Ili kaže se – posle govora tog i tog poslanika dođe do incidenta. Ne, posle govora tog i tog poslanika dođe do replike, a onda repliku ne mogu da istrpe, nisu u stanju da kontrolišu svoje ponašanje i onda idu preko sale da se biju. Mi nismo ovde došli da se fizički obračunavamo sa vama, niti nam je to namera, slobodno, ne smemo, mnogo ste hrabri, mnogo ste jaki, mnogo vas plašimo, nađite nekog svoje snage pa se tucite, nas ostavite na miru ovako slabašne, ali mi smo ovde došli da se suočavamo argumentima, ako je to moguće. Ako nije moguće, vi u vašem cirkusu igrajte sami, da ne citiram sada izreku – nije moj cirkus, nastavak znate i sami.

Izvolite.

Po Poslovniku. Ponovo član 107, nadam se da ćemo nekako uspeti da vratimo dostojanstvo Narodnoj skupštini. Nisam optimista, ali trudimo se. Gospodine Jovanov, niko od nas nije siledžija, nas ne treba da se plašite. Sve ste siledžije…

To sad ide na vreme poslaničke grupe. Hvala vam puno.
Da li je još neko hteo reč? Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Da malo opustimo atmosferu, svi znamo jedan zanimljiv vic, Mujo je otišao u Nemačku na bauštele, na gradilištu, gledao je kako njegovi ljudi koji su ga zaposlili objašnjavaju radnicima šta treba da rade, da sruše jedan zid i Hans i Peter su uzeli macolu, tukli pola dana a zid stoji, ništa se ne dešava. Mujo kaže – razmaknite se malo da vam ja pokažem kako se to radi. Zaleti se, udari glavom i sruši zid. Oni pogledaju njega, šta se to dešava, on kaže – niks snaga, samo mozak.

Na neki način, kad ste vi razmišljali o tome da osnažite privredu, ministar privrede, čovek koji dolazi iz bokserskog saveza, smatrate kad je neko snažan da tako osnažuje privredu. Mislim da to nije pravi način na koji treba pričati o privredi, jer sve što smo danas videli i ovih dana od toga šta ste radili u rebalansu budžeta, jeste što ste presipali iz šupljeg u prazno.

Amandman koji sam sad podneo je moj peti amandman, daje predlog da se za unapređenje usluga elektronske uprave smanji iznos od 301 milion na 115 miliona. Zašto? Zato što ste prvobitno planirali 38 miliona i 500 hiljada. Mislim da je sasvim dovoljno da 115 miliona dinara može da podmiri sve potrebe koje su zamišljene za ovu svrhu, a da ostatak od 186 miliona, kao što sam predložio u prethodnom amandmanu, bude dodeljeno Ministarstvu energetike i rudarstva za poboljšanje kvaliteta zaštite životne sredine.

Vi to niste uradili i mislim da je to jako loše. Odbijate ovaj amandman bez ikakvog normalnog obrazloženja. Osam puta ste povećali prihode, a samo je mesec i po dana, možda i malo više, do kraja ove godine.

Po amandmanu reč ima Života Starčević.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije zaista ne može da prihvati ovaj amandman. Mislimo da je i sam pokušaj da se taj amandman ovde u Skupštini prikaže i da uđe u predlog zakona o budžetu neprihvatljiv, prosto iz razloga što je onaj ko je podneo taj amandman pokazao kakav odnos ima prema privredi i pokazao je šta je radio sa privredom dok je bio na vlasti.

Naime, u vreme vladavine Demokratske stranke, čiji je prethodni govornik bio član, i vlast, privreda je uništena, preduzeća su zatvarana. Naša privreda je ostala bez 500 hiljada radnih mesta i svakako da nije ni kompetentan da predlaže amandmane, niti da priča o privredi. To što on kaže da je ministar privrede kik bokser i snažna ličnost, onako ironično, i da će on ojačati privredu, ne znači ništa. Jer, Rade Basta ima i ogromno privredno iskustvo, a to što je sportista samo je plus.

Ono što je bitno jeste da smo mi danas u situaciji da nam privreda jača, da imamo privredni rast čak i u vreme korona pandemije, da imamo privredni rast i u vreme ove velike svetske energetske krize, u vreme kada su pokidani svi lanci snabdevanja naša privreda pokazuje izuzetno veliku vitalnost. Da je to tako, govori nam i sve snažnije direktne strane investicije i sve veći iznos iz godine u godinu direktnih stranih investicija, što pokazuje kakva je ovde investiciona i privredna klima.

Da nam privreda radi, govori i to da imamo povećane prihode i da zbog tih povećanih prihoda najvećim delom i radimo ovaj rebalans budžeta i pričamo ovih dana. Da nam bolje privreda radi, govori i to što će po prvi put penzije biti povećane iz sredstava PIO fonda, što znači da nije iz budžeta već iz sredstava PIO fonda, što opet govori o tome da imamo povećani broj obveznika a da imamo smanjeni broj korisnika.

Sve su to pokazatelji koji nam govore da jednostavno prethodni govornik nije u pravu i da nema prava na malicioznost i na takvu vrstu ironije. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu reč ima Milorad Bojović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, neću podržati predloženi amandman jer on ni na koji način ne unapređuje predložena rešenja iz zakona o rebalansu budžeta.

Ovaj amandman, kao i ostali amandmani opozicije, zapravo predstavlja tendenciju da se rasprava sa terena činjenica premesti na teren manipulacije. To se čini tako što se, čini mi se, interpretiraju na način koji odgovara njihovom političkom cilju, a ne na način koji odgovara istini. Međutim, istina ne zavisi od interpretacije. Brojevi neumoljivo svedoče da oponenti vlasti nisu u pravu kada tvrde da se danas u Srbiji ne živi bolje nego u njihovo vreme.

Da bih to ilustrovao, ja ću navesti nekoliko podataka koji se odnose na grad Novi Sad, odakle dolazim. Na primer, prosečna plata na teritoriji grada Novog Sada u 2012. godini iznosila je 47.502 dinara. U oktobru ove godine prosečna neto zarada u Novom Sadu iznosila je 89.207 dinara, što je tačno 88% više nego pre 10 godina.

Pored toga, prihodi od poreza na zarade u Novom Sadu su u 2012. godini iznosili 6,9 milijardi dinara, a ove godine iznosiće 12 milijardi i 300 miliona dinara, a to je ukupno 80% više nego pre 10 godina. Takođe, drastično su uvećani prihodi od poreza na imovinu. Na primer, 2012. godine ostvareno je milijardi i 100 miliona dinara, dok će ove godine biti ostvareno četiri milijarde i 520 miliona. To je uvećanje od 310% u odnosu na 2012. godinu. Takođe, broj zaposlenih ukazuje da se u Novom Sadu kao i u ostatku Srbije drastično bolje živi nego pre 10 godina. Evo, recimo, zanimljiv podatak, ukupan broj zaposlenih na teritoriji grada Novog Sada 2012. godine iznosio je 130 hiljada 721 lice, u 2022. godini broj zaposlenih iznosi 167 hiljada 636 lica. Dakle, iz ovih podataka je jasno da se u Novom Sadu živi drastično bolje nego pre 10 godina.

Zanimljiv je i ovaj podatak, od 2012. godine na teritoriji Novog Sada otvoreno je 14 novih fabrika koje zapošljavaju novih sedam hiljada 564 radnika. Do 2012. godine u Novom Sadu nije otvorena nijedna fabrika, naprotiv sve su bile zatvorene u privatizaciji, o čemu smo prethodnih dana ovde slušali. U periodu od 2000. godine do 2004. godine bio izveštač nekoliko beogradskih listova, Politike, lista Danas itd. Lično sam u amfiteatru Spensa prisustvovao tim privatizacijama, ja znam kako su one izgledale. Ljude koje smo znali iz grada kao osobe koje nemaju nikakvu imovinu i nemaju novac da kupuju firme, pojavljivali su se u amfiteatru, kupovali firme, rasprodavali ono što nađu na lageru tih firmi, rasprodavali opremu i onda se ugovor o privatizaciji raskidao.

Takođe, bih kao dodatak da se danas živi bolje nego pre 10 godina naveo i sledeće. Prema stepenu razvijenosti grad Novi Sad do 2012. godine je bio 11, danas spada među gradove čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka, odnosno on se odmah posle Beograda nalazi na drugom mestu.

Još jedan zanimljiv podatak, budžet grada Novog Sada 2012. godine realizovan je u sledećem iznosu 16 milijardi 93 miliona dinara, ove godine budžet je planiran od 41 milijarde i osam miliona dinara.

Dakle, ovo su nedvosmisleni podaci da je privreda Novog Sada u apsolutnom usponu i da se drastično u Novom Sadu bolje živi nego pre 10 godina. Ali, izneću vam još jedan zanimljiv podatak koji se odnosi na jedan globalni nivo.

Videli smo iz Zakona o rebalansu da su ukupni prihodi uvećani za 192,7 milijardi dinara. To nam govori sledeće, da je to 11 puta više nego ukupni budžet grada Novog Sada 2012. godine, odnosno čak duplo više nego što je 2012. godine iznosio budžet grada Beograda.

Na kraju, da vam kažem još nekoliko stvari. Ovde smo čuli da se govorilo o nekoj korupciji u Novom Sadu. Znate šta je korupcija u Novom Sadu? Kada iz Razvojne banke Vojvodine nestane 27 milijardi dinara preko kredita koji nisu mogli da se naplate ili kada preko Tesla banke za godinu dana nestane 2,5 milijarde dinara, takođe preko kredita koji nisu mogli da se naplate.

Korupcija na teritoriji Vojvodine i Novog Sada je sledeće, to je 112 lažnih pogona novih tehnologija u koje je upumpano iz budžeta AP Vojvodine sedam milijardi dinara, nijedan taj pogon nije zaposlio nijednog radnika, niti je proizveo ikakvu novu tehnologiju. Dakle, ovo su činjenice i mi smo pre nekoliko meseci pročitali informaciju da rukovodilac tog fonda za famozni razvoj novih tehnologija se nalazi pod krivičnom istragom.

Samo još nekoliko činjenica da vam navedem. Osim podataka koji su navedeni u međuvremenu, da ne želimo da ukinemo naplatu parkinga kod zdravstvenih ustanova, ja ću podsetiti poštovane poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da su govornici koji su to pominjali ovde u ovom domu, njihova stranka je vladala Novim Sadom od 2008. do 2012. godine, imali su priliku da ukinu naplatu parkinga kod Kliničkog centra Vojvodine i kod Instituta za kardiovaskularne i plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, ali nisu to učinili. Dakle, kada smo na vlasti, nama pogoduje da prikazujemo kako naša preduzeća posluju dobro tako što naplaćujemo parkinge kod zdravstvenih ustanova, a kada odemo u opoziciju, onda tvrdimo kako bi to trebalo ukinuti.

Dakle, kada govorimo jezikom argumenata, sve je lako objasniti, kada manipulišemo činjenicama, onda istina izgleda drugačije. Hvala vam.

Hvala vam.
Po amandmanu, Rozalija Ekres.