Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.
Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, moje uvažene kolege su danas govorile o svemu onome što smo mi uradili kao većina u ovom parlamentu i kao SNS po pitanju unapređenja izbornih uslova i mnogo puta do sada, za ovih, hajde da kažem, sedam godina, dokazali, pokazali koliki je demokratski kapacitet i uopšte državnički kapacitet SNS, s obzirom da imamo jednu vrstu presedana o kojem danas raspravljamo i sigurno ćemo usvojiti, a to je da će i vanparlamentarne stranke biti deo RIK, što nije imanentno ni mnogo razvijenijim državama i državama koje imaju, hajde da kažemo tako, mnogo dužu demokratsku tradiciju od Republike Srbije, ali to je još jedan vid širine stranke koja je najmnogobrojnija i najveća, definitivno, na teritoriji jugoistočne Evrope, koja, to moram da kažem, jedina ima u Republici Srbiji jedan jasan program, političku platformu za budućnost, ne političku platformu za treći ili četvrti april, kako bi naši politički protivnici, teško mi je da tako nazovem neke od njih, pošto to i nisu, s obzirom da nemaju političku agendu.
Dragan Đilas nije naš politički protivnik. Znači, to su ljudi koji se već jedan duži vremenski period predstavljaju kao opozicija. To su ljudi koji žele i ne kriju to više da na jedan nasilan način dođu do vlasti, odnosno dođu ponovo na vlast u Republici Srbiji bez ikakvog političkog programa, bez ikakve političke agende, uz pomoć stranih centara moći, misleći, govoreći, upravo oni o tome, kako oni kažu, ne o 6. oktobru, nego o 4. aprilu, što jasno i metaforički pokazuje i određuje to da oni ne žele izbore, ne žele bolje izborne uslove, ne žele dijalog, ne žele razgovor i jednu konstruktivnu raspravu o tome kako će Srbija da izgleda, kako ćemo da ekonomski razvijamo našu zemlju, kako ćemo da dođemo do što više radnih mesta, nego da se vratimo na onu politiku koju su oni realizovali do 2012. godine. Teško mi je i nemam običaj da govorim teške reči, ali pljačkali ovu zemlju, napravili od nje jednu tajkunsko-političku oligarhiju, zemlju koja nije imala svoju nezavisnost i koja nije funkcionisala samostalno u punom kapacitetu.
O tome oni pričaju i tu je razlika glavna između SNS, između našeg predsednika Aleksandra Vučića i te tzv. bojkotaške opozicije koja samo misli na vlast, koja samo misli kako će da dođe do budžeta i kako će da koristi narodne pare u sopstvene svrhe, kako će da puni svoje džepove i jednog uskog kruga ljudi koji je vezan za njih.
Naravno, mi smo spremni i moram da napravim jednu jasnu diferencijaciju i po još jednom osnovu, a to je da postoji opozicija i postoje političke partije sa kojima smo mi žestoki politički protivnici i razlikujemo se ideološki i po pitanju ekonomskog razvoja, socijale, svega onoga što pretpostavlja društveni razvoj i to kako ovo društvo treba da izgleda u budućnosti. To su partije koje nisu želele strane posrednike u tom dijalogu sa SNS, koje imaju taj osećaj, dovoljno su državničke da o problemima koje mi imamo unutar naše zemlje, znaju da treba da razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da odluke treba da donosimo zajednički bez mešanja i bez prisustva bilo koga sa strane.
Oni koji su naučili da dobijaju naloge sa strane, oni koji su naučili da budu… Imaju Amerikanci jedan lep termin, izraz za to – papet, lutke stranih centara moći. Prvo što su uradili jeste da su rekli – e, mi nećemo da se dogovaramo o budućnosti naše zemlje sa našim kolegama, sa našim političkim protivnicima, ne, nego ćemo zvati pomoć iz inostranstva, ljude koji će nam pomoći, i to je ta agenda već nekoliko godina da na vlast dođemo bez izbora, bez glasanja, bez izborne volje svih onih koji treba da izađu na izbore i da glasaju, da u skladu sa civilizacijskim dostignućima 21. veka izraze svoju volju, da imaju pravo da biraju i da svi imaju pravo da budu birani, oni na to ne pristaju.
Oni i dan-danas spremaju teren i govore o nekoj navodnoj, potencijalnoj malverzaciji u vezi izbornog procesa i na nivou izbora za predsednika Republike i na nivou parlamentarnih izbora, izbora za grad Beograd, a u stvari su politički šuplji. Njihova jedina želja je ogoljena, a to je da uklone predsednika Aleksandra Vučića kao personifikaciju progresa i razvoja Republike Srbije, koji im je najveća smetnja da ponovo rade ono što su radili od 2000. do 2012. godine.
