Podsećate na ono što ste govorili danas u 12.00 časova.

Dakle, ja vama sugerišem da zaustavite ono što radi gospodin Jovanov. Toliko od mene. Hvala.

Dakle, Poslovnik koji ste podigli kaže da govorite o povredama koje su eventualno nastale neposredno. Dakle, vi govorite sada o nečemu što ste sami govorili danas u 12.00 časova.
Ali, niste samo vi, svi ste to govorili danas na taj način, svi, ali imate problem sa tim. Imate problem sa tim da bilo kakav odgovor čujete.
(Radomir Lazović: Nemojte tako, nije tačno. Vrlo sam jasno…)
Znači, zbog toga ja ne smatram da sam prekršio bilo šta, ako vi imate potrebu da objasnite šta ste rekli danas u 12.00 časova.
Ko je još po Poslovniku?
Još vi, pa da idemo dalje po spisku.

Evo, ja se pozivam na član 107. da govornik mora poštovati dostojanstvo Skupštine.

Imali smo prilike danas tokom celog dana da pratimo kako gospodin Jovanov svakoga ko misli drugačije brutalno vređa, da se na momente čak i dere, da neprimeren ton koristi, a posebno mi je to zasmetalo kada je govorila jedna od narodnih poslanica, jedna od retkih narodnih poslanica koje smo danas ovde mogli da čujemo. Ali, i to ne iznenađuje, jer ova vlast očito mrzi žene i ništa ne čini da u ovoj zemlji…

Nema ovo smisla što radite sada, gospođo Manojlović.
Znači, gospođo Manojlović, i sami znate, nema smisla ovo što radite.
Dakle, za to što sada radite, ja sam malopre rekao Gajiću – Poslovnik predviđa da se nešto desi sa vremenom vaše poslaničke grupe. I, onda će opet neko drugi da bude kriv što zloupotrebljavate Poslovnik za ove stvari. Smisla nema.
Idemo dalje po prijavama za reč, rekao sam vam.
Ko je sledeći po veličini?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Vi u kontinuitetu tokom čitavog dana, a ja sve u nadi da ćete ispraviti tu grešku ne reagujem, sada moram, kršite član 103. stav 5. koji kaže da ste dužni da date odgovor narodnim poslanicima koji reklamiraju Poslovnik.

Vi nemate strpljenja, i ja ne znam zbog čega, da pustite sve ove ljude da kažu šta imaju, kako misle da ste prekršili Poslovnik dva minuta. Jel moguće da dva minuta ne možete kritike da izdržite? Pustite ih da završe. Ne postoji poslanik kome niste ušli u termin. Ne postoji poslanik sa kim niste krenuli u direktnu raspravu. Ne postoji poslanik opozicije koga niste prekinuli. Pustite ljude dva minuta da kažu šta imaju. Onda ste vi dužni da date objašnjenje i, naravno, da pitate da li žele ili ne žele da se o tome izjasne. A vi, ukoliko ste prekršili Poslovnik, da to više ne činite.

Pa, sami pravite skandal u ovoj Skupštini od ovih reklamiranja Poslovnika. Tolika vlast, tolika moć, tolika podrška, tolika ljubav građana prema vama, a vi ne možete dva minuta kritike da izdržite. Pustite ljude da kažu šta misle. Nemojte im upadati u reč. Izdržite tih 60 sekundi, pa nije toliko strašno.

Evo, od jutros, ja ne znam da li je jedan poslanik opozicije uspeo više od minut i po, a dva mu daje Poslovnik, da završi svoju misao. Nemojte to raditi. Nema nikakvog smisla. Sednica ide svojim tokom, ispoštujte ta dva minuta, pa nije strašno. Čega se plašite? Hvala.

Koliko je ovo bilo, minut i po ili manje? Ovo je bilo manje od minut i po? Minut i 52 teško da je manje od minut i po.
Dakle, i sami znate šta radite i na koji način se ponašate. Ja sa tim nikakav problem nemam, ali nemojte da očekujete da zloupotreba može na bezobrazluk. Kao što ste primetili, ne može.
Ne smatram da sam prekršio Poslovnik time što sam svakome obrazložio u čemu greši, mada znam da svesno grešite, i vi to znate. Nikakav problem nemam, ali ja obrazlažem kao što Poslovnik nalaže.
Da li želite da se izjasnimo?
Ne želite. Eto, vidite, i to sam vas pitao, kao i sve ostale.
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vi ste po veličini poslaničke grupe sledeći.
(Miroslav Aleksić: Replika. Zašto to radiš? Zašto nisam dobio repliku? Gajić je ukazao na Poslovnik. Ja imam pravo na repliku. Pominjao je predsednika stranke, pominjao mene. Kako možeš da mi ne daš repliku?)
Gospodine Zelenoviću, vi ste dobili reč.
Kompenzovaću vam ovih 30 sekundi koje niste mogli da iskoristite, jer viču.
(Miroslav Aleksić: Toliki je problem dva minuta? To vam je način borbe, svaka čast.)

