Ima reč predsednik Republike.

Jutros sam govorio, čini mi se prilično jasno i činilo mi se da niko nije mogao da izvuče zaključak da sam rekao da Kosovo i Metohija nije deo Srbije. To ste vi uspeli, izvrtanjem mojih reči. Sve vreme ste ih izvrtali.
Neću da govorim predsedniku Skupštine da vas nije opomenuo kada ste mi rekli da nemam ništa u glavi, opet izvrćući činjenicu da sam nešto govorio o Kosovu i Metohiji što nisam rekao.
Kažete da je najteže biti državotvorna opozicija. Ovo što vi radite, to je najlakše i najneodgovornije. To se zove nepodnošljiva lakoća neodgovornosti - govoriti ono što je ljudima lepo da čuju, bez obzira što to nikakve veze sa istinom, nikakve veze sa ozbiljnošću i nikakve veze sa odgovornošću nema. To radite sve vreme.
Ja nisam govorio da su oni koji kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije pijanci i da idu na jagnjetinu i na prasetinu, već sam govorio o političkim akterima koji to rade. Sam sam danas 20 puta ponovio da je Kosovo i Metohija deo Srbije, 20 puta. Samo ste se vi napravili da ne čujete, zato što vam je tako lakše, zato što jedino tad možete da imate politiku, zato što druge politike nemate.
Kažete - nisam bio spreman da saslušam. Pa, svaki put sam vas slušao i oko svih izbornih uslova i oko svega. Nema predsednika koji se toliko puta sastajao sa predstavnicima opozicije.
Ta genijalna rešenja da čujem, koji su to međunarodni stručnjaci i pravnici koje vi imate, a koje mi nemamo? Jedno mi ime recite. Kažite nam, slušali smo vas 20 minuta, ne rekoste nam kakav je to genijalni plan, nijednog nam sekunda to ne postaviste. Osim što smo čuli kako biste vi, uz povišene decibele, svakog ćatu koji dođe izbacili napolje junački. Znate šta biste tu uradili? Pa, meni ste prebacivali kako oni drže konferencije za novinare sa nama.
Nemojte da mi dobacujete. Nemojte da mi dobacujete, jer ja vama nisam dobacio nijednom. Ali vas istina boli, zato što laž ne može da prolazi doveka. Na kraju se pojavi neko ko će da vam odgovori na svako izvrtanje i na sve drugo.
Politika koju biste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje, brzinom munje. U roku od deset dana nestala bi i Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji, zato što je to politika nepažnje i politika neodgovornosti. To je politika neozbiljnosti, to je politika krivotvorenja istine. To je politika - mi smo junaci i mnogo smo dobri, a svi ostali su za nešto krivi.
Govorite o ljudima, kažete - Ana Brnabić ušla sa zalepljenim. Pa, pitao sam se ko su ti, neću da izgovaram reči, koji govore takve besmislice po društvenim mrežama. Onda ste se sami otkrili i pokazali ko. Pa, ne može da uđe drugačije, znate, ne svojom krivicom i ne našom krivicom, nego krivicom onih koji su nekada vodili politiku za kakvu se vi zalažete i krivicom onih drugih koji su bili za to da Kosovo predaju nekom drugom u ruke. Jednako su pogubne obe politike, ali za razliku od vas, ona je ušla i otišla tamo, a vi ne možete da uđete ni ovako, ni onako, jer vas to ne interesuje naročito.
Kad pričate o isticanju, ne biste da se ističete, ali mnogo pomažete i Srbima i Albancima. Pa, kad ne biste da se ističete, što se ističete? Pričate nam ne biste da se ističete, pa se onda četiri minuta ističete po tom pitanju. Ili treba svi da vam govorimo koliko smo pomagali porodice na Kosovu i Metohiji ili šta smo radili za njih? Zato što mislite da ta politika - udaraćemo, tući ćemo ih, a oni će malo da nam se izvuku, pa neće nikada da nam odgovore. Neću više da se izvlačim nikome od vas, nikome od vas, koliko god da vas ima, zato što sam se borio ovih deset godina i boriću se još ovih pet godina svim srcem i svom snagom i svom energijom i sa mnogo više znanja i sa mnogo više stručnjaka i sa mnogo više dobrih ljudi nego što ste ih vi ikada videli, za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju. I ne dam vam da vi budete veći patriota od mene, niti ste ikada bili, niti ćete ikada biti.
