Druga posebna sednica , 26.10.2022.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Gospodine Eriću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ninoslav Erić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, budući ministri, buduća predsednice Vlade, drage kolege, dolazim iz jednog grada, iz Ćuprije, gde sam u prethodnom periodu obavljao funkciju predsednika opštine, od 2013. do 2020. godine. Iz mog ličnog iskustva, Ćuprija je uvek imala partnera u Vladi Republike Srbije. Ćuprija je uvek bila poštovana i ispoštovana. Za svaki problem i svaki projekat koji smo pokrenuli, vrata predsednice Vlade Republike Srbije, vrata svih ministara su nam bila otvorena.

Ali, moram da podsetim da to nije bilo uvek tako. U vreme današnje razjedinjene opozicije i u vreme Tadića, Jeremića, Đilasa, Koštunice, Ćupriju su zvali tunelom između Jagodine i Paraćina. U Ćupriji bukvalno nije radila javna rasveta. Svaka mesna zajednica je bila blokirana. U Ćupriji ste ostavili dom zdravlja sa dugom od tri miliona evra, naravno, sa računom u blokadi. Jedan dobavljač lekova je imao potraživanja od 180 miliona dinara, da nije bilo predsednice Vlade, da nije bilo ministra finansija, bilo bi izvršenje na budžetu opštine Ćuprija.

Ćuprija je imala zabranu zapošljavanja još iz 2009. godine, zato što ste vodili takvu kakvu ste vodili kadrovsku politiku. U ustanovi kulture zapošljavali ste auto-limare, frizerke, traktoriste, a ta ista ustanova kulture je bila blokirana.

Sportski centar je registrovan kao javno preduzeće, a možete da zamislite, pretežna delatnost – distributer naftnih derivata. Takvu ste Ćupriju ostavili 2013. godine.

Ostavili ste i budžet koji je do tada bio 450 miliona. Prošle godine izvršenje budžeta opštine Ćuprije je bila milijarda i 200 miliona. Ove godine biće tri puta više, ne za tri miliona, ne za 30 miliona, ne za 300 miliona, nego za 900 miliona dinara.

Ali, ono što je najbitnije je to da ste ostavili Ćupriju bez industrijske zone. Ćuprija nije imala jedan ar industrijske zone. Vlada Republike Srbije je donela odluku i prebacila pravo javne svojine sa Republike na opštinu Ćuprija i dobili smo industrijsku zonu od 16 hektara. Sada imamo dve industrijske zone. Imamo najveću industrijsku zonu južno od Beograda, 500 hektara. U toj industrijskoj zoni smo otvorili nove fabrike. Predsednica Vlade je bila na otvaranju jedne fabrike.

Sve to je uticalo da je izvoz koji je ostvarila opština Ćuprija u prethodnih sedam meseci iznosio oko 15 miliona evra, što je nekih 60% u odnosu na isti period prošle godine.

Nove fabrike, koje su Ćupriji donele nekoliko stotina radnih mesta najviše su uticali na rast prosečnih zarada i na ukupnu privrednu aktivnost, tako da je i Ćuprija učestvovala na broj zaposlenih lica. U odnosu na 2012. godinu taj broj u Srbiji je porastao na 470 zaposlenih više nego do 2012. godine, 470.000.

Nadam se da ćemo da ostvarimo i dalju saradnju sa Vladom Republike Srbije. Drago mi je što imamo neke bivše gradonačelnike koji će biti ministri, jer oni znaju kako je raditi na lokalu, kako je raditi direktno sa narodom i koje su potrebe građana.

Za potrebe građana opštine Ćuprije mi smo uradili projektno – tehničku dokumentaciju za stotinu projekata. Ćuprija je grad medicine, Ćuprija je grad atletike i Ćuprija je grad talenta.

Što se tiče medicine, završili smo projektno – tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju opšte bolnice u Ćupriji.

Što se tiče sporta i atletike, opština Ćuprija je izgradila atletski stadion. Očekuje nas izgradnja atletske dvorane, koja je ušla u program Vlade Republike Srbije 2020/2025. Ono što je bitno, kao što ste i vi rekli u vašem Ekspozeu, da su biti naučno – tehnološki parkovi. Mi radimo na jednom projektu koji se zove „Centar za mlade talente“. Pošto imamo talente u muzici, želimo da napravimo mlade talente i u fizici i u matematici.