Jednostavno, tu se radi o dva koncepta Srbije, ako možemo da govorimo o konceptima, pošto ovde imate jasan politički program, jasnu političku platformu, deset tačaka usvojenih na Skupštini SNS, deset tačaka za budućnost Srbije, samostalna Srbija, nezavisno donošenje odluka, ekonomski jaka zemlja, poljoprivredno jaka zemlja, zaštita vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje i svakodnevna borba za integritet naših građana, naše države, briga za Srbe koji žive van Republike Srbije, neskrivena briga i polaganje prava na to, jer to pravo imaju svi drugi narodi ovde u okruženju i u susedstvu.
Aleksandar Vučić je jedini u istoriji ove zemlje i ovog regiona koji je otišao i u Moskvu i u Peking i u Vašington i u Brisel i u Berlin i rekao da Srbija ima legitimno pravo da vodi računa o svojim sunarodnicima i o svojim braći i sestrama koji žive van Republike Srbije, da će ih pomagati ekonomski, da ćemo raditi na modernizaciji celog regiona i na taj način na stabilnosti celog regiona. I ne govori on slučajno tako često o stabilnosti i koliko je ona važna govori činjenica da je danas Srbija šampion u investicijama. Ja sam gledao jedan njegov intervjuu pre dva dana, zamislite, u tom, kako se to kaže ekonomski, pajplajnu imamo 7,3 milijarde evra investicija u infrastrukturu novih fabrika, novih radnih mesta.
Srbija nije više šampion samo u sportu, Srbija je šampion u ekonomiji. Srbija je šampion u kulturi. Srbija ima potencijal da bude šampion u mnogim oblastima društvenog života, ne samo na teritoriji zapadnog Balkana, već na nivou cele Evrope.
Sve smo to uradili zahvaljujući viziji i jednom državništvu i liderstvu predsednika Aleksandra Vučića koji, kako sam rekao, ima za cilj da realizuje planove "Srbija 2025", "Srbija 2030", velikih infrastrukturnih planova, velikih infrastrukturnih radova, obraćanju pažnje i fokusu na demografsku strukturu našeg stanovništva i naše zemlje. To su ozbiljne stvari i to je ozbiljna politička platforma.
Jako je dobra vest da će mladi ljudi ponovo, da je Srbija dovoljno jaka, dovoljno ekonomski snažna, dobiti na leto još 100 evra pomoći. I nemojte da slušamo sve one koji kritikuju i koji su kritikovali takav potez i tokom pandemije. Pogledajte neke mnogo razvijenije zemlje, i ovde u Evropi a i u Americi, ni jednog trenutka nisu prestali sa davanjem tih tzv. helikopter para pomoći mladim ljudima, pomoći preduzetnicima. Sve je to Srbija radila, ali sa jednim jasnim ciljem, da održi ekonomiju, da unapredi ekonomske i biznis uslove u ovoj zemlji, da unapredi i očuva zdravstveni sistem, da gradi kovid bolnice, da gradi kliničke centre, da vodi računa i o medicinskim sestrama i o lekarima koji treba da ostanu ovde i da rade dostojanstveno svoj posao za visoku platu.
To će doneti upravo tih 7,3 milijardi evra koje imamo za narednih nekoliko godina, to će doneti upravo mogućnost i uslove da ta njihova zarada bude još veća nego što je sada, a prosečna plata lekara je 120 hiljada dinara. Prosečna plata u Republici Srbiji je negde oko 600 evra, u Beogradu 740 evra. Ova zemlja se menja toliko drastično da jednostavno svi oni koji su dobronamerni, a i ljudi koji dolaze iz EU i oni kažu da jednostavno takva politika i takva izbalansiranost politike, posebno spoljne politike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića je upravo doprinela tome da imamo ovakav model razvoja i ovakav snažan razvoj i rezultate i ovoliki procenat zapošljavanja ljudi, novih investicija.
Jedna jako lepa i velika vest koja je onako prošla dosta ispod radara je da je predsednica Vlade Ana Brnabić pre nekoliko dana u Švajcarskoj potpisala sporazum da se u Srbiji gradi centar za Četvrtu industrijsku revoluciju. Mi smo ovde zahvaljujući SNS i Aleksandru Vučiću gotovo i preskočili jednu. Znači, mi smo od jedne zemlje koja je bila potpuno ekonomski devastirana, imala je odsustvo, niko je nije cenio u Evropi, poigravali su se sa nama, bili smo izvor raznih manipulacija i realizacije interesa drugih zemalja koje su realizovale ovde interese u našoj zemlji i regionu, mi danas govorimo o jedno jako uspešno sprovedenoj digitalizaciji, govorimo o veštačkoj inteligenciji, govorimo o 1,4 milijarde evra koje napravi IT sektor u našoj zemlji, govorimo o mladim ljudima koji imaju poverenja u SNS i u Republiku Srbiju i u Aleksandra Vučića.
