Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Ružiću, poštovana državna sekretarko Dukić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dve tačke iz oblasti visokog obrazovanja.

Naime, radi se o Predlogu odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada sam naveo ova dva tela, vrlo važna, vrlo bitna za celokupno vaspitanje i obrazovanje, onda mnogima nije jasno o čemu se radi. Zato što u ranijem periodu razvoja našeg društva je organizovanost, ne samo ministarstva, nego i drugih tela, bila na jednoj drugoj osnovi. Pokazalo se u praksi, po meni, u ovih 20, 30 godina, da bi neke stvari u budućnosti trebali menjati.

Kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje, onda možemo zaista konstatovati da ono predstavlja jedan od stubova razvoja svakog društva, pa i Republike Srbije. Ono je pokretač ukupnog društvenog i ekonomskog napretka. Svi to znamo i znamo te dve rečenice. Isto tako, vaspitanje i obrazovanje je pretpostavka razvoja demokratije u našoj zemlji.

Namerno kažem vaspitanje i obrazovanje, jer to ćete vrlo retko čuti u našoj zemlji, čućete – obrazovanje, edukacija, a vaspitanje i obrazovanje nije edukacija. Vi koji ste iz jezičke grupe predmeta znate šta u jednoj zemlji znači edukacija, negde znači samo obrazovanje, a u drugoj vaspitanje i obrazovanje, ima više značenja. Ali, mi imamo divan naziv – vaspitanje i obrazovanje, i to pre vaspitanje, prva reč, a onda obrazovanje, to pedagozi, škola, oni koji su studirali pedagogiju vrlo dobro znaju o čemu se radi.

Važnost vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva uočio je još u staroj Grčkoj veliki grčki filozof i pedagog Platon. Vidite, on je isticao važnost ne samo vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva, nego i važnost vaspitanika, ali je i važnost učitelja, onih koji vaspitavaju. To je presudno. Ja ću da ga citiram. On je u svom delu „Država“ rekao, citiram: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduća generacija biće društvo neznalica“, završen citat. Dakle, bacio je akcenat na vaspitanje.

Zašto ja to danas ovde potenciram? Zato što je u prethodnih 12, odnosno 14 godina bivše vlasti vaspitanje izbačeno iz škole. Mi smo imali učitelje i nastavnike gde nisu smeli reč „vaspitanje“ spomenuti.

Isto tako, naš predsednik države Aleksandar Vučić je kao predsednik Vlade Srbije u svom ekspozeu 2016. godine za izbor predsednika Vlade 9. avgusta 2016. godine, poštovani građani Republike Srbije, najviše prostora posvetio vaspitanju i obrazovanju. Dakle, vidite, on je posvetio osam stranica vaspitanju u ekspozeu i obrazovanju. To je više nego što je ukupan ekspoze prethodnih predsednika vlada unazad bio, da ne kažem koliko, samo vaspitanju i obrazovanju.

E sad, dozvolite da kažem da je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik države na stranici 71 ekspozea rekao, citiram: „Ono što je za mene najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao u ekspozeu jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti dalje na nove pohode, na usvajanje novih znanja“, završen citat.

Zašto ovo citiram, poštovani građani Republike Srbije? Zato što u savremenim političkim odnosima je retko naći u Evropi ijednog predsednika Vlade da je u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade toliki prostor dao značaju vaspitanja i obrazovanja. Ja kao čovek koji prati vaspitanje i obrazovanje, po vokaciji i pedagog, ne samo istoričar, čini mi se u zadnjih 30 godina da je to jedino bivši predsednik Vlade Engleske u svom ekspozeu spomenuo, ali svega na nekolika rečenica.

