Reč ima narodna poslanica dr Amela Lukač Zoranić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pred nama se danas nalaze nekoliko jako važnih tačaka koje su na dnevnom redu, a prvenstveno je jako važan predlog koji ste nam izneli, o članovima, odnosno o sudijama koji se po pravi put biraju na tu funkciju.

Jako me raduje činjenica da veliki broj kandidata koje ste nam predložili jesu mladi ljudi, jesu ljudi koji imaju odgovarajuće veštine, konkursom zadovoljavaju sve obaveze koje su propisane, a samim tim i govore strane jezike. Znači, te me činjenice jako raduju.

Takođe me raduje činjenica da ćemo konačno u našoj demokratskoj državi koja, zaista stremi da se priključi evropskim integracijama u potpunosti imati nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo, nezavisno pravosuđe, što će samim tim i ovaj akt o potvrdi Ustava odnosno izmenama odlukama Ustava Republike Srbije potvrditi.

Ovo je značajan iskorak, i samim tim kandidati trebaju maksimalno raditi na tome da svaki mogući sukob interesa u kontekstu suzbijanja ikakvih spona između kriminala i sudstva treba u potpunosti biti sprečeni.

Ja se nadam da će ovakvi mladi ljudi koji dolaze na tako značajne funkcije, da će ih obnašati u skladu sa pravnim regulativama u skladu sa Ustavom Republike Srbije i štititi prvenstveno načela Ustava Republike Srbije.

Mi ćemo na ovaj način imati balans između zakonodavne i izvršne vlasti i, prvenstveno će mi biti jako bitno da celokupna legislativa koju mi na nivou Republike imamo, da se one u praksi u potpunosti implementira, što u nekim slučajevima, pak ne dolazi do toga, tako da se nadam da ćemo sva prava zagarantovana Ustavom moći da crpimo svi zajednički, znači, svi građani jednako, da imaju jednaka prava i samim tim, izbor ovih sudija će potvrditi da ti mladi ljudi koji su konkurisali u septembru danas već nakon ovog današnjeg dana mogu obnašati svoje funkcije.

Takođe, imamo i izbore članova RIK, što je ujedno još jedna odgovorna funkcija svakog pojedinca koji se nalazi u RIK. Pred njima je takođe zahtevan zadatak sprovođenja aprilskih izbora. Ja se nadam da će izbori proteći u najboljem redu, da će svi imati prilike da pokažu šta su to radili, na koji način su radili u prethodnom periodu i kako će raditi u budućnosti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem. predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama i u ovom sazivu i, da kažem, u dosadašnjem načinu biranje sudija i tužilaca, poslednji put da mi narodni poslanici to činimo, s obzirom da su i građani jasno na referendumu podržali predlog izmene Ustava u domenu pravosuđa i podržali reformu sudstva koju sprovodimo kako bismo sudstvo učinili još nezavisnijim tužilaštvom, samostalnijim u svom radu, što nije samo bitno zbog našeg daljeg puta ka EU, već kao što smo rekli bitno je i za dalji napredak same Srbije i poboljšanju uslova za razvoj.

Vidite da i efekti daju rezultate pored toga i što imamo zaista uspešnog lidera, predsednika Vučića, koji svaku priliku koristi kako bi Srbiju promovisao u najboljem svetlu.

To je učinio i prisustvujući otvaranju zimskim olimpijskih igara u Kini, gde pored toga što je dao podršku našim sportistima da na što bolji način predstavlja našu državu iskoristio priliku i da razgovara sa svetskim liderima i o novim zajedničkim projektima, unapređenju bilateralne saradnje između tih zemalja i Srbije i načinu da se dovedu novi investitori.

Imali smo prilike da vidimo, kada je u pitanju Kina, da će se u narednom periodu raditi na tom Sporazumu o otvaranju kineskog tržišta i za naše proizvode i proizvođače, što će svakako doprineti daljem rastu i razvoju naše ekonomije.

Naravno, takva vest koja bi u svakoj državi bila slavljena, jer svi znamo koliko je kinesko tržište veliko i koliko je bitno da i naši proizvođači svojim proizvodima, svojom inovativnošću tu učestvuju što će dati, kažem, podstrek razvoju ekonomije. Od strane tajkunske opozicije odmah je doživela napad i odmah njihovi kvazi ekonomisti, ljudi koji su bili državni sekretari i pomoćnici ministara, pa i ministri iznose svoja neka tumačenja kako je to štetno za Srbiju, a zapravo, samo su time potvrdili svoje neznanje koje su, inače zastupali dok su bili na tim pozicijama, jer u tom periodu 2008, 2009. godine svetska ekonomska kriza je za njih bila razvojna šansa.

I u tom periodu su oni pokazali koliki su državnici i koliko su oni kao nosioci vlasti bili spremni da pomognu građanima, a koliko su gledali sebe. Na kraju, rezultat smo videli 2012. godine, građani su jasno na izborima rekli da takvim ljudima više nikada nije mesto i ne treba da bude mesto na čelu države.

Onda, imate kampanju koju oni vode. Njihova kampanja se bazira na tome da pričaju sve suprotno od onoga što vlast radi, da kritikuju ono što vlast radi, ne iznoseći nikakve argumente. Evo, poslednja vest koju smo čuli, o kojoj je kolega Bakarec pričao, a to je - nastavak pomoći građanima, odnosno, pre svega mladima uzrasta od 16 do nepunih 30 godina u iznosu od 100 evra koje će biti u maju ili junu mesecu, odmah su kritikovali i odmah vezuju kako je to jedan od novih načina, instrumenata koje predsednik Vučić koristi kako bi kupio izbore.

