpad iz plave kante, a iz ovog drugog biorazgradivog se dobija energija, ne spaljuje se sve u spalionicama, ne sagoreva plastika, ne sagorevaju neki drugi elementi koji daju gasove koji mogu biti štetni po životnu sredinu.

    Ova dva zajma od po 75 miliona evra kod dve institucije rešiće problem u osam regionalnih centara, a to znači da je najveća opština, Regionalni centar za upravljanje otpadom, a niz manjih opština čine taj region.

    Naravno, da se otpad obrađuje po sistemu, odnosno vozi, transportuje po sistemu minimalne udaljenosti, grad koji je najveći, opština koja je najveća, ona je i najveći proizvođač otpada i ta deponija, odnosno centar regionalni mora da bude u njenoj blizini, a svi ovi ostali, manji preko transfer stanica dovoze tu.

    Ova sredstva će biti korišćena za izgradnju, za primarnu selekciju otpada, za kupovinu kanti, za kupovinu kamiona, odnosno vozila kojima se te dve sada odvojene komponente transportuju za izgradnju transfer stanica, jer svaka opština na svojoj teritoriji predaje otpad preduzeću koje se bavi upravljanjem regionalnim centrom i za izgradnju samog regionalnog centra. Toliko o kanalisanju otpadnih voda i o zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada.

    Meni je, zaista drago da Zakon o visokom dualnom obrazovanju kreće da se primenjuje kroz pilot projekat koje finansira Razvojna banka Saveta Evrope u smislu vazduhoplovne akademije, tj. Visoke škole strukovnih studija gde će biti školovani ljudi koji će biti budući i piloti i kontrolori letenja, ali i oni koji će raditi u preduzećima, odnosno firmama koje se bave popravkom i nadgledanjem aviona.

    Planira se da u tom cilju u Beogradu i Vršcu, u postojećim objektima, da ti postojeći objekti budu renovirani, da se opreme onako kako treba, da se u Beogradu kupi simulator leta za „Erbas A320“, jedan helikopter i dva dvomotorna aviona u Vršcu, studentski dom u kome će biti negde oko 300 đaka i planira se da negde oko 1.500 studenata bude na toj Akademiji kada ona proradi punim kapacitetom.

    Dualno obrazovanje u srednjim školama već postoji u Srbiji i ono se uveliko primenjuje, ali je ovo zanimljivo što će ovo biti pilot projekat dualnog visokog obrazovanja i mislim da je ova oblast gde ljudi koji završe školovanje kreću da rade jedan izuzetan odgovoran posao, pri čemu od njih zavise životi ljudi je prava stvar.

    Mladi ljudi, studenti ove akademije, odnosno ove Strukovne škole imaće priliku da uče i da rade i da uče kroz rad. Za to učenje kroz rad dobijaće odgovarajuću naknadu, odnosno deo neke zarade na koji neće plaćati porez i koji će biti kao neka vrsta plate.

    Naravno, da Zakon o visokom dualnom obrazovanju podrazumeva da i u drugim oblastima, pre svega na fakultetima koji se bave IT, elektrotehnikom, mašinstvom i visokim tehnologijama, takođe bude razvijen dualni model.

    Na kraju dva infrastrukturna značajna projekta. Jedan je Moravski koridor o kojem smo više puta govorili i koji košta ili vredi oko 800 miliona evra. Mi u budžetu za 2022. godinu imamo planirano zaduživanje od 600 miliona evra, upravo u okviru tih 800 za potrebe ovog koridora.

    Znamo da je 432 miliona evra je obezbedila, odnosno osigurala izvozna kreditna agencija Velike Britanije, ali jedan ostatak, znači nešto manje od 400 miliona evra nije osiguran i to će osigurati Multilateralna agencija za garantovanje investicija.

    Moravski koridor je značajan zato što povezuje dva koridora, povezuje opštine Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak, smanjuje vreme putovanja, smanjuje troškove putovanja, povećava bezbednost saobraćaja, naravno, daje atraktivnost lokacijama duž tog koridora u smislu investiranja i privlačenja direktnih stranih investicija i, pošto tu imamo i Vrnjačku Banju i još neke banje, daje veću šansu našem domaćem turizmu.

    Fruškogorski koridor je jako značajan, obzirom da će spajati put Novi Sad – Zrenjanin – rumunska granica, takođe Ruma – Šabac – Loznica, tako da će taj deo Novi Sad – Ruma, što predstavlja Fruškogorski koridor biti jako značajna spona između Zapadne Srbije, a ja bih rekao i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine sa gradovima u Vojvodini, odnosno na severu zemlje. Naravno, prednosti jednog ovakvog auto-puta, bezbednog puta su višestruke i slične kao kod Moravskog koridora.

    Zaboravio sam da kažem, a ministar je tu, da imamo i jedan zajam od 15 miliona evra koji se tiče navodnjavanja u privredi iz takozvanog programa „otpornost na klimatske promene“.

    Kao što vidite, kao što naši gledaoci mogu da čuju, zakoni koji se ovde usvajaju nisu mrtvo slovo na papiru. Mi smo prošle godine usvojili Zakon o klimatskim promenama koji podrazumeva i prilagođavanje klimatskim promenama, ali i povećanje otpornosti na klimatske promene.

    Ovo što je danas na dnevnom redu, a radi se o 15 miliona evra je u stvari povećavanje otpornosti. Radi se o navodnjavanju negde oko 3500 hektara u Vojvodini, prvenstveno pod voćem i vinovom lozom, jer, kao što vidimo, klima se menja i sve su češći sušni periodi, tako da postoji povećana potreba za navodnjavanjem, kako onih delova koji se već navodnjavaju, a tako i za proširenjem obradivih površina u Republici Srbiji koje treba opremiti sistemima za navodnjavanje.

    Ovih 15 miliona evra je sada za ovaj projekat. Prva faza je realizovana pre toga, 15 miliona evra za Negotin i Svilajnac, odnosno za sisteme, obnovu, rekonstrukciju, izgradnju sistema navodnjavanja u tim regionima, lokalnim samoupravama i regionima.

    Ono što želim da dodam, što ne mogu da ne prokomentarišem, a dešava se ovih dana i dešava se pred svima nama, ovo što radi takozvana ujedinjena opozicija, ali ja bih rekao da oni koriste pogrešan naziv, da je to ujedinjena bivša vlast, jer opozicije u Srbiji ima i neke druge, neke koja nije bila vlast, a ovde su se na jednom mestu sakupili svi oni koji su bili bivša vlast, koji su delili iste ciljeve, koji su radili na isti način, koji bi opet da rade na isti način i imaju iste ciljeve i oni su sada preuzeli, onako da kažem, uzeli su sebi za pravo da samo oni budu opozicija i još dali sebi naziv Ujedinjena opozicija Srbije.

    Dakle, hajde da kažemo da je to ujedinjena bivša vlast i nasmejao me jedan komentar Vladete Jankovića, njihovog kandidata za gradonačelnika Beograda, koji je rekao – znate, dobro je što je general Ponoš kandidat za predsednika Srbije, jer srpski voli generale.