Dakle, zašto je to predsednik tada naglasio? Zato što je toliko znao da ne možemo ići u reforme privredne, ekonomske bez reforme vaspitanja i obrazovanja. Ja ću danas građane Republike Srbije obavestiti dokle smo mi stigli i šta želimo zadnje. Predsednik Vučić je tada imao na umu reči velikog engleskog filozofa kad je to rekao, pretpostavljam Frensisa Bekona, koji je kazao, citiram: „Znanje je moć. Zrno znanja jače probija od čeličnog“, završen citat.

Zaista sam siguran da je predsednik Vlade tada, Vučić, imao na umu misli velikog nemačkog filozofa Lajbnica, kojeg, ako ste primetili, predsednik Vučić vrlo često citira u svojim nastupima, koji je iskazivao na moć obrazovanja u vaspitanju za razvoj društva, kada je rekao, citiram: „Dajte mi obrazovanje i vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“, završen citat.

Dakle, vidite moć vaspitanja i obrazovanja. Zato je tada Vlada Aleksandra Vučića išla ne samo u reforme ekonomskog sistema i finansijskog, nego u reforme vaspitanja i obrazovanja. Zašto? Pa upravo zato što je prethodna vlast Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Vuka Jeremića svela vaspitanje i obrazovanje na vrlo nizak nivo, da ne kažem uništila vaspitanje i obrazovanje.

Poštovani građani, ja ću reći šta smo mi nasledili. Vaspitno-obrazovni sistem koji je ostavila bivša Jeremićeva, Tadićeva i Đilasova vlast imao je ove karakteristike. Vi ste svedoci, poštovani prosvetni radnici, da li je to tačno. Prvo, etatizacija sistema, zatim politizacija vaspitno-obrazovnog sistema, birokratizacija i, što je najgore, antipedagogizacija. Zamislite da su direktore škola proglasili kao menadžere, a ne pedagoške rukovodioce vaspitno-obrazovnih ustanova, jer direktor treba da ima organizatorske sposobnosti, a on je u prvom redu pedagoški rukovodilac. Od tada nam se iz škole izbacuje vaspitna komponenta.

Nadalje, komercijalizacija, škole su nam se u to pretvorile, sorošizacija neefikasnog sistema, on je danas zaista neefikasan. Čitali ste danas u štampi zašto imamo vukovaca po čitava odeljenja. Znate, vidim da tu, gospoda neka se ne ljute novinari, ovo nije kritika, mislim da se jedan deo i ne uputi u obrazovanje i vaspitanje. Nastavni planovi i programi su pisani za prosečnog učenika, vidite, i za prosečnog studenta, a nastavnik sa svojom sposobnošću program prilagođava za one naprednije i one koji su ispod. I to je veliki posao, to je težak posao. To može da radi samo onaj ko voli vaspitanje i obrazovanje i ko voli našu decu. To zaista mogu samo takvi ljudi i da rade.

Dalje, testomanija, videli ste da su nam ostavili, to je strašno bilo. Degradacija nastavničkog poziva, bio je sveden na minimum. Ne kažem da je na visokom nivou, ali sad ipak se podiže nastavnički poziv. Dotrajalost školskih zgrada, to je neviđeno čudo bilo. Zato je Vlada Aleksandra Vučića išla u reforme vaspitno-obrazovnog sistema koje se, pored ostalog, ogledalo u uvođenju dualnog obrazovanja o kojem je ministar Ružić ovde u uvodnom delu govorio, ali i digitalizaciji.

Poštovani ministre, kada smo uvodili dualno obrazovanje i digitalizaciju, naši politički protivnici u ovom visokom domu su se rugali tim procesima. Ja ću reći gde smo mi danas i gde je napredni svet. Proces digitalizacije uveden je 2017. godine i, evo, ove školske 2021/22. godine izlazi prva generacija maturanata u osnovnoj školi koji su protekle četiri godine u školi učili kao predmet internet i programiranje. Je l' vidite koliko smo napredovali? Ovim postupkom digitalizacije koja je započeta 2017. godine stvorili smo veliku prednost kao država Srbija ne samo u regionu, poštovani građani, nego i u Evropi. Vlada Republike Srbije je formirala i Ministarstvo Fond za nauku 2018. godine preko kojeg se finansira 12 projekata iz domena veštačke inteligencije. Verovali ili ne, ali to je Vlada Republike Srbije učinila i Ministarstvo prosvete.