Naravno, oni su i u ovu izbornu trku odmah ušli sa stavom da su izbori unapred pokradeni, što se nikada u istoriji, i politike, i demokratije u ovom svetu nije desila, to je u stvari samo njihova strategija da sebe opravdaju za svoj neuspeh za koji znaju da im sledi 3. aprila, jer znaju da će tada popiti još jedan veliki šamar od strane građana, jer će ih kazniti zato što pokušavaju još jednom da građane obmanu, kako su oni, jel te, neka nova lica, nove nade, ljudi koji će unaprediti Srbiju, u stvari, osim stranaka koje su sada formirali od te žute demokratske stranke, tajkunske stranke, i formirali manje tajkunske stranke, ništa drugo nisu odradili, ništa novo nisu ponudili građanima Srbije.

Kolega Bakarec je spomenuo da Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda, jedino čime se bavio je izmeštanje spomenika i to izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji koji je osnivač srpske države, odnosno, da kažemo države pod dinastijom Nemanjića, koji je jedan veliki i državnik i vojskovođa, u svom periodu je uspeo da se izbori za viši stepen nezavisnosti u odnosu na vizantijsko carstvo naše države tada, Raške, i obezbedio i stvorio uslove da kasnije u svojoj dinastiji Srbija bude jedna od moćnijih država u našem regionu, a sećamo se odlično Dušanovog carstva, i kakva je sila Srbija tada bila.

Dakle, on se bavi izmeštanjem spomenika, a inače, i sam kaže, to mogu i kolege da potvrde, a i građani su to videli da je priznao da je nesposoban da vodi grad Beograd, da ne zna da se bavi komunalnim pitanjima, da ne zna da se bavi infrastrukturnim pitanjima, ali znate čime će znati da se bavi? Da napravi put kandžama Dragana Đilasa u gradsku kasu i da nastavi pljačkanje građana Beograda. To je njegov jedini cilj koji on želi da ostvari.

Onda, imate tu sve napore i sredstva te "Multikom" imperije i produkcije koristi, kako bi novim lažima i spinovanjima obezbedio tim svojim kandidatima, kako za predsednika Republike, premijersko mesto gde je stavio Mariniku kokoda Tepić, i za mesto gradonačelnika, nesposobnog Jankovića, maksimalno se trudi time što izmišlja neke nove afere, a ono čime su se jedino bavili to je punjenje svog džepa.

Takođe, imate interesantnu priču. Dakle, ako se već bave izmeštanjem spomenika, kako kaže - taj spomenik je problem, pa, vratimo se u onaj period pre 2012. godine, šta su radili. Njima je Kosovo i Metohija bila problem, pa su svojski radili da taj problem izmeste, odnosno tu teritoriju da odvoje od Srbije, pa se sećamo šta je radio Borislav, odnosno sada Borko Stefanović, radio je na tome da ispregovara formiranje granica između Srba i Srba, a to je ono što je Đilas izjavom uradio po pitanju građana iz Republike Srpske, koji imaju pravo da traže pasoš Republike Srbije, koji imaju pravo da budu i državljani Republike Srbije i on pokušava, verovatno da ih odvoji od svoje matice, i ono što je Dejtonski sporazumom zagarantovano, da on to pogazi.

Tako im je i Vojvodina smetala, pa su davali vetar u leđa autonomašima. Tako im smetaju i drugi delovi Srbije, jer od Srbije žele da naprave, jednostavno, krug dvojke kojim će oni gospodariti, koji će privatizovati i izvršiti akviziciju, odnosno pripojiti „Multikom“ imperiji. Eto kako oni rešavaju probleme.

Kažem, u periodu krize 2008/2009 godine videli smo koliko su brinuli o narodu - ništa. Jedno veliko ništa. Jedino o čemu su brinuli je svoj džep, jedino o čemu su brinuli jeste da oni budu zadovoljni, siti, a znamo da u tom periodu je sledilo gašenje fabrika, katančenje istih. Pola miliona i više ljudi ostalo je bez posla, pa dodajte njihove porodice koje nisu imale načina kako da se prehrane, pa 2009. godine sramna reforma sudstva, o čemu je kolega Kesar pričao, gde su više od 1.100 sudija i tužilaca ostali bez posla preko noći samo zato što su bili nepodobni, samo zato što nisu želeli da slušaju njih, velike gazde i da po njihovom nahođenju presuđuju, a onda taj isti manir i danas sprovode, naravno preko Tvitera, jer jedino su junaci na Tviteru, a neljudi su ovako u praksi kada se pojave, slabi i sitni ljudi, gde su oni istovremeno i tužioci i sudije i ezgekutori i taj svoj način ophođenja, kako su radili 2009. godine, kažem ponovo, preko Tvitera pokušavaju da sprovedu.

Kada govorimo o pravosuđu, drago mi je, i kolega Kesar je spomenuo, ali ću ja svakako spomenuti kada je u pitanju Kruševac, grad iz koga dolazim, da je i ovim budžetom predviđena realizacija važnog projekta za grad Kruševac, a to je izgradnja nove Palate pravde, objekta u kome će svi sudovi u Kruševcu, i Osnovni i Okružni, biti smešteni, i Prekršajni sud, takođe, gde će sada pod jednim krovom svi oni raditi zajedno za dobrobit građana i to upravo u onom delu grada Kruševca, naselje koje se zove Stari aerodrom, koje je u vreme žutih tajkuna bilo ništa drugo nego obična livada za ispašu konja, jer u njihovo vreme nisu ni razmišljali o razvoju grada Kruševca, niti o razvoju Srbije.

