Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, drago mi je što ste imali priliku da čujete izlaganje koje kaže – pa ne interesuju me podaci iz ove godine, iz prethodnih godina, ajmo da ih uporedimo sa devedesetim. Pa ne moramo mi da idemo u devedesete, ajmo samo da odemo 10, 12, 13 godina unazad. Juče, slušali su, nisu slušali, videli su, nisu videli, ali evo pogledajte opet podatke minimalne neto zarade. Godine 2010. minimalna neto zarada, ovaj mali ovde grafikon, ovde ova kolona, bila je 15.700 dinara. Od 1. januara biće 40.022 dinara, a ne znam kako je to vaših 15.000 dinara bolje od 40.000 dinara i kako su to građani Srbije tada u vaše vreme bolje živeli.
Kada pogledate neto zarade, evo 2012. godine 331 evro, 2022. godine 720 evra. Pa kako je to vaših 331 evro veći od 720 evra i kako su to građani Srbije bolje tada živeli nego sada? Opa, a pogledajte sada, svaki četvrti, vidite ovo najviše ovde, 25,9% stopa nezaposlenosti u vreme dok je na vlasti bio uvaženi poslanik, a danas 8,9%, a stopa nezaposlenosti u njegovo vreme kada su mladi bili, kada su mladi u pitanju je preko 50%. Svaki drugi mladi čovek u Srbiji nije imao posao.
Danas je situacija mnogo bolja. Pogledajte prosečan broj zaposlenih 2012. godine, 1.800.000 ljudi. Danas zaposlenih u Srbiji ima 2.300.000. Pa čekajte, treba li više govoriti nego to? Mene bi bila sramota uopšte da se javim i da pričam o uspesima ekonomske politike i o životnom standardu građana Srbije, tada kada niste imali 2012. u julu mesecu para na računu ni penzije da platite, a sve ostalo kada ste vi u pitanju bili imali ste i više nego što treba.
Govorite o kineskoj koloniji. Ja koliko razumem, imate nekoga i u svojoj stranci koji radi sa Kinezima i koji najveći ugovor ima sa Kinezima. Pa kako je to za njega dobro, za nekoga tamo Vuka, a nije dobro za građane Srbije? Pa da li ste njemu dali isti savet da otkaže sve te ugovore, da ne zarađuje čovek privatno, pošto, jel, to ne valja ni za njega, ne valja ni za građane Srbije? Pa kako kažete, sve rade Kinezi, uzimaju nam pare, a onda kažete – pa ima nekih podizvođača. Pa ja kao da sam Aljbina Kurtija čuo, a ne uvaženog poslanika. Ali to je taj glas i protiv Srbije i glas nekih drugih koji govore kroz te ljude. Ja u to neću da ulazim.
Mi ćemo se boriti i za naš narod na Kosovu i Metohiji, borićemo se i za ljude koji se bore za naš narod na Kosovu i Metohiji. I ukoliko ima bilo šta što nije u skladu sa zakonom, izvolite pa recite, ali te floskule i te upadice da ljude koji ne zaslužuju takav odnos napadate, to je, na kraju krajeva, vaša stvar.
Kada je Ugovor o Fruškogorskom koridoru u pitanju, pa drago mi je što ste pomenuli i taj projekat. Nekako u vaše vreme nije bilo tog auto-puta. Niste ga čak ni planirali, bili ste zauzeti nekim svojim kombinacijama očigledno, jer čudno je kako evo baš sada mi radimo taj Fruškogorski koridor, koji je višedecenijski san građana Novog Sada i građana Vojvodine, pa ćemo spojiti Novi Sad, Rumu, Šabac, Loznicu. Što to vi niste uradili? Što niste rekli – gledajte, mi smo napravili ovaj auto-put, a šta biste vi bolje uradili? Pa ne, sve mi moramo da radimo. Pa sada novi most koji se gradi u Novom Sadu i nova obilaznica, što vi to niste uradili? A što niste izgradili kanalizacionu mrežu u Novom Sadu, kao što mi sada gradimo kroz projekat „Čista Srbija“? A što niste i neku fabriku doveli u Novi Sad, kao što smo mi doveli, nego sve pozatvarali?
Dakle, i nema odgovora na ta pitanja. Da vam kažem, uvek su pitanja ovako ćemo, onako ćemo, floskule, dobacivanja, ali kada pogledate zarade tada, zarade sada, penzije tada, koje nisu ni mogli da isplate, jer nisu imali para, penzije sada, kada pogledate minimalne zarade tada i sada, nema odgovora. Kada pogledate tada inflaciju, koja nije bila ničim izazvana, kada pogledate kurs koji se svaki dan menjao, ničim izazvano, kada pogledate situaciju da nam je država bila pred bankrotom u tom trenutku 2012. godine, ja se bolje ne bih javljao za reč da sam na vašem mestu. Hvala puno.