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti da ima strategiju razvoja veštačke inteligencije. Doneta je 2019. godine. Jedna od retkih zemalja. Isto tako, Republika Srbija je 6. decembra 2021. godine pustila u rad Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju u Data centru u Kragujevcu. Prvi korisnici biće sedam tehničkih fakulteta i četiri naučno-tehnološka parka koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo uspostavili. To građani Republike Srbije i poštovani prosvetni radnici treba da znate.

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja, verovali ili ne, ali je istina, koja je osnovala Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Jedna od retkih u Evropi i na svetu, zemalja. U pogledu veštačke inteligencije Srbija je na 46. mestu od 172 rangirane zemlje. Pazite dobro, obratite pažnju, od država u regionu bolji smo od Hrvatske, koja je na 58. mestu, a mi smo na 46., bolji smo i od Crne Gore, oni su na 70. mestu, znači za 24 mesta smo bolji i od Crne Gore, bolji smo od Severne Makedonije, oni su na 73. mestu, bolji smo od Bosne i Hercegovine, oni su 100. mestu. Jedino je ispred nas Republika Slovenija, nešto za sedam mesta. Mislim da ćemo je već za dve godine prestići u tom delu. Ovo radi znanja i ravnanja da vidimo gde smo po primeni veštačke inteligencije.

Primena veštačke inteligencije utiče, poštovani građani i poštovani prosvetni radnici na međuljudske odnose i to zaista moramo voditi računa o tome, posebno na društvenu usamljenost koja utiče, a društvena usamljenost utiče na prevremenu smrt i na demografiju.

Vidite, usamljenost je, veštačka inteligencija i digitalizacija dovodi do usamljenosti. Mi danas imamo npr. u Engleskoj 700.000 muškaraca koji žive sami. Zamislite, a 1.100.000 žena koje žive same. Bilo bi dobro videti kako Srbija stoji u tom pogledu i kako to na demografiju utiče? Zato je ogromna uloga škole i fakulteta u borbi protiv usamljenosti. Ništa manju uloge nama i porodica. Ovo su istine. Pojedine škole se bore u tome. Ja ću sada biti i direktan i konkretan.

Ubrzana upotreba savremenih tehnologija i njihova primena u školi, ali i u roditeljskom domu utiče na izazove odrastanja naše dece, naših učenika, a time i na razvoj učenikovih vaspitnih vrednosti. To posebno podvlačim u eri digitalizacije. Zato se često postavlja pitanje – u kojoj meri korišćenje savremenih tehnologija, uređaja poput tableta, pametnih telefona i interneta može uticati na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti. Mi smo kao Odbor imali jedno slušanje o tome, nedavno, ovde u visokom domu.

Praksa je pokazala da učenici vrlo brzo prihvataju većinu programskih sadržaja koji se prezentuju putem kompjutera ili tableta u nastavnom procesu. To su istine kod nas. Ipak, poštovani građani moramo danas više nego juče, svakodnevno imati TV emisija na javnim servisima sa nacionalnim frekvencijama iz vaspitne problematike, poput nekadašnje „Kockice“ ili eventualno danas „Kefalice“ što čini izuzetak, a toga nemamo, a to mora da bude.

Sadržaji koji se emituju putem savremenih tehnologija u radu sa učenicima moraju biti kontrolisani, kako u škole, tako i u roditeljskom domu, jer je njihova nekontrolisana upotreba može izazvati široki raspon negativnih efekata koji će se odraziti na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti.