Razmišljali su kako da se ugrađuju u poslove koje rade, pa i malo onoga što su odradili za građane, kao što je rekonstrukcija samo platoa ispred Doma sindikata, nisu uspeli da okončaju, već je celokupnu priču i finansijski deo morao da se završi u vreme dolaska SNS na vlast, kada smo morali da popunimo i ogromnu rupu u budžetu koju su napravili i na svu sreću ne samo da smo je popunili, već od 2018. godine Kruševac je grad koji više ni dinara ne duguje za kredite, niti planira, niti ima potreba da se kreditno zadužuje za realizaciju svojih infrastrukturnih projekata.

Eto, prošle godine, tokom obeležavanja 650 godina od postojanja Kruševca, celokupan trg je rekonstruisan i sada je zaista jedan predivan prostor i za realizaciju manifestacija i za mesto gde građani mogu da provedu svoje slobodno vreme.

Kao što sam rekao, oni nemaju ni plan, ni program. Govore o nekom planu za dan posle. Taj plan za dan posle jasno vidimo, to je želja da nastave plačku zbog koje su ogorčeni, besni, jer su ih građani u tome sprečili 2012. godine, pa su ih sprečili 2014. godine, 2016. godine, 2017. godine, 2020. godine i sprečiće ih i 2022. godine, 3. aprila, jer im neće dozvoliti da taj svoj pakleni plan sprovedu.

I onda, vidite, kada su i sami svesni, a neće priznati da su svesni toga, idu sa strategijom, tj. planom B, a plan B je taj 4. april koji oni spominju, želja da izazovu nemire, želja da ljude izvedu na ulice i za to se ne libe da koriste maksimalna sredstva i sve instrumente koje njihova „Multikom“ imperija pruža, tako da i u saopštenjima koje njihovi kandidati kažu jasno možemo da vidimo da se osvrću već na 4. april, uopšte ne razmišljajući o 3. aprilu.

Ono što je još interesantno jesu i ta istraživanja koja pokušavaju da plasiraju, pa tako gazda tajkun Đilas plasira istraživanje u kome je samog sebe, verovatno anketirajući ljude u „Multikom“ okruženju utvrdio da ima 18,5% podrške građana, a onda pre neki dan izađe interesantno istraživanje ljudi sa Fakulteta političkih nauka koji kažu da, na osnovu terenskog istraživanja koje su oni radili, koalicija koja se zove „Ujedinjena Srbija“, a znamo kako su došli do tog rešenja, tako što su plagirali i krali tuđe nazive i kampanje i što su ukrali naziv udruženja građana, za šta treba svakako da ih bude sramota, ali, naravno, oni za sramotu i ne znaju, jer je njima obraz đon, došli su do statistike da ona iznosi oko 13,5%, a onda ako se produbite i čitate tekst, ispostavi se da je u tih 13,5% dodato nekih 2,6% neopredeljenih birača koji kada su anketirani, kada im je rečeno - morate da se odlučite za nekoga iz opozicije, rekli su odlučićemo se za Dragana Đilasa, što znači da on ima 10,5%.

Kada na to dodamo istraživanje Đorđa Vlaha koji je poznat, naravno, po svojim istraživanjima, koji je poznat po načinu kako je došao u ovaj parlament, tako što je obmanjivao građane, ocenio je samog Dragana Đilasa, odnosno njegovu stranku na 7,6% i tako je za Dragana Đilasa i u ovoj strategiji pokušavanja spinovanja i laganja građana krenulo sve nizbrdo. Kako je krenulo, do dana glasanja pitanje je da li će i doći po tim nekim istraživanjima i do 3%, odnosno da li bi on sam mogao da skupi 3% podrške građana.

A onda imate još jedno današnje istraživanje, odnosno produžetak tog istraživanja kada su u pitanju kandidati, gde se jasno vidi da svi drugi kandidati koje su možda i razmatrani od strane građana koji su, eto, protiv ove vlast, imaju mnogo bolju podršku nego njegov NATO general Zdravko Ponoš, pa se ja iskreno pitam da li je izgleda taj mašinski mozak prezubio u trenutku kada je radio svoje neko istraživanje, pa da možda nije znao da pročita tu statistiku, mada znamo onu njegovu preciznost od 120% u čitanju rezultata, pa se odlučio za Zdravka Ponoša, koji, kao što je moja uvažena koleginica Milica Nikolić utvrdila, zapravo u odnosu na njega i njegove nekretnine kojih je on vlasnik, Đilasov brat Gojko ispade beskućnik. E takvi su vam kandidati, takvi su vam ljudi koje ova tzv. „Ujedinjena Srbija“, pre bih rekao ujedinjena tajkunska Srbija nudi, a ona jedino što vam nudi su samo ta lica, odnosno paravani koje će Dragan Đilas koristiti za nastavak svoje pljačke, a Vuk Jeremić za sprovođenje svog plana revanšizma, odnosno prosto rečeno, narodski – osvete prema svima onima koji su ih sprečili da svoju ideju pljačkanja i uništavanja Srbije sprovedu.