    Jeste, srpski narod voli vojnike, ali je sada pitanje kakve vojnike. Da li je general Ponoš jedan od onih koji su bili na Ceru, Kolubari, učestvovali u Kumanovskoj bitci, branili Košare, branili Kosovo i Metohiju, učestvovali u ratu u Republici Srpskoj ili branili srpski narod u Krajni. Ja mislim da nije. E narod voli takve, a ne voli one koji su sedeli po kabinetima, krili se od rata, krili se od onoga što je njihova obaveza i dužnost, usput završavali sve NATO škole, da bi kada su došli na poziciju isključivo služili NATO paktu, a ne svojoj državi i svome narodu i po nalogu iz NATO pakta i njihove kancelarije koju su otvorili u Ministarstvu odbrane, uništavali polako Vojsku Srbije, smanjivali broj, topili tenkove, topove itd.

    E, sada, vidite, da nije došla druga vlast 2012. godine i da nije Aleksandar Vučić preokrenuo stvari, vi imate situaciju ili imali bi situaciju da je formiran kosovski zaštitni korpus, da neke zapadne države, i Turska, naoružavaju kosovske Albance, pokušavaju da od tog zaštitnog korpusa naprave pravu vojsku, koja je opremljena najsavremenijim borbenim sredstvima i, s druge strane, imali biste Srbiju koja je raspustila svoju vojsku, istopila tenkove, topove itd. i kako bismo mi onda pregovarali i sa Evropom i sa vlastima u Prištinu po pitanju Kosova? Naravno, ne bismo mogli da uradimo bilo šta.

    Da nije Aleksandar Vučić ekonomski ojačao Srbiju na način da ta Srbija može da kupuje i tenkove i avione i rakete i helikoptere i sve ono što joj treba, da nije stvorio ekonomske pretpostavke za opremanje vojske, a odvraćanje od agresije je jako bitno i snažna i naoružana Srbija ne želi da svoja vojna sredstva iskoristi. Ona samo želi da time predupredi sve one koji žele da nasrnu na njenu teritoriju, da nasrnu na Kosovo i Metohiju i da nasrnu na Republiku Srpsku, odnosno srpski narod koji živi u ta dva entiteta.

    Dakle, vratimo se na ono da srpski narod voli generale. Voli one o kojima sam pričao, a ne voli one koji su služili tuđinima, školovali se kod njih, ispunjavali sve njihove zahteve i sada su kandidovani, imam utisak, da bi se opet ti koji su ih kandidovali dodvorili tim tamo negde van granica Srbije i da kažu – evo, mi smo spremni da uradimo sve što vi hoćete, evo čoveka koji je to radio, evo mi ćemo da dovedemo na čelo Srbije.

    Nikada nije bila jasnija razlika između dva kandidata za predsednika Srbije, mada da vam kažem da sve one koji su bili konkurencija Aleksandru Vučiću verujte da i ne pamtim. Evo, ja ne znam ko je njemu ni prošli put sve bio protiv kandidat. Valjda su toliko ta imena bila bleda, ali mislim da nikad kao sada ta razlika nije jasnija. Na jednoj strani imamo našeg domaćeg, koji jednostavno želi dobre odnose sa svima, ali radi u interesu Srbije i imamo tuđeg koji je kandidovan da ono što smo mi i Aleksandar Vučić sačuvali, preda bez opaljenog metka drugima.

    Što se tiče kandidata za gradonačelnika Beograda, čitam, kaže da je bio savetnik tada predsednika Vlade Koštunice, valjda 2004. i 2005. godine, i da se on ne seća, da nema poima o „Rio Tintu“. Po dužnosti, kaže, ja bih to morao da znam, ali čim ja ne znam, znači to se nije desilo i taj sporazum iz 2004. godine verovatno ne postoji, verovatno je lažan i onda nađem izvore na BBC-u i Slobodnoj Evropi, gde se piše o tom sporazumu iz 2004. godine. Piše se i o sporazumu iz 2002. godine, gde su se Vlada SRJ i Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske dogovorili o međusobnoj zaštiti investicija i međusobnoj podršci, a 2004. godine je dato istražno pravo itd. „Rio Tintu“ i pronađen je mineral koji je nazvan jadarit, kombinacija litijuma i bora.

    Pazite, čovek kaže – ja to ne znam, ja sam bio savetnik, da je to bilo, ja bih to morao da znam, ali to se verovatno nije desilo čim ja znam. Doduše, on pripada onoj političkoj grupaciji koja se ničega ne seća, nije bila obaveštena, nije u toku. Pa, nije ni čudo što ne zna za ovo što se desilo 2004. godine, obzirom da čovek ima 82 godine, a od tada je prošlo dobrih 17, 18 godina. Jako je čudno da neko ko danas kaže – ja sam star za tu funkciju, ja zbog svojih godina ne mogu da je vršim, sutradan tu funkciju prihvati. Pitanje je sad kakvo je to bilo ubeđivanje i u čemu se to ubeđivanje sve sastojalo kad čovek tako brzo promeni odluku.

    Ja razumem da prinčevi i kraljevi ostaju za života na nekoj poziciji. Jednostavno, to je tako rešeno ustavom u monarhijama. Razumem da u nekim zemljama predsednici država koji više imaju protokolarna ovlašćenja nego neka izvršna, stvarna, takođe imaju jako puno godina, i po 70, 80 i više, ali se nije desilo da neko ko ima izvršnu funkciju, kao što je gradonačelnik Beograda, koja je vrlo odgovorna i slična funkciji predsednika Vlade, ima tako mnogo godina.

    Ja poštujem da gospodin Vladeta Janković dobro poznaje diplomatiju, filozofiju i sve ono čime se bavi u životu, da možda može da bude i politički analitičar dobar, da priča o politici, ali funkcija gradonačelnika Beograda traži operativca, traži čoveka koji će 24 sata da radi.

    E, sada, ako je to tako, postavlja se pitanje što su Đilas i kompanija izabrali baš njega? Ja sam siguran da je bilo tu nekih možda mlađih ljudi koji bi se toga prihvatili, ali stvar je u poverenju. Mislim da Đilas u njih nema poverenje. Ovde postavlja marionetu, čoveka u godinama, koji očigledno neće imati vremena da se bavi svojim poslom, niti toliko energije, snage, živaca, jer on sada treba da uči jedan nov posao, a to je upravljanje lokalnom samoupravom i on sada postavlja marionetu koju će da okruži svojim ljudima i koji će da nastave posao koji je prekinut dolaskom Srpske napredne stranke na vlast.

    Tu je poenta cele priče. Nije Vladeta Janković izabran zato što je najbolji i zato što je najoperativniji, nego je, po mojoj ličnoj proceni u koju sam čvrsto uveren, izabran zato što neće da se meša mnogo u svoj posao, što će on tu samo da bude jedan paravan iza koga će da se sakriju ili iza koga bi se sakrili oni koji bi nastavili da rade ono što je Đilas radio i u stvari pravi gradonačelnik bi bio Dragan Đilas, kao što je nekada i bio.

    Preterao sam, preko 20 minuta. Ja se vama zahvaljujem na pažnji.