Veoma je važno pitanje – koliko i kako škola i roditelji mogu uraditi na suzbijanju internet nasilja, pošto je ono veoma prisutno kod nas i ima tragične posledice. Ovih dana videli ste i u našoj zemlji, pogotovo ako znamo da naši učenici svakodnevno provode vreme na internetu i na društvenim mrežama. Današnja omladina, prema nekim istraživanjima, od 13 do 17 godina života, 92% njih svakodnevno provede vreme na internetu i društvenim mrežama. Digitalno nasilje nad učenicima i studentima odvija se i na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka i mobilnim telefonima. Kako možemo delovati? Možemo direktno suzbiti to nasilje, ali možemo i indirektno.

Sada posebno, pošto nemam vremena da o tome govorim, da samo naglasim da umesto da držimo temu na času odeljenske zajednice, borba protiv nasilja, mi treba držati temu pravilna i lepa upotreba interneta, šta učenik sme, šta ne, kako prosleđuje poruke i tako dalje.

Pošto nema vremena, dozvolite da pri kraju ipak kažem da će naša poslanička grupa glasati za ove i za Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a isto tako i za akreditaciju. Kada je u pitanju, kako reče i ministar, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, on broji 21 član, od toga 12 članova su iz redova redovnih profesora i naučnika, u zvanju naučnog savetnika, dva člana, profesora strukovnih studija i tako dalje, sedam članova iz reda istaknutih ličnosti.

Kada bi me neko pitao kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika i čoveka koji se bavi naukom, šta bih ja predložio ovde i šta sam primetio, ovi ljudi imaju izuzetne bogate biografije naučne, stručne i moralne. Jedino sam primetio da nema u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje predstavnik društveno humanističkih nauka, pogotovo pedagoga, što je nezamislivo, ali to je bolest našeg društva. Mi u SANU nemamo akademika iz područja pedagogije, a mislim da je još živ jedan od najvećih pedagoga u ovom delu Evrope, gde se po njegovim udžbenicima uči širom Evrope. A, vidite, a mi smo doveli vaspitanje, da kažem, do tog nivoa.

Koji je zadatak Nacionalnog saveta? Samo da kažem u dve rečenice, da prati razvoj visokog obrazovanja, da predlaže politiku visokog obrazovanja Ministarstvu prosvete, da predlaže Vladi normative i standarde rade visokoškolskih ustanova, te utvrđuje naučne oblasti. To je vrlo bitno, ali i samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokog obrazovanja, to ide malo teže, ali se nadam u budućnosti da će ići u celini.

Kako vidite, poštovani narodni poslanici, naša Vlada, naše ministarstvo, je u inovacionim tehnologijama, dostigla zavidne rezultate. Mi sada od informacionih tehnologija imamo prihod u budžet Republike Srbije tri milijarde, preko tri milijarde, a iz poljoprivrede imamo svega dve i po milijarde. Hoću reći koliko smo otišli.

Danas, kao što je i ministar rekao, juče smo zapravo govorili o projektu i dualnog obrazovanja ali i digitalizacije. Tako da će svaka škola biti u tom sistemu. Nezamislivo je 2017. godine bilo od naših političkih protivnika koji su ovde bili da ćemo uspeti u tome, a uspeli smo, da idemo u savremene tehnologije, svetske i dostigli smo nivo. Sa druge strane, u navodnike, u zaostalim krajevima naše zemlje, dižemo nivo i tog dela. To su ogromni zadaci. Najveći doprinos tome dali su naši prosvetni radnici, kao što su lekari, naši heroji, tako su i prosvetni radnici. Jako je teško danas biti vaspitač, biti profesor i raditi sa decom u vremenu kada se vaspitna komponenta svela na niži nivo.

Najveći doprinos dualnom obrazovanju o kojem smo ovde govorili, pogotovo ministar u svom uvodnom delu, dao je naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, kada je bio predsednik Vlade, na njegovu inicijativu, a onda je to nastavila gospođa, Ana Brnabić, predsednica Vlade i današnji ministra, kao i prethodni ministar Mladen Šarčević, i pre njega Verbić i tako dalje. Mi koji smo duže, pratili smo, ali ovaj proces ide sve brže, sve bolje i videli ste danas gde smo u savremenih tehnologijama, da ne kažem, pri vrhu u ovom delu Evrope.