Drago mi je da smo na referendumu videli građane da su shvatili koliko je bitno da Srbija ide napred, da se izvrše dalje reforme i što nisu dozvolili da se ona ideja, koju su oni zagovarali, pravosuđa vrati na period 2009. godine, odnosno da se to dozvoli, a mi smo uspeli u periodu od 2012. godine do danas te negativne rezultate i efekte reforme da ispravimo koliko smo mogli, a kasnije na svečanoj sednici, kada se bude potvrdila volja građana na referendumu i kada se krene u sprovođenje tih akata, kasnije promene izbornih zakona, ići ćemo još brže i bolje u unapređenje našeg ambijenta i ekonomskog ambijenta, iako njihovi mašinski mozgovi ne mogu da shvate zbog čega je nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo važno za razvoj ekonomije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena.

Poštovane kolege, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici i građani Srbije, ja ću, kao i do sada, podržati ove predloge koji su sada na dnevnom redu, vezano za izbor tužioca, zamenika tužioca, sudija koji se prvi put biraju, vezano za Republičku izbornu komisiju, predloge.

Evo, ovo će biti zadnja sednica ovde gde se biraju i razrešavaju sudije i tužioci, što će od sledećeg saziva Skupštine, posle izbora, biti drugačije. Mi smo na taj način pokazali da kao ljudi ovde u Skupštini, kao poslanici, kao građani Srbije, želimo da damo maksimalnu podršku da sudijska i tužilačka funkcija bude… da se sve radi u ime zakona, u ime naroda, da se sudi u ime naroda i da i mi imamo poverenje u ono što jeste, a to je da svaki onaj koji je izabran na mesto sudije, na mesto zamenika tužioca, odnosno tužioca, to će raditi samo po zakonu, kako i treba da bude. To je znak da ova naša Skupština podržava, što je bitno, da je narod Srbije na referendumu dao i potvrdio to isto.

Još jednom, ja ću glasati za ove predloge zato što verujem da su to kvalitetni predlozi.

Vezano za članove RIK, tu ima jedan amandman, isto ću to podržati. To je predstavnik koga su predložili ispred Stranke pravde i pomirenja-USS.

Još jednom, uvažene kolege, građani Srbije, mi ćemo sa ovog mesta od 16. i 17. februara ući u izborne radnje, gde očekujemo podršku naroda, gde očekujemo da će i kandidat za predsednika sigurno biti naš sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, da će lista koju će on voditi, odnosno SNS i mi kao koalicioni partneri, svi zajedno raditi i nastavićemo da radimo za dobrobit svakog čoveka, pa bilo on da živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li živi u Tutinu, Prijepolju, da li živi u Subotici i Beogradu.

Svi smo mi za to da svaki čovek može i da živi od svog rada, da može da živi, da privređuje, da može da se ponaša na isti način i to će biti stvarno pokazatelj, jer građani Srbije sigurno znaju i vide šta znači imati predsednika Srbije kao što je Aleksandar Vučić, koji je pokazao kako treba zemlja da se vodi, zajedno sa Vladom.

Mogu da kažem za predsednika Skupštine, Ivicu Dačića, da je kao predsednik Skupštine bio odličan predsednik Skupštine.

Još jednom, velika podrška svima onima koji podržavaju i misle za našu zemlju Srbiju, pa da li je Srbija u Svrljigu, Pirotu, Beloj Palanci ili Tutinu, nije bitno, mi smo svi građani Srbije. Živela Srbija! Sve najbolje.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas veoma važne tačke dnevnog reda. Moje su kolege, pogotovo predstavnik poslaničke grupe u detaljima o tome govorio.

Dozvolite ipak da kažem da danas, kao što su i rekle moje poštovane kolege, poslednji put ovaj saziv bira sudije i raspravlja o njima koji se prvi put biraju na sudačku funkciju, da kažem da je vrlo bitno ko je sudac, dakle, da ima ne samo stručnost i obučenost, nego i dostojnost. Posebno apelujem na ovu treću kategoriju dostojnost. Ne kažem da nisu većina sudija dostojni, dapače da jesu izuzetno dostojni, ali imamo jedan deo kao što imamo među nama profesora nedostojnih, a često puta dižu glave i na neki način remete red u tim delatnostima. Znači, izuzetno je bitna stručnost, obučenost i dostojnost.

Svi ovi kandidati koje ste vi predložili, ja sam im biografije pregledao, poseduju, po meni, i stručnost, obučenost i dostojnost bar kad se tiče biografije, verovatno će to još dokazivati u praksi pošto se prvi put biraju jedan deo na sudijsku funkciju.

Odmah da kažem, da li smo to imali u prošlosti do 2012. godine? Nismo. Ne, ne. Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, nismo se držali ni stručnosti u najvećem delu izbora, ni obučenosti, ni dostojnosti.

Evo, ja ću vam direktan jedan primer reći, kada je u pitanju na primer stručnost, nije se gledala ni stručnost, ni obučenost, ni dostojnost, nijedan kriterijum, samo pripadništvo DS. Mi smo ovde razmatrali u prošlom sazivu pojedine slučajeve, dakle, to je bio osnovni kriterijum.

Nadalje, šta reći? Kada je SNS uzela vlast i predložila svog ministra pravde, verovali ili ne, taj ministar pravde zatekao je pomoćnika ministra pravde, a imamo je samo srednju stručnu spremu. Šta je bilo važno? Tašna, mašna, kravata, automobili i teren. Dakle, nije se u prošlosti stranka bivšeg režima Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, nisu se pridržavali ovih kriterijuma, ni merila koji su propisani zakonskim aktima, nego su se pridržavali samo ovog jednog kriterijuma, a to je pripadnost DS.

