Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 152 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, i, izuzetno, za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz određenog dnevnog reda.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Šesnaestog i Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i Desete posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 2, 3. i 4. februara 2022. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 160, za – 155, nije glasalo – pet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 9. februara 2022. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 163, za – 161, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik Desete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 9. februara 2022. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 163, za – 161, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Desete posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici uz saziv sednice Osamnaestog vanrednog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koje je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d:
Tačka 1. – Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, i Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pre nego što otvorim pretres, želim samo da još jednom napomenem da ćemo danas imati dve sednice Narodne skupštine, da ćemo ovu prvu sednicu završiti do 15.00 časova i nakon toga ćemo imati još jednu sednicu posvećenu izboru Nadzornog odbora.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o dopunama Zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.
Pre nego što predlagač dobije reč, želim da mu se zahvalim što je damama podelio cveće, ali želim da izrazim i protest zašto su samo dame te koje su zaljubljene, pošto je danas Dan zaljubljenih.
Očekujemo i mi muški određeni poklon od strane Ministarstva finansija.
Izvolite.
Predstavnik predlagača ima reč.

Hvala puno uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, najpre, nije to bila moja ideja, to je bila zajednička ideja svih nas poslanika iz SNS i želim mojim mlađim kolegama da zahvalim na pomoći i podršci, a mi smo samo hteli svim poslanicama jednostavno da se zahvalimo, naravno da obeležimo i Sveti Trifun, ali i da im zahvalimo i na energiji i na posvećenosti i na odgovornosti, na svim onim trenucima koje smo i zajedno proveli ovde u parlamentu, s obzirom da nam je ovo poslednja sednica u ovom sazivu i hvala puno još jedanput.
Danas je pred vama izuzetno važan zakon, zakon koji reguliše isplatu dodatne novčane pomoći svim našim mladima od 16 do 29 godina. Mi ćemo sa ovom isplatom krenuti u junu. Dakle, 1, 2, 3. juni mesec ove godine naši mladi treba da očekuju još 100 evra od države Srbije. Prijave će krenuti 16. maja i trajaće do 31. maja na isti način kao što smo to uradili i za ovih 100 evra koje su isplaćene pre samo desetak dana.
Ono što su važne izmene je da svi oni koji su se prijavili za prvih 100 evra ne treba da se prijavljuju i za ovih dodatnih 100 evra. Ukupno, da znate, milion 59 hiljada 411, verovali ili ne, preko milion naših mladih je dobilo pomoć i podršku od države Srbije od 100 evra. Dakle, oni nema potrebe po ovom novom zakonu da se prijavljuju, oni će automatski ovu pomoć dobiti, ali svi oni koji su u međuvremenu navršili 16 godina, svi oni koji su u međuvremenu dobili državljanstvu Republike Srbije imaće mogućnost i pravo da se prijave.
Prijave za novih 100 evra od 16. do 31. maja, 1, 2, 3. juna mi ćemo obećanje o isplati ispuniti i taj novac prebaciti na račune svih onih koji se budu i prijavili i onih, kažem, koji su već dobili 100 evra.
Za nas je ova pomoć izuzetno važna, videli ste reakcije mladih. Dakle, želeli smo ne samo da ublažimo negativne posledice Kovida – 19, ne samo da im pokažemo koliko su nam važni i koliko je naša briga koju pokazujemo važna za budućnost Srbije, nego smo hteli da pokažemo na ovaj način i snagu naših javnih finansija, dobro stanje u našoj kasi, da niko nije zaboravljen.
Podsetiću vas u poslednje dve godine u vreme najveće i najteže ekonomske krize koja je izazvana pandemijom Kovida – 19, naša zemlja je izdvojila 8,7 milijardi evra. Dakle, 8,7 milijardi evra, preko 18% našeg BDP da pomogne i privredi, da pomogne i građanima. Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar i u dan i pokazali koliko nam je država jaka, koliko nam je država odgovorna, koliko su nam javne finansije stabilne i to je slika potpuno jedne drugačije Srbije, Srbija koja pobeđuje u ekonomiji kao nikada do sada. Sa tim želimo i da nastavimo i ova isplata mladima je još jedna potvrda uspešne i odgovorne ekonomske politike koju sprovodimo od 2014. godine.
Da vas podsetim takođe, mi smo prošle nedelje isplatili i 20.000 dinara na račune svih naših najstarijih sugrađana. To je pojedinačno najveća pomoć koja je ikada isplaćena našim najstarijim sugrađanima. Dakle, još jedanput smo pokazali i brigu za njih uz veliku zahvalnost za podršku koju su nam dali za reforme koje smo sprovodili od 2014. godine, ali smo takođe pokazali da obećanje koje dajemo ispunjavamo u dinar i u dan i to obećanje koje smo dali penzionerima takođe smo ispunili.