Kažete – sedeo sam sa raznim ljudima. Sedeo sam, da. Sedeo sam sa Sonjom Liht. Sedeo sam sa vama mnogo puta više nego sa Sonjom Liht. Jel treba da ne sedim? Jel treba da ne čujem ljude? Jel treba da ne čujem ni Zelenovića, ni vas ili gospođu Tepić ili bilo koga? Pa, sve hoću da čujem. Siguran sam da ću uvek da čujem i nešto pametno i nešto dobro, a ne samo čistu demagošku politiku, kao što sam slušao danas.
Od svih predloga koje sam čuo to je – što primam svakoga ko dođe? Pa, zato što se trudim da objasnim istinu. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo prijatelje. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo manje neprijatelje i zato se borim svakog dana i zato imam toliko sastanaka i zato se mučim da im kažem po neku reč.
Oni žele da izađu na konferenciju za novinare, nešto im to znači. Zašto to da ne učinim nekome? Zašto to da ne uradim? Gde sam to unizio Srbiju? Kada ste me videli na bilo koji način da sam nešto uradio protiv interesa Srbije.
Govorite o tome ko sedi sa desne strane. Pogledajte ponekad ko sedi ispred mene, a ne samo da gledate one koji su bolji od vas, misleći da imate prava da ih kritikujete zato što ste vi sebi dali pravo da ste vi veći, bolji jer ste u mogućnosti da takvu odluku donesete. Po kom kriterijumu, po kojim rezultatima? Po čemu to? Po tome što ćete da držite najlakše moguće govore? Mi Srbi uradićemo sve, mi Srbi možemo sve, mi Srbi napravićemo. Super. Ja sam Srbin.
(Marijan Rističević: Ja sam četnik.)
Ja nisam i nemojte da mi dobacujete. Ni vi, ni vi, ali to dovoljno govori o vama.
Danas nikome nisam dobacio ni reč, bez obzira na sve lične uvrede koje sam morao da trpim, a niko od vas nije izdržao da mi ne dobacuje. Ni vi, ni vi, ni vi. Niko, jer ste u mogućnosti. Samo ja nisam.
Kažete – demografija. Valjda sam ja želeo zbog demografije da kažem da mi treba da predamo Kosovo. Ja to nisam rekao, ja sam samo navodio činjenice. Voleo bih da je danas 27% ili 39% ili 43%, a ne 5%, 6% ili 7%. Naravno da bih voleo. Ako to vama ništa ne znači, meni znači. Upravo zato i radimo na pronatalitetnoj politici i pomažemo porodice osmostruko više nego što je to bio slučaj ranije ne bismo li podstakli da ima više naših ljudi svuda, i u našoj zemlji, ali videćemo da i za dijasporu i za beli svet donesemo takvu odluku za one koji imaju srpsko državljanstvo ma gde da žive, od Austrije do Amerike i Australije.
Dakle, kažete – nemamo odgovor EU za sve to što oni radi. A koji odgovor želite da imamo? Da im kažemo sklonite nam se sa očiju, da prekinemo sve? Da nemamo investitore, da nemamo ništa? Da pričamo sa nebom o tome kako ćemo da živimo od toga? I, pri tome se ja ne igram sa zavetom, zato što zavet kosovski je mnogo važan zavet. Kosovski zavet je vrlina i način života. Kosovski zavet ima veze sa verom u ideju i ideologiju, ali sa istinskom verom u nešto što treba nacionalno da predstavljate, a ne da to zloupotrebljavate i koristite kako biste sticali najjeftinije političke poene a nekom drugom nešto prebacivali, a ni sami ne znate šta.
Kažete – Brisel nije mesto za pregovore. Kažete – tamo neki idu, Marko Đurić i Marko Čadež. O tome ste vi govorili. Marko Čadež je išao u Vašington kao čovek koji je trebalo da razgovara o divelopmetvandu. On nije trebalo da razgovara o Kosovu. I on je išao i o tome je razgovarao sa Džonom Jovanovićem i sa Ričardom Grenelom.