Zato nam je, gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, u tom vremenu sudstvo bilo najgore u Evropi. To nije moja ocena. To je ocena evropskih zvaničnika. Sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo je u očajničkom stanju, kretalo se, u jednoj rečenici da kažem, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija, do neuravnoteženih krivičnih dela. Da budem konkretniji, pet sudija za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića je izvršilo samoubistvo. Najmanje 20 sudija se razbolelo i preminuli su zbog reizbora. Bez funkcije je ostalo tačno 837 sudija i 200 zamenika tužilaca, to vam je 1037.

Vidite u kakvoj situaciji je SNS došla i kakvo nam je sudstvo bilo, a bilo je po oceni i evropskih zvaničnika najgore u Evropi.

Neke su sudije, kako rekoh, umirale od nepravde, a neki su izvršili i samoubistvo. Ja sam o tome govorio i prošlih sednica.

Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva sveta. Znate li u čemu je stvar? Time što su izabrali, verovali ili ne, ali je istina, mrtvog sudiju Ljubišu Đurića iz Požege za sudiju. I gle čuda, Đilasova predsednica VSS, tada, gospođa Nata Mesarović, koja ovih dana „diže glavu“, izjavila je da je sa svim sudijama pravovremeno razgovarala i potrošila 200 časova na razgovor. Po ko zna koji put je pitam – kako je mogla razgovarati sa mrtvim sudijom Ljubišom Đurićem? Nije nam do danas to objasnila.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, koji su raspršeni u mnogo stranaka, mogu objasniti izbor sutkinje Sonje Brkić, koju vi dobro znate predstavnici VSS, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije upravo Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a po tada važećem Zakonu o sudijama izričito je bilo zabranjeno. Evo, neka sad mudri Đilas odgovori na to pitanje, i Vuk Jeremić.

Sonja Brkić je u RIK na taj način protivpravno, gle čuda, uzela dva miliona i 673 hiljade dinara. Odbila je da vrati te pare. Međutim, u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu pisalo je, ja ću citirati, jer ne volim napamet da pričam, citiram – reforme koje proizvodi vlast u Srbiji predstavljaju posebnu zabrinutost. Završen citat, iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012“, strana 96. I Evropska komisija dalje nastavlja, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti sudstva. Završen citat. Vidite, poštovani narodni poslanici i poštovani građani. Ono što je najgore, citiram još iz te knjige, iz bajne reforme koju je Dragan Đilas provodio, citiram – reforme koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar. Završen citat. I to ne stoji samo u knjizi „Reforma sudstva u Srbiji 2008-2012“, nego je objavila i beogradska „Politika“ 7. jula 2012. godine.

Da dalje ne govorim, da skratim, sudstvo je danas u Srbiji ipak na određenom zavidnom nivou, ali proći će mnogo vode i Savom u Dunavom dok ne bude na onom stepenu na kojem mi zaista želimo.

Poštovani građani Republike Srbije, pošto je ovo predizborno vreme, videli ste ko se kandidovao za predsednika Srbije, niko drugo nego Zdravko Ponoš.

Dozvolite nekoliko rečenica, sasvim odgovorno za ovo što ću izreći. Kao načelnik Generalštaba Vojske Srbije, bio je poguban za Vojsku Srbije, najpogubniji u istoriji Vojske. Toliko je bio poguban da ga se odrekao i njegov vrhovni komandant Boris Tadić, a sada ga evo novcem pridobio i Vuk Jeremić. O njemu najbolje ovih dana je govorio i gospodin Boris Tadić.

Poštovani građani Republike Srbije, danas svaki oficir Vojske Srbije crveni od stida, pogotovo zadnjih dana, svakodnevno, kada vide da ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš.

Ponoš je kao general armije stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Zdravko Ponoš je obećao američkom senatoru da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 20.000 i, poštovani građani, to je i učinio. Svako ko je razmišljao kao patriota bio je izbačen iz Vojske Srbije za vreme Zdravka Ponoša. Samo da kažem da je penzionisao, pored ostalog, 28 najboljih generala.

Uništio je Vojsku Srbije, sveo je na vatrogasnu jedinicu. Ne samo samo to, nego je uništio i sve PV sisteme. Verovali ili ne, ali je istina, Zdravko Ponoš je uništio 9.218 raketa „Strela“ i oko 240 lansera za te rakete. Znate zašto ih je Zdravko Ponoš uništio? Upravo zato jer su se pokazale vrlo efikasne za vreme zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio preko 200 tenkova. I ne samo to, uništio je i preko 120 oklopnih transporetera. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio 90 haubica. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio 36 praga. Ono što je on učino, dok je bio načelnik Generalštaba, jeste da je kupio osam, verovali ili ne, raketa za MIG-29, a taj MIG-29 leteo je samo subotom, i gle čuda, prevozio je samo seno za konje.

Zdravko Ponoš je radio u Centru za održivi razvoj Vuka Jeremića. Ja ga sad pitam pred građanima Republike Srbije - da li možda zna Zdravko Ponoš ko je gospođa Rais iz Švajcarske? U Jeremićevom Centru za održivi razvoj radila je kao savetnik. Nije mi poznato da li sad momentalno radi, ali poštovani građani da vam kažem ko je ta gospođa. Ta gospođa Rais je decenijama lobirala za nezavisnost Kosova, gle čuda, i onda vam nije čudno što se pogrom našeg naroda desio za vreme dok je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš. U kakvom su odnosu Zdravko Ponoš i Vuk Jeremić i ova gospođa iz Švajcarske?