    Živeo naš predsednik Vučić, živela Srbija i živeli Srbi, ma gde god da su!
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala, gospodine Banđur.
    Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Dame i gospodo narodni poslanici, ja ponovo postavljam pitanje koje sam postavio juče – kako se zove srpski ubica tenkova? „Kornet“. Kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zdravko Ponoš. Na našu žalost, ovaj drugi je daleko efikasniji nego što je to do sada bio „Kornet“. Uništio je na stotine tenkova. Uništio je hiljade raketa „strela“, uništio je topove, uništio je druga oklopna vozila. Znači, vojsku je sveo na onaj vatrogasni orekestar ili, kako se to zove, vojnički orekstar za pleh muzikom. Dakle, vojska nam je bila slabija od lovačkog društva.

    Dame i gospodo, ja i on smo kolege. Po komandnoj funkciji, ja sam u vojsci bio komandir voda. Prethodno sam bio i komandir odeljenja.

    Zdravko Ponoš je bio takođe komandir voda. Brzo unapređen, znači nije bio komandir odeljenja, odmah je postao komandir voda. To što je postao po komandnoj funkciji to je i ostao. Znači, ničim više nije komandovao u svom vojničkom životu, osim što je bio komandir voda. On je specijalizovao neko prisluškivanje itd. i samo da znate, dok se zemlja zaduživala, Zdravko Ponoš je odbio da ide u Krajinu zato što je rođen u Golubiću, tamo gde je rođen i Janko Veselinović. Zamisli tu sreću, za Golubić, Janko Veselinović i Zdravko Ponoš.

    Janko Veselinović je svojevremeno kupio izbeglice iz Hrvatske, proterane ljude, vozio ih u Knin, vozio ih u Golubić i pred samu stacionažu ulaze ljudi iz HDZ, Janko Veselinović naređuje Srbima da glasaju za HDZ, čini mi se taj nešto… Ne mogu da se setim kako se kandidat za načelnika ili gradonačelnika u Kninu zvao. Znači, ono što je započeo politički Janko Veselinović, to je vojnički radio Zdravko Ponoš.

    Recimo, Zdravko Ponoš je imao, kao i svi oficiri koji su rođeni preko, kako to imaju običaj da kažu, preko Drine, koji su rođeni u Republici Srpskoj i na teritoriji Republike Srpske Krajine, imali su preporuku Generalštaba da se vrate u svoj zavičaj i da pokušaju da pomognu u odbrani Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Gotovo svi oficiri koji su rođen i živeli na teritoriji Republike Srpske i Krajine su to uradili sem jednog. Taj jedan nije bio Janko Veselinović. To je onaj što je govorio Srbima da glasaju za HDZ. Ovaj što je radio u korist HDZ i hrvatske vojske zvao se Zdravko Ponoš. To je jedini oficir koji nije želeo da se vrati u Golubić da pomogne odbranu Republike Srpske Krajine, na desetine njegovih kolega oficira je poginulo.

    Mada, i da je otišao tamo, pošto je bio stručnjak za prisluškivanje veze itd, verovatno bi bio daleko od fronta, ali mu je i Beograd bio tesan, pa je bio rešio, po sopstvenom priznanju, hteo je da napusti Srbiju, hteo je kao Dušan Teodorović verovatno da prebegne u toku rata na agresorsku stranu. To što nije uspeo za vreme rata u Republici Srpskoj Krajini to je uspeo kasnije, posle i na Kosovu, to što nije uspeo da pobegne za vreme ratova uspeo je da završi dva kursa.

    Sad obratite pažnju. Jedan kurs je završio na Kraljevskom koledžu u Londonu, Velika Britanija, Englezi, vekovni prijatelji Republike Srbije. Pazi, školuju budućeg načelnika Generalštaba, onda možete znati šta su ga naučili, ali to je malo jedan kurs. Da bi se kvalifikovao po familijarnoj liniji, bio je potreban još jedan kurs koji je, gle čuda, bio u Nemačkoj. Ne znam neka NATO baza ili kako se zvala. E, tu je doškolovan i na takav način se preporučio za budućeg načelnika Generalštaba.

    Odmah posle raspada Srbije i Crne Gore, kao pomoćnik ili zamenik načelnika u Generalštabu, postaje načelnik Generalštaba srpske vojske, zapamtite. Takva osoba koja je komandovala samo vodom, i to u vreme nekoliko ratova koje smo vodili kao pripadnici jednog naroda, on se našao da bude načelnik Generalštaba bez ikakvih ratnih ili mirnodopskih iskustava u komandovanju. To nije zapamćeno u celom svetu za vreme ovih 20 godina koliko posmatram vojsku. Dakle, ne postoji država koja je imala takvog oficira i takvog načelnika i takvog generala. E, to nam je protivkandidat, to je ono vreme kad su se oni zaduživali.

    Kažu da je dug bio 15 zarez nešto milijardi 2012. godine. Na kraju te godine kad smo podvukli crtu dug je bio 17,7 milijardi, to je bio spoljni dug zemlje. Dakle, 17 zarez, ali pri tome su zaboravili da su upropastili Razvojnu banku Vojvodine i da su Agrobanku upropastili i da smo morali da se zadužimo još milijardu da bi štedišama tih banaka omogućili da im ulozi ne propadnu. Znači, to je bio dodatni dug od milijardu. Zaboravljaju da kažu da su kamate samo u prvih sedam godina na njihove dugove, koje su bile velike, iznosile pet milijardi, što je ova vlast morala da vrati. Dakle, novim zaduženjem da vrati samo kamate na njihove dugove i da nekim novim zaduženjima menja dugove sa visokim kamatama za dugove sa nižim kamatama.

    Takođe, zaboravili su da kažu da su potrošili celu društvenu privredu koju su prodali samo za 6,7 milijardi. Zamislite da nama neko sada da 6,7 milijardi. Dakle, da smo zatekli tu privredu verovatno ne bi prodali, ali 6,7 milijardi je bilo ono dopunski što su prodali, sem što su imali dug 17,7 milijardi.

    Imaju oprost od Londonskog i Pariskog kluba koji je bio 2003. na 2004. godinu, a koji je iznosio 4,5 milijardi, što znači da su oni to što su nam oprostili popunili do 17,7 milijardi. Sa onih 6,7 to je negde 11 milijardi i donatorsku podršku koju su potrošili, bila je četiri milijarde. Sem tih 17 i nešto milijardi, koštali su nas još 15 milijardi i pri tome je zemlja bila potpuno nerazvijena. Sada hoće da kažu da je dug bio 17,7. Zaboravljaju sve ovo što sam rekao o prodaji cele privrede, društvenog kapitala, donatorske podrške, popunjavanju, oprosta Pariskog i Londonskog kluba. Znači, zaboravljaju tih 15 milijardi.

    Sada da ih pitam, žao mi je što kolega iz opozicije nije tu, pošto je dug porastao, čini mi se, za desetak milijardi, a pri tome vraćamo i Titove kredite i njihove kredite sa visokim kamatama, da li bi se bez obzira na to oni zadužili 10 hiljada evra, da li bi uzeli kredit? Vi, ministre, 10 hiljada evra, da zarađujete svake godine 19 hiljada evra više? Da li bi uzeli kredit? Ja bih uzeo i poljubio u ruku onog ko mi da kredit od 10 hiljada evra da svake godine to gurnem u investicije i da svake godine zarađujem 19 hiljada više. To bi svaki građanin u Srbiji uzeo, svako onaj ko želi da razvije svoje domaćinstvo ili da razvije svoju zanatsku radnju. Znači, uzmeš 10 hiljada evra i svake godine imaš više, 19 hiljada evra.

