Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, slušali smo razne govore danas i juče. Na mene uvek ostavlja najveći utisak onda kada priča ministar infrastrukture, odnosno građevine, saobraćaja i infrastrukture, bilo da je to sadašnji ili bivši, te moram da se osvrnem na par stvari koje su rečene u toku jučerašnjeg dana.

Gospodin ministar je rekao da je govor mog kolege Mike Aleksića prazna priča. Za ministra je korupcija, kriminal, Kosovo i Metohija i finansije prazna priča, ali to ostavljam na čast ministru.

Ono što je ministar lepo rekao, gospodine Vesiću, mnogo lepo ste rekli kada ste rekli da su infrastrukturni objekti život. Jesu život, ali život su za mene, koja sam 20 godina provela na gradilištima, život su za sve moje kolege inženjere, tehničare i radnike koji rade po gradilištima. Za nas je to život. Mi smo svi dočekivali sve vaše bivše ministre i vaše bivše ministre i ministre pre vas i mogu vam reći da su bivši ministri vaši najbahatiji, a da li znate zašto? Zato što drže konferencije za medije na tlu gde nije urađena eksproprijacija, zato što pričaju da je izvođač uradio ne znam koliko peska, asfalta i šljunka, a da pritom ne znaju da ministarstvo nije izdalo građevinsku dozvolu za te radove. Vaše ministarstvo nije izdalo građevinsku dozvolu.

Juče ste pričali o kanalizaciji. Spočitavate ovde bivšeg gradonačelnika Trstenika i druge gradonačelnike, bivše gradonačelnike drugih gradova da nisu uradili kanalizaciju u svojim gradovima. Zašto vi, gospodine Vesiću, niste uradili kanalizaciju u Beogradu kao prvi čovek Beograda? Zašto u Beogradu nema kanalizacije u Sremčici, na levoj obali Dunava, u Kaluđerici? Zašto vi, gospodine Mali, kao gradonačelnik Beograda niste uradili kanalizaciju u Beogradu? Zašto 560 hiljada stanovnika u Beogradu nema kanalizaciju?

Pričali ste dalje o nekim projektima. Pričali ste o tome da se rade veliki projekti i postrojenja prečišćavanja voda. Pa, vi ste, gospodine ministre, obustavili izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu. Svi urbani potoci pretvarani su u fekalne kolektore.

Nemamo mi ništa protiv da se vi zadužite 70 miliona evra da bi radili kanalizaciju po Srbiji, ali imamo protiv da se zadužite 330 miliona evra za Nacionalni stadion, a pritom i sami znate da nema kanalizacije kako u Beogradu tako i u drugim gradovima Srbije.

Samo ako mogu za kraj da vas nešto zamolim. Molim vas, nemojte da pričate – ovi pre vas. Ja sam prvi put u politici. Narodna stranka je prvi put parlamentarna u ovoj Skupštini, te vas molim da ne pričate – oni pre nas, jer pre SNS–a bili ste vi.