Na kraju, dozvolite, naša poslanička grupa će glasati za ove predstavnike, jer se radi o izuzetnim ljudima, visokih moralnih i naučnih kvaliteta, a posebno mi je drago da sam video profesora doktora Branka Kovačevića koji je bio rektor ovde ili profesora Maka. To su divni ljudi, divni naučnici, i tako dalje, primetio sam pored ostalih i svi drugi su zaista izvanredni. Pogodili ste zaista, predstavnici ministarstva i Vlade u predlaganju ovog. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predsednika poslaničkih grupa, krećemo na listu govornika narodnih poslanika.
Pre toga jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članovi 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovana predstavnice Ministarstva, građanke i građani, danas govorimo o izboru članova Nacionalnog savet za visoko obrazovanje i imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, važne tačke dnevnog reda, suštinski važne, jer obrazovanje je po meni i po našoj poslaničkoj grupi najvažniji resor, nešto što će opredeliti našu budućnost suštinski i zaista ozbiljno prilazimo svim tačkama dnevnog reda, a posebnog onog što se tiče obrazovanja.

Hoću da odam priznanje ministru i njegovom timu i kabinetu na svemu onom što su uradili, takođe koliko ova Vlada koju Stranka pravde i pomirenja podržava, radi na obrazovanju koliko shvata značaj obrazovanja, čuli smo i statističke podatke i govori i to da imamo još jedno Ministarstvo, a to je Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj koji vodi ministar Nenad Popović, koji takođe jako dobro radi svoj posao. I, čim jako dobro radite svoj posao, čim građanke i građani vide rezultate tog vašeg rada, onda ste svakako i meta svih onih koji našoj zemlji i našim građanima ne žele dobro.

Ono što hoću da istaknem jeste da je jako važno kada u tela koja se bave akreditacijom biramo časne, odgovorne i profesionalne ljude, što u nekom prethodnom periodu, nažalost, ne mogu da kažem u prethodnim vladama da je bio slučaj.

Godine 2003. je osnovan Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru. To je bio jedan dogovor između tadašnjeg premijera, pokojnog premijera Đinđića i rahmetli muftije Zukorlića, i to je bio jedan veliki istorijski potez gde su građanke i građani u Novom Pazaru dobili prvi univerzitet.

Od 2004. godine, do 2012-2013. godine, permanentno su bili pritisci i udari na taj Univerzitet od strane DS i režima Borisa Tadića. Uspostavljanjem Vlade, tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića i sve ove godine ti pritisci su prestali i sve ono što smo mi govorili ticalo se toga, a ne želimo mi da neko dobija akreditaciju ako je ne zaslužuje. Ne, nego da se prekine diskriminacija. Jednostavno, da svi imamo iste šanse. To se u praksi i pokazalo.

Zašto je Demokratska stranka i Boris Tadić želeli da unište Internacionalni univerzitet? Pa, zato što njima ne trebaju obrazovani Bošnjaci, njima treba glasačka jedna mašinerija.