Inače, Marko Čadež nikada ne bi mogao da bude u ekipi koja bi govorila o ustavno-pravnim, državno-pravnim i statusnim pitanjima, a o privredi znate ni kao ispod malog nokta koliko zna Marko Čadež, ali šta vas briga. Lako vam je da o nekome govorite loše zato što ste vi sebi dali za pravo da ste vi veliki patriota, a taj neko drugi nije, a on je tamo govorio samo o privredi.
A o Marku Đuriću? Valjda je Marko Đurić glup i neobrazovan, a vi pametni i obrazovani. Po kom kriterijumu? Ko je doneo taj kriterijum? Hoćemo li po tome ko je šta završio? Hoćemo po pitanju ko koliko zna, čije je obrazovanje… Pustite i sve naše fakultete i sve drugo. Vaše, naše, nije važno, ajmo ko koliko zna, pa mi nađite dva čoveka u ovoj sali koji mogu da se mere po obrazovanju sa Markom Đurićem. Pošto ne znate čoveka, nego je najlakše da govorite nešto negativno, i tako su svi naučili da govore nešto negativno o nekome, e to ću ja da onako usput opalim jer niko neće da mi odgovori na to i niko se nikada neće setiti da mi nešto kaže. Ja ću da se setim.
Ponoviću vam još jednom – protiv svih vas koji mislite da zemlju možete da razarate demagoškim govorima, besmislicama koje vode zemlju u potpunu propast odgovaraću bez ikakvog pardona, kao što sam spreman da trpim sve vaše napade, i trpim ih 10 godina, nekada ispod žita, nekada direktno, nekada ovako, nekada onako, kao kada ste obmanjivali javnost da smo pokrali referendum, za koji sam bio nezadovoljan rezultatima, oko kojeg smo se mi mučili da bismo obezbedili nezavisnost pravosuđa, gde sam imao i ljude u stranci koji su direktno radili protiv tog referenduma zato što vole egzibicionistički da se ponašaju, da budu važni u vašim krugovima da ih neko ne bi osudio da su veliki izdajnici. A šta su izdali? Izborili se da imamo osnove da gradimo nezavisno pravosuđe u našoj zemlji.
Ne, nego neće smeti, znate, pošto mi govorimo samo najdivnije patriotske parole, a iza toga se krije besmisao, praznina, bezidejnost i samo parole, parole i ništa više. A sadržaj? Pa koga briga za sadržaj, ionako ljudi nemaju mnogo vremena.
Pričate o ausvajsima, pa oni su za nas i za naše ljude. Vidite ove ljude ovde? Oni su hteli da za njih uvedu ausvajse u skladu sa sporazumima iz 2011. godine, a ovim što smo mi uradili omogućili smo im da sa srpskim dokumentima idu po celom Kosovu i Metohiji. Šta god drugo da smo uradili oni ne bi mogli da idu sa srpskim dokumentima po Kosovu i metohiji.
Kažete – mi smo uveli lične karte koje sad Albanci mogu da koriste. Što izmišljate to? Gledam po društvenim mrežama, danima i danima slušam to, nego što ne znaju ovi ljudi, ne mogu ni da znaju sve, pa oni sa tim ličnim kartama ulaze kod nas od kada hoćete. Samo što smo mi njima davali dodatne ausvajse, a sada im stoji veliki ausvajs na ulazu, kako god hoćete. Sa tim dokumentima ulaze sve vreme na teritoriju centralne Srbije, iz bilo koje druge zemlje sa istim tim dokumentima, samo što su dobijali od nas poseban, dodatni papir, jel tako gospodine Stefanoviću? Tako je.
Što ste to izmišljali? Eto tako, lepo vam bilo da izmišljate. Svima vama. Zato što je najlakše to raditi. Jeste li čuli danas da sam izgovarao reči za nešto što je bilo 2011. ili 2010, 2009. i 2008. godine? Trudio sam se da to ne radim zato što situacija nije tako jednostrana. Situacija je mnogo teža.
Albanci su naši građani. Lepo, ali oni ne žele da budu naši građani. Ni jedan od njih. Niko od njih to ne žele. Njih milion i realno u ovom trenutku 220, 230 hiljada ljudi, svi žele da žive na nezavisnom Kosovu. Ni jedan od njih ne želi da živi u Srbiji. Što onda prodajete maglu našem narodu? To ne znači da ćemo mi da priznamo Kosovo. Ne, nećemo. Što prodajete maglu našem narodu da je moguće da oni promene svoj stav, pa će otprilike da kažu sutradan – ne, neće, oni će da budu deo Srbije ili građani Srbije ili nešto slično. Neće nikada da promene svoj stav, neće ga nikada promeniti.