Pored toga, najvažniji projekti za Ćupriju su izgradnja novog mosta na Velikoj Moravi, sistem za prečišćavanje otpadnih voda, ali mnogo je bitnije, mi smo pokrenuli projekat sa Kancelarijom za javna ulaganja vezano za rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju vodovodne mreže u seoskim mesnim zajednicama. Moramo da napustimo koncept azbestnih cevi i da utičemo da voda bude čista i da utičemo na zdravlje nacije. Na kraju, veliki državnik je bio kralj Aleksandar koga su zvali „Ujedinitelj Srba, Hrvata i Slovenaca“. Mi danas imamo jednog ujedinitelja Srba i svih nacionalnih manjina u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. On je prvenstveno ujedinio nas u stranci. On nas je ujedinio sa koalicionim partnerima i napravio je jedinstvenu Vladu Republike Srbije.

Ujedno on je ujedinio i sve glasače koji su glasali dva miliona i 200 hiljada glasača su glasali za Aleksandra Vučića za predsednika Republike Srbije.

Pored toga što je ujedinio celokupan srpski narod i nacionalne manjine u Srbiji, on je ujedinio sve Srbe van Srbije i u Bosni i u Crnoj Gori. Za razliku od vas, pošto je kod vas najbitnija razjedinjenost, pošto je kod vas najbitnije da se bavite politikanstvom, da se svađate ko će gde da sedne, da pokušate da napravite da ova Skupština liči na farmu, to ste juče pokazali, tu postoji razlika između nas i vas, mi se ozbiljno bavimo državom i dajem punu podršku novoj Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
(Jelena Milošević: Povreda Poslovnika.)
Ali, citirajte tačan član, stav i obrazložite.
Reč ima Jelena Milošević.
...
Stranka slobode i pravde

Jelena Milošević

PRAVAC EVROPA - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA
Član 107. stav 1. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodno izlaganje mandatarke, uvredila je dostojanstvo svih ljudi koji žive južno od Beograda. Niš ima najmanje …
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Koleginice, vi ste svesni toga da ne možete odgovoriti mandatarki.
(Jelena Milošević dobacije.)
Koleginice, vi upravo replicirate. Mikrofon vam je isključen. Molim vas da ne dižete tenziju i svoj ton. Nema smisla to što radite. Mikrofon vam je isključen. Zahvaljujem.
Možete ukazati na povredu Poslovnika koji je učinjena na neposredno pre ovoga. Kolega je govorio smireno o temi dnevnog reda. Ne možete ukazati sad i ne možete replicirati. Zahvaljujem. Idemo dalje.
Sa liste narodni poslanik Vojislav Mihailović.
Molim vas prijavite se.
On nije u sali. Dobro.
Sa liste narodni poslanik Miloš Jovanović.
Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Jovanović

NADA - NOVI DSS - POKS
Hvala predsedavajuća.

Uvažena mandatarko, uvaženi kandidati za članove nove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih da se vratim na ekspoze vaš jučerašnji, na program Vlade Republike Srbije i da se vratim na jednu važnu stvar i obećao sam da ću to ostaviti za danas, dakle, to je spoljna politička orjentacija naše zemlje, to je taj čuveni evropski put i ja priznajem, neko od vas iz vladajuće većine je rekao ili ste vi gospođo Brnabić rekli da niste od onih koji su govorili da EU nema alternativu, samo bi još to falilo, jer sve ima alternativu, a kamoli EU, ali skoro da ste rekli slično i pročitali juče u svom programu rada nešto slično.

Dakle, citiram – bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja nastavićemo da radimo na evropskim integracijama Srbije, pa se dalje pominje da je EU naša strateška i krajnja destinacija, strana 11. u ovom našem formatu koji smo dobili, pa da ćemo mnogo raditi na našem evropskom putu itd, itd.