Ono što je jako, jako čudno, istina, je da Zdravko Ponoš nije branio svoju kuću, kao vojnik. General armije Ratko Mladić je jednom rekao, citiram: „Nije mrtav onaj čovek koji da život za svoju otadžbinu, mrtav je onaj vojnik koji nije branio svoj kućni prag“, završen citat. Gospodine Ponoš, uzmite ovaj citat stavite ga kao vojnik, ako ste vojnik, u dnevnu sobu da se podsećate svakodnevno na ono što ste vi činili.

Dozvolite da još kažem dve tri rečenice o Draganu Đilasu koji je predložio prof. dr Vladetu Jankovića za gradonačelnika grada Beograda. Ja o tome neću posebno govoriti, jer je gospodin Bakarec to vrlo dobro rekao, ali mislim da je i gospodin Janković to za sebe rekao. Rekao je da se on ne razume u poslove gradonačelnika. Ja mu kao profesor isto dajem jednu sugestiju, koji je bio predsednik opštine, dakle radi se o meni, 1998. daleke godine, onaj ko nije vodio opštinu nek se ne kandiduje za gradonačelnika. Toliko o gospodinu prof. dr Vladeti Jankoviću. On je i sam rekao da ne zna te poslove. Gde bi nas doveo da dođe do toga?

Što se tiče Đilasa, Đilasa nikada, ama nikada nije, tako je, Đilaš za Mađare i Evropu, ali za Srbe je Đilas, to se zna iz njegovih pasoša, nije nikada vodio računa o razvoju Beograda. Najbolje je to okarakterisao 2009. godine Kamerun Marter koji je rekao, citiram: „Rekao mi je Đilas - mene ne interesuje razvoj Beograda, nego samo marketinški, a ne činjenički“, završen citat.

Dozvolite samo nekoliko rečenica još da kažem.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Narodnog muzeja u Beogradu 13 godina bio samo marketing, jel tačno, poštovani građani, vi ste svedoci, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Danas je to izuzetno jedan od najsavremenijih muzeja.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu bilo samo lažno obećanje 16 godina, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste nam, poštovani građani Republike Srbije, svedoci o tome.

Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija Trga Republike u Beogradu bilo lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Vi ste svedoci, poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

Tako je revitalizacija „Železare Smederevo“ za Dragana Đilasa 10 godina bilo lažno obećanje i marketing, a za Aleksandra Vučića jedna od najsavremenijih sada železara u ovom delu Balkana itd, koja izuzetno danas stoji.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja brze pruge Beograd-Novi Sad bio samo marketing godinama, a za Aleksandra Vučića, poštovani građani videli ste ovih dana, stvarnost. Vi ste svedoci, poštovani građani o tome.

Tako je za Dragana Đilasa, Borisa Tadić i Vuka Jeremića godinama izgradnja modernog Doma zdravlja u Borči bio samo marketing, odnosno lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića, kako ste videli poštovani Beograđani, posebno poštovani građani Borče, Koteža i okolnih mesta, videli ste da smo dobili jedan od najsavremeniji domova zdravlja.

Poštovani građani Republike Srbije, ja bih mogao do sutra nabrajati šta su to lažna obećanja bila za Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića, za Borisa Tadića, a šta je stvarno za Aleksandra Vučića. Dovoljno je i ovo da vidite.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, svakodnevno rade protiv interesa naše zemlje, a to se u prvom redu ogleda, kada je Đilas unazad osam dana rekao ako dobije vlast, prvo što će učiniti, uzeti sto najsposobnijih pravnika i zaustaviti svu gradnju koja se dešava momentalno u Srbiji. Ja ga pitam kako ćemo plate dignuti, penzije? Ni „p“, poštovani građani od plata, ni „p“ od penzija.

Dok svakodnevno lažu, blate građane Republike Srbije, čuli ste ih i ovih dana i pune svoje džepove, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno vodi borbu za prosperitet naše zemlje, borbu za zdravlje svih naših građana, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, borbu za mir koji nam je nasušno potreban, borbu za bezbednost naše zemlje. Ono što je najvažnije, a to je ekonomski prosperitet.

Na kraju, poštovani građani, dobro zapamtite, Srbija 2021. i 2025. godine ulazi u ubrzanu modernizaciju. Ako to sada zaustavimo doći ćemo na nivou 2012. godine, a to je vreme kada je vlast još uvek imao Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. Oni su tada, do tada uništili našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost naše dece. Da su ostali samo još godinu dana na vlasti, uništili bi našu prošlost.

Vi im, poštovani građani Srbije i Beograda, niste dali i ne dajte im to ni 3. aprila. Hvala. Živela Srbija! Živeo naš predsednik!

Pre nego što predam reč, samo da naglasim, poštovani narodni poslaniče, da osoba koja vam je dobacivala nije Mađar, već sedi iza Mađara, da ne dođe do lošeg protumačenja, dobronamerno je. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću da postavim pitanje, kako se zove srpski ubica tenkova? Kornet. Kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zdravko Ponoš, koji je na našu žalost daleko efikasniji i kome verovatno Tužilaštvo može da pokrene neku krivičnu prijavu, gospodine Martinoviću, za krivična dela protiv države zato što su verovatno uništavanjem oružja ta krivična dela i izvršena.

Dame i gospodo, nastaviću želeći da krivična dela koja je učinio Borko Stefanović, predstavim građanima Republike Srbije. Čuo sam neku pesmicu koja otprilike glasi ovako, kaže, to ti je u stilu onog „Goci benda“, pošto moji potiču preko Drine, to je najpoznatija grupa koja peva u Republici Srpskoj. Ta pesmica glasi : „S Garom ide Rističević Savo ka Vračaru po biračko pravo, sada Gara po vračaru šeće, za Đilasa ona glasati neće“. To će verovatno biti stihovi ugrađeni u pesmu.