Kao što ćemo mi teško da promenimo stav i nadam se da se to nikada, za mog mandata sasvim izvesno, neće dogoditi, dakle, da priznamo nezavisnost Kosova. Kada takvu situaciju imate, onda dajte politiku koja je ozbiljna, politiku koja će biti zasnovana na kompromisima, ali istovremeno na zaštiti naših nacionalnih i državnih interesa. To je jedina ozbiljna i odgovorna politika.
Kažete – Briselski sporazum nema ništa, mi hoćemo da formiramo Zajednicu srpskih opština kao neku nevladinu organizaciju. Ja danas tri puta sa ove govornice kažem – ne dam im da formiraju Zajednicu srpskih opština kao nevladinu organizaciju. Kolega do vas kaže – hvala što ste rekli to, predsedniče Vučiću, da nećete da dozvolite da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija, a vi opet izvrnete moje reči i kažete – tražiću da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija. Kakvog to smisla ima? Ne, ja im ne dam da se formira ZSO kao nevladina organizacija. Formirali bi je odavno da to prihvatimo.
To je još jedna od onih smicalica i trikova koje slušam svaki dan - vidi ga izdajnik, Juda Iskariotski, gde mu je 30 srebrnjaka da mu damo, prodao je Kosovo, uradio je to i to. Šta si prodao? Ne znaju baš, ni sami da vam kažu, nego izmišljaju ovakve stvari kao o ličnim kartama, kao o svemu drugome.
Nažalost, ja znam svaki detalj, jer sam učestvovao, gledao, proučio svaki sporazum iz 2011. godine. Učestvovao u svemu što je bilo posle 2012. godine. Ne postoji niko u Srbiji ko to zna, nažalost, kao ja, čak ni Ivica Dačić, jer je on to napustio 2014. godine.
Dakle, svaki sporazum znam, svaki detalj znam. Sutra mogu da budem resurs nekoj, kada prestanem da budem predsednik, nekoj budućoj vladi, da saznaju šta je bilo i kako je teklo, šta je rekao Skender Hiseni, šta je rekao Bekim Čolaku, šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj, šta se potpisivalo, šta se nije potpisivalo. To niko neće da čuje, zato što ljudi misle - pa ne, lako ćemo, hej. Mi ćemo njih sada lepo da proteramo preko Prokletija. Hajde nemojte te bajke da pričamo našem narodu. Da ne pričamo našem narodu te bajke više.
Mi moramo da živimo zajedno sa Albancima, ali moramo da čuvamo svoju državu. Moramo da čuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, da to bude jasno, to sam rekao bezbroj puta, ali to ljudi moraju da razumeju. Moramo da sačuvamo mir, stabilnost. Moramo sa druge strane da obezbedimo nastavak investicija u našu zemlju. Nastavak investicija, da opet imamo preko tri milijarde stranih direktnih investicija, sve veći nivo domaćih investicija. Trenutno, kako to oni kažu u „pipe line“, kako bih to rekao, na putu da budu realizovani, imamo oko 80 milijardi da bude, ljudi, u naredne dve godine, dve ili tri… Izvinite, 87 projekata, osam milijardi, izvinite, eto izgleda da sam umoran, osam milijardi, da to u dve naredne godine realizujemo pa da opet budemo šampioni u investicijama. To su važne stvari.
Ne ljutite se na mene, jer ne mogu i hoću građanima Srbije da kažem, ja ne mislim loše o vašoj političkoj stranci, ne mislim loše posebno o ljudima koji glasaju za vas. Ja mislim da nema smisla da se na takav način izlazi pred građane i ne mogu to više ni lično da istrpim, a reći ću vam zašto. Mogu da saslušam i hoću da odgovorim i neću da bude bez odgovora, zato što se borite za nešto svaki dan, zato što mi se čini da svaki građanin Srbije može da vidi koliko se trudite i koliko radite, bez obzira da li su saglasni sa svim vašim potezima. Živ sam čovek koji greši. Padao sam bezbroj puta i ustajao, ali nije samo to pitanje. Da li se borim za ovu zemlju? Da, borim se za ovu zemlju, kao i mnogi drugi ljudi u Vladi koji rade. Da, borimo se za ovu našu prelepu Srbiju, jedinu i najlepšu. Da, radimo za nju sve što možemo.