Zahvaljujem, ali je prošlo gotovo minut.

Moj uvaženi kolega, verujem, iako vi držite, kako bih rekao, vi ste vlasni da o tome odlučite, ali mislim da je zaslužio da može da odgovori na to što je direktno prozvan, da ima pravo na repliku. Ali, hajde, o tome možemo kad budu povrede Poslovnika. Ja se zahvaljujem što sam dobio reč, iako nisam po redosledu.

Vi razumete da su bile neodložne okolnosti koje su učinile da poslanička grupa MORAMO-ZAJEDNO ipak ode tamo gde je, mi verujemo, danas bio veliki problem, a to je u Novom Sadu i na Šodrošu i da bi bilo apsurdno pričati o Zakonu o ministarstvima i o ministarstvima kada ministarstva koja treba da rade svoj posao, i danas dok mi pričamo, to ne rade. Oni što ih rade, rade ih na najnakaradniji mogući način.

Prvo, usvaja se generalni urbanistički plan Novog Sada bez javnosti, bez rasprave, bez primedbi, mimo procedure, a onda se primenjuje bez projekata. Danas su tamo došli ljudi, majstori bez dozvola, pa je normalno da građani Novog Sada koji mesecima protestuju i drže kamp u Novom Sadu mogu da izraze svoje nezadovoljstvo, a onda kada ga izraze dobiju batine.

Samo jedna stvar. Pokušajte bar minimalno, bar ikako da ima neke veze sa dnevnim redom samo zato što su svi sa te strane celog dana danas govorili na temu da li je po dnevnom redu, nije po dnevnom redu, jel tema ili nije tema. Pokušajte bar u tragovima da se držite toga.

Dakle, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo policije. Koje hoćete ministarstvo? Sva ministarstva, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje hoćete ministarstvo? Sva ministarstva su podbacila i to, da kažem, da biram reči na ovo što se dešava u Novom Sadu. Dakle, građani protestuju zato što smatraju da most ne može da prođe kroz zelenu oazu Novog Sada i dobiju batine zbog toga i budu uhapšeni. Koje hoćete ministarstvo? Šta treba još da kažem? To je nečuveno što se desilo danas. To se desilo pre nekoliko nedelja i u Majdanpeku i dešava se svuda. Ljudi koji brane svoje elementarno pravo dobijaju zbog toga batine. Sprovodi se nasilje. Hoćete Ministarstvo pravosuđa? Koje ministarstvo treba da se uključi u to i da stvari počnu da se rešavaju? Molim vas i onda trba da stanemo i da pričamo.

Dakle, u Predlogu Zakona o ministarstvima stoji da 25 ministarstava neće ni na koji način ugroziti finansijsko poslovanje države. Objasnite mi kako neće ako će da ih bude četiri više, pa će ta četiri više valjda da potroše za četiri više nekakvog novca koji inače troše ministarstva.

Drugo, predlog poslaničke grupe MORAMO-ZAJEDNO, a videćete kroz raspravu o amandmanima će biti da se broj ministarstava prepolovi. Dakle, mi možemo da budemo duplo efikasniji od vas, sa duplo manjim brojem ministarstava i da duplo manje košta sve ovo i o tome ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Ono što sad zabrinjava to je da u ovim okolnostima mi celog dana nismo mogli čuti da će bilo ko podneti bilo kakav izveštaj o temama koje su sada značajne i opredeljuju našu budućnost. Ako govorimo o efikasnosti ministarstava i o tome kako i na koji način možemo da učinimo u teškim, bezbednosnim, spoljnopolitičkim odnosima ovaj naš život kvalitetnijim i kako rad ministarstava efikasnijim, kako na drugi način da razrešimo dileme i izazove sa kojima smo se sada suočili… Koje god ministarstvo bude vodilo ili bude upravljalo onim što se zove naše usaglašavanje puta ka EU, velikog dogovora sa zapadom, sa Evropom i sa Amerikom, to ministarstvo mora voditi računa o trenutku koji se sada dešava. Mora voditi računa o tome da smo mi imali priliku kroz našu istoriju, devedesete… Kada je pao Berlinski zid mi to nismo videli, mi smo se pretvarali da to ne vidimo, pa evo i dan danas zbog te loše odluke trpimo i borimo se sa posledicama tada donetih loših odluka. Mi smo tada izabrali put na istok.