    Da to prebacim na BDP, sa 33 milijarde zadužili smo se 10 milijarde, ali svake godine, prošle godine smo imali 19 milijarde više BDP, ove godine ćemo imati tih 19 i još možda dve milijarde i, uprkos vraćanju tih njihovih i Titovih dugova, mi ćemo svake godine zarađivati više, 19 milijardi, što se vidi u potrošnji. Bruto plate su skočile mesečne sa 560 miliona evra koliko su iznosile u njihovo vreme i sada su one preko milijardu i 200. Neto plate su mesečno, znači u toku godine, umesto 6,5 milijardi narod dobije na ime plata 14,4 milijarde i to svako ko je pošten može da vidi na putevima, može da vidi u prodavnicama, po broju šoping molova, samoposluga koje su otvorene, po potrošnji.

    I želim da naši građani dobijaju što više i da troše što više, ali da bi se to desilo mora da se investira, a bogami za javne poslove i javnu infrastrukturu država mora da se zaduži da bi omogućila uslove da investicija uđe, a investicije strane i domaće su gorivo u automobili koji se zove država. To je pogon privrede koja je motor i menjač. Bez toga nema pokretanja vozila.

    Dakle, i ovi zajmovi koje sada uzimamo su u korist razvoja infrastrukture, u korist javnih poslova, u korist javnog vlasništva. Dakle, to omogućava da država Srbija bude uređena ne samo za građana, već za buduće potencijalne investitore.

    I da meni da neko sada pet milijardi da podelimo stanovništvu ili da neko kaže evo vam pet milijardi da uložite u privredu, da razvijete privredu, onaj prvi slučaj da neko da pet milijardi da se to razdeli, Đilas bi svakako prihvatio, a mi bi prihvatili onu drugu varijantu, da se tih pet milijardi uloži u privrednu aktivnost i da na takav način svake godine imamo sve više novca i da da taj novac bude zarađen, da ova država živi od zarađenog, da građani po kvalitetu života dostignu što više zemalja EU na način tako što će se to dešavati od zarađenog, a ne od zaduženog. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala i vama, gospodine Rističeviću.
    Reč ima Dušan Marić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dušan Marić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Dame i gospodo, što se tiče ovih finansijskih sporazuma o kojima danas raspravljamo, od njih 11 tri se odnose na uzimanje zajmova radi rešavanja određenih ekoloških problema. To je još jedna potvrda da Vlada Srbije i država imaju jedan odgovoran odnos prema zaštiti životne sredine.

    Ja ću ovu priliku iskoristiti da nešto kažem o izbornim zakonima o kojima ćemo glasati sutra uveče. Izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika i o izboru odbornika u skupštinama gradova i opština, SNS i predsednik Aleksandar Vučić čine još jedan u nizu ustupaka opoziciji. Ja ću naravno glasati za usvajanje tih zakona zato što smatram da rezultati izbora ne zavise mnogo od izbornih uslova, da pre svega zavise od izborne volje građana, a svakome je jasno da je većina građana Srbije opredeljena da na izborima, 3. aprila, ponovo ukaže poverenje Aleksandru Vučiću i SNS.

    Međutim, lično mislim da se u ovim postupcima preteralo. Opozicija se ponaša kao razmaženo derište koje se stalno dernja i nešto izvoljeva, a mi se ponašamo kao roditelji koji gledamo da dete podmitimo, da mu damo sve što ono zatraži, sve se nadajući da će ono prestati da se dernja i uznemirava komšiluk. Kada kažem komšiluk, u ovom slučaju mislim na EU. Naravno dete razmaženo, što mu se više udovoljava, ono je sve glasnije i agresivnije.

    Mislim da mora da postoji neka donja granica ispod koje ne sme da se ide, jer ako nema te granice, onda demokratija postaje anarhija. Ako neko misli da će se opozicija upristojiti tako što joj se daju ustupci, da će prestati da diže tenziju u društvu, da će odustati od priče o izbornoj krađi, da će odustati od plana da 3. aprila pozove narod da izađe na ulice, onda je on u teškoj zabludi.

    Podsetiću na nekoliko primera od brojnih ustupaka koje su SNS i Aleksandar Vučić opoziciji učinili u nekoliko poslednjih godina. Svi ti primeri, svi ti ustupci nisu naišli na odgovarajući i pristojan prijem. Svaki put naša ispružena ruka ostala je u vazduhu.

    Prvi primer, pre godinu i po dana, otprilike je bilo tako, imali smo vandalski upad DOS-ovske opozicije, lidera DOS-ovske opozicije sa svojim pristalicama u zgradu Televizije Srbije. Građani Srbije su mogli da vide u televizijskom prenosu da su ljudi pokušali da uđu u studio iz kojeg se emituje program, da preuzmu vođenje i uređivanje programa.

    Posle toga smo imali slučaj isto tako pokušaja upada u zgradu parlamenta. To su bili školski primeri pokušaja državnog udara. Državni udar je jedno od najtežih krivičnih dela protiv ustavnog poretka u svakoj normalnoj zemlji. Radi poređenja, podsećam da je pre godinu i po dana svet gledao pokušaj upada pristalica Donalda Trampa u zgradu američkog kongresa. Tri stotine demonstranata je uhapšeno. Oni su osuđeni na više od 1000 godina zatvora. Da li je neko od organizatora pokušaja državnog udara u Srbiji odgovarao? Nije niko. Niko nije procesuiran, svi su amnestirani.

    Sledeći ustupak koji je učinjen opoziciji jeste smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3% pre prethodnih parlamentarnih izbora. Da je ostao cenzus od 5%, na izborima 3. aprila opozicija ne bi imala šta da traži. Otprilike najviše tri liste ili tri koalicije bi mogle da očekuju da će ući u parlament, da će dobiti svoje predstavnike u ovome Domu i da će dobiti mogućnost da svoje aktivnosti finansiraju iz državnog budžeta.

    Međutim, zahvaljujući činjenici da je cenzus smanjen na 3% računa se da će sedam, osam do desetak stranaka imati kakve-takve šanse da se izbori za parlamentarni status jer ima svoje predstavnike u Skupštini Srbije.

    Sledeći ustupak koji je učinjen, učinjen je na dan formiranja sadašnje Vlade Srbije. Istog tog dana, predsednik Republike je oročio mandat Vlade na godinu i po dana. Znate, to je predstavljalo veliko ohrabrenje za demoralisanu opoziciju. Znači, poručeno im je – nećete morati čekati četiri godine da dobijete šansu da izborite parlamentarni status, nego ćete tu šansu imati za godinu i po dana.