Vreme je isteklo.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Ne znam da li ste vi prvi put u Skupštini, ali vašeg lidera se sećam u ovoj Skupštini, beše 2013. godine, glasao je za budžet Vlade SNS i dobio bogami podršku te iste Vlade da bude u UN kandidat za generalnog sekretara, tako da lider vaše stranke zaista je stari skupštinski vuk koji očigledno po potrebi, kad ima potrebe, zna da podrži onoga koga treba, tako da imate šta da naučite od svog lidera.
Inače, nadam se da ste počeli da verujete svojim organima, pošto ste pre neki dan na Tviteru optužili lažno aerodrom Beograd i optužili lažno republičku inspekciju da lažu i opet vas pozivam, pošto ste to uradili javno, da kao poslanik uputite zahtev za informaciju od javnog značaja, jer to je vaše pravo.
Ja vam sada garantujem da ćete dobiti odgovor u roku od jednog dana i počnite da verujete, ali nemojte da priželjkujete da pogine bagerista, kao što ste radili u svom tvitu da biste vi bili srećni, da biste pričali lažne optužbe, a to ste uradili u svom tvitu. Ne kažem da ste to uradili namerno, ne kažem. Znate da smo imali prepisku na Tviteru i drago mi je što ste se javili. Ja vam sada kažem, u vezi sa tim događajem, uputite zahtev za informaciju od javnog značaja i ja ću vam u roku od jednog dana dostaviti informaciju i nalaze inspekcije, izveštaj aerodroma, dobićete apsolutno sve informacije o tome i nema potrebe da mistifikujemo stvari tamo gde ih nema.
Što se kanalizacije tiče, samo da vam kažem nešto. Beograd gradi pet fabrika za preradu otpadnih voda, kada već pričamo o Beogradu. Jedna od njih je Veliko Selo. Nažalost, imamo 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Svake godine Beograd izlije u Savu i Dunav zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija. To je takav zločin i to ne radi nijedan grad u ovom delu Evrope, pogotovo ne na Dunavu.
Nije kanalizacija postojala do 2013. godine, pa nestala, nego je nikad nije bilo. Kada smo gospodin Mali i ja došli 2014. godine, nismo zatekli nijedan projekat za fabrike za preradu otpadnih voda, nijedan jedini projekat. Zatekli smo da je počeo da se radi interceptor, to je tačno, ali je počeo da se radi do pola i obustavljen je i mi smo pokrenuli izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. U toku je prva faza. Počeće sada da se radi crpna stanica kod Ušća, ukupno je 271 milion evra iz kineskog kredita. Druga faza će biti između 400 i 600 miliona evra, zavisi od tehnologije koja bude izabrana. Imaćemo prvu veliku fabriku za preradu otpadnih voda koja će pokrivati milion i po ljudi, što znači da ćemo time ukinuti 80 direktnih izliva kanalizacije od 100 ili 101, koliko ih ima.
Pored toga, kroz projekat „Čiste Srbije“ radimo fabriku u Ostružnici za preradu otpadnih voda i radimo fabriku u Obrenovcu. Te dve fabrike su važne zato što se one nalaze iznad fabrike vode u Makišu, kao što znate. Ostaje da se urade još dve fabrike. Završili smo projektovanje fabrike u Batajnici, pregovaramo sa EU o tome, pošto ona treba da pokrije ceo batajnički sliv i Surčin, i Altinu i Zemun, i Plave horizonte, i ceo taj deo koji nema kanalizaciju. Ostaje da se uradi još jedna fabrika, a to je fabrika u Grockoj.
Možete vi da se ljutite na gospodina Malog i mene, ali to smo mi uradili. Ne mi, to smo mi uradili, a ne vi i oni sa kojima vi sedite, jer te fabrike su mogle da se projektuju 1991, i 1995, i 2000, i 2005. godine. Nije bilo zabranjeno da se projektuju. Niko nije dobijao po turu da projektuje te fabrike, nego to nikoga nije interesovalo.
Prema tome, kada mi kažemo da gradimo kroz „Čistu Srbiju“, da ulažemo tri i po milijarde evra u kanalizaciju, plus ono što radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a to je takođe ogroman novac koji se izdvaja. To ste sve mogli, možda vi niste bili u politici, slažem se, ne ulazim u to, ne kažem svaka čast, na kraju krajeva, to je vaša odluka, ali vaš lider jeste bio, bio je ministar, bio je u vladama. Prema tome, mogle su te vlade to da rade. Vi na neki način zastupate i svog predsednika. Ne kažem da je on bio nadležan za fabrike za preradu otpadnih voda, ali je činjenica da se u Srbiji niko nije setio da uloži, ne tri i po milijarde, nego pre Aleksandra Vučića, nijedan dinar u fabrike za preradu otpadnih voda. Činjenica je da se sada te fabrike grade.
Žao mi je ako mislite da su neki ministri odlazili tamo gde nešto nije završeno, možda je bilo tako, ali da vam kažem nešto. Sećam se kada je Boris Tadić otvarao tzv. obilaznicu oko Beograda koja je imala dve trake, poluprofil, pa se hvalio da je otvorio autoput. To je bio prvi autoput na svetu sa dve trake. Koliko ja znam, ima šest traka autoput. Da li je tako? Prvi put čujem da ima dve trake. I toga je bilo, jel tako?
Da li se sećate koliko je puta otvaran Koridor 10? Svaka tri kilometra, jel tako? Pa se to radilo 20 i nešto godina, a mi izgradismo, i završismo ceo Koridor 10, pa uradismo autoput Miloš Veliki, pa sada radimo vezu između Surčina i Obrenovca, pa radimo Fruškogorski koridor, pa radimo Kuzmin, radimo autoputeve i, mogu vam reći, uradismo 350 kilometara autoputeva. Ja mislim da je to dobro. Ako ste iz te struke, treba da se radujete, ljudi imaju posla.
Pozivam vas da učestvujete u ovim projektima. Uopšte ne plediram da isto mislimo, ne moramo isto da mislimo i potpuno je u redu u demokratiji da mislimo različito, ali kada su u pitanju infrastrukturni projekti, ne treba oko toga da se razilazimo. Nisu fabrike postojale ranije, pa smo ih mi uništili, da sada kažete – vi ste krivi, zašto nema fabrika. One se sada grade. Ako me pitate da li je trebalo ranije, da, ali je trebalo i 1990, 1995, 2000, 2005. i 2010, ali niko nije gradio. Možda nije bilo para, možda to nikoga nije interesovalo, ali sada se grade.
Mislim da je sramota, sada vam kažem, da Beograd sipa zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija u Savu i Dunav. Ja mislim da je to sramota, ali sada konačno radimo tu glavnu fabriku i ona se radi punom parom, prva faza. Druga faza će zavisiti od toga, to moram da kažem, zato sam rekao između 400 i 600 miliona evra, kako ćemo rešiti preradu otrovnog mulja koji ostaje u toj drugoj fazi, da li će Beograd imati tu fabriku ili neće. Ako ne bude imao, moraćemo taj mulj da vozimo negde gde će se uništavati, ali o tome će odluku doneti struka. Ima vremena da se ona donese. Mora prvo prva faza da se završi. Tako da sa te strane ne razumem.
Kada pričamo o infrastrukturnim projektima, ipak morate da priznate da se te fabrike rade i da se kanalizacija u Srbiji radi. Da li je trebalo ranije? Sigurno, i pre 30 godina, ali nije.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima Lipovac Tanasković, dva minuta.
Izvolite.