Ako pogledate u poslednje dve godine, dakle, od isplata 100 evra, 2020. godine, prošle godine 30 plus 30, plus 20 evra za sve naše punoletne sugrađane, dodatnih 50 evra za sve penzionere prošle godine, za sve nezaposlene isplatili smo 60 evra, za one naše sugrađane koji žive na teritoriji Kosova i Metohije 100 evra, ukoliko su nezaposleni još dodatnih 100 evra, 3.000 dinara za sve one koji su se vakcinisali bili do 1. maja prošle godine.
Dakle, ogromna pomoć koja je upućena građanima Srbije, na to da dodamo minimalne zarade koje smo isplatili našim mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, dakle, našoj privredi, garantne šeme koje smo definisali, moratorijume i na plaćanje kredita. Dakle, na ozbiljan način smo pristupili umanjenju negativnih posledica Kovida – 19 i zato smo danas tu gde jesmo.
Srbija je u prošloj godini i 2020. godine, dakle, dve godine kada posmatramo kumulativno, dve najteže godine kada je ekonomija u pitanju za celo čovečanstvo mi smo imali najveću, najvišu stopu rasta BDP-a u Evropi. Dakle, Srbija pobeđuje, izbegli smo one crne scenarije koje ste imali priliku da vidite i u mnogo većim i razvijenijim zemljama, masovna otpuštanja, zatvaranje fabrika, mi taj scenario nismo imali upravo zahvaljujući odgovornoj, ekonomskoj politici koju smo sprovodili od 2014. godine. Imali smo dovoljno rezervi, imali smo dovoljno prostora da reagujemo, da pomognemo našu privredu, da pomognemo naše sugrađane i da danas kažemo da smo pobednici u ekonomiji kao što nikada do sada nismo bili.
Pri tome, uprkos ovoj pomoći uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uprkos ovolikoj pomoći udeo javnog duga u BDP-u Republike Srbije je 52,1%, dakle daleko ispod nivoa Mastrihta, daleko ispod tog standarda EU od 60%, iako imate priliku da vidite u mnogo razvijenijim zemljama mnogo gore pokazatelje i gore parametre kada je javni dug u pitanju. Jedna Nemačka koja je sada na preko 70%, jedna Velika Britanija na preko 100%, Francuska 120%, Italija 160%, Grčka preko 220% udeo javnog duga u BDP-u. Crna Gora je već na preko 90%, Makedonija na preko 70%, a naša Republika Srbija 52,1% uprkos ogromnoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi. Dakle, jedan primer uspešne Srbije.
Ono što mi je posebno važno, osim stope rasta BDP-a gde smo dominirali u Evropi prošle godine, osim toga da smo zadržali stabilnost naših javnih finansija, u trećem kvartalu prošle godine stopa nezaposlenosti je 10,3%. Dakle, na nivou one pre pandemije 2019. godine. Svedoci ste da smo otvorili veliki broj fabrika uprkos pandemiji Kovida 19. Samo je predsednik Vučić u poslednjih par godina 250 fabrika otvorio u Srbiji. Grade se novi kilometri autoputeva, izgradili smo tri potpuno nove Kovid bolnice. Za par dana otvaramo potpuno novi Klinički centar Srbije, ovde u Beogradu.
Dakle, Srbija se menja u doba najveće ekonomske krize. Pokazali smo stabilnost naših javnih finansija, pokazali snagu naše ekonomije, pokazali odgovornost naše ekonomske politike. Mi u ovom trenutku procenjujemo da je prosečna plata u Srbiji oko 610 evra u januaru mesecu. Sačekaćemo još izveštaj Zavoda za statistiku, ali da vas podsetim, 2010, 2011. godine prosečna plata u Srbiji je bila 329 evra. Dakle, iz meseca u mesec nam raste iznos prosečne plate, rastu nam penzije.
Ono što znam sigurno, do kraja mandata naredne Vlade, do kraja 2026. godine prosečna plata u Srbiji biće 1.000 evra, prosečna penzija u Srbiji biće 500 evra. To je obećanje koje dajemo i za to ćemo se boriti iz dana u dan, kao što se borimo već osam godina unazad.
Hvala još jednom. Ovo je lepa tema, lep zakon. Želim da zahvalim našim mladima na tome što se ne samo odlučuju da ostanu u Srbiji, nego se i vraćaju u sve većem broju u našu zemlju. Ovaj zakon ne samo da pokazuje brigu, nije izolovana aktivnost kojom se bavimo. Podsetiću vas, mi smo od 1. januara krenuli da podržavamo sa mnogo većim iznosom i prvorođeno dete, i drugorođeno i trećerođeno. Dakle, podržavamo tu pronatalnu politiku Republike Srbije da naši mladi, osim što dobiju pomoć, osim što vide da se voze modernijim autoputevima, osim što mogu da nađu posao, takođe da vide da i država podržava pronatalnu politiku. U narednih par dana ćemo izaći i sa konkretnim kriterijumima oko pomoći svim našim mladim bračnim parovima kao što je predsednik Vučić i obećao, da pomognemo prilikom kupovine prvog stana, učešćem ili delom učešća u kreditu, kako bi još više motivisali naše mlade da se vrate u Srbiju, da ostanu u Srbiji i da svoje porodice zasnuju ovde.
Dakle, odgovorno se bavimo svim kategorijama stanovništva od penzionera preko onih koji su da kažem u najboljem dobu i traže i nalaze posao, pa do onih mladih koji predstavljaju budućnost naše zemlje. To jeste primer i odgovorne politike, ali prevashodno brige o onima pred kojima je budućnost ove zemlje.
Hvala puno. Ostajem na raspolaganju za vaša pitanja.