    Sledeći ustupak učinili smo pre nekoliko meseci kada smo pristali da vodimo razgovore sa opozicijom o izmeni izbornih uslova. Neko je juče pomenuo da je vlast prihvatila 16 zahteva opozicije. Znate, govorim o izbornim uslovima koje nije usvojila SNS. Te izborne uslove je donela sadašnja opozicija pre 15 godina kada su bili na vlasti, oni su propisali ove izborne uslove, ti izborni uslovi su u to vreme bili najbolji mogući, bili su dobri dok su oni dobijali izbore. Kada su izgubili poverenje građana Srbije, sada ti izborni uslovi ne valjaju.

    Najveći ustupak koji je učinjen u tim pregovorima jeste pristajanje vlasti da predstavnici vanparlamentarne opozicije imaju svoje predstavnike u stalnom sastavu RIK, da praktično u punom kapacitetu, od početka do kraja učestvuju u izbornom procesu. Ja sada pitam, da li neko od vas zna za neki sličan primer u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Americi i tim zemljama koje nam prodaju demokratiju, da li zna neko za primer da je u tim zemljama opozicija koja nema predstavnike u parlamentu mogla da učestvuje u izbornom procesu na način da ima svoje predstavnike u stalnom izbornom telu u RIK?

    Sad ću nešto reći o ovoj priči koju slušamo svakoga dana o izbornim krađama koje se spremaju. Pretpostavlja se da će na izborima učestvovati bar desetak izbornih lista. Čini mi se da ih je na prošlim izborima bilo oko 20. Svaka izborna lista ima pravo da u biračkom odboru, u odboru koji kontroliše glasanje ima svoja dva predstavnika. Ako imamo deset izbornih lista, to znači da ćemo imati 20 kontrolora, plus pet-šest članova stalnog radnog tela.

    Svi oni učestvuju u procesu glasanja. Od početka do kraja mogu da kontrolišu sve i glasanje i prebrojavanje glasačkih listića. Znate li kako je moguća izborna krađa? Izborna krađa je moguća samo ako svi učestvuju, znači svih 20-25 članova biračkog odbora se dogovore i učestvuju u izbornoj krađi, jedino tako. Ako je SNS u stanju da kupi, kako oni kažu, sve članove biračkih odbora, odnosno ako opozicija nije u stanju da nađe dva čoveka koji nisu na prodaju, koji neće pristati na izbornu krađu, onda ta opozicija ne treba da učestvuje na izborima, a kamoli da vodi državu.

    Pošto je jedna od današnjih tema kandidati za predsednika Republike i kandidati za gradonačelnika Beograda, ja koristim priliku da opoziciji čestitam na izboru Zdravka Ponoša za kandidata za predsednika Srbije i Vladete Jankovića, kao kandidata za gradonačelnika Beograda.

    Da smo ih mi birali, mi iz vlasti, ja mislim da bolje ne bi izabrali.

    Zamislite da za predsednika države, koji će biti vrhovni komandant, kandidujete oficira, Krajišnika iz Golubića kod Knina, koji nije učestvovao u ratu, koji jedan jedini dan nije učestvovao u ratu u kojem se branila njegova kuća, njegovo selo, njegov zavičaj, nego je taj rat gledao zavaljen u fotelju, u papučama, iz svog stana u Beogradu.

    Što se tiče kandidata za gradonačelnika Beograda, ja podsećam da je čovek pre pet dana izjavio da on nema pojma o poslu za koji ga kandiduju, da je previše star, da je bolestan. S obzirom na te činjenice i činjenicu da ima 82 godine, iz toga se da zaključiti ne samo da je u pitanju stručan kandidat, nego mlad i perspektivan kadar, koji predstavlja budućnost opozicije i budućnost Srbije.

    Iskoristiću ovu priliku da kažem nekoliko reči o izgradnji saobraćajnica na području opštine iz koje dolazim, Velike Plane. Vlada Srbije je u poslednje tri godine uložila više od 10 miliona evra u renoviranje puteva na području Velike Plane. Pre dve i po godine izvršena je potpuna rekonstrukcija puta između Velike Plane i Smederevske Palanke. Poslednja rekonstrukcija pre toga je izvršena pre 50 godina. U tu rekonstrukciju je uloženo pet miliona evra.

    Pre godinu i po dana izvršena je potpuna rekonstrukcija puta Markovac-Svilajnac. Ta rekonstrukcija je koštala više od dva miliona evra.

    Sada su u toku radovi na potpunoj rekonstrukciji puta od Velike Plane do Žabara, ne znam kolika je vrednost radova. Imamo čvrsto obećanje iz Puteva Srbije, iz Vlade Srbije, da će u toku ove godine biti izvedeni radovi na rekonstrukciji regionalnog puta od Savanovca preko Krnjeva do Smederevske Palanke, koji je u zaista lošem stanju.

    Da se sad malo ponašam kao ono derište, opozicija, o kojem sam govorio na početku, ja sad od Vlade Srbije očekujem i od gospodina Nedimovića, za kojeg takođe očekujem da će biti ministar i u sledećoj Vladi, da Vlada Srbije u naredne dve godine odvoji sredstva i za rekonstrukciju Carigradskog druma, za rekonstrukciju puta od Lozovika preko Velike Plane do Markovca, zato što je put u lošem stanju i zato što mislim da građani Velike Plane to zaslužuju. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala gospodine Mariću.
    Reč ima Zoran Tomić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zoran Tomić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

    Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo danas izuzetno zanimljivu diskusiju po tačkama dnevnog reda koje su, mogu slobodno da kažem, jedan od odraza u kom pravcu se Srbija kreće, koliko napreduje i koliko se razvija. Može ova bojkotaška opozicija da kritikuje do mile volje sve ovo što se radi i gradi po Srbiji, ali kada bismo pitali građane čega se sećaju iz njihovog vremena, šta su oni uradili u Srbiji, šta su izgradili, verujte da se ničega ne bi setili osim možda "Mosta na Adi", koji je poznat po tome što se Dragan Đilas debelo ugradio realizujući sam taj projekat i da je sam dodatno plaćao izvođače radova da ubrzaju radove, kako bi most mogao da otvori neposredno pred izbore, jer je svestan da njegovom tadašnjem šefu Tadiću i njemu samom veliki broj glasova su nedostajali da bi mogli da se i dalje zadrže u foteljama i da pljačkaju građane Srbije.

    Na kraju, rezultati vladavine Demokratske stranke i samog Dragana Đilasa su dugovi, minusi, zatvorene fabrike, radnici koje su ostavili na ulicama, ali zato njihovi tajkunski džepovi su bili u potpunosti popunjeni. Znamo da je Dragan Đilas uspeo za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je obavljao druge javne funkcije, pa i na nivou Republike, kojih se izgleda nerado seća jer nema rezultate, uspeo da svoje džepove napuni sa 619 miliona evra, a sada bi da nastavi drugu fazu tog projekta koji se zove 619 miliona plus evra u njegovom džepu.