Tu ima dva problema o kojima sam ja ovde već dovoljno pričao, o kojima nažalost nikada nismo poveli ozbiljniju raspravu, dakle, mi i dan danas kao zemlja kandidat nismo u ovoj državi i ovom parlamentu imali iole ozbiljnu raspravu o toj našoj važnoj spoljnopolitičkoj orjentaciji koja nije samo spoljnopolitička, koja kao što dobro znate ima direktne posledice po unutrašnje pravni i ustavno pravni poredak naše zemlje.

Ali, hajde da krenemo od ovog drugo problema, možda će kandidatkinju za člana Vlade na mestu ministra za evropske integracije to zanimati i verujem da hoće. To je pitanje širenja, odnosno ne širenja u dogledno vreme EU. Ja sam rekao i prošli put da zvaničnici EU deklarativno govore da postoji nekakva evropska perspektiva ne samo za Srbiju nego i za neke druge zemlje, govore deklarativno da će biti možda nekog širenja, ali skoro podjednako eksplicitno kažu da neće biti nikakvog novog širenja dok ne dođe do institucionalne reforme u okviru same EU. To je ono čuvena procedura odlučivanja malo više većinskog odlučivanja, manje jednoglasnosti, ne ulazim sad u te detalje, pa onda pomenu da će verovatno biti Evrope u više krugova, dublja integracija, to je čuvena teorija koncentričnih krugova Evrope i više brzina i da ne nabrajam dalje, a onda izađe jedna velika evropska zemlja, osnivač, jedna od šest država osnivača EU sa idejom ove čuvene, kad kažem čuvene, nije uopšte čuvena, ali evropske političke zajednice koja treba da služi, mada oni to ne kažu potpuno jasno, ali treba da služi kao neka vrsta predvorja i za zemlje kandidate i za one koje to nisu i koje to nikad neće biti.

Dakle, objektivna je stvar da širenja neće biti, biću fin, barem u dogledno vreme. Odmah da vam kažem, gospodo budući ministri, pošto ćete naravno dobiti poverenje ovog visokog doma, to nije smak sveta da Srbija ne bude članica EU, neće biti nikakav smak sveta, ni prva ni poslednja zemlja na evropskom kontinentu. Ima različitih modela. Imate model Švajcarske. Imate model Norveške. Jedni su bilateralni, drugi su evropski ekonomski prostor. Ne ulazim sada ni u te detalje. Može se sarađivati sa EU i mora se sarađivati sa EU, gospođo Brnabić, a ne mora se nužno biti član.

Potpuno ste u pravu, ovde se pričali o tome, veći deo naše spoljne trgovine i uopšte robne razmene ide u pravcu i sa zemljama EU. To je otprilike dve trećine plus minus koji procenat iz godine u godinu i to će se nastaviti. To je bilo ranije. To će biti i u budućnosti nezavisno od našeg formalnog članstva ili odsustva istog.

Dakle, neće biti smak sveta, neće padati sekire, neće bit najezde skakavaca. To je valjda svima jasno.

Pored svega toga, sve kada bi se širila EU pred nama stoji taj jedan uslov, meni postaje iskreno zaista i dosadno da to ponavljam iz emisije u emisiju, iz skupštinske sednice u skupštinsku sednicu, to jeste priznanje ne nezavisnosti nego secesije naše južne pokrajine i to vrlo dobro znate i gospođo Brnabić taj argument o pet država članica EU koje nisu, Bogu hvala, priznale secesiju je zapravo potpuno irelevantan. Nije Briselu važno da ne zna Madrid, Nikozija, Bratislava, Atina, Bukurešt, priznaju secesiju Kosova. Njima je samo važno da mi ovde priznamo secesiju naše južne pokrajine. To reguliše stvari pravno – kada matična država se saglasi sa secesijom to više nije protivpravna radnja. To je legalna stvar i onda će i te države mnogo lakše priznati, a i one koje neće poput Španije biće im svejedno. Potpuno je irelevantan argument da li pet država nije priznalo ili jeste. Dobro je što nije, a za naš taj evropski put apsolutno ništa ne znači, kao što ne znači ništa i time završavam onaj deo, kao što ne znači ništa za postojanje tog uslova koji je uspostavljen prema nama.