Hvala.
Pošto je počela rasprava, nema amandmana. Govorim zbog vremena koje je potrebno između načelne rasprave i rasprave u pojedinostima, tako da na ovaj zakon nema amandmana. To znači da ćemo danas završiti i glasanje o ovom zakonu.
Ideja je da radimo do 14.00 časova, do pauze, pa od 15.00 časova nova sednica. Nakon toga, negde oko 17.00 časova ili posle, zavisi od vremena, da glasamo. Time smo završili naš rad u Dvanaestom sazivu.
Reč ima Aleksandra Tomić, kao izvestilac Odbora.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim u ime svih koleginica na pažnji koju smo u ovom poslednjem danu imali prilike da imamo od strane ministra.

Ono što smo imali prilike na odboru samom da vidimo i da čujemo, to je da se manje od 5% mladih u godištu između 16 i 29 godina prijavilo za ovu pomoć. Gotovo preko 95% mladih ljudi se javilo za ovu podršku koju je država dala, a to je 1.059.411 građana Republike Srbije. Za nas je to uspeh. Očito da je Vlada i Ministarstvo finansija pogodilo ciljnu grupu kojoj je zaista ova podrška bila potrebna. Potrebna u onom smislu da nakon podrške koju smo dali kao država zdravstvenim radnicima, državnoj upravi, profesorima, zaposlenima u sistemu bezbednosti, na kraju su zaista došli mladi koji su osetili da država ipak misli na njih. U pitanju su i maloletna lica, po prvi put država je zaista pokazala da mislim na njih, od 16 do 18 godina, ali i mladi ljudi od 18 do 29 godina.

Ono što je važno reći je da ta uplata koja pokazuje tu jednokratnu podršku je dala zaista mogućnosti mladima da razmišljaju o sebi i o tome kako treba ulagati u svoju budućnost, bez obzira na način na koji to oni shvataju sa 16 ili sa 29 godina. To je ono što je u stvari za nas najvažnije, a to je da kad država ima dobre ekonomske rezultate onda ona deli to sa svojim građanima.

Mi smo imali prilike da čujemo i od nekih pripadnika tzv. opozicije, koja želi da bude jedinstvena u toj mržnji i prema Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, da će podići krivične prijave zato što smatra da je to jedna od mera koja na određeni način kupuje glasove mladih. Ono što treba reći, to je da smo mi za mlade uradili više nego sve one vlade do 2012. godine zajedno. Nismo samo uradili u ovoj podršci koja se odnosi na današnji predlog, već smo mnogo toga uradili kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, u stranim kompanijama, u domaćim kompanijama, najviše u IT sektoru, ali i u onom delu kada žele da budu mladi preduzetnici, da budu oslobođeni kad su u pitanju porezi i doprinosi prve tri godine, kada imaju svoje firme i agencije.

Prema tome, ova država misli na mlade ljude i ono što je za nama je razlog da je to jedan vid ublažavanja posledica pandemijskih godina, 2020. i 2021, nama je to od velikog značaja i čast što sednicu odbora u poslednjem sazivu ove godine smo imali prilike da zaista na jedan pozitivan način završimo i da kod mladih ljudi negde probudimo i taj odnos prema samoj državi, da je on jedna dvosmerna ulica, da država misli na njih, a i da oni misle na državu. Mislim da je to od velikog značaja za sve nas kao narodne poslanike, da glasamo za ovaj predlog. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od izvestilaca želi reč? (Ne)
Idemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama je danas jedan važan paket ekonomske pomoći i Poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će podržati ovaj zakonski predlog.

Naravno da niko ne deli novac iz praznog budžeta, iz prazne kase. Da bi se sprovodila ovakva ekonomska politika i da bi se implementirali ovakvi zakoni, svaka gađanka i građanin koji su dobronamerni i koji žele ovoj zemlji i svim građankama i građanima dobro bi podržali, ali jednostavno morate prvo ispuniti neke preduslove da bi mogli ovako da se ponašate. Znači, ono što je dokaz da smo i u proteklim godinama imali jednu dobru ekonomsku politiku, da smo imali dobro izbalansiranu politiku i da nam je budžet jednostavno pun i da tako možemo u ovim kriznim vremenima imati ove kovid mere.