    Projekti koji su ovde danas pred nama, odnosno ugovori o zajmovima, su bitni zato što će omogućiti da se Srbija dalje razvija, da podiže svoju infrastrukturu. Meni je zaista drago i ponosim se svaki put kada krenem za Beograd i kada vidim koliko radovi na Moravskom koridoru odmiču i napreduju. Ti radovi su došli već u fazu da se polako završava i most preko Zapadne Morave kod sela Makrešane, gde će zapravo biti jedno od isključenja za auto-put, od dva koja su planirana kada je u pitanju Kruševac. Vidimo i sami da ta dinamika radova odlično teče i da ćemo zaista početkom ove godine, odnosno u prvom kvartalu, prisustvovati jednom zaista za nas Kruševljane važnom događaju, a to je da je Kruševac konačno spojen sa auto-putem, što će dodatno ubrzati i sam transport, podići bezbednost u saobraćaju i ono što je jako bitno, stvoriti uslove za otvaranje industrijskih zona koje su predviđene u ovom delu, a to su tri zone, jedna kod Ćićevca, jedna kod Kruševca i treća kod Trstenika, koje će omogućiti nove investicije, nova radna mesta, poslove za mlade ljude i da ti mladi ljudi ostanu i da žive u ovom kraju.

    Ponosim se time što će sam ovaj koridor, odnosno auto-put, biti najmoderniji, kako u Srbiji, tako i u regionu, prvi digitalni auto-put i zaista mogu da kažem da sami radovi kako teku su fantastični, tako da sam ovaj predlog koji je pred nama je jako bitan da bismo projekat uspešno priveli kraju, odnosno nastavili dalje da se auto-put gradi ka Trsteniku, ka Kraljevu, i da se zatim dovede u potpunosti do Čačka, čime bismo pola miliona stanovnika ovog dela Srbije spojili i stvorili mnogo bolje uslove i za razvoj turizma, ne samo gradova i opština koje će imati direktno priključenje na autoput, već i opštine iz ovih okruga, koje će takođe imati mnogo bolju vezu za privlačenje turista i novih investicija koje dolaze.

    O Fruškogorskom koridoru ministar je zaista rekao koliko je to važan projekat. Inače, sam projekat Moravskog koridora i san o njemu je isto višedecenijski san. Postojale su i ranije planska dokumenta kojima se, eto, u nekoj budućnosti tada planirala izgradnja ovog koridora, tako da je jako bitno da mi na delima pokazujemo da plan "Srbija 2025" se realizuje i da je to nešto što građani Srbije vide i to je nešto što građani Srbije zaista i cene.

    Tako da i sama statistika, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima koliko je naša ekonomija napredovala, govori upravo u prilog tome, a podsetiću čisto građane da u periodu žute tajkuske vlasti 2012. godine su ostavili nezaposlenost koja je iznosila 25,9%, a danas je ona svedena na 10% i to u periodu kada se borimo i sa pandemijom korone i sada u ovom periodu kada se borimo i sa izazovima koje energetska kriza povlači sa sobom.

    Naš BDP je znatno podignut. On je danas premašio ovu istorijsku cifru od 50 milijardi, tako da je sada, kao što je uvažena koleginica Tomić rekla, 53 milijarde iznosio na kraju prošle godine. To je zaista rezultat za ponos, a podsetićemo samo da u vreme žute tajkunske vlasti oni su nam ostavili BDP koji je iznosio nešto iznad 33 milijardi.

    Ono po čemu su takođe oni bili poznati jeste inflacija. Niti su se borili da održe makroekonomsku stabilnost, niti su se borili da postoji neka saradnji između fiskalne i monetarne vlasti, da se stvore i preduslovi da investicije u Srbiju mogu da dođu. Ne, za njih je karakteristično da su imali dvocifrenu inflaciju, da su kurs podizali i spuštali. U poslednjem periodu kada su bili na vlasti su omogućili da dinar znatno oslabi. Zašto? Zato što su se borili i jedino za koga su radili su bili tajkuni koji su finansirali njihovu stranku.

    Danas mi imamo stabilan devizni kurs. Imamo inflaciju koja se drži pod kontrolom i jedino šta utiče na inflaciju su ti spoljni faktori za koje smo sigurni da će se stabilizovati kako ne samo mi prognoziramo, već i svetske bitne institucije. Tako da svi ovi projekti koji su pred nama iz oblasti poljoprivrede, iz oblasti dualnog obrazovanja su jako bitni za razvoj Republike Srbije, zbog čega i ova rešenja koja su pred nama, odnosno zajmove treba podržati, a oni naravno se trude da kritikuju i svi članci u kojima su oni u svojim tajkunskim medijima govorili jeste kako se Srbija zadužuje, pa je interesantno da u jednom članku ne mogu da se međusobno, izgleda sam autor teksta dogovori sa sobom da li je to 1,9 ili dve milijarde pa u naslovu stavi dve milijarde, a u tekstu piše o nekih 1,9 milijardi.

    Znate, navikli su oni da kradu tih nekih 20% kako je mašinski mozak kada je baratao sa sekundama na RTS pa 20 plus 20 pa minus 20, tako i ovde sa svih tih 20% dođosmo da to nije 1,9 nego dve milijarde u tekstu.

    Nijednom rečenicom se nisu pozabavili konkretno projektima, koristima koje imamo od projekata koji će se realizovati i koristima u smislu budućnosti naše države, zato što je dualno obrazovanje nešto što je ova vlast uvela, što je ona prepoznala kao dobrobit za mlade ljude, gde će omogućiti da tokom svog školovanja, steknu praktična iskustva, znanja, da steknu i praksu u realnom sektoru, u privredi.

    Konkretno, ovi projekti gde govorimo o dualnom obrazovanju, imaćemo zaista moderne centre za realizaciju dualnog obrazovanja u Beogradu i Vršcu, tako da ćemo imati i uspešne pilote. Znamo kako su se oni bavili avijacijom, što ovom civilnom, to i vojnom. Apsolutno su poradili na tome da se vojna avijacija u potpunosti uništi, da nijedan avion ne funkcioniše. Što se tiče civilne, videli smo rezultate na primeru JAT-a i na primeru aerodroma kako su se oni njima bavili.

    Ono što takođe je karakteristika njihova je da svoje kvazi eksperte koji su nažalost imali tu privilegiju i čast da budu državni sekretari ili, kako oni vole da kažu, da su praktično oni vodili ministarstva u vreme tajkunske vlasti. Jedan od njih je Nikezić koji vodi u Đilasovoj strančici taj Odbor za privredu i finansije. On već kaže kako država, odnosno njen javni dug ide i biće oko 50 milijardi. Znači, otprilike koliko i nas BDP, što zaista za jednog eksperta treba da bude sramota. Znači, ne treba da iznosi laži, ne treba da se bavi manipulacijama, treba da se iznose konkretne stvari, ako za sebe tvrdi da je takav ekspert kao što ga i oni veličaju. Posebno taj sindikat „Sloga“ u okviru „Multikom“ kompanije koja ga ja kandidovala da postane deo i sindikata „Sloge“.

    Inače, poznata nam je, naravno, njegova biografija. Poznata je i biografija, nažalost, njegove porodice i oca koji je učestvovao u mahinacijama kada je u pitanju „Azotara“. Iver ne pada daleko od klade, tako da ne možemo da očekujemo da će se i on sam ponašati nešto drugačije nego što je njegov otac radi.

    Sam taj ekspert, kada govorimo o ovim zajmovima, komentariše kamatne stope po kojima se zadužuje i, naravno, favorizuje jednu stranu, da kažem određene zajmodavce. Kritikuje, naravno, one druge, gde kaže kako, eto, mi uzimamo kredite od kineskih banaka koje su jako nepovoljne, a tobož ove druge su jako povoljnije.