Gospođo Brnabić, poštovani članovi Vlade, budući ministri, sada još uvek kandidati, za proceduru ulaska u EU da bi jedna država ušla sve postojeće članice moraju da daju svoju saglasnost i mi vrlo dobro znamo da je jedna Nemačka, jedna Francuska, jedna Italija, jedna Hrvatska neće pustiti Srbiju i sve te 22 zemlje nijedna od njih neće prihvatiti da Srbija postane članica, a da mi ne uradimo isto ono što od njih 22 države članice nisu uradile i tu nema nikakve dileme i to znamo i u tom smislu ove rečenice su prosto suvišne u jednom važnom segmentu, dakle, spoljno-političke orijentacije, od rođenja bacaju jednu ozbiljnu nedorečenost ili jednu konfuziju na ono što treba da bude put Srbije.

Neću se vama direktno obraćati, gospođo Miščević, ali vaš resor može biti takav ako je ovo ovako kako sam rekao, a jeste, možete se ovako pretvoriti u ministra bez portfelja, ali možete biti i ministarka koja će raditi posao dalje na integracijama, ali to podrazumeva kod nas, tj. kod vas jer vi imate odgovornost i izbor, sutra prihvatimo nekakav dogovor za KiM koji je njima zadovoljavajuće, a to je prihvatanje secesije i mi otvaramo put za to članstvo za 10, 15 ili 20 godina i to kod mene budi sumnju, moram da priznam, gospođo Brnabić.

Uvažena mandatarko, ja ne znam zašto ste vi mene, odnosno poslaničku grupa NADA koju čine POKS i novi DSS, a Bogami neke kolege iz opozicije toliko kritikovali zbog proglasa koji je iniciran od strane pedesetak javnih ličnosti i to ne baš beznačajnih. Za mene Matija Bećković nije beznačajna ličnost, kolega akademik Basta nije beznačajna ličnost, Emir Kusturica, ne mislim da je beznačajna ličnost i da ne nabrajam još 47 ljudi, gospodina Kovrića istoričara, pa nadalje.

To što piše u proglasu za odbranu Kosova i Metohije ništa nije drugo od Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava važeće kako povelje tako i Rezolucije 1244 ništa drugo ne piše u tom proglasu. Ja ne znam zašto je taj proglas izazvao tako histerične reakcije u režimskim medijima ako mogu tako da ih nazovem, a da odmah ne izazovem replike na tu temu i kod vas juče. Jel vi hoćete da kažete građanima koji nas danas gledaju da Ustav ne važi, da Rezolucija 1244 ne važi i da imate neku drugu opciju onda recite ljudima koja je to opcija, pa možemo odmah na izbore što se mene tiče, jer onda gubite legitimitet politički i vi. Ne da mi se nešto preterano ide, ali ako treba ići ćemo i na izbore. Hoću da vam kažem recite onda jasno šta vas žulja u tom proglasu koji kaže samo jednu stvar Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije, isto što piše u preambuli i članu 182. Ustava Republike Srbije i treba se i valja se boriti za to kolikog god dugo ta borba bude trajala. Ja ne znam šta vam tu smeta. Ako vam smeta onda to jasno i glasno kažite.

I, za kraj pošto će Vojislav Mihailović da govori, govorili ste juče o lakoći, pa čak i neodgovornosti naše argumentacije, čak i o licemerju, pa su se neki naši članovi malo poneli. Ja ne mislim da sam ikada bio licemer imam jednu stranku u životu, svoje stavove nisam menjao, možda je to greh u Srbiji danas biti član samo jedne stranke, nosim nasleđe te stranke i ono manje dobro i ono dobro, ali samo jedna stvar i time završavam. Rado bih uzeo svo ovo vreme, ali sam obećao da neću.

