Hvala.

Reč ima Željko Veselinović.

Poštovani predsedniče, ministri, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, postoji jedna stara uzrečica koja kaže – statistika naša dika što poželi to naslika. Po toj statistici koju nam servira Republički zavod za statistiku mi živimo u kućama od čokolade, prozori su tu od marmelade, kako kaže vaš jedan partijski kolega, ali problem je u tome što je to prilično daleko od istine.

Mislim da je krajnje vreme da demistifikujemo jednu stvar koja se ovde već provlači više puta, to je i gospodin Mali jedno deset puta ponovio, pre njega i gospođa Brnabić, a to je da je nezaposlenost u Srbiji 8,9%, a da je nekada bila 25,9%. Tačno da je bilo 25,9. Ja sam jedan od onih koji se borio protiv te vlasti, jer se bavim sindikatom više od 20 godini i po prirodi posla se borim protiv svake vlasti i smatram da je ta nezaposlenost od 25,9% bila velika.

Međutim, vi ste onda u toku jedne noći promenili metodologiju, pa ste u 23.59 imali nezaposlenost od 25,9%, a u 00.01 ste tu nezaposlenost smanjili na 12%. Pored toga uveli ste još nekoliko stvari, a to je da ukoliko je neko u toku jedne kalendarske godine zaposlen samo jedan jedini dan on se cele te godine vodi kao zaposlen, a onda ukoliko se neko ne javi Nacionalnoj službi za zapošljavanje jednom mesečno u tačno određeno vreme on se skida sa te nacionalne službe za zapošljavanje i opet nije zaposlen tako da se skida evidencije nezaposlenosti. U takvom slučaju ta nezaposlenost od 8,9% nije realna, jer metodologija je potpuno drugačija. Da ste zadržali staru metodologiju ta nezaposlenost bi i dalje bila oko 20% što je veoma visok procenat.

Što se tiče povećanja minimalca, koji ste povećali za 17%, odnosno povećaćete ga od 1. januara, već danas priznajete da je inflacija u Srbiji 14%. Ta inflacija od 14% je pojela taj minimalac od 17%. Kada povećavate penzije 9% vi povećavate svim penzionerima 9%. Kada povećavate minimalac, povećavate samo za 350 hiljada ljudi koji su na tom minimalcu. Kada dođemo do minimalca od 40 hiljada dinara, doći ćemo do uravnilovku da će preko pola miliona građana Srbije primati minimalac. To se zove siromaštvo.

Sa druge strane, imamo isto problem, da se to povećanje plate neće odraziti na one koji rade na malo složenijim poslovima, pa ćemo ljude koji rade složeni poslove držati na 40 hiljada dinara. A kada te ljude držimo na 40 hiljada dinara, to je siromaštvo, jer mi živimo u zemlji u kojoj je nemoguće podići platu svima na način na koji bi to trebalo uraditi, nego se povećava samo minimalna zarada. Ta minimalna zarada s obzirom na poskupljenje mesa, mleka, ulja, šećera, brašna, svega ostalog što je otišlo gotovo pedeset posto, nije ni blizu onoga što je potrebno radnicima u Srbiji.

Radnici u Srbiji su siromašni i to je, gospodine Mali, surova istina. Vi morate na tome da poradite, uradite nešto, kao što su uradili Crnogorci, oslobodite privrednike, oslobodite privredu poreza i doprinosa i naterate ih, kao što su Crnogorci uradili da se to prebaci u zaradu.

Još jednu rečenicu i time završavam, na kraju gospodinu Martinoviću. Da, gospodine Martinoviću, radnici u Srbiji jesu robovi, jer za vreme ove vlasti je patentirano nošenje pelena u fabrikama koje su dolazile ne samo iz Kine, nego iz Južne Koreje, Turske i mnogih drugih kompanija, nije važno iz koje zemlje dolaze, važno je kako se ophode prema zaposlenima, a ophode se katastrofalno.

Ministar, Martinović.

Bilo bi dobro, gospodine narodni poslaniče kada iznosite tako teške optužbe na račun pojedinih investitora koji dolaze iz Kine ili iz nekih drugih država da nam kažete o kojim tačno se firmama radi i da nam pružite dokaze da je to što vi govorite tačno.
Inače, to što vi govorite, to je, ja mislim, prva počela da govori vaša bivša koleginica, Aleksandra Jerkov, to je njen politički izum, da svi investitori koji dolaze iz Kine tretiraju građane Srbije kao robove i ne daju im da za vreme radnog vremena idu u toalet, pa su onda ljudi prinuđeni da nose pelene. To je njena teza, tako da vi niste rekli ništa novo što građani Srbije nisu čuli, ali pošto uporno insistirate na toj neistini, ili možda istini, ne znam, bilo bi dobro da nam kažete u kojim tačno firmama se nose pelene i da nam pružite dokaze za to. Ako to ne uradite, to znači da ste slagali i to bezočno, građane Srbije na isti način na koji je to uradila i Aleksandra Jerkov.

Željko Veselinović. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, nije Aleksandra Jerkov prva izmislila pelene u Srbiji i nije ona prva iznela činjenicu o tome, to sam uradio ja, mnogo pre nje, ona je prepisala od mene.