    Nije ušao u materiju, nije se potrudio da pročita i da kaže svojim čitaocima, pošto je pisao tekstove, šta je to fiksna, šta je to varijabilna kamatna stopa, koje rizike sa sobom nosi varijabilna kamatna stopa, a koje rizike nosi fiksna kamatna stopa i zbog čega je jako bitno što mi kao država danas možemo da se zadužujemo sa kamatnom stopom od 1,5%, 1%, 2%, nešto što su oni mogli samo da sanjaju.

    Kredite koje su oni uzimali, ne za investicije, nego da bi trpali u svoje džepove, da bi mogli da isplate plate radnicima, su išle od 7%, 8%, 9%, pa i više procenata, a te iste dugove koje su oni napravili mi danas vraćamo.

    Zašto ne priča o tome, zašto se ne bavi tom analizom? To je ono što njih najviše boli. Boli ih taj period kada su oni vladali, kada su ovu državu uništavali i nemaju obraza da se pogledaju u ogledalo i da odrade samo analizu onoga što su ostavili, već sebe prikazuju građanima kao neke nove nade, kao neke novi ljude koji će ne znam kakve promene doneti u Srbiji.

    To je isto na primeru i Zdravka Ponoša koga imaju kao kandidata za predsednika Republike, nosioca liste i njenog drugog na listi Aleksića i Mariniku Tepić.

    Ista priča se odnosi na kandidata za gradonačelnika Beograda koji je odlično pokazao u vreme dok je bio u DSS-u šta je odradio, odnosno šta nije odradio. Sa druge strane, za razliku od njih, barem je priznao da je nesposoban za funkciju za koju je kandidovan. I sam je rekao, znači – ja sam ovde prosto jedna marioneta koja će premeštati spomenike, a napraviću put za kandže svog gazde koji će opet moći da isisava novac iz gradske kase, a ovi ostali po drugim gradovima u Srbiji da trpaju u svoje džepove i da svoju igricu od 619+ miliona uspešno realizuju.

    (Milenko Jovanov: On je zapravo Đilasov fizikalac.)

    Upravo to, i to na PP ugovoru.

    Tako je.

    I ne samo on, nego mnogi drugi.

    Onda je ono što je posebno interesantno, tekstovi kojima se bave, ponašanje pojedinih lidera na skupu. Kada su predstavljali svoje kandidate, pa, ne znam, neki gromoglasni aplauz od strane Jeremića. Sad treba tumačiti šta to znači. Po mom mišljenju to je izgleda neki dobar stres menadžment, pošto sami znamo koliko je Jeremić ponosan i zadovoljan što mu je Ponoš kandidat za predsednika, a i znamo šta je uradio da bi on ostao bez određenih svojih članova stranke. Onda verovatno taj gromoglasni aplauz koji je dao Ponošu je neki vid da taj stres, odnosno bes koji ima izbaci da to ne bude vidljivo toliko u javnosti.

    U svakom slučaju, neka se oni čerupaju međusobno, neka se svađaju, neka rad šta god hoće. Mi i danas, kao što vide građani Republike Srbije, radimo svoj posao, borimo se da Srbija dalje napreduje, radimo na realizaciji projekata po planu 2025 koji daju rezultate, a to se vidi i po statistici prosečnih primanja, to se vidi i po drugim merilima. Radimo na tome da se da podrška i mladima. Zaista je odlično što se preko milion mladih prijavilo za pomoć države od 100 evra i sada se ta pomoć uveliko isplaćuje. To su načini kako se pomaže i privredi i građanima u periodu krize, a ne kao što su oni radili da kroz osmeh krizu proglase šansom, građanima obećaju po 1.000 evra i danas svima nama duguju još po 900 evra.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala, gospodine Tomiću.
    Poslednji na listi prijavljenih za reč je prof. dr Marko Atlagić.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marko Atlagić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospodine ministre drago mi je što vas sve češće gledam u ovoj Narodnoj skupštini, što govori o vašem odnosu prema poslu koji obavljate kao ministar u Vladi Republike Srbije sa jedne strane, a sa druge strane i vaš odnos prema Skupštini kao zakonodavnom telu.

    Kako su prethodnici moji rekli, na dnevnom redu imamo set zakona iz ekonomske problematike o kreditnim aranžmanima. To se u prvom redu odnosi na izgradnju kanalizacione infrastrukture sa jedne strane, a sa druge na izgradnju Moravskog koridora, zatim izgradnju Fruškogorskog koridora, unapređivanje dualnog obrazovanja protiv kojeg su bili naši politički protivnici, kada su sedeli u ovom visokom domu, zatim, za prečišćavanje otpadnih voda. Dalje, za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture, što je od izuzetne važnosti o čemu će sutra biti posebno reči, kada su teme obrazovanja i programa klimatskih promena.

    Ono što je bitno poštovani građani, ovo su projekti iz programa SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika države koji su u toku, a koji će biti realizovani i do kraja 2020. godine u programu 2025. godine.

    Poštovani građani Republike Srbije, mi smo svedoci da naš politički protivnik Dragan Đilas je bio najveći i najgori gradonačelnik u istoriji grada Beograda. To ste vi svedoci poštovani Beograđani. Njega razvoj Beograda uopšte nije interesovao. Njega je interesovala samo njegova privatna firma i sredstva iz budžeta grada Beograda i iz budžeta Republike Srbije.

    On je prilikom dolaska na političke funkcije, na vlast, kako znate bio običan gologuzan, a iz politike je otišao sa 619 miliona evra, koje je transparentno podelio u 17 zemalja, na preko 60 računa širom sveta. Da Dragana Đilasa ne interesuje razvoj grada Beograda, ne kažem samo ja i moji saborci iz SNS. To je svedočio i bivši američki ambasador u Beogradu, Kameron Martel koji je 2009. godine rekao, citiram – Đilas mi je rekao da njegov plan za Beograd je samo marketing, tj. lažna obećanja, ne realna. Završen citat.

    Poštovani građani Republike Srbije, to je ono što govori o Draganu Đilasu kao o najgorem gradonačelniku istorije grada Beograda. Nabrojaću vam sada samo nekoliko stvari da vidite šta je Dragan Đilas promašio dok je bio gradonačelnik, a šta je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem realizovala. Neću da svedočimo vi ovde ili opozicija poštovani građani, pogotovo Beograđani, vi ćete biti svedočiti.

    Pošto je on imao lažna obećanja za izgradnju Beograda, i samo je bio marketing, tako je za Dragana Đilasa izgradnja Narodnog muzeja u Beogradu bila samo marketing, odnosno lažno obećanje, verovali ili ne, ali 13 godina, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste svedoci, poštovani Beograđani, poštovani građani Republike Srbije da li ja govorim istinu ili ne.