To govorim zato što nam se bliže izbori i mi, kao manjinska zajednica ne smemo da zaboravimo kako je bilo do 2012. godine, a da podvučem i da istaknem da se nepravda prema Internacionalnom univerzitetu ispravila i da oni, zaista igraju jednu ravnopravnu utakmicu, a da je zaslužna za to prvenstveno aktivizam rahmetli predsednika naše stranke muftije Zukorlića, ali i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Takođe, hoću da istaknem, doprinosi resornog Odbora za obrazovanje, muftija Zukorlić je u dva mandata bio predsednik Odbora, ali hoću da istaknem i prof. dr Atlagića i njegov doprinos i svih drugih kolega narodnih poslanika kroz Odbor za obrazovanje, a to je dokaz naše suštinske opredeljenosti, da su mladi ljudi, deca generacije koja dolaze suštinski prioritet ove Vlade i naše politike.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Nadovezaću se da je izlaganje uvažene koleginice Dunje Simonović Bratić, koja je vrlo lepo primetila da smo mi u ovom parlamentu, a onda i na referendumu izglasali, tzv. nezavisnost pravosuđa od nas i od budućih narodnih predstavnika tako što smo rekli da mi ne treba da utičemo na njihov izbor, a onda dođemo u situaciju da u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje mi glasamo za te ljude i da je to opet rezultat neke velike nezavisnosti. Nešto je u licemerju Evropske unije toliko jako da smrdi, da primećuju i kolege iz vladajuće koalicije.

Tako da, prvo što vam padne na pamet kada to vidite jeste da Brisel baš briga za obrazovanja, već da ih interesuje samo tvrda moć, a to je pravosuđe. Međutim, nije tačno. Oni su u stvari obrazovanje već dve decenije urušili toliko da više tu nemaju šta da brinu.

Kada govorimo o tome možemo da vidimo neke procese koji tačno pokazuju šta je namera tog obrazovanja, i ono što je meni problem jeste zbog čega ne mogu da glasam za ovakve stvari, bez obzira što je ovo maltene samo tehnička stvar, računajući da su ljudi koji će biti u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje ljudi od integriteta i da ih ne treba osporavati,.

Želim da kažem da je čudno da je Srpska napredna stranka kao stranka koja je mobilisala milione birača u ovih deset godina svoje vlasti i stotine hiljada članova, nije imala hrabrosti da prekine taj proces uništavanja našeg obrazovanja od evroatlantskih struktura, od Brisela, a od svega onoga što je, tzv. zapadno obrazovanje, obrazovanje koje nas je dovelo u situaciju da visokoškolske ustanove ne proizvode intelektualce, već proizvode menadžere koji što pre i što jeftinije treba da dođu do diplome, a onda da istrče na tržište rada i da tu svoju diplomu valorizuju u smislu najbanalnijih novčanih sredstava.

Dakle, šta znači intelektualac? Intelektualac je kategorija koju su nacionalne države osmislile kao način da od svoje omladine prave jednu elitu koja će razumeti društvene procese, razumeti njihovu širinu, imati snage da upravlja tim procesima.

Nasuprot tome to nama kao narodu koji u evropskoj strukturi, gledano iz Brisela nema mesto naroda koji ima pravo na slobodu, već samo da daje ljudske resurse, nije dozvoljeno da imamo intelektualce.

Mi treba da imamo menadžere, ljude koji će biti fah idioti, ljudi koji će znati samo jedan proces, jer ako bi znali ceo sistem i celu suštinu procesa, vrlo lako bi videli manipulaciju u tom sistemu i način kako se ljudi degradiraju i kako se, ono što Evropa stalno prećutkuje, a mi dobro znamo na Balkanu, a kad kažemo Evropa, mislim na Brisel i na slične konstrukcije, pokazuje jedan rasistički odnos prema slovenskim narodima.

Nama nije predviđeno da u Evropi budemo ravnopravni, u ovoj Evropi Brisela, nama je predviđeno da budemo samo ljudski resursi, i drugi resursi i mi nemamo pravo na intelektualnu elitu.

Zato je Bolonjski proces u stvari doveo do toga da mi već dugo nemamo ni jedan studentski protest koji je zasnovan na nekim većim idejama osim sindikalnih prava tih studenata.

Ne zaboravite, studentski protesti, studentski aktivizam je mnoge stgvari u Evropi pokretao, oslobađao prostore za promene društvene. Mi to već decenijama nemamo.