Ako hoćete da znate gde se nose pelene, evo, reći ću vam, nose se u „Juri“ i to cela Srbija zna. Hoćete da vam kažem da su u Turskom „Kajzenu“ 350 žena ima jedan toalet. Lično sam razgovarao sa radnicima „Jure“, sa radnicima „Kajzena“.

(Aleksandar Martinović: Dokazi.)

Dokazi, pa dokazi su valjda razgovori sa tim ženama i dokaz je jedan toalet na 350 žena. Izračunajte koliko 350 žena može da iskoristi pravo na toalet u toku radnog vremena. To je činjenica i nije sporno što je to tako, treba se na tome raditi da se popravi, nije važno da li su oni Kinezi, Turci, Amerikanci ili neko drugi. Ja mogu da pohvalim i da kažem, gospodin Siniša Mali je tada radio, mogu da kažem da je najbolja privatizacija u Srbiji, privatizacija Sartida, koju je kupio „Ju-Es stil“. Ne znam, ona je nekih tih 24 sporne privatizacije, ali ja tvrdim da je to najbolja privatizacija koja je postojala u Srbiji. Najbolji poslodavac koji je došao.

Uopšte nije važno. Postoje i kineske kompanije koje su korektne, koje su kvalitetne, sa kojima se može razgovarati. Ja samo govorim o drastičnim primerima gde moramo obratiti pažnju i gde Ministarstvo rada i inspekcija rada moraju reagovati kako bi na vreme mogli da preduprede probleme koji se nalaze, jer se ti problemi činjenično dešavaju u Srbiji.

Hvala.

Ministar Aleksandar Martinović.

Evo, ja se više neću javljati za reč povodom izlaganja narodnog poslanika koji je govorio pre mene.
Dakle, nismo dobili nikakve dokaze za tvrdnje da radnici u Srbiji nose pelene, sem što smo čuli izjavu gospodina narodnog poslanika da je on lično razgovarao sa nekim radnicima i da su mu radnici to rekli, ali ja moram da vas podsetim da se radi o narodnom poslaniku u čiju kredibilnost nije baš jednostavno da se poveruje.
Koliko se sećam, narodni poslanik koji je govorio je rekao za aktuelnu predsednicu Vlade Republike Srbije, a vi me ispravite ako grešim, da je treba zatvoriti u neku prostoriju sa nekim obdarenim crncem i da građani Srbije to trebaju da gledaju, ako se ne varam, 24 sata.
Otprilike sam parafrazirao tvit koji ste objavili pre, ja mislim, jedno dve godine. Inače, ne koristim Tviter, pa se u te stvari najbolje ne razumem, ali su mi izvukli moji saradnici još dok sam bio narodni poslanik i to sam čitao ovde u Narodnoj skupštini, tako da ne znam šta bih vam rekao. S jedne strane kukate nad sudbinom žena koje, kažete, imaju jedan toalet, a onda biste jednu drugu ženu da zatvorite u zatvoreni prostor sa obdarenim crncem, a to obdaren znam da znate na šta ste mislili, tako da ja mislim da ono što ste vi govorili u to i jedan razuman građanin Republike Srbije teško može da poveruje.

Povreda Poslovnika, Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Smatram da ste povredili član 27. koji predviđa da se starate o primeni ovog Poslovnika.

I vi, predsedniče Orliću, kao i ministar Martinović i ja bili smo zajedno narodni poslanici i u mandatu 2016 – 2020. godine. Ako ministar Martinović ne čita tvitove, trebalo bi da ga podsetite, pošto ste sigurno zapamtili, šta je ovde tada govorio o predsednici Vlade Ani Brnabić.

Moj kolega iz poslaničkog kluba, i zato i reagujem reklamiranjem Poslovnika, se izvinio za ono što je rekao, povukao svoju objavu i svi smo to osudili i smatram da to treba jasno da se kaže, iako nikada nismo čuli sa druge strane, pa i u samim zasedanjima kada nas vređaju, da se bilo ko, bar sa ženske strane, poslanica, oglasio da osudi vređanja prema nama, ali vama na obraz.

Ono što ste zapamtili sigurno iz tog mandata i trebalo je da opomenete ministra, zato ja sada i reagujem, je da je upravo on vređao na najstrašniji način tada ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu Anu Brnabić.

Sećate se, predsedniče? To je onaj čuveni snimak kada predsednica Maja Gojković, pokušavajući da zaustavi Martinovića dok govori i vređa da neko ovde promoviše pedere i lezbejke, citiram, a Ana Brnabić sedi u klupama ministarskim, pa Maja Gojković prekine i kaže – ne mogu, ne mogu, Ana je tu. To je taj dijalog.

Prema tome, ako neko ne bi trebalo ovako da govori je ministar Martinović, a ja znam da se vi toga sećate i molim vas samo da reagujete blagovremeno zbog javnosti, zbog građana, koji ne smeju da se obmanjuju.

Ne tražim da se izjasnite, samo da primenite Poslovnik kako treba.

Hvala.