To je primer ovog mladog momka koji je prodao svoju kompaniju iz Novog Sada i koji nije morao da plati porez na to u ovoj zemlji, ali je video i zna da će taj njegov novac od poreza da ode u nove auto-puteve, zna da će da ode u železnice, zna da će da ode u škole, zna da će da ode u vrtiće, u bolju socijalnu zaštitu i u socijalno odgovornu državu.
U stvari, to je kvalitet SNS, da je upravo uspela, kao i u spoljnoj politici, da nađe balans između jakog i snažnog privrednog razvoja i privrednog oporavka i jedne odgovorne, dobre i kvalitetne socijalne politike, ali koja daje za pravo svima i motiviše, posebno mlade ljude da rade ovde, da ostaju ovde, da plaćaju poreze, da zasnivaju svoje porodice.
Zato će Srbija za nekoliko decenija imati mnogo više ljudi i mnogo više stanovništva nego što sada ima, zahvaljujući upravo tom Vučiću koji danas razmišlja o tome šta će se dogoditi 2050. ili 2060. godine, kao što je razmišljao i o energetskoj bezbednosti.
Zamislite oni koji su 2015. godine pritiskali, govorili, kritikovali predsednika Vučića, tada premijera, zašto ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, zašto ne upodobimo našu spoljnu politiku sa EU. Zamislite da je to uradio. Da li bi Srbija danas plaćala gas po jednoj četvrtini berzanske cene, a berzanska cena je negde oko 989 dolara trenutno na današnji dan. Mi plaćamo 275 dolara. Zbog toga, zbog takvih odluka naši građani nemaju oko čega da brinu, privreda nema oko čega da brine. Investitori nemaju oko čega da brinu i zato smo mi jedina država na svetu gde u toku pandemije, u jeku pandemije ni jedan investitor koji je bio zainteresovan da ulaže u ovu zemlju nije odustao od Srbije. Niko ne odustaje od Srbije, svi žele u Srbiju. Svi žele da vide ono što je Srbija napravila u proteklih nekoliko godina i da vide to ekonomsko čudo.
Ne treba da budemo, po meni, ni lažno skromni da ne kažemo da jesmo ekonomski tigar ovog regiona, da treba da se pohvalimo sa „Beogradom na vodi“. Šta je uspeh jedne privrede, jedne države kada imate u našem glavnom gradu, to je ponos, jedan „Beograd na vodi“ kome se svi dive, kome se ceo svet divi, kad imate infrastrukturne projekte i početak izgradnje metroa, prvi put bez mnogo priče, puno rada, puno energije, puno delovanja?
Deset hiljada evra košta metar kvadratni u „Beogradu na vodi“ . To daje motiv i to se kupuje. Tu dođu ljudi koji žele da investiraju, koji žele da provode vreme u ovoj zemlji i kupuju zato što znaju da je Srbija stabilna zemlja, zato što znaju šta mogu da očekuju i od ove vlasti i od ove države u narednih godinu dana i u narednih pet i u deset godina.
Prvi put se događa u istoriji da smo toliko stabilni i da smo toliko rezultata napravili po pitanju ekonomije.
Šta imamo sa druge strane? Koji je drugi, ja ne mogu da ga nazovem, politički koncept, jer tu politike nema. Ni jednog trenutka u proteklih nekoliko godina mi sa tim ljudima nismo mogli da razgovaramo o politici, jer nema politike, jer nema ideologije, nema ekonomije, nema ničega. Ima samo želje za rušenjem, ima samo izjava tipa – srušićemo „Beograd na vodi“, srušićemo metro, srušićemo sve ono. Valjda će srušiti i ovih nekoliko stotina kilometara autoputeva. Valjda bi i to srušili, valjda bi minirali i železnicu samo zbog toga što je to napravio i uradio Aleksandar Vučić.
Moje kolege su govorile dosta o tome, posvetile puno vremena, ali moram da pomenem još jednom i to da je sramno ponašanje tih njihovih kandidata, posebno kandidata za gradonačelnika Beograda i ovog reditelja Gorana Markovića prema ljudima koji žive na obodima Beograda, prema ljudima koji žive u unutrašnjosti.