Argument 2008. godine koji dajete neretko svi vi iz vladajuće većine da u naše vreme, nek bude to i moje vreme, izvršena secesija KiM i formalizovana. Jeste, u pravu ste. Februara 2008. godine jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave u Prištini. Da li je to moglo da se spreči? Moglo je, tako da se raketira Priština, pokrenu tenkovi, helikopteri kojih je bilo jako malo, mnogo manje nego danas, to sam uvek priznavao i da ratom to rešimo. Da ste vi tada pozivali na rat imali biste pravo da me danas kritikujete. Mi smo organizovali između ostalog i miting, ja sam bio na tom mitingu kao građanin običan, slušao sam tada i Vojislava Koštunicu, ali sam slušao i Tomislava Nikolića koji je održao sjajan govor, sećate se – dok sam živ tako mi Boga neću se smiriti dok ne vratimo Kosovo kao sastavni deo Srbije. Malo su posle dela bila različita od tih reči, ali je bio sjajan govor, ja ću se uvek sećati tog govora više nego dela. Šta je onda kritika prema nama? Da li je moglo bolje? Niko nije predlagao ništa drugo, bili smo tad svi zajedno. Tako da sa tim kritikama prosto budete malo obazriviji, ja se ovde zaustavljam.

Izvinjavam se Vojo sa ova dva minuta. Hvala vam na pažnji i srećan rad.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima mandatarka.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Moram zaista jako kratko.
Šta mene žulja u tom proglasu? Pa, znate šta me žulja? Žulja me što ga potpisuju ljudi koji su bili tu i 2001. godine i pustili 1870 terorista na slobodu uključujući još jednom vam kažem braću Mazreku koji su ubijali i silovali srpsku decu na KiM, ali i Aljbina Kurtija što ga potpisuju ljudi koji su bili tu i na vlasti 2004. godine kada se desio pogrom ni prostom nisu mrdnuli da pomognu srpskom narodu na KiM. Žulja me to što su ga potpisivali ljudi i busaju se u junačke grudi sada sa tim proglasom i koji su bili na vlasti 2008. godine uključujući vas lično koji su tada od sve hrabrosti izdali saopštenje za medije i organizovali moleban, miting u sred Beograda, umesto da krenu valjda na to Kosovo, pa da pokušaju da ga vrate, ti isti ljudi koji su između te dve 2008. godine i 2013. godine dopustili da većina članica Ujedinjenih nacija prizna nezavisnost Kosova, ni prstom nisu mrdnuli da se bore protiv toga. Žulja me to što su to isti ljudi koji su 2010. godine prebacili pitanje Kosova i Metohije iz UN na EU koju su takođe 2010. godine svojom beskrajnom pameću izdejstvovali ono mišljenje međunarodnog suda pravde, ti isti ljudi koji su potpisivali taj proglas koji su 2011. godine uveli formalno granicu između Srba i Srba i tu ljudi se danas potpisuju proglas o reintegraciji Kosova to je licemerje, to je strašno, to je skandal. Ja ne kažem ništa za Emira Kusturicu, on nije bio tada na vlasti. Vi koji ste bili na vlasti to je skandal i vi poštovani narodni poslaniče ste bili savetnik u toj Vladi.
Upravo savetnik ministra za KiM. Vi ste bili 2008. godine koordinator za pravna pitanja Vlade Republike Srbije i šta ste uradili? Izdali saopštenje za medije. Predsednik pobegao u Bukurešt.
Onda danas nama mašete proglasom za reintegraciju. Što ste dozvolili, što ste pustili? Mi smo ti koji su izdejstvovali da danas imamo više članica UN koje ne priznaju nego priznaju Kosovo. A vi potpisujete neki proglas. Sve ste vi uradili. A potpisujete proglas za reintgraciju, pa kakvo je to licemerje? Još pričate i sve to lepo zvuči i sve je to onako prijemčivo valjda za kvazi patriotizam i na to ćete da dobijete glasove i na to ste dobijali glasove, ali ljudi treba to da znaju. Vi ste bili tu i prve, i četvrte, i osme, i desete i jedanaeste godine i ništa niste učinil. Ništa niste učinili da Kosovo nekako sačuvamo kako-tako, a sada reintegracija.
Sa tim, molim vas, nemojte na evropski put i ne treba nam Evropa. Čekajte, izvinite, vi ste bili u toj Vladi koja je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi ste bili u Vladi koja je bila na evropskom putu, 2008. godine je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. I šta sada? Godine 2008. EU i SSP i može Kosovo nezavisno, a odgovor naš na to je saopštenje za medije, a 2011. godine nemojte u EU i reintegracija Kosova. I kažete mi da ništa ne menjate u vašim stavovima i vašoj borbi, a eto to je dovoljno što sam vam rekla. Hvala vam i drugi put za reintegraciju, molim vas uradite nešto konkretno.
(Miloš Jovanović: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Niste pomenuti. Postavili pitanje, dobili odgovor, postavili pitanje, dobili odgovor. Koliko vidim imate još jednu prijavu za reč, ako želite da iskoristite. Na listi je Nenad Tomašević.
Iskoristile ste, ne želite.
Ako ne želite, to je to. Nemate više prijava za reč.
Poslednji prijavljeni je Milovan Drecun.
...
Srpska napredna stranka