Preduslov da bi se ovako danas ponašali jeste prvenstveno privredni rast koji smo imali u prošloj godini od 7,5% i projektovani privredni rast u ovoj godini minimum 4,5%. Takođe, u 2019. godini, kada je većina svetskih i evropskih ekonomija imala pad, mi smo bili na jednoj nuli, što je takođe dokaz zdravog ekonomskog sistema i javnih finansija u našoj zemlji.

Da bi mogli ovako da se ponašamo, da bi mogli danas da usvojimo zakon gde građankama i građanima, odnosno našoj omladini i maloletnim i punoletnim, znači od 16 do 29 godina, ponovo usvajamo zakon koji će omogućiti da im se uplati po 100 evra u junu mesecu ove godine, prvenstveno smo morali da imamo pun budžet, a osnov za to jeste i činjenica da smo u protekloj godini otvorili novih 60 hiljada radnih mesta. To je zaista jedan veliki uspeh.

Pošto je pred nama i kampanja i izbori, najlakše je voditi kampanju i izbore u onom trenutku kada imate rezultate. Ovi rezultati, bez obzira da li pripadali vlasti ili opoziciji, da li ste politični ili apolitični, su rezultati na koje morate skinuti kapu. Jer, nismo mi najpametniji koji smo se ovog setili, i drugi bi u drugim zemljama i prethodne neke vlasti ovako radile, ali prvo morate da napunite budžet i da ova socijalna davanja neće ugroziti finansijsku stabilnost.

Ovo je samo jedan od nastavaka ekonomske pomoći. Mi smo preko osam milijardi dali novca kroz pakete pomoći našoj privredi. Ono što je u borbi sa Kovidom bio prioritet, jeste sačuvati zdravlje građanki i građana. Drugo što je prioritet, jeste sačuvati našu privredu. Mislim da smo apsolutno u tome uspeli i ovaj saziv parlamenta i Vlade Republike Srbije svakako treba da bude na tu činjenicu ponosan.

Ono što mene svakako posebno raduje jeste da smo imali i vodili jako odgovornu socijalnu politiku. Između ostalog, i ova mera za koju ćemo danas glasati spada u domet te politike. Ono što bih posebno iskoristio priliku da pozdravim, jesu te jednokratne pomoći našim penzionerima, prvenstveno ova pomoć koju smo imali isplaćeno od 20 hiljada dinara, ali i povećanje plata i penzija.

Naravno, ono što se svakako mora istaći jeste pomoć zdravstvenim radnicima, jer oni su heroji borbe protiv Kovida. Vidimo da se i dan danas naš zdravstveni sistem suočava sa velikim izazovima i to povećanje od 8% plata u zdravstvu je takođe plod jedne dobre ekonomske politike, ali i plod stranih investicija, povećanja izvoza i svih drugih mera.

Ono što hoću da iskoristim kao priliku kada danas govorimo jeste da se podsetimo nekih rezultata. Vrlo često kada se reši jedan problem skloni smo da brzo prelazimo preko toga i da se više bavimo nekim negativnim temama. Naravno, nijedno društvo, pa ni naše društvo nije toliko dobro da ne bi moglo da bude još bolje, ali činjenica je da se određene stvari pomeraju sa mrtve tačke i da se zaista zemlja razvija, da se problemi rešavaju i da građanke i građani, bez obzira da li pripadali većinskom narodu ili manjinskim zajednicama, osećaju određenu sigurnost i osećaju stvarnu sigurnost.

Tu posebno hoću da istaknem ponašanje predsednika Republike Srbije i ono što smo imali pre par meseci, pogotovo kada smo imali te nemile scene i incidente u Priboju, a pre toga i posetu Sjenici, Novom Pazaru, Novoj Varoši i Tutinu, kada je

predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dolazio i poslao jasnu poruku da su sve građanke i građani, bez obzira da li su pripadnici većinskog ili manjinskih zajednica, ravnopravni i da je ovo njihova zemlja.

To je jedan veliki iskorak. Dolazak u Priboj, u trenucima kada su pokušali, zaista imali smo nemile scene, pa su neki pokušali da to politički zloupotrebe je dokaz jedne hrabrosti i odgovornosti predsednika Republike Srbije i na tome mu treba čestitati.

Hoću da istaknem da smo u ovom mandatu osim rešavanja i konkretnih rezultata kada je u pitanju infrastruktura, rađenje velikog broja lokalnih puteva, nastavak izgradnje autoputeva, rešili velika dva ekološka problema. Kada je u pitanju opština Prijepolje i opština Sjenica i to je nešto što za život običnih građanki i građana znači puno.