    Idemo dalje. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu bila samo marketing, odnosno lažna obećanja punih 16 godina, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste svedoci poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

    Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Hrama Svetog Save na Vračaru bilo dugi niz godina samo marketing, odnosno lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića realnost. Danas je to poštovani građani Republike Srbije najlepši pravoslavni hram na svetu, vi ste svedoci poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

    Tako je za Dragana Đilasa izgradnja spomenika Stefanu Nemanji samo marketing, lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste svedoci poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

    Tako je za Dragana Đilasa izgradnja „Beograda na vodi“, bila samo marketing, a za Aleksandra Vučića realnost. Danas je „Beograd na vodi“ najveće i najlepše gradilište u ovom delu Evrope.

    Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija i revitalizacija „Železare“ Smederevo, bila samo marketing dugi niz godina, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste svedoci poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

    Tako je za Dragana Đilasa preuređenje Trga Republike bilo samo marketing, odnosno, lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste svedoci poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

    Tako je za Dragana Đilasa izgradnja godinama brze pruge Beograd-Novi Sad bila samo marketing, a za Aleksandra Vučića, kako vidite poštovani Beograđani i građani Republike je bila realnost.

    Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Doma zdravlja u Borči bila samo marketing, lažno obećanje dugi niz godina, a za Aleksandra Vučića, poštovani Beograđani, pogotovo poštovani građani Palilule, odnosno Borče, kako vidite realnost.

    Mogao bi do sutra da nabrajam ono što je za Dragana Đilasa bilo lažno obećanje, a što je za Aleksandra Vučića i SNS i Vladu Republike Srbije bila realnost, ali dovoljno je ovo da vidite poštovani Beograđani da je Dragan Đilas bio zaista najgori gradonačelnik Grada Beograda.

    Poštovani građani Republike Srbije, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, predložili su Zdravka Ponoša za predsednika Republike. Samo nekoliko rečenica ću da kažem, to je još jedan bezobrazluk i veliko nepoštovanje građana Republike Srbije ako imamo na umu ko je Zdravko Ponoš. Kao načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio je poguban za Vojsku Srbije, toliko je poguban da ga se odrekao i njegov Boris Tadić, a onda ga je privukao Vuk Jeremić sa ogromnom svotom novca, one koje je dobio za svoj Centar za održivi razvoj iz Mongolije i drugih krajeva sveta.

    Poštovani građani, svaki pripadnik Vojske Srbije danas crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš. Zašto? Upravo zato što je Ponoš kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku isporučivao Zdravko Ponoš Haškom tribunalu.

    Zašto dalje? Zbog toga što je Ponoš obećao senatoru SAD da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62 hiljade na 27 hiljada i to je Zdravko Ponoš učinio. Svako ko je u Vojsci Srbije razmišljao kao patriota bio je izbačen iz Vojske Srbije za vreme dok je načelnik Generalštaba bio general Zdravko Ponoš.

    Verovali ili ne, ali je Ponoš penzionisao najbolje kadrove Vojske Srbije. Tako je, između ostalog, penzionisao 28 najboljih generala, najboljih oficira koji su bili na prvoj liniji odbrane otadžbine i zato ih je penzionisao.

    Zdravko Ponoš uništio je naoružanje Vojske Srbije i Vojsku Srbije sveo na vatrogasnu jedinicu. Tako je uništio PVO sisteme, uništio je 9.218 raketa Strela baš zato što su se pokazale kao izvanredno za vreme njegovog NATO-a koje je bombardovalo našu otadžbinu, i 419 lansera za te rakete. Nadalje, uništio je 200 tenkova, nadalje uništio je 120 oklopnih transportera, 36 Praga, 90 Haubica.

    Poštovani građani Republike Srbije, to je Zdravko Ponoš kojeg je predložio za predsednika Republike, Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

    Išao je u NATO da lobira za ulazak Srbije u tu organizaciju mimo volje građana Republike Srbije, mimo Vlade Republike Srbije i mimo države Srbije.

    U njegovo vreme proglašena je tzv. nezavisnost Kosova. Dok je bio načelnik Generalštaba, verovali ili ne, Zdravko Ponoš je kupio samo osam raketa za MIG-29. Znate li kad su oni radili? U njegovo vreme vozili samo subotom seno za konje, to je taj Zdravko Ponoš. I posećivao je, na koncu, da se više njime ne bavim, inostrane ambasade, jednom rečju, poštovani građani Republike Srbije, znam da mu nikada nećete to oprostiti jer je bio obični špijundžija. Špijun, to je Zdravko Ponoš general bio.

    Poštovani građani i poštovani Beograđani, kako ste videli, Zdravko Ponoš je predložio za gradonačelnika prof. dr Vladetu Jankoviću. Neću o poštovanom kolegi da kažem, ali ono što svi Beograđani znaju, što svi bivši pripadnici Demokratske stranke Srbije znaju jeste da je on nepouzdan, da je elitista, da je progonio kolege sa fakulteta, ne samo kolege profesore, nego i studente. Ono što je bilo vrlo bitno, Vladeta Janković bi da ruši spomenik Stefana Nemanje. Da li možete verovati, poštovani građani, ili eventualno da premeste, kako reče, u Marinkovu baru ili eventualno u Borču.

    Poštovani građani moje Palilule i Borče, vidite kako vas poštuje budući kandidat za budućeg gradonačelnika Vladeta Janković. I gle čuda, on bi zaustavio Lešće, to je izjavio. Da li možete verovati da je to izjavio Vladeta Janković? I gle čuda, poštovani Beograđani i građani Srbije, podržao ga je niko drugi nego vladika Grigorije, hercegovački tajkun u crkvi, hercegovački tajkun, to svi znamo.

    Poštovani Grigorije, odložite svešteničku odoru i uđite u politiku. Nemojte se kriti iza crkve. Da možda, poštovani Grigorije, i vi nećete možda, poštovani vladiko, rušiti spomenik Stefana Nemanje i premeštati kao što želi i vaš kandidat za gradonačelnika? Da nećete možda zaustaviti Lešće, kako ste rekli? Crni vladiko, treba biti neutralan i tražiti suživot, kao episkop, i toleranciju u društvu, a ne ovo što radite. Crni vladiko, sramota.

    I na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš svakodnevno rade protiv interesa građana i Republike Srbije, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno, ali svakodnevno, i SNS i Vlada Republike Srbije vodi politiku bezbednosti, što je najvažnije za građane Republike Srbije, politiku mira, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u našoj državi, nego i u regionu, politiku ekonomskog napretka, politiku međunarodne saradnje. Evo, predsednik će se i sastati sa predsednikom Kine ovih dana, jednom rečju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka i modernizaciju Srbije, a to sve zbog budućnosti naše dece.

    U to ime, poštovani građani, 3. aprila opredeljujemo se za dalji razvoj i modernizaciju Srbije ili eventualno za rušenje, jer kako vidite, Zdravko Ponoš, Vladeta Janković, Dragan Đilas bi sve da ruše. Izjavio je, citiram, Dragan Đilas: „Kad osvojim vlast, uzeću sto pravnika i sve rušiti ono što se danas radi“, završen citat. Pa nije vam čudo što je onda rekao i Vladeta Janković da će zaustaviti i Lešće.

    Živela Srbija! Živeo naš predsednik!
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala vam, profesore.
    Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici ili neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne)
    Zahvaljujem svima koji su učestvovali u današnjem radu.
    Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 12. do 22. dnevnog reda.
    Nastavljamo sutra u 10.00 časova.