Da li treba da nas kritikujete? Da, ali nemojte da nas kritikujete na temi u kojoj nemate ništa novo da nam kažete osim da nam držite patriotske pridike, jer neću ni vama kao ni Zelenoviću, ni bilo kome drugom da dozvolim da ste veći rodoljub, jer ja imam stotine neprospavanih noći u borbi za Kosovo i Metohiju u Srbiji, stotine neprospavanih noći.
Vama ću, jer vi ne sanjate kako te besane noći izgledaju kada vas muče i pritiskaju, a vi znate šta ne smete i šta ne možete i onda dođete ovde i onda vam kažu – pa ne, ne, to je lako kao. Pa jel lako? Evo vam, uradite to ljudi, ali nemojte da se lažemo. I sledeće generacije koje bude dolazile oni će da govore ne znam kakvu priču, ali će morati da sarađuju i moraćemo da radimo po tom pitanju.
Ovo je suština cele priče, hajde da se uozbiljimo. Hajde samo da se uozbiljimo i da poštujemo i tuđi rad i da poštujemo one ljude koji se bore za ovu zemlju. Ima mnogo ljudi koji se bore za ovu zemlju.
Da li vi mislite sedam priznanja koje smo sada obezbedili, da li mislite da je to išlo tako što ste vi držali skupove ili je neko drugi držao skupove ili negde neko radio slično nešto?
(Miloš Jovanović: Rusi povlačili.)
Preko Rusa? Jeste li vi to ozbiljni? Au, šta vi pričate, majko rođena. Au, šta vi pričate. Pošto sam lično rukovodio svakom operacijom, evo da vam to kažem, a nikada vam to nisam rekao, svakom, dogovarao se svojevremeno sa Dačićem, danas sa Selakovićem i nekim drugim ljudima, o tome ne želim da govorim ko su ti ljudi, šta vi pričate, majko rođena. U kom svetu vi živite? Nikad ni jedan od Rusa nije bio upleten u tu akciju, nikad. Bile su neke druge, to smo radili samostalno i radili smo mnogo po tom pitanju.
Druga je stvar da li su nam Rusi prijatelji. Da, jesu, ali nemojte da izmišljate da su Rusi u tome radili nešto. Nisu radili ništa po tom pitanju, to smo mi radili. Da li se to njima dopada što radimo? Da, dopada im se, ali to je naš posao bio, to smo mi radili. Jednog dana vam možda pričam kako je to izgledalo, ali pitajte kako to izgleda, pitajte kako to radimo i pitajte sa kim to radimo, mi ćemo vam to reći.
Dakle, ja sam uvek zadovoljan kada mi ovakvu priliku pružite, posebno što nekako bih, ovima sam nalazio vremena da odgovaram, valjda zato što sam sebe od ranije osećao lakše da sam pripadao tom desnom bloku ili ne znam kako, valjda je to u podsvesti. Ljudi, pa nisam nikada odgovarao na bezbroj besmislenih neistina i laži koje smo danas mogli da čujemo u Narodnoj skupštini. Više neću. Odgovaraću svima, imam pravo da odgovorim svima na svaku od tih neistina, kao što ću na kraju da odgovorim i na neke lične stvari o kojima su govorili i ponavljali ih više puta i sve vreme lagali, ali sam se trudio da to ne svodim na lični nivo i gledaću da to uradim do kraja, ali na ovo ću naravno da svakako odgovorim.
Još jednom vam hvala na tome što ste mi pružili priliku da na sve te priče o ličnim kartama koje su sada uvedene u Srbiju itd, što sam na sve to mogao da odgovorim, što sam mogao narodu i građanima da saopštim istinu. Ponoviću vam još jednom, ma koliko se trudili da obesmislite i optužite i osudite one koji to ne zaslužuju, ja ću se jednako tako boriti da narodu kažem istinu i neću dati da udarate kao u džak po onima koji se za ovu zemlju ne bore manje, a neki Boga mi se za ovu zemlju bore i više nego i vi i mnogi drugi koji nam danas pridike držite.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija.