Takođe hoću da istaknem da smo i u mandatu ove Vlade rešili jednu od nepravdi koje smo jako često ovde isticali prema pripadnicima bošnjačkog naroda. To je akreditacija internacionalnog univerziteta i to je nešto što treba pozdraviti. Ja očekujem da ćemo u narednom periodu nastaviti sa tom dobrom praksom.

Ono što je jako važno za pripadnike mog bošnjačkog naroda jeste da je krenula i prethodna i ova Vlada sa povraćajem imovine islamskog zajednici. To je nešto što treba pozdraviti. Sve ovo govorim, iz prostog razloga, da ti procesi nisu nešto što se podrazumeva. Naprosto, ako imate odgovorne ljude na čelu države, predsednika, predsednika Vlade, ministre koji suštinski znaju šta je to demokratija i suštinski žele da se svaka građanka i građanin osećaju ravnopravno oni se tako ponašaju.

Imali smo period do 2012. godine kada je na vlasti bila DS i kada se na bošnjački narod gledalo samo kao na jednu glasačku mašineriju, gde se podrazumevalo, po jednom difoltu za koga će oni da glasaju. Tada smo imali, mogu slobodno da kažem, jednu diskriminaciju. To je nešto čega svaki pripadnik manjinske zajednice treba da se seti i da uporedi kakva je situacija danas i koliko su se stvari popravile, a kako je bilo do 2012. godine.

Ono što hoću da iskoristim, pošto sam zamoljen od sportskih radnika opštine Prijepolje, jeste, da zamolim ministra zaduženog za sport, ali i Vladu Republike Srbije i ministra finansija ako ima mogućnost. U opštini Prijepolje funkcioniše Fudbalski klub „Polimlje“ osnovan 1926. godine. On se sada nalazi pred gašenjem. Brojni sportskim radnici, aktivisti, roditelji čija deca pohađaju školu fudbala i sporta su me zamolili da iznesem ovaj problem. Ja očekujem da će ministarstvo, ono što je u njihovoj moći, u skladu sa zakonom, preduzeti da spasimo jedan od simbola opštine Prijepolje.

Takođe, hoću da iskoristim ovo javljanje da istaknem jedan problem. Škola u Novom Pazaru je ostala bez 26 osmaka za pola godine, a Osnovna škola „Svetozar Marković“ u Brodarevu, opština Prijepolje, od 1. septembra zaključno sa današnjim datumom ispisalo se 32 učenika. Znači, apsolutna pohvala za ekonomsku politiku.

Međutim, ono o čemu jako moramo da vodimo računa i mnogo više da posvećujemo pažnje jeste demografija. To nije samo problem bošnjačkog naroda, to je problem i srpskog i mađarskog i romskog i svih građanski i građana koji žive u našoj zemlji. Znači, naša se zemlja se polako prazni. To ne smemo da dozvolimo. Moramo da uradimo ono što je u našoj moći, a prvenstveno ministre, da u Prijepolje u Novi Pazar dovedemo po jednu veliku stranu investiciju.

Mislim da smo dosta stvari učinili kada je u pitanju infrastruktura. Tu prvenstveno mislim i na autoput, na gasovod, na zamenu visokonaponske i niskonaponske mreže, za šta Stranka pravde i pomirenja suštinski borila, na čemu je prvenstveno insistirao rahmetli muftija Muamer Zukorlić, to ćemo nastavi i u budućnosti.

Ono što nam fali jeste i po jedna velika investicija, politika koja se tiče demografije mora brže da se primenjuje. Politika koja se tiče sela i agrara, mora brže da se primenjuje, jer verujte, zaista se plašim rezultata popisa i činjenice sa kojom ćemo se suočiti, koliko je građanki i građana napustilo celokupnu našu zemlju, a prvenstveno kraj naše zemlje, odakle ja dolazim. U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakonski predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre, lep je povod za naše današnje okupljanje i sigurno da svi ljudi, pogotovo mladi ljudi u našoj državi će sa radošću i zadovoljstvom podržati ono što danas činimo. Mi pre svega njima, kao jedna odgovorna vlast pokazujemo brigu i solidarnost.

Opet kažem, onoliko koliko može država već u drugom aktu čini, ovo će biti još jednom sto evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti, davanje koje država daje mladim ljudima. To je znači negde oko dvesta evra uz sva ona primanja, odnosno davanja koje je dala država, a nije zanemarljivo ni finansijski, ali svakako od odsutne važnosti je solidarnost i želja koju pokazuje ova država da se osloni na mlade, da im pokaže svu brigu i da šansu za razvoj, gradeći jedno društvo jednakih šansi za sve njih.