Što se tiče krivičnog dela, gospodine Martinoviću, vi svakako znate da je širenje rasne, verske mržnje, nacionalne i netrpeljivosti, da je kažnjivo po zakonu i da postoji biće krivičnog dela koje je Borko Stefanović, a da podsetim da se radi o osobi koja je zbog izbora promenila ime, promenio zbog izbora nekoliko stranaka, zbog izbora promenio prebivalište, samo još pol nije promenio, a ni to nije isključeno, da bi bio izabran. Da podsetim da je pred beogradske izbore iz Novog Sada prešao u Beogradu samo da bi bio izabran za odbornika. Dakle, onaj ko je promenom prebivališta, koji je promenom prebivališta postao izabrano lice, osporava nekome da samo ima izborno pravo, iako taj koji želi, koji uzima državljanstvo i eventualno želi da stekne biračko pravo, izborno pravo, to želi samo radi glasanja, a na radi funkcije.

On koji je to uradio zbog funkcije, sada zamera nekome na državljanstvu, koje je samo preduslov da se kroz prebivalište ostvari pravo glasa ili da se glasa negde u konzulatu ili ambasadi na teritoriji BiH. Pri tome, ja znam da deo naših građana koji žive u Sandžaku istovremeno glasaju u Sarajevu i recimo u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici itd. i niko ne postavlja to pitanje, baš ne želimo da se prebrojavamo.

Ima mnogo onih koji žive u Makedoniji pa glasaju i na Kosovu, glasaju u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, takođe ne postavljamo pitanje, ali se eto javio Borko Stefanović, koji je pri tome, po meni, učinio krivično delo širenja netrpeljivosti. Naravno, Tužilaštvo ništa nije učinilo.

Sada, mi koji smo glasali da Tužilaštvo bude potpuno nezavisno se pitamo zašto nije onaj Manojlović Savo, da li je tako, Ćute, zašto nisu sankcionisani? Mene su učili da kada tužilac u javnosti dozna da je izvršeno neko krivično delo pokreće po službenoj dužnosti postupak. Ja nisam video, gospodo iz Tužilaštva, da ste vi podneli bilo kakav postupak, da ste pokrenuli protiv Sava Manojlovića i protiv Ćute i ne znam kojih sve organizatora, inspiratora, raznih neprijavljenih okupljanja, što je prekršaj, pri čemu je sprečavana sloboda kretanja, što je kažnjivo, pošto verovatno tužioci ne čitaju Krivični zakonik pa mi nešto moramo koji želimo to da komentarišemo, a to je prekršaj Ustava, a kažnjivo je po Krivičnom zakoniku, član 133.

Ni jedan tužilac niti zamenik nije pokrenuo nikakav postupak u vezi vršenja tih krivičnih dela, a bilo je i nasilja prilikom blokade još međunarodnih puteva, bilo je i nasilja pa su neki štitili selo Nedeljice uz povike i prebijanje vozača, uz povike „mamu vam seljačku“. Dakle, i to se dešavalo, ali ne vidim da je Tužilaštvo pokrenulo te postupke da se po zakonu nešto kazni.

Kaže neka izreka – ko zlo ne sprečava, taj novo zlo čini. Dakle, ukoliko se zlo ne kažnjava, ono se na određeni način podstrekava i podstiče da se neko novo zlo počini. Dakle, nisam video da je Tužilaštvo, a kamoli pravosuđe, da su reagovali i zato bez obzira što mislim da nećemo barem u prvo vreme dobiti vladavinu prava, dobićemo vladavinu sudija. Dobićemo prepune travnjake raznih ambasada po Beogradu, prepune pravosudnih funkcionera, barem ja to tako mislim, pa imam valjda pravo i da kažem. Dobićemo u nekim manjim sredinama čast možda više od 60% sudija i Tužilaca su verovatno časni ljudi, ali postoji određena grupa koja će i te kako ovu slobodu zloupotrebljavati i ja mislim da ćemo mi dobiti vladavinu sudija u nekim sredinama, da ćemo dobiti zbir samostalnih trgovinskih radnji, većih ili manjih i da će se određene presude preko nekih advokatskih kancelarija naručivati poput narudžbe pića itd.

Sada imamo nekih sličnih iskustava sa time, tim pre što u pravosuđu mi nemamo sud vladajućih partija trenutno, imamo sud partije bivšeg režima, dakle sa onom čuvenom reformom, deformom 2009, 2010. godine napravili sud svoje partije, što su i kucali u obrazloženju „častan je, član je DS itd“, to im je bilo glavno da izaberu svoje sudije da ne bi odgovarali kada su izgubili vlast što se i desilo. Zahvaljujući toj reformi niko nije od obih što su celu društvenu svojinu potrošili, pokrali, niko nije odgovarao jer su imali sud svoje partije, a naravno vrana vrani oči ne vadi, svoje meso se ne jede i nije došlo do kažnjavanja raznih krivičnih dela i bogaćenja na grbači naroda.