Replika, dva minuta, Milica Đurđević Stamenkovski. Izvolite.

Interesantno je da je duže trajala vaša replika nego čitavo moje izlaganje i vidim zaista jedan ostrašćeni ton koji je verovatno podstaknut činjenicom da je prvi put u srpskom parlamentu posle dužeg vremena se o ovoj temi govorilo i sa jednim emotivnim pristupom koji smatram da je neophodan kada govorimo o Kosovu i Metohiji i koji ni na koji način ne isključuje i racionalistički pristup.

Zaista želim da vam čestitam ovim retoričkim bravurama jer nikada u životu, a imam iza sebe zaista stotine različitih debata, nisam primetila da neko ima sposobnost da svaku rečenicu svog oponenta potpuno izokrene i da tako uporno menja teze, kao da svi ovde ne znamo da je ovo zgrada koja pamti svaku reč, da postoje stenogrami, da postoje transkripti i da svako može da pogleda i posluša šta sam rekla i o Zajednici srpskih opština, šta sam rekla i pohvalila kada je u pitanju politika prema Kosovu i Metohiji, a šta sam iznela o Briselskom sporazumu.

Marko Čadež je, zna se jako dobro, ko portparol nemačke ambasade ne može da ide da pregovara o srpskoj privredi, jer tu nema ni „s“ od srpske privrede. Tu postoji samo nemačka kolonija, a mislim da niko od nas ne želi da bude nemačka kolonija.

Takođe, želim da kažem da vi govorite o tome da nećete dozvoliti „Oluju“ i nećete dozvoliti pogrom, a prenebregavate činjenicu da se nad našim narodom na Kosovu i Metohiji svakoga dana dešava tihi pogrom. Šta je upravo politika Aljbina Kurtija nego etnički čisto Kosovo?

Gospodine predsedniče, rekli ste da nemate loše mišljenje ni o meni lično, ni o stranci koju predstavljam, a vaša prva rečenica je bila da bi smo mi razorili ovu zemlju, da bi smo mi uništili opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Molim vas da takve opaske i takvu ostrašćenost i taj žar usmerite onda kada dođu predlagači kosovske nezavisnosti sa različitih strana sveta.