Naravno da ovo vreme pandemije je čini mi se izuzetno teško pogodilo naše mlade ljude, da ono što pokazuju statistički podaci je neumoljivo, a to je da je skoro svaka šesta osoba mlada izgubila posao u našoj državi, da u odnosu na 2020. godinu procenat nezaposlenih mladih ljudi je porastao za više od deset procenata i to su podaci Krovne organizacije mladih u Srbiji.

Želim da kažem da treba posebno obratiti pažnju na mlade ljude, jer oko 115 hiljada imamo danas nezaposlenih mladih ljudi, od 15 do 30 godina, to su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila 2021. godine. Oni čine jednu petinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji i nedostatak posla je jedan od njihovih najvećih problema. Takođe, mladi su zastupljeni u segmentima privrede koji su bili najpogođeniji u ovom kovid periodu, pre svega su to ugostiteljstvo, turizam, maloprodaja i sa te strane će ova pomoć njima zaista puno značiti.

Kada je u pitanju finansijska sigurnost, neizvesnost utiče na svakoga, pogotovo na mlade ljude i tu država mora dati svoj doprinos da pomogne u skladu sa svojim mogućnostima i onim što može.

Dalje, imamo situaciju da se zbog kovida, a to je dobra stvar ove krize, ima i dobrih stvari u krizi, jedan veliki deo mladih ljudi koji je radio u inostranstvu ili studirao u inostranstvu, ili boravio u inostranstvu se vratio svojim porodicama, svojim starim poslovima i treba učiniti sve da se ovi ljudi motivišu da ostanu u svojoj matičnoj državi.

Takođe, još jedna podatak je zanimljiv, a to je, da je za vreme ove kovid krize manje mladih ljudi je pokazalo želju, po statistikama, da napusti našu državu. To je nešto što trebamo iskoristiti.

Zaista sam ubeđen da umesto floskula da su mladi ljudi sadašnjost ili budućnost potrebno je načiniti konkretne mere, kao što činimo i danas, da ne bismo postali i ostali društvo bez mladih. Njima je potrebna pomoć sad i odmah, da se kriza prebrodi, da se premosti trenutna situacija koja nije posledica njihovog neangažovanja ili nerada i nedovoljne aktivnosti, već su na to uticale objektivne okolnosti.

Dva su izuzetno bitna aspekta koja sam video u ovim statistikama i koja mene jako zabrinjavaju, ako posmatramo naše mlade ljude, a oni su motor razvoja svake države. Prvi jeste taj psihološki aspekat, jer teška potraga za odgovarajućim poslom utiče na raspoloženje mladih ljudi.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije za rad i Evropskog foruma mladih iz 2020. godine, 50% mladih pokazalo je znake straha i depresije. Kao lekaru, ovaj podatak je za mene poražavajući i zato pozdravljam meru naše države kao što je ova. Naravno da pokazivanje solidarnosti i brige je velika stvar kojom ćemo anulirati i pokušati da praktično ove psihičke probleme koji mogu nastati kod mladih ljudi svedemo na minimum.

Druga stvar koja mene zabrinjava jeste da su neka istraživanja pokazala da su mladi u Srbiji daleko konzervativniji trenutno i zatvoreniji od generacije svojih roditelja, čak deka ili baka i da je to kovid epidemija dodatno, da kažem, pospešila.

Ovo istraživanje kaže da je vrlo mala količina, kaže se, manje od 20%, mladih ljudi vakcinisana, da oko 44% mladih, znači manje od 50% mladih, misli da je demokratija najbolji oblik vladavine i da izuzetno mali procenat mladih ima pozitivan stav prema EU. To je nešto što mene zabrinjava i na čemu moramo ozbiljno raditi. Mi kao društvo moramo učiniti sve da naše mlade ljude otvorimo prema svetu, da bez bilo kakvih kompleksa mogu ravnopravno sa svojim vršnjacima iz najrazvijenijih zemalja zemljinog šara da uđu u kompeticiju.

Dok sam studirao imao sam zaista divne profesore, među kojima je i ovaj Tiodorović koji se često pojavljuje na televiziji, pamtim njegove reči. Mi smo u svakom trenutku bili podsećani da negde u Masačusetsu naš konkurent, naš kolega, uči na živim modelima mnogo više, mnogo aktivnije i da moramo biti spremni na kompeticiju ako mislimo da budemo barem u njihovom rangu, ako ne i bolji.

Mi moramo zaista otvoriti naše mlade na pravi način i biti im podrška u svakom pogledu, pogotovo na nivou obrazovanja, a moram reći da Srbija jeste zemlja u kojoj je obrazovanje besplatno i da naši mladi imaju mogućnost, ako pokažu kvalitet, da se obrazuju apsolutno besplatno i naravno dosegnu i budu zaista uspešni u svim profesijama, a to nije mogućnost u mnogim zemljama i to ne daju mnoge zemlje.