Nemamo zato što to ne treba Briselu, a ovde mi treba da budemo izvršioci toga. Ne možemo vratiti suverenitet našoj državi ako nam obrazovanje ostane ovakvo kakvo je.

Privatizacija visokoškolskih ustanova, kao i svaka druga privatizacija nije sama po sebi loša, ako je država dovoljno jaka da je kontroliše. Međutim, uz nju obično ide slaba država koja to ne kontroliše. Onda, na tim privatnim fakultetima mi dolazimo opet u tu situaciju da se ne proizvodi intelektualna elita, već menadžeri koji što pre, što jeftinije, što efikasnije treba da dođu do diplome i da istrče na tržište rada. Kada tako postavite stvari malo vas još zadržava moral, da onda kada ta brana pukne dođete do toga da je kupovina diploma potpuno komercijalna i u redu.

Ne kažem ja ovo što vaši politički protivnici, s druge strane nekog ideološkog spektra govore da ste vi rasadnik, mislim na Srpsku naprednu stranku, ljudi sa kupljenim diplomama, vi ste najveća stranka, pa kao što imate i najveći broj kvalitetnih ljudi, imate sigurno najveći broj i onih drugih.

To je inače sistem koji je postavljen još sa Bolonjom i svi će sad iz Brisela reći da ja izmišljam, međutim, taj koncept gde vi čoveka učite da bude samo jeftini nakupac diplome, a ne intelektualac, a ne čovek koji će možda i duže studirati, ali će se boriti za neke društvene vrednosti, to je taj koncept koji dovodi do toga da na kraju neko pomisli da treba i da kupi diplomu. To je sve po pitanju visokog obrazovanja.

Ono što je vrlo bitno videti jeste kakvo je tek jezivo stanje u običnom obrazovanju, u ovom osnovnom obrazovanju, i to zbog kovid histerije. Jedino što smo još imali, a to je vršnjačka socijalizacija, i to se ukida.

Jednostavno, hoće da nas pretvore u robove i ljudski resurs za njihove kapitalističke konstrukte koji su potpuno ne humani.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, pretpostavljam pošto je spomenuta partija, prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, čuli smo gospodina Glišića i neke stvari moramo zaista razjasniti.

Dobro je što je sa jedne strane primetio da mi ne vaspitavamo, ne obrazujemo više elitu. Ono što je bitno, što mnogi ne razumeju, zaista, naučni radnici, osim po vokaciji pedagoga, mi smo prešli iz jednog sistema u drugi. Koji je pre bio? Socijalistički. Koji je cilj opšteg vaspitanja bio? Ja ću biti direktan - bio je svestrano razvijena ličnost sa bogatim umnim, to je, gospodine Glišiću, intelektualnim, moralnim, zna se po kojim, zdravstvenim, radno-tehničkim i estetskim.

Pošto je to bio cilj u socijalizmu, prešli smo sada u kapitalizam, ali nismo redefinisali opšti cilj vaspitanja. Do dana današnjeg ni jedna strategija. Ja na to upozoravam 20 godina i zato imamo haos u vaspitanju.

Nismo opšti cilj… Šta bih ja predložio kao pedagog? Tri hiljade ljudi u „Sava centar“ i dok ga ne redefinišemo, nema izlaska, praktičara, teoretičara.

Ne možemo živeti u kapitalizmu, a imati cilj socijalistički. Kad bi me neko pitao kao čovek koji se ne bavi samo istorijom, nego vaspitanjem i obrazovanjem i ujedno vas obaveštavam da sam napisao jedan rad „Položaj učenika i nastavnika u postsocijalističkim zemljama“, koji je objavljen u jednom časopisu međunarodnom u Rimu i upoređivao taj deo i taj časopis je jedini časopis u zadnjih 30 godina koji je citirao ekspoze jednog predsednika Vlade, baš Aleksandra Vučića. Ja sam pokazivao to. Posvetio je osam stranica vaspitanju i obrazovanju.

