Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jel mogu da govorim?
(Narodni poslanici dobacuju.)
Ja bih vas molio samo za malo pažnje.
Dragi građani, molim vas, vratite mi vreme. Ovo je zaista neozbiljno. Samo pre nego što krenem da govorim, samo kratko ću se osvrnuti. Ne znam šta je ovaj narod, kome je skrivio da mora ovo da sluša, ali idući put kada bude glasao neka malo dobro premeri.
Drage kolege poslanici, poštovana Srbijo, juče je naš uvaženi predsednik POKS-a i deo Koalicije NADA imao kao ovlašćeni predlagač jedno sjajno izlaganje, a mi danas narodni poslanici iz te poslaničke grupe ćemo po samo, nas pet, šest, po pet, šest minuta, koliko nam vreme dozvoljava, osvetliti pojedine segmente tog njegovog izlaganja.
Juče i danas slušamo puno statistike. Ja ću vas samo podsetiti da je statistika u suštini isto što i ženski bikini, sve pokazuje i ništa ne otkriva, zato ovde i nema nikakve transparentnosti i zato mnoge stvari koje su pomenute ovde, a to je da se krene u projekte, pa je jedna cena, pa je druga cena, i na kraju se završi sa cenom…
Možete vi da galamite koliko hoćete, ali to je tako kako je.
Da se dohvatimo poljoprivrede. Sva priča o poljoprivredi će se završiti na jednoj rečenici – uvozimo mleko iz Poljske. Da li smo mi normalni? Sa toliko pašnjaka, od toliko naših divnih rasa, mi uvozimo mleko iz Poljske, kraj balade, kraj priče, nema tu šta dalje da se dodaje.
Svaku stvar o kojoj pričamo ima analiza kako toj stvari pristupamo. Za nas je budžet nešto najsvetije, to je narodna muka, to je narodni znoj i o tome treba da se vodi računa šta se radi. Mi smo vaspitani na našim najsvetijim idealima, a to je kada su kralju Petru geometri premeravali imovinu pa su se ogrešili malo o jednog seljaka, seljak je tužio geometre, kralj izašao na sud i svi mediji su objavili – kralj izgubio parnicu, odnosno vlast izgubila parnicu. Zamislite danas da neki bezimeni seljak tuži nekog velmožu ili nekog imućnog političara, gde bi završio? E, na tim idealima smo mi zadojeni i mi dobro znamo šta je budžet.
Sa ovim budžetom se neko igra i tretira ga kao Alaj Begova slama. Naime, 93% investicija se daje stranim investitorima, od par hiljada evra do par desetina hiljada evra, a srpski domaćin ore sa najskupljom naftom na svetu i okolini. Toliko o tome kako vi pristupate selu i svemu tome što je vezano za opstanak ove zemlje.
Rekao bih nešto o decentralizaciji. Suštinska stvar da bi zemlja funkcionisala, ne može ovako trom aparat, mora biti sve decentralizovano, mora biti svedeno sve na nivo da se od baze artikuliše i da od baze kreće.
Pomenuću divan primer jednog gospodina i kolege, mislim da je iz Pazara, koji je otvoreno rekao – dajte u moj kraj određene investicije. Tako i treba da se radi. Suština politika jeste po onom starogrčkom – da se borim za ono što vidim očima i čujem ušima.
Ja isto, dolazim iz Mačve, srpskog misira. Hoću da vas obavestim da je tamo najveći geotermalni potencijal i da pozivam Vladu, pozivam medije da dođu, jer od Mačve može da se stvori, verujte, srpski Kuvajt i da ona može biti lider zapadne Srbije. Evo, napravljen je pilot projekat, gde je sedam-osam državnih institucija, kao što su škola, opština, vrtić, krenula ta istraživanja i topla voda daje gratis grejanje.
Zašto su to prednosti? Možemo graditi spa centre i napraviti fantastični turistički potencijal, gde možemo zaraditi i zaposliti puno ljudi, možemo imati besplatno grejanje na tom prostoru i treća stvar, od te vode se može izvršiti navodnjavanje i jednostavno možemo i tu imati dobit, a između ostalog i da se kupamo.
Zapamtite, Mačva leži na najvećem bogatstvu koje Srbija ima, geotermalnim vodama. Ja pozivam medije, pozivam predstavnike Vlade, ja ću vas dočekati, da odemo i da taj kraj na taj način ekonomski obnovimo i da se tu ulaže. E, o tom budžetu ja pričam, o tome da se tu pomogne, da se tu pozovu naši ljudi iz dijaspore kojima smo uskratili i ministarstvo.
Na kraju, da dodam nešto što Srbija ne zna a što služi nama na čast, da moramo nešto uraditi. Kraljevski dvor je na Dedinju, 1924. godine počeo da se radi, tu su tri objekta – Kraljevski dvor, Beli dvor i Kapela, završeni 1937. godine. Poštovani građani Srbije, ovde vlast to zna, to je privatna imovina kralja Aleksandra, praunuka vožda Karađorđa, koji je gradio od svog novca, za šta postoje dokumenti, papiri, analitika, arhitekte, sve potpisano. I nije normalno da se to što je oteto ne vraća njegovim potomcima. Ako mi mislimo o nekim integracijama da pričamo u svetu, manite se toga, od tog sirišta nema ništa, što kaže naš narod, dok se ne vrati imovina. Još jednom ponavljam – to je privatna imovina.
U amandmanu ću o tome posebno govoriti, ako može nešto da se leči u ovom trenutku, pod znacima navoda. Prema tome, da li je ta porodica van zakona o restituciji ili nije? Šta se tu dešava?
Meni o tome nemoj neko ni slučajno da počne da objašnjava, jer ja sam potomak jedne od najelitnijih srpskih predratnih porodica prema kojoj je napravljen masakr. Znam da tu ništa nije učinjeno i tražimo i zahtevamo da se svakom domaćinu u Srbiji sve vrati. Verujte mi, boga radi i sveta radi, u integracije druge nikad ova zemlja mrdnuti neće.
Na kraju, da završim, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, danas je prelepi hrišćanski praznik Svetog Dimitrija, zaštitnika Tesalonikija, u narodu poznat kao Mitrovdan. Neka je srećan svim građanima pravoslavne veroispovesti, a onima koji danas pale sveću i lome slavski kolač, neka je sretno, uz želje da dogodine proslave u nekoj lepše uređenijoj demokratskoj Srbiji i sa vraćenim krštenim imenom, a to je Kraljevina Srbija. Živeli mi.