Mnogi su kritikovali ovaj način pomoći, međutim, moram da kažem, gledajući i okruženje i najrazvijenije zemlje, na primer Francusku, SAD, Hrvatsku i Sloveniju, da su sve ove zemlje pokazale neki vid sličan našem i pokušale na sličan način da pomognu svojim ne samo najmlađim, nego najfragilnijim grupama stanovništva.

Taj tzv. koncept „novca iz helikoptera“, pojam koji je prvi put opisao ekonomista Milton Fridman 1969. godine, u stvari pojam koji opisuje transfer novca iz centralne banke direktno na račune građana, je izuzetno dobar podstrek koji ne samo da deluje psihološki na najfragilnije grupe, već podstiče i potrošnju u jednoj državi u vreme pandemije, što je izuzetno aktuelno i bitno.

Na kraju, dolazim iz kraja ove države koji ima dobar natalitet i zaista puno mladih ljudi. Želim da i njima ukažem da imaju šansu i da ova država brine za njih i da je ovo samo vid solidarnosti i podrške koju želimo da im pružimo u teškim trenucima.

Evropska unija je ovu godinu proglasila godinom mladih. Pandemija Kovid-19 ograničila je mogućnost za mlade ljude, stoga je važno posvetiti 2022. godinu mladima, popraviti situaciju uzrokovanu pandemijskom krizom i stvoriti prilike za veće učešće mladih u razvoju Srbije. Ova vrsta pomoći koja se reguliše ovim Predlogom zakona je upravo pokazatelj dobre volje, ali i sredstvo daljeg razvoja i napretka naše zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić, poštovani ministre Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid-19, ili da prevedemo na manje pravni jezik ili jezik razumljiviji narodu, danas raspravljamo o zakonu koji će omogućiti novu isplatu pomoći mladima od 100 evra.

Mi smo više puta u ovom sazivu tokom zadnjih godinu i po dana, skoro dve godine, raspravljali o sličnim zakonima kojima smo omogućili da se pruži dodatna pomoć građanima, ali ne samo građanima, već i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovida-19.

Početkom ovog meseca smo isplatili prvi put pomoć mladima od 100 evra i ta pomoć je imala jako dobar odjek u javnosti, i ne samo odjek, sve te vrste pomoći koje smo davali građanima i privredi imale su, pored dobrog odjeka, i dobar krajnji rezultat. Naime, pandemija korona virusa je dovela do ekonomske krize svetskih razmera, do pada privredne aktivnosti svih zemalja, do energetske krize, povećan je obim zaduženosti većine svetskih država i smanjen je životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje jer pandemija nije okončana i možemo samo da se nadamo da će ta pandemija trajati što kraće, odnosno da će se ubrzo okončati.

Gde je Srbija, gde smo mi u svemu tome prethodne dve godine? Pa eto, ovo što sam maločas rekao, borili smo se. Zahvaljujući nekim merama štednje i fiskalne konsolidacije u ranijem periodu mi smo uspeli da sačuvamo našu kasu i da naša srpska kasa izdrži sve pritiske koje sa sobom nosi pandemija korona virusa.

Mi smo uspeli pre svega da očuvamo proizvodne kapacitete, da očuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, uspeli smo da sačuvamo i privredni rast. Da podsetim samo da je u 2021. godini taj privredni rast bio 7,5%. Uspeli smo da povećamo iznos minimalne zarade na 300 evra, a da nam prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi negde oko 600 evra. Uspeli smo da povećamo i penzije po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima. Uspeli smo da i u vreme energetske krize sačuvamo energetsku stabilnost naše države i da nivo nezaposlenosti u Srbiji bude ispod nivoa nezaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uz sve to, ostali smo i lider u direktnim stranim investicijama, jer smo u 2021. godini imali direktne strane investicije u iznosu od čak 3,9 milijardi. Naravno, to smo uspeli, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu skoro nešto manje od devet milijardi, paketa koji je pored privrede obuhvatao sve kategorije stanovništva – i zaposlene, i nezaposlene, i penzionere, i radnike i u zdravstvu i prosveti, i starima i evo mladima danas po drugi put donosimo takav zakon da se obezbedi ta novčana pomoć od 100 evra.

To je dobro, i nama iz Jedinstvene Srbije je to posebno značajno jer su za Jedinstvenu Srbiju mladi zaista zakon. To nije neka politička parola i floskula, već mi to pokazujemo svuda gde nam je narod ukazao poverenje i na delu.