Hvala vam, ministre, što ste odgovorili na neka pitanja, ali reći ću vam još nešto.

Neke stvari ne govorite tačno. Kao prvo, kada ste došli pre 10 godina na vlast u Beogradu bilo je 47 izgrađenih pogona za preradu otpadnih voda, a danas radi samo 26. Proverite tu informaciju, pa ćete mi reći.

Druga stvar, pričate o tome da se gradi. Da, gradi se, ali šta ste radili 10 godina? Vi ste 10 godina na vlasti u SNS i pre toga ste bili funkcioneri, ali u redu, shvatila sam, rekli ste – trebalo je da se gradi, niste gradili, sada gradite, u redu.

Što se tiče tvita koji ste spomenuli, mnogo mi je drago da ste ga spomenuli. Bila sam vrlo kulturna u tom tvitu u kome sam vam se obratila i vi ste mi se obratili sa šest tvitova na koje nisam odgovorila, jer sam želela ovde da vas sretnem, a želela sam da vas sretnem zato što ste u tom tvitu napisali – da li verujete vašim očima, izvolite slike. Vi na tom tvitu niste postavili slike, dali ste medijima da prenesu.

Ono što moram da vam kažem, ono što ste dali u medije, ovo, ministre, nije struja. Ovo su telekomunikacioni kablovi. Ja znam da vi to ne znate, ali onaj koji vam je dao ovu sliku nema pojma. Moram da vam to kažem.

Reč ima ministar Vesić.

Da ste me pažljivo pratili, videli bi da su prekinuti strujni telekomunikacioni kablovi, ali da vas naučim nečemu, pošto niste u politici i pošto kažete da ste novi. Imate zakonsku mogućnost da dobijete odgovore, poslanik ste, čak i ako niste poslanik i ako ste građanin. Dakle, lepo napišete zahtev i zvanična republička inspekcija će vam dati odgovor, pokazati slike i videli ste šta je prekinuto.
Ne znam da li ste upoznati, ali nestala je struja. Zbog toga nije radila pista, odnosno nije bilo sletanja aviona nekoliko sati. Prema tome, nemojte praviti misteriju tamo gde je nema i nemojte pričati da je neko mogao da pogine tamo gde niko nije poginuo. To nemojte da radite. Nije vredna politika toga da to radite.
Prema tome, zvaničan zahtev, ja vam garantujem, dobićete zvaničan izveštaj aerodroma, imate na to pravo, dobićete zvaničan izveštaj inspekcije, pa pošto kažete da ste iz struke, znate da se takve stvari nažalost i dešavaju. Uvek smo tu da utvrdimo šta se dogodilo. Prema tome, nemojte praviti od takvih stvari politiku, to vam je moj savet ako želite, ako želite da ga poslušate, tako da vas molim da to ubuduće ne radite, jer su i jedni i drugi kablovi prekinuti.
Ja se izvinjavam, nisam gospodinu Jovanoviću odgovorio. Što se tiče projekta auto-puta „Karađorđe“, urađen je generalni projekat, on treba da ovih dana ode na revizionu komisiju, koja naravno treba da uzme kao revizija da se izjasni o tome. To je proces koji traje sigurno nekoliko meseci. Odmah posle toga treba da uradimo studiju opravdanosti sa idejnim projektom za onu prvu deonicu, a u međuvremenu moramo da završimo i druge studije i da krenemo eksproprijaciju zemljišta. Tako da tu ima još dosta toga da se uradi kako bi krenulo da se radi taj auto-put, ali on sasvim sigurno, čuli ste predsednika, on jeste u planu i on će se sigurno raditi, tako da u tom smislu tu nema nikakve dileme.
To je važno za Šumadiju, kao što radimo Moravski koridor, koji se niko pre nas nije setio da uradi, pa ćemo da povežemo i Trstenik i Vrnjačku Banju i Kruševac i Kraljevo koji do sada to nisu imali, e tako ćemo uraditi sigurno i „Karađorđe“, jer mi smo Vlada koja radi, koja povezuje ovu zemlju infrastrukturom koja to radi. Tako da, sa te strane budite sigurni da će se to dogoditi, a naravno da ćemo proći kroz taj projekat kroz opštine, jer opštine treba da budu uključene, da vidimo, znam da je bilo nekih dilema oko varijacija gde može da se ide preko državne zemlje itd, to ćemo sigurno poštovati, tako da ću ja doći kad dođemo u tu fazu u svaku opštinu, proći ćemo zajedno kroz trasu kako bi zaista imali što manje problema kako bi što pre počelo da se radi, to se naravno odnosi na Topolu.
Kao što vidite, u Srbiji se gradi. Ja vas pozivam da učestvujete u gradnji, da ne prizivate nesreću tamo gde je nema i da verujete svojoj državi, jer ne znam kome bi ste drugom verovali.
(Marina Lipovac Tanasković: Replika, samo jedna rečenica.)