Milovan Drecun

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, želim da iskoristim ovo malo vremena da vam sa skoro četrdesetogodišnjim iskustvom bavljenja geopolitičkim i bezbednosnim temama ukažem na neke procese i dam nekoliko predloga za koje smatram da će biti od izuzetne važnosti u narednom periodu za odbranu interesa ne samo naše države, nego i interesa celokupnog srpskog naroda.

Kada ste izneli program Vlade Republike Srbije, u poglavlju „Očuvanje nezavisnosti samostalnog odlučivanja Srbije“ rekli ste, citiram: „Naša politika je bila i ostaće da budemo na evropskom putu, da čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva i da vodimo samostalnu i nezavisnu politiku“. Slažem se, ali ono što je bitno, gospođo Brnabić, je da u narednom periodu, kao država, apsolutno ispravno, sa vizijom, bez stereotipa i bez predrasuda definišemo u kom pravcu ide svet, šta se dešava oko nas, da bismo mogli efikasno da sprovedemo politiku koju ste definisali, odnosno njene principe. Dešavaju se tektonske geopolitičke promene na međunarodnom planu i one će uveliko, ako ne i presudno determinisati i politiku Vlade Republike Srbije.

Umesto unipolarnog međunarodnog poretka koji je bio po dominacijom SAD, stvara se policentrični međunarodni poredak. Rusi u svojim strateškim aktima definišu to kao podelu na dva pola moći, jedan je evroatlantik, a drugi je velika Evroazija. Gde se mi nalazimo? I to je pitanje za sve nas, za sve naše građane, da dobro promislimo. Stvara se jedan međunarodni poredak koji predvode Rusija i Kina, ali se stvara na prostorima na kojima mi nismo. Mi smo na prostoru evroatlantskog savezništva i u okviru toga moramo da definišemo našu politiku, da bismo zaštitili efikasno naše interese. Naravno, složenost našeg položaja najbolje ilustruje par, rekao bih, možda i ne toliko bitnih pitanja.

Pogledajte situaciju sa naftovodom „Janaf“, pogledajte situaciju sa dolaskom ruskog ministra spoljnih poslova. Da li to zavisi od nas ili od nekog drugog? Što se tiče opredeljenja koje se od nas traži od strane Zapada, da li ćemo na jednu ili drugu stranu gvozdene zavese. Treba imati u vidu da je sama Rusija redefinisala svoju politiku. Ministar Lavrov pre nekoliko dana kaže: „Moskva ne vidi smisao održavanju svog prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou“. „Tražićemo saradnju“, kaže Lavrov, „sa drugim državama u Aziji, Africi, Latinskoj Americi“.

Kada očekujemo i gradimo naše strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, moramo da imamo u vidu da je za rusku spoljnu politiku ovaj geografski pravac sporedan, nije presudan. Drugo, nedavno je šef BIA, sadašnji kandidat za ministra, rekao da su sve izraženije hibridne pretnje kojima je naša zemlja izložena i da poprimaju obeležje hibridnog rata. Složiću se, ali uz ocenu da se već vodi hibridni rat uveliko. Na to sam i ovoj Skupštini ukazivao minulih 10 godina.

Želim da vam predložim, poštovana gospođo Brnabić, da neizostavno, hitno, formiramo kao država, i to nadilazi bilo kakve stranačke interese, uopšte se ne odnosi na to ko se nalazi trenutno ili ko će biti na vlasti, radi se o interesu države, da formiramo centar za istraživanje i prevenciju hibridnih pretnji.