Zamislite sada grotesku cele ove priče da čovek koji se zove Dragan Ristić, frontmen grupe „Kal“, napiše jedno pismo tom istom Goranu Markoviću i ovaj mu odgovora. On je i dalje ubeđen da su oni superiorni, da su oni bolji od ljudi koji žive u Marinkovoj bari, koji žive u Borči, u Krnjači, da su bolji od nas koji živimo u Zemunu, bolji su, možda, od ljudi koji žive u Rumi.
Nisam znao i dobro je da su to rekli da bi ogoleli sebe i da bi građani Republike Srbije valjda videli da je prof. dr Aleksandar Martinović gori od njih samo zbog toga što živi u Rumi, a može da im drži predavanja ne samo iz ustavnog prava, iz pravnih nauka, nego predavanja iz istorije i mnogih drugih disciplina, ali i veština, jer mu, i mnogima ovde od nas, nisu ni od članaka, naravno.
Kada imate takve, a ne mogu da kažem, to nisu politički protivnici, jasno je da će jednostavno naša borba biti takva i naša strategija i plan za 3. april je ono što smo uradili i ono što ćemo da uradimo za građane, a građani Republike Srbije, po svemu onome što možemo da vidimo, a naravno dostupno nam je, podržavaju te ljude i te političare u pokušaju baš onoliko koliko upravo, naravno, i zaslužuju. Zbog toga su oni sve gori, zbog toga su oni sve nervozniji, jer podrška njima se meri kao statistička greška. Jedino kada se nešto ujedine mogu, eventualno, po nekim istraživanjima koja sam ja video, da pređu cenzus, ali daleko od toga.
Mislim kada oni vide kakvu podršku i kakvu plebiscitarnu podršku ima predsednik Aleksandar Vučić kod građana Republike Srbije da jednostavno oni zbog toga i rade i govore ove stvari koje ne da nisu, ajde da kažem, tim jezikom, političke korektne, nego one nisu normalne uopšte. Znači, to nije normalno ponašanje prema građanima ove zemlje i prema ljudima čije glasove treba da dobijete. Čak i ako ne glasaju za vas ono što je suštinski je da budete kao političar odgovoran i pristojan čovek, što naravno njima apsolutno nije imanentno.
Završiću time - šta je odgovor Vučića na sve to što se dešava ne samo u proteklih dve, tri nedelje, dva, tri meseca, nego ta brutalna kampanja dehumanizacije traje već godinama nažalost. Nadam se, imamo danas i izbor sudija i tužilaca, da će pravosudni organi da reše mnoge one stvari za koje smo mi zabrinuti ovde kao narodni poslanici. Mislim da ne treba skrivati se iza bilo čega, nego otvoreno reći da je u interesu ove države i u interesu građana Republike Srbije i ovog parlamenta, nas kao narodnih predstavnika, da se istraže svi oni pokušaji i sve ono što je rađeno, u smislu saradnje i koordinacije transverzala između međunarodnog organizovanog kriminala, međunarodnih centara moći i naših ovde ljudi, domaćih, u našim institucijama, po pitanju ugrožavanja života predsednika Aleksandra Vučića. To je nešto što je kondicio sine kva non i na čemu će ceo pravosudni sistem da polaže svoj ispit. Za mene je to tako. Ja nisam pravnik, ali za mene će to biti signal da li je pravosuđe i da li su pravosudni organi, sudije i tužioci nezavisni, da li su sposobni, da li su efikasni kada nam se daju odgovori na ta pitanja.
Šta je odgovor Aleksandra Vučića? Odgovor je poseta Kini, odgovor je rezultat. Odgovor je potpisivanje najavljeno sporazuma o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom koja će dati još dodatni vetar u leđa našoj ekonomiji, učiniti ovu zemlju još više atraktivnijim za nove investicije, za nova radna mesta, za kompanije širom sveta koje će dolaziti ovde i ulagati, jer će biti lakše da izvoze svoju robu i usluge u Narodnu Republiku Kinu koja je jedno ogromno tržište, jedna ogromna nepokošena livada, kada su u pitanju ekonomske, IT i sve druge mogućnosti.
To je ono što u stvari nudi, kratko u jednoj rečenici, Aleksandar Vučić, SNS ovoj državi i ovim građanima. Sa svakog puta rezultat, sa svakog sastanka rezultat, sa svakog sporazuma novi kilometar autoputa, novo radno mesto i to ovi salonski kvazi političari nikada neće moći da dostignu. Mi ćemo naravno snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika.
Kao što sam i prošli put rekao, on jeste podigao jednu visoku lestvicu, ali mislim da ćemo uspeti da ga sledimo u jednoj snažnoj kampanji za bolju Srbiju, za budućnost naše dece i za odbranu naših nacionalnih i vitalnih interesa. Hvala.