Samo polako.
Ne smatram da sam prekršio Poslovnik.
Da li vi želite da se izjasni Skupština?

Samo bih još nekoliko sekundi da završim, pa…

Jel ne želite?

Dakle, ja govorim o zloupotrebi vremena.

Jel ne želite ili želite?

Ne želim.

Ne želite.

Ako mogu da vam odgovorim na to, pošto sam želeo da čujem. Odgovoriću vam u 30 sekundi.
Pa na ovo što ste rekli, da zloupotrebljavam vreme.
Možete da dobacujete koliko hoćete.
Govorio je gospodin Jovanović 20 minuta. Ja sam govorio 20 minuta. Šta u stvari hoćete, da nemam pravo ni da govorim isto koliko vi govorite?
(Radomir Lazović: Svaki put govorite…)
Svaki put govorim isto koliko i svako drugo govori i napada me. Naravno, samo tražim da imam isto vreme da odgovorim na sve vaše napade i na sve vaše tvrdnje i ništa više.
(Radomir Lazović: Molim vas, predsedniče, imam pravo.)
Ama baš ništa više, i na to imam pravo po Poslovniku.
(Radomir Lazović: Mogu li da pričam, ako mi dozvolite, predsedniče Skupštine? )
A to što dobacujete i što ste nervozni, ja moram da vam kažem da samo govori o tome, pa da sam ja tako glupo i loše govorio, pa vi biste voleli da ja govorim još duže, ali izgleda sam mnogo dobro govorio pa ste se zato nasekirali.

Pravo na repliku, Miloš Jovanović. Izvolite.

Mislim da sam poslednja osoba u ovoj sali kojoj, gospodine predsedniče Republike, možete da prebacite odsustvo hrabrosti prilikom donošenja odluka.

Dakle, nemamo nikakav problem da glasamo ili ne glasamo i te odluke donosimo shodno slaganju političkom, ako ono postoji, ili odsustvu istog. Uostalom, to pokazuje i činjenica da me nikad nije bilo briga da li ću i kako ću da prođem u pojedinim medijima ako kažem da nešto što smatram dobrim da je uradila ova vlast, ili vaša vlast, to i kažem. To se odnosi na to nadletanje administrativne linije, jer to zaista smatram da je bilo i odgovorno i hrabro i od strateškog značaja, kao i jačanje vojske, kao i povratak vojnog roka, i da ne nabrajam dalje.

U naše vreme, pa skoro da nema našeg vremena, mi smo 14 godina opozicija, a 2008. godine je ta Vlada pala baš zbog razlike u vezi s tim kako treba da se vodi kosovska politika i ni jedno priznanje nije bilo u naše vreme, mi smo tad već, u suštini, otišli.

Rekli ste da sam rekao da treba mnogo oštrije da reagujemo. Ne, baš sam rekao suprotno. Imate ponekad taj talenat, malopre uočen, da promenite smisao reči vaših sagovornika ili oponenata. Kad smo oponenti, ja sam rekao da nam treba radikalna promena kosovske politike, a da sam potpuno svestan, zato što sam odgovoran čovek, da ta promena ne može radikalno da se izvrši, nego traži postepenost. I kao takva, opet, neće biti laka.

Tu dolazim do, zapravo, glavne zamerke zašto nećemo glasati za ovaj Izveštaj. Nije pitanje ni hrabrosti, ni dopadanja bilo kome, ja ni nemam društvene mreže, nemam Tviter, nikad se time nisam ni bavio, ne znam šta se tamo događa, niti me, da budem iskren, u životu zanima.

Dajte mi još 10 sekundi, molim vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Zašto glasamo protiv? Zato što ova politika nas vodi u ćorsokak, i to nisam rekao ja, to ste rekli vi, gospodine predsedniče Republike.

Pa, vi ste pre par nedelja rekli – posle 10. ili 13. septembra će biti 30. oktobar, pa će biti neki 30-ti novembar, pa će biti nova krivina, pa nova krivina, pa nova krivina. I, to će zaista tako i biti, to ste potpuno u pravu.