Hoću da vam to obrazložim. Da biste shvatili težinu ovog predloga, inače izraz hibridna pretnja odnosni se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, uticaje na njegovo odlučivanje na lokalnom, državnom ili institucionalnom nivou. Iako ne isključuje u potpunosti konvencionalne metode borbe, hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor. Radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, upotrebom neregularnih jedinica, onlajn prostor i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža, ekonomsko, kulturološko i političko devastiranje. Posebno je intenzivan uticaj hibridnih operacija na mlade ljudi koji pretežno komuniciraju preko onlajn prostora i na koje se može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama.

Protiv naše zemlje, ali i celokupnog srpskog naroda, Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana, na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbednosnom planu, sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije, da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare uticaj na našu mladu populaciju, zarad destabilizacije društva i države.

Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Republike Srbije, radi stvaranja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici vojske i policije. Formirani su i deluju i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji u našoj okolini, naročito izražen medijsko propagandni pravac hibridnog delovanja. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, akterima, je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana za profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera, što možemo da vidimo posebno na severu Kosova.

Sve velike sile, NATO, Evropska unija, mnoge zemlje imaju formirane centre za hibridno, kako oni kažu, odnosno za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi Republike Srbije odbranu od hibridnog delovanja sprovode, rekao bih, prilično konzervativno, značajno pasivno i u pojedinim trenucima inertno. Tekuće hibridne operacije će, s obzirom na to da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, biti intenzivirane u narednom periodu po obimu i pravcima, sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosilaca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu od tog kompleksnog destabilizujućeg delovanja. Potrebni su značajni napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanje. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.

Sve velike sile, NATO, EU, imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Primer su Hibrid COE u Helsinkiju i NATO StratKom COE u Rigi. Za rešavanje tih zadataka angažuju se multidisciplinarni timovi, specijalisti u oblasti matematike, informacione bezbednosti, antropologije, etnologije, socijalne psihologije i psiholingvistike, teorije sistema. Centar treba da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare kako bi izgradili model, testirali novi dejej, vežbali i realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutne ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše modele odbrane od hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanje hibridnim pretnjama.

Još samo jednu stvar hoću da vam kažem. Znate, Priština je nedavno donela odluku o formiranju instituta za proučavanje ratnih zločina, sve sa namerom da pronađu nekakve navodne dokaze za izmišljenu tezu o genocidu nad Albancima. Država Srbija mora da se aktivno suprotstavi tome. Ja vas podsećam, gospođo Brnabić, da je Odbor za Kosovo i Metohiju šest godina radio na objedinjavanju kompletne dokumentacije kojima naši nadležni organi raspolažu o zločinima koje je počinila teroristička OVK. Slobodno mogu da kažem, uz napomenu da nismo imali dinara budžeta, nismo potrošili nijedan jedini dinar budžeta građana, da nije bilo te radne grupe ne bismo danas imali optužnicu protiv Tačija i ostalih i ne bismo imali onu kvalifikaciju, što najviše iritira Prištinu, udruženi zločinački poduhvat koji su sprovodili svi pripadnici OVK.

Zato tražim od vas da u narednom periodu država Srbija, na osnovu informacija koje se nalaze u bazi podataka koju smo formirali, pripremi jednu prezentaciju zločina koje je počinila teroristička OVK, sa izuzetno značajnom dokumentacijom kojom raspolažemo i video zapisima i da sa tom prezentacijom krenemo da upoznajemo sve subjekte, i političke subjekte, i nevladin sektor, i ugledne pojedince i medije, da bismo se istinom suprotstavili lažima koje Priština plasira.

Poslednje što želim da vam kažem je da vas zamolim da u godišnjicu obeležavanja bitke na Košarama 1999. godine, dodate da to bude godišnjica bitke na Košarama i na Paštriku 1999. godine.

Bio sam prisutan kao novinar i na Košarama i na Paštriku, to je sastavni deo jedne zajedničke neprijateljske operacije pod nazivom „Stela 1“ i „Strela 2“ i mislim da učesnici tih bitaka ne treba da se odvajaju.

Na Paštriku su bile još masovnije borbe od onih koje su bile na Košarama i zato predlažem da se taj dan preimenuje obavezno godišnjica bitke na Košarama i Paštriku 1999. godine. Hvala.