Hvala vam, ali mislim da smo raspravili ovo oko kablova.
Nema potrebe više da raspravljamo o tome, čeka na reč Milica Nikolić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije, predloženim izmenama zakona o kojima danas raspravljamo naša zemlja nastavlja borbu sa svetskom ekonomskom krizom, ali i sa borbom za bolji životni standard svih naših građana.

Pre godinu dana apsolutno niko nije mogao da zna šta će se danas dešavati u svetu, ali ozbiljnom i odgovornom politikom predsednika Vučića država je preduzela sve mere da obezbedimo sve ono što nam je neophodno za zimu i kada su u pitanju energenti i hrana, ali i sve ostalo.

Tome je naravno prethodio period od 10 godina u kome smo ekonomski ojačali i osnažili Srbiju, što je bio preduslov za sve ono o čemu danas možemo da govorimo. Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama, mi danas možemo i pored dva puta po 100 evra za mlade u ovoj godini da pružimo dodatnu podršku od 5.000 dinara pred novogodišnje i božićne praznike.

Da se naša zemlja dobro snašla govori i podatak da je prosečan javni dug u Evropi preko 90% u odnosu na BDP. Dakle, naša zemlja se bolje snašla nego mnoge druge i veće i razvijenije zemlje, jer smo svo vreme održali stopu javnog duga ispod nivoa Mastrikta, dakle ispod 60%. I pored uvećanih izdvajanja za energente i pored uvećanja i plata i penzija i minimalne zarade i plata za vojna lica, naša država ni u jednom trenutku nije stala sa izgradnjom i modernizacijom i autoputeva i pruga i bolnica i škola, ni u jednom trenutku nije stala sa podrškom mladim ljudima, sa brigom o mladim ljudima, ali i sa brigom o demografskoj slici naše zemlje.

Slušamo mi ovde one koji su bili 12 godina na vlasti da nam govore šta mi treba da radimo, a apsolutno ništa nisu uradili za građane nego isključivo za sebe. Čujem, kažu nam danas da nam treba tri godine da izgradimo jednu ulicu, pa sve i ako je to ozbiljna laž i da je tako, pa vi za 12 godina niste uradili ni jednu ulicu.

Slušamo ovde i one koji su predstavljajući se kao ekolozi hteli da unište naš energetski sektor, ali slušamo i one koji kažu da su državotvorna opozicija, a istu tu državu bi za manje od sat vremena gurnuli nepovratno u ambis i mislim da je podatak koji smo juče i danas čuli od ministra finansija veoma važan podatak koji treba ponavljati, da je stopa nezaposlenosti mladih danas 18%, a da je 2012. godine stopa nezaposlenosti mladih iznosila 53,2%.

Taj podatak je važan zato što objašnjava razliku između tadašnje neodgovorne politike koja je slala ljude iz fabrika na ulicu, a mlade ljude slala u druge zemlje i današnje odgovorne politike, politike koja znači nova radna mesta i brigu o mladim ljudima, da mladi ljudi ostanu da žive u Srbiji.

I na samom kraju podvukla bih da je važno podržati predloge zato što ovi predlozi znače dalji napredak i razvoj Srbije, bolji životni standard za sve naše građane, ali i sigurniju i stabilniju budućnost. Hvala.

Sledeći po listi prijavljenih za reč, Ljubinko Đurković. Izvolite.