A što se obrazovanja tiče, obrazovan je onaj ko ima obraz.

Hvala.
Izvolite, imate reč.

Ja sam mislio da onaj ko ima obraz da je reč o časnom i poštenom čoveku, a obrazovanje sam mislio da je nešto drugo, ali dobro, danas sam nešto naučio.
Ako vam je glavna primedba što je nešto duže trajalo - da trajalo je zato što sam želeo zbog bezbroj zabluda i neistine koje postoje, koje nemoguće suzbiti, u eri društvenih mreža, ovim ne okrivljujem, ni samo vas, ni vas, već mnoge druge. U eri društveni mreža moguće je da izmišljate svašta. Nisam ni jednu vašu reč izokrenuo, vi ste moje reči izvrtali sve vreme i to su ljudi mogli da primete. Pretpostavljam, u žaru borbe i nemam problem sa tim. Pružili ste mi priliku da odgovorim šta je naša politika i zbog toga sam zadovoljan, zbog toga sam srećan.
Srećan sam zbog toga što nemoguće je odgovoriti, bio sam na jednom predavanju gde su govorili najveći ljudi, najumniji na svetu i vlasnik Japanac „Soft banke“ je rekao - danas je gotovo nemoguće biti na vlasti i boriti se sa svim neistinama. Imate jedan tvit dnevno, jedan post negde, jednu ili dve izjave dnevno, a desetine i stotine miliona onih kojima je posao da svakoga dana govore i da izmišljaju stvari o vama. Koliko god se trudili, borili, nemate nikakvu šansu.
Hvala vam što ste mi danas pružili priliku da na sve te izmišljotine o tome kako od juče, prekjuče postoje albanske lične karte itd. konačno mogu da odgovorim, da mogu da odgovorim na sve te izmišljotine oko nalepnica, na sve te izmišljotine oko svih drugih stvari na Kosovu i Metohiji. Dakle, to su za mene bile veoma važne stvari.
Što se tiče nemačke kolonije, mi različito vidimo određene stvari. Za mene je uzeti nečiju pamet pravi patriotski zadatak. Ja sam srećan što smo mogli da uzmemo nešto i nemačke pameti da iskoristimo za Srbiju i radiću na tome i ubuduće. Znate, kada nemačke fabrike dođu ja ne mislim da su one nekoga kolonijalizovale, ja ih nazivam investitorima i ne mogu da vam opišem koliko sam srećan i kada nam dođu „Bizerba“ i „Hansgroje“ u Valjevo, i kada nam dođe „MTU“ u Pazovu i kada nam dođu „CTF“ i „Brose“, fantastične fabrike u Pančevo, tamo ljudi idu da rade, da zarade za svoj hleb, za svoje plate, a ne zato što su u bilo kakvom kolonijalnom ili ropskom položaju. U tome se mi razlikujemo.
Da, verujem da ćemo u narednim godinama uspevati da smanjujemo razliku koja postoji između Nemaca i nas po stopi razvoja. Zašto da ne koristimo njihov mozak? Zašto da ne koristimo ono u čemu su bolji od nas? Pa ja sam na to ponosan. Da, ja sam rodonačelnik ideje o dualnom obrazovanju. To rade Nemci, Švajcarci i Austrijanci, pa zato su najjači, zato su privredno najjači na svetu. Zato Srbija ima prednost u odnosu na zemlje u okruženju, upravo zbog toga, ali to ne znači da smo mi nemačka kolonija, nego znači da smo dovoljno pametni da najbolja iskustva, najrazvijenijih zemalja iskoristimo i za školovanje i obrazovanje i za sve drugo.
Dužina trajanja je baš takva, jer želim i sa emocijom i strašću da pokažem ljudima da se za nešto borimo i nije mi teško da čujem svaku vrstu primedbe, ja sam naučio da trapim udarce. Kada uđete u ring prvo što morate da naučite, ne da zadate udarac, nego da trpite udarce. Naučio sam na to i trpim ih 10 godina i nikakav mi to problem nije, ali vi zato naučite da će takođe neko koga udarate u ringu, nekad iznad pojasa, nekada ispod pojasa, da će taj takođe da uzvrati politički udarac. Ja hoću. Hoću da se borim jer ne dam ni na Marka Đurića, ni na bezbroj poštenih i vrednih ljudi koji se bore za ovu zemlju na svakom koraku i na svakom mestu. Ne dam da udarate po svima njima kao da su vreća i džak i da su loši samo zato što pripadaju nekome u vlasti, pošto postoji sveta reč – opozicija i grozna reč – vlast. Ne, nijedno ni drugo nije sveto, a nijedno ni drugo nije grozno, već mora da postoji odgovorna vlast, a postoji i odgovorna i neodgovorna i opozicija. Nema tu velike filozofije.
Vi se za svoje borite. Hvala vam na prilici da na sve ovo odgovorim. Dakle, mi nikada nećemo biti nemačka kolonija, ali da – radićemo i tražićemo još više investicija iz Nemačke. Čuvaćemo Srbiju i čuvaćemo Kosovo i Metohiju u Srbiji, da ne bi bilo kakvog izvrtanja ili izokretanja reči koje sam ovde i sa ove govornice danas izgovorio. Hvala vam.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Samo jednu rečenicu.)

Imali smo dva kruga reakcija.

Što se tiče onoga što se maločas naveli da ste od mene naučili, a tiče se obraza i obrazovanja, moram da kažem i da ne pripisujem sebi tuđe reči, to su reči Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Eto, vi ste se verovatno više bavili Veberovski protestantizmom. Ja sam čitala vladiku Nikolaja.

Maločas ste me prozvali, gospodine predsedniče, da ne odlazim na Kosovo i Metohiju. Zarad istine, želim da kažem da mi je punih sedam zabranjen ulazak na teritoriju južne srpske pokrajine jer Priština kaže da podrivam ustavni poredak republike Kosovo. Za njih sam neko ko brani ustavni poredak Republike Srbije, a za vas stranka koju predstavljam i ja lično predstavljamo pretnju po državu Srbiju.

Bojim se da ste se ovoga puta vi i Priština našli na istom stanovištu. Hvala vam.

To je bila zloupotreba.

Naravno, iako je rekla da će jednu rečenicu i da neće da zloupotrebi, kao što je rekla da neće da ističe ono što radi, pa je isticala. Naravno, rekla je da neće da zloupotrebi i zloupotrebila je. Ali, to je sve očekivano.
Kada govorite o Prištini i istoj strani, sve to što vi o meni danas govorite, govori i Aljbin Kurti. Tako da vam čestitam što ste na istoj strani sa Aljbinom Kurtijem, a ja sam inače istinu rekao, suštu istinu, i neka zapamte građani Srbije moje reči. Vidim ja u kom smeru idu stvari u Srbiji. Sve sam istinu rekao. Ljudi koji na takav način narodu ne govore istinu, već žele da mu se dopadnu, razorili bi ovu zemlju brzinom munje. Samo neka zapamte građani Srbije ovo i neka se prisete 2027. godine, 2028. godine kada budem u zatvoru, ubijen ili u penziji, potpuno je svejedno, šta god hoćete, potpuno je nevažno, samo se setite mojih reči šta sam rekao kada budete videli kako neki od ovih velikih junaka strmoglavljuje zemlju u ambis.
Tako da, siguran sam da nećete da zloupotrebite ni sledeći put i da nećete da se ističete i sledeći put baš kao što to niste radili i danas.
Želim vam mnogo uspeha, a ja ću sa istom strašću da branim normalnu i pristojnu Srbiju i od vas i od njih da bi u svakom trenutku građani Srbije imali pravi put, pravi put u budućnost.