E, sada, kada bi me vi pitali kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika i naučnog, itd. ja bih ovako definisao. Nema više svestrano razvijene ličnosti, to je socijalizam. Kapitalizmu ne treba, on kupi, ali šta treba? Dakle, ne više svestrano razvijena ličnost sa bogatim intelektualnim, ono što ste vi rekli, nego radno-tehničkim. Sa dna prebacujemo, jer mu treba fizička radna snaga i ovo ste dobro rekli. To je, nažalost, suština kapitalizma. Treba mu malo intelektualne elite naučnika.

Kada bi vi mene sada pitali, u pojedinoj struci… Ne stojimo mi baš tako kako mnogi misle u pojedinim delatnostima. Znate, kada vide međunarodne reference, malo u svojoj struci ljudi ima.

Kada bi mi na Tompson listi imali samo po jedan naučni rad, Srbija država bi bila među prvim na svetu. Na jednom fakultetu, gde se studira u centru Beograda, 37 ljudi nema nijedan rad, a svako veče su na televizijama.

Dakle, suština jeste da mi ne možemo živeti u kapitalizmu, a imati socijalistički cilj vaspitanja. Zašto to ne radimo, kada bi me vi sad pitali kao dugogodišnjeg… ja ću vam reći da prelaskom na višestranački sistem mi nismo ulogu Ministarstva prosvete stavili na nivo na koji je trebalo. Kako? Imamo Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, koji je potpuno, da tako kažem, odvojen od ministarstva i još drugi zavod kao potpune jedinice. Tamo treba da sede najveći umovi u istoriji, u heraldici, u svragistici, u toponomastici, u ekonomiji, itd. Oni treba da vuku i bolje plaćeni nego univerzitetski profesori.

Šta je istina? Plaćeni su jako slabo i niko neće od tih profesora univerziteta da ide u taj deo. Dakle, u budućnosti to moramo učiniti.

Da završim. Nažalost, ko malo zna istoriju srpskog naroda, građani Srbije i ovog dela Balkana se nikada neće priviknuti na ono što se dešava na zapadu…

Profesore, izvinite što vas prekidam, ali ćemo oduzeti vreme vaše poslaničke grupe.

Evo, samo još jednu rečenicu. Može od vremena.

Neće se priviknuti na ono što se desilo u SAD unazad četiri dana. U učionicu ulazi učenik i ubije četiri učenika. Niko to tamo ne primeti. To je ovde nezamislivo.

Moramo vaspitanje vratiti ulogu porodice, u vaspitanje škole, društva, u političke stranke, u ovaj visoki dom, pa će Borko Stefanović doći da vodi ovde bitku zajedno sa vama, sa mnom ko prvi dođe, ko se bolje pripremi, ko bolji program ponudi. To je suština i u obrazovanju i u ekonomiji itd. Dakle, to je suština.

Mi smo na prelazu, kao i mnoge istočno-evropske zemlje, ali mislim da smo na dobrom putu, jer 2000. godine ono je svedeno na nulu. Pa mi smo imali fakultet na Ledini, u Vojvodini i u Banja Luci. Kada je došao naš inspektor iz ministarstva u Banja Luku, kaže – došli na ekskurziju. Tačno je to i na to smo mi ukazivali.

Trebaće mnogo vremena i mnogo godina da dovedemo na nivo na koji smo bili. To je moje mišljenje.

Mi danas vaspitavamo za budućnost i zato su digitalizacija i dualno obrazovanje izuzetna stvar. Postižemo, ali ne kod svih. Program je za srednjeg učenika, dobrog. Nastavnik prilagođava individualno sposobnosti za nadarenije i one… ali to nije baš tako lako. Zato vaspitač mora voleti vaspitanje, mora voleti učenike i studente. Bez toga nema ništa.

Dobro ste primetili. Dakle, to je tačno, samo što kapitalizam, nažalost, ne traži ono što ste vi rekli.

Zahvaljujem.