Danas je ponovo pala gvozdena zavesa na EU, pala je 23. februara, gospodo. Od 23. februara mi propuštamo svaku priliku da se izjasnimo o tome koji je put Srbije. Propuštamo priliku da donesemo važne odluke. Posledice nedonošenja tih odluka će biti sa nesagledivim posledicama. Veliki dogovor sa zapadom nas dovodi do toga da rešimo tri ključna pitanja.

Prvo pitanje je bezbednosno, da ovde nikada ne bude sukoba. O tome treba da se priča u ministarstvima kako da ne bude sukoba, ne samo u Srbiji, nego na zapadnom Balkanu.

Drugo važno pitanje je pitanje hvatanja našeg kontakta sa tehnološkom revolucijom i zelenom tranzicijom koja se dešava i u Evropi i u Americi, gde se hiljade milijardi dolara i evra troši na tranziciju.

Treće je sprečavanje depopulacije ove države. To su tri ključna cilja. Prva stvar koju moramo da uradimo da bismo uopšte mogli o tome da razgovaramo jeste da uvedemo sankcije Rusiji, da uvedemo sankcije Rusiji i da se jasno odredimo i, naravno, takva jedna odluka, koje god ministarstvo to bude imalo na svom dnevnom redu, koja god vlada o tome bude odlučivala, podrazumeva da moramo snositi određene konsekvence ili razgovarati sa našim zapadnim partnerima kako da se konsekvence prevaziđu, prvenstveno u delu energetske tranzicije i naše energetske zavisnosti.

Mi hoćemo o tome da razgovaramo. Mi hoćemo o tome otvoreno da razgovaramo. Ne znam, možda su ti razgovori već počeli, uvaženi predsedniče, a da mi to ni ne znamo, čak vidimo da možda ovaj razgovor ili ovaj ugovor koji je potpisan sa norveškom konsultantskom kućom vodi upravo ka tome da se prevaziđe i nađu rešenja za određene energetske izazove za ovu državu, ali biće da ta ministarstva između sebe ne komuniciraju, da jedno ministarstvo koje nije nadležno potpisuje ugovor, a drugo ne zna ništa o tome, pa mora da se javno izjasni o svemu.

Mi verujemo da u trenucima koji se sada nalaze u Srbiji treba donositi velike i važne odluke. Vreme radi protiv Srbije. Odlaganje da donesemo ključne odluke proizvodi nenadoknadivu štetu i već sada je proizvodi. Verujemo da je dobar put put našeg određena, našeg strateškog dogovora, prvenstveno sa EU, usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike, baš kao što je to i dogovaranje sa ostalim pripadnicima zapadnih i velikih i važnih država. To je ključ koji mislimo da je dobar da bi uopšte moglo da se nastavi dalje.

Reći ću još jednu stvar za koju mislim da je važna, a odnosi se, ne znam da li je to Ministarstvo finansija, ali neko je ovde pominjao u raspravi te probleme koje imamo sa kupovnom moći, probleme koje imamo sa cenama ili šta god. Podsetiću na još jednu važnu stvar i ni jedno ministarstvo nije demantovalo ovo što ću ja vama sada reći Evropska banka je pre nekoliko dana objavila da je zapravo kupovna moć srednje klase, odnosno prosečne zarade u Srbiji najniža kupovna moć od svih prosečnih zarada u EU. Dakle, naša kupovna moć srednje klase je pala najniže od svih u Srbiji. Nisam čuo da je neko demantovao taj podatak. Nisam čuo da se neko o tome odredio na bilo koji način, kao što nisam čuo šta je rešenje za sve to ili ćemo nastaviti dalje da plaćamo najskuplje ono što bi trebalo ovde da bude značajno jeftinije nego bilo gde drugde.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima i kada govorimo o ministarstvima, poslanička grupa MORAMO-ZAJEDNO neće glasati za ovakav Predlog zakona, neće glasati za veći broj ministarstava u Evropi i neće podržati ovaj predlog koji je iznela vladajuća većina.

Drugu polovinu svog vremena ostavljam ovlašćenom članu naše poslaničke grupe Aleksandru Jovanoviću Ćuti. Hvala.