Da su mladi za Jedinstvenu Srbiju zakon govore i tradicionalna putovanja mladih u Beč, grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i mladim jagodincima koji studiraju na drugim fakultetima širom Srbije, na univerzitetu u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan za najbolje mesto za život u svetu, ali vodimo ih i da bi videli da tamo posle recimo, 22.00 časova radnim danima nema nikoga na ulicama, osim možda ponekog turiste, jer se tamo radi, samim tim rano leže, i odmara. Da vide da Univerzitet u Beču jeste dobar Univerzitet, ali da mogu da se vrate i da kažu da i naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da naša želja jeste da naši mladi odu da vide svet, da se vrate i da žive i rade u našoj zemlji. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo.

Briga za mlade je i što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog i osmog razreda osnovne škole i učenike završnog razreda srednje škole svake godine vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su bili na moru oni kažu – pa, tri puta. U četvrtom, osmom i na kraju srednje škole. To je upravo tada kada su išli u organizaciji grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je to što od 2004. godine, vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine se u gradu Jagodina upiše po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Briga za mlade je i to što smo uveli besplatan gradski prevoz, prvo za učenike i najmlađe i kasnije za penzionere, a evo, već godinama unazad za sve stanovnike, za sve građane grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što od kako JS zadnjih 17 godina vodi grad Jagodinu, oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici osnovnih i srednjih škola u našem gradu. To je po pravilu neki prvi novac koji su oni zaradili u svom znoju i svom trudu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove, kao u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je to što svako selo ima i mali sportski teren, i veliki teren, izgradili smo iz za sve, ali pre svega za mlade.

Briga za mlade i to što grad Jagodina finansira sva kulturno-umetnička društva i svako selo ima kulturno-umetničko društvo.

Finansiramo i održavamo zbog svih, ali najviše zbog mladih, jer samo na taj način možemo da naša sela održimo, da ih učinimo vitalnim i da im obezbedimo budućnost, jer bez mladih nema ni budućnosti tih sela.

Briga za mlade jesu i ovih 100 evra, koje država daje mladima i to po drugi put. U borbi za mlade moraju se uključiti svi. Mora se uključiti i država, moraju se uključiti i lokalne samouprave, mora se uključiti i kulturne, obrazovne, naučne institucije, sportske organizacije, privreda, bukvalno svi.

Borba za mlade su i nova radna mesta. Borba za mlade je i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnoloških parkova itd.

Nema alternative toj borbi za mlade ljude. Moramo, okrenuti taj proces odlaska mladih ljudi iz države. To polako zadnjih par godina uspevamo da radimo i da okrenemo taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje.

Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu. Sada imamo obrnut proces da oni lekari, zdravstveni radnici, medicinski radnici koji su odlazili u Nemačku, ili već gde, počinju polako da se vraćaju.

Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da tu borbu dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila i da smo tom našom politikom anulirali sve pogubne posledice i postupke, i nebrigu za mlade, koju su pokazale generacije političara pre nas. Naročito nebrigu onih kojima su toliko usta puna mladih i Evrope, da su sve mlade oterali u tu istu Evropu.

Ti isti danas tuže državu zato što daje pomoć od 100 evra mladima. Gde ćete direktniji i gde ćete konkretniji dokaz o tome koliko im je stalo do brige za mlade? Oni na mlade generacije gledaju, prosto, kao na privremene stanovnike Srbije, koji se u Srbiji rode, koji se u Srbiji školuju, eventualno, lepe plakate za njihove političke partije, a onda izlagani, očajni, iznevereni od istih, o kojima pričamo, odlaze iz Srbije.

Mi takvu Srbiju želimo i hoćemo da menjamo, i menjamo i to, tom delu opozicije strašno smeta, zato tuže Srbiju. Imali smo primer jednog opozicionara, i imena mu se ne sećam, jer prosto, toliku podršku ima u narodu, da uputi krivičnu prijavu protiv Srbije jer dajemo pomoć od 100 evra mladim građanima Republike Srbije. Neću da trošim više reči na njih.

Želim da iskoristim priliku da pozove sve naše građane Srbije da izađu 3. aprila na izbore i da im poželim demokratske i fer izbore, da svim političkim činiocima poželim srećan početak izborne kampanje.

Jedinstvena Srbija, kao što sam i prošli put rekao na parlamentarne izbore 3. aprila izaći će u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom, 14 godina traje ta naša koalicija sa SPS, od 2008. godine smo zajedno. Ta naša koalicija ima prepoznatljiv program, ima prepoznatljive ljude koji predvode Ivica Dačić i Dragan Marković Palma. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate. Zato za našu koaliciju nije upitna podrška naroda, jer imamo konkretne rezultate, imamo realnu politiku, imamo politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima, i o starima, politiku brige za radnička prava, ali i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju, koju možemo čuti ovih dana na ulicama.

Pozivam sve građane Srbije da na sledećim izborima podrže koaliciju SPS-JS, na parlamentarnim i lokalnim izborima. Na predsedničkim izborima naša koalicija podržava aktuelnog predsednika i mi ih pozivamo da glasaju za njega.

Hvala.