Đilas je najbolji primer, pobegla mu ona direktorka, Drinić, valjda se tako zove, njega niko u pravosuđu i ne pominje, a kamoli da pokušaju da tog princa od Mauricijusa pokušaju da privedu pravdi ili da ovog vojvodu Šolaka od Sautemptona privedu pravdi zbog toga što je kršenjem zakona o oglašavanju i kršenje medijskih zakona zgrnuo ogromno bogatstvo i samo na protivzakonitim reklamama godišnje uzme oko 150 miliona evra protivzakonito. Nikome ne pada u tužilaštvu napamet da pokrene postupak protiv vojvode od Sautemptona a onda nam on kupuje neke tamo prvoligaške engleske klubove za 120 miliona evra i preuzima još obaveze, to ljudi treba da znaju, dugove Sautemptona, još za 120 miliona evra. Dakle, ta transakcija od 240 miliona evra je nezakonito stečena u zemlji Srbiji. Neka proba tamo da medijski krši zakone i da na takav način reemituje programe u Velikoj Britaniji i reemituje protivzakonito reklame, pa će da vidi kako će proći u toj Engleskoj.

Lako je bilo njima da u žuta vremena pokradu Srbiju i da to investiraju poput onih ruskih oligarha koji tako iz Rusije uzmu. To postoji samo u Rusiji i Srbiji, ti nesretnici, što su pokrali pare, izneli ih i kupuju i baškare se po Engleskoj. Ali, Engleska ne dopušta da njih pokradu pa da to donesu u Srbiju. To je uspelo samo Saši Raduloviću da Amerikance opelješi i da dođe u Srbiju i ja moram taj pozitivan primer da pomenem, ako je pozitivan, da je Saša Radulović uspeo da pokrade Amerikance i da te pare verovatno donese u Srbiju. Recimo, on je daleko časniji od Đilasa i Šolaka koji su pokrali pare u Srbiji i izneli ih u Englesku, pa nam se čak na određeni način i podsmevaju.

Ja pozivam sve iz Republike Srpske, sve građane bivših jugoslovenskih republika, bez obzira na nacionalnost, da ukoliko imaju izborno pravo ili ga u međuvremenu steknu, da svakako iskoriste priliku i iskoriste svoje izborno pravo i da glasaju za koga hoće, ukoliko to stvarno žele, u skladu sa svim zakonima, bez obzira na nacionalnost, a posebno Srbe iz Republike Srpske, da ukoliko im treba neko prebivalište eventualno ili nešto drugo, bez ikakvih problema, da možemo to da regulišemo. Jer, njihovo je pravo da ukoliko ispune sve zakonske pretpostavke, da dođu na biračko mesto da glasaju, kao i da iskoriste ambasadu i konzulate u BiH. Oni su mi nekako zbog porekla mog oca i dede najdraži. Zato verujem da će u negativnom svetlu gospodin Đilas i gospodin Borko Stefanović biti opevani u onoj pesmici koju sam već izrecitovao.

Dame i gospodo, u vezi Republičke izborne komisije da kažem da naši građani treba da znaju da je Aleksandar Vučić po svom zahtevu poklonio šest članova RIK vanparlamentarnim strankama, a za toliko članova RIK bilo bi vam potrebno negde oko 90 narodnih poslanika. Dakle, bez obzira što nisu imali 90 narodnih poslanika u Skupštini, on im je na određen način, molbom, kod nas, dodelio šest članova RIK-a u stalnom sastavu. Pošto će biti sigurno 20-ak opozicionih izbornih lista, to znači da će opozicija imati apsolutnu većinu u RIK, u lokalnim izbornim komisijama i u biračkim odborima, gde je u stalnom sastavu, vanparlamentarnim strankama, takođe darovano 16 hiljada članova i zamenika članova biračkih odbora.

Hoću da naši građani znaju, s obzirom da ovi nesrećnici koji su sve živo prodali, pa i nacionalni interes države Srbije, hoću da im kažem da vlast ne može da pokrade izbore i da hoće, jer izbore sprovodi RIK, lokalne izborne komisije i birački odbori, a ne vlast, a u svim tim organima nema Vlade Republike Srbije, opozicione stranke će činiti većinu i ako neko može teoretski da pokrade izbore, verujem da se to neće desiti, to mogu da urade samo opozicione stranke, jer imaju većinu, kao što su imale i prošli put, bez obzira što određeni deo političkih stranaka nije izašao na izbore.

Dakle, opozicija je imala većinu i 2020. godine, imala je većinu i 2016. godine, posebno, jer je imala 22 predstavnika u RIK. Neko ko želi da pokrade izbore može samo ako je član i ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Vlast ili Vlada Republike Srbije obezbeđuje samo tehničke, finansijske i materijalne preduslove, prostor, finansije za izbornu kampanju, finansije za sprovođenje izbora i za utvrđivanje rezultata. Sve drugo rade organi za sprovođenje izbora i zato ne treba da nasedaju na priče Dragana Đilasa i nesrećnika oko njega. Iznenađen sam da, recimo, Marinika, nosilja liste, udari na Đoku Vlaha, gotovo sam iznenađen. Ja sam mislio da će udariti na Đuku, a ona udarila na Đoku Vlaha. To je za mene iznenađenje, a to govori o tome da su spremni između sebe da se jedu, samo da dokažu da je navodno bilo nekih zloupotreba i krađe, da bi mogli da podižu ustanak, a gospoda nezavisni tužioci i sudije neće biti nezavisni od zakona božanskih i svaku vrstu te pobune ili poziva na pobunu treba da tretiraju po Krivičnom zakoniku.

Na kraju da kažem da nisam zadovoljan, kao i građani, što Šolak i Đilas nisu procesuirani na ozbiljan način i što nisu na ozbiljan način prikupljeni dokazi. Kaže Valtazar Bogišić da je najveća nesreća kad neko od zla dela svog još kakvu korist ima, a to se očigledno odnosi na Šolaka i Đilasa. Hvala.