Ja želim da repliciram kolegi uvaženom Janku Veselinovu, vezano za neistine koje je izneo povodom, kako je on rekao, veoma uvredljivo, da je to spomenik fašistima, revionizam veliko mađarski nacionalizam.

Pre neki dan je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, lepo i jasno odgovorio već na te iznete osude, da je u ovoj sali 2013. godine postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Ima tu narodnih poslanika koji su i tada bili ovde, kada je ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinuo za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941. i 1942. godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana, kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine. Sledeći korak se odvijao sledećeg dana, kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama Republike Srbije, a nevinim mađarskim, srpskim žrtvama, sredstvima mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Bili su okrivljeni i bebe i stranci i žene i nevine žrtve. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona Vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme i u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomenik nevinim žrtvama iz 1944. godine kod spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena, ni prezimena. Piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku – nevinim žrtvama.

Zamolila bih poštovanu opoziciju i pojedine narodne poslanike da ne govore i da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću i SVM. Zahvaljujem.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Borko Stefanović.

Gospodine predsedniče, član 107. Dostojanstvo Narodne skupštine je narušeno u govoru prethodne poslanice i niste reagovali na to, zato što u jednom momentu, vršeći otvoreno reviziju istorije, rekla da su ljudi koji su dokazani i presuđeni ratni zločinci, to što su osuđeni pred sudom za zločine koje su počinili januara 1942. godine, da je ta osuda bio čin fašizma.

Znači, to je vrhunac cinizma koji nije dostojan naše Skupštine. Smatram da ste na to zaista morali da reagujete, šta god ko mislio, apsolutno ne negirajući nevine mađarske žrtve iz 1944/45. godine. Stavljanje u isti koš, koji je izvršila prethodna govornica, je upravo ono što je najopasnije, koliko god da se tihim glasom kaže, ovakve reči duboke ožiljke ostavljaju na srcima svih stanovnika Bačke. Hvala.

Da, znam, svaki put koristite priliku da razmenite mišljenja o pogledima na istorijske događaje, na razne teme.
Da li želite da se Skupština izjasni? Ne.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Sandić i Predrag Marsenić.
Reč ima Zoran Sandić.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, podnosim amandman na član 5. ovog zakona i tražimo da se ovaj član 5. ovog zakona u kompletnosti briše.

Obrazložiću, neću govoriti ni o Šolaku, ni o Belivuku, mislim da to građane ne interesuje, ali konkretno o ovom amandmanu i ovom članu zakona.

Naime, smatramo da je velika štetnost zaduživanje od 180 miliona evra od Evropske banke za autoput Niš-Merdare, a čitajte autoput Niš-Tirana, zato što su Albanci već izgradili autoput od Prištine do Tirane, odnosno do luke Drač i samim tim, mi sa našim kreditom pomažemo projekat velike Albanije. Oni to već uveliko ne kriju. Mi sa tom investicijom povezujemo njih sa Koridorom 10, odnosno sa zapadnom Evropom.

Ja vas pitam kako može da izgleda u budućnosti taj put za Tiranu ako mi, evo, pre sat vremena mi je stigao mejl iz Kosovske Mitrovice, gospodin Boris Janićijević, 8.11, 14.20, Jarinje, dobio je opomenu i usmeno mu je rečeno sledeći put će dobiti kaznu od 150 evra zbog tablica.

Ako znamo za ovaj problem, a problemi ovog tipa će se samo produbljivati, pitam se šta samo Srbija dobija sa kreditom od 180 miliona, odnosno izgradnje autoputa do Tirane, nego što pomažemo državu Albaniju da se poveže sa zapadnom Evropom.

Mnogo je prioriteta u ovoj zemlji gde bi ovaj novac mogli da usmerimo. Ja ću da se fokusiram samo na neke.

Govorio sam juče mnogo o poljoprivredi, pa evo, recimo, složiću se sa gospodinom Rističevićem koji je rekao da mnogi poljoprivrednici ne konkurišu za povoljne kredite zato što nisu edukovani. Ja to stalno ističem. Edukacija naših poljoprivrednika je jako bitna, pogotovo domaćinstva koja su na selima gde je ostalo staro stanovništvo, od 60 do 80 godina, sami u kući, tehnološki nisu pismeni, mnogi od njih nemaju ni računar. Kako oni da isprate konkurs ili preko Pokrajine ili preko Republike? Ta sredstva, recimo, mogu se usmere u tom smeru ili konkretno opet za poljoprivredu. Mislim da su akcize na naftne derivate u budžetu 177 milijardi. To je jako dobro ali, recimo, ako ukinemo akcize za poljoprivredna gazdinstva, olakšamo poljoprivrednicima poslovanje, a ovih 177 milijardi dopunimo sa ovim kreditom što dajemo za autoput do Tirane.

Recimo da se dotaknemo zdravstva i tu hoću da pohvalim određene poteze Vlade u bivšem periodu. Nadam se da će tako biti i u budućnosti. Zdravstvo je bitno za jedan narod, za jednu državu, za jednu naciju. Dobro je što se pravi klinički centar i u Novom Sadu i u Nišu u Kragujevcu itd, ali veliki problem u zdravstvu je primarna zdravstvena zaštita. U mnogim selima, odakle dolazim, u Zrenjaninu, i opštini Žitište, i Sečanj, oskudevaju seoske ambulante sa osnovnim sredstvima za rad, sa medicinskom opremom i veliki problem je nedostatak lekara, odnosno stručnih kadrova. Znači, ova sredstva umesto autoputa do Albanije može da ide za zdravstvo.

Na kraju, kad smo kod regionalnog razvoja, drago mi je što je ministar Goran Vesić ovde. Ja sam juče vama skrenuo pažnju na projekat koji je trebao da počne pre tri godine Beograd-Zrenjanini-Novi Sad i koji treba da bude žila kucavica iz srednjeg i južnog Banata. Takođe, program obilaznice oko Zrenjanina 20 godina, fali nam još tri kilometra. Evo, apelujem na vas da svoju energiju, ako možete usredsredite u budućnosti na to.

Imamo još jedan veliki akutni problem. Poštovani građani, poštovani poslanici, građani Zrenjanina, to je 120 hiljada ljudi i 22 sela, nemaju zdravu pijaću vodu od 2004. godine. Mogu da napravim jednu genezu, dugo će trajati. „Vasertehnik“ raskinut ugovor 2012. godine, „Grupa Zilio“, posle toga vlasnik grupe „Zilio“ uhapšen, gospodine Obradoviću. Eksplozija u fabrici. Promenjen Zakon o komunalnim delatnostima zbog Zrenjanina, zbog fabrike vode. Nije uspela da se napravi zdrava pijaća voda. Sada je dobila firma „Metito“, odnosno „Panonija voter“ na osnovu međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ta firma nema ni jednu referencu da može time da se bavi, nije nigde odstranila arsen.

Poštovani gospodine ministre, svojevremeno 2006. godine, Institut za vodoprivredu je uradio studiju, Vlada Srbije je tada odvojila sredstva za regionalni vodovod. To je bilo 2006. godine i nažalost taj projekat je propao. To je projekat regionalnog vodovoda sa izvorišta kod Kovina, tamo pored Dunava, gde je šljunkovit teren, a gde bi se ceo južni Banat i srednji Banat opskrbio zdravom pijaćom vodom.

Sa ovim projektom u Zrenjaninu 22 sela ostaju bez zdrave pijaće vode sve i da uspe ova firma „Metito“, ali pijaću vodu nemaju ni u opštini Sečanj, ni Žitište, ni Bečej, ali ni Alibunar, Plandište itd. Vidimo da se u Kikindi pravi fabrika vode. Pitanje je kako će ta sela oko Kikinde… Deo severnog Banata nema zdravu pijaću vodu.

Znači, treba razmisliti. To je predlog koji datira još iz 2006. godine, a koji je radio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Čarni“. Znači, postoji u Vladi, može da se nađe u arhivi, i to treba da bude nešto… To jeste skup projekat, ali ako stane država i Republika i Pokrajina i u naredne dve, tri godine, ako taj projekat zaživi, da kažem, blizu pola miliona stanovnika južnog i srednjeg Banata, rešio bi se dugotrajno pitanje zdrave pijaće vode.

Naravno, ja sam nabrojao samo neke prioritete iz mog kraja. Verovatno je prioriteta u Srbiji mnogo. Zato vas pozivam da ne izlazimo Albancima u susret, da im ne pravimo autoput i reći ću vam nešto, to nije naš autoput. U našoj Strategiji razvoja saobraćajne infrastrukture, putne, vodovodne, železničke ovog autoputa nema. Ovaj autoput je dogovoren 2014. godine na prvom samitu zapadnog Balkana u Berlinu gde je Angela Merkel ubedila predsednika država Aleksandra Vučića u važnost ovog projekta, a u stvari iza svega toga, a pokazaće vreme, možda grešim, da iza ovog projekta u stvari stoji NATO pakt. I to je činjenica, samo malo ko čita dublje arhivu i vidi o čemu se radi.

Molim vas da svi zajedno razmislimo kao predstavnici, kao Srbi, kao građani Srbije, kao predstavnici ovog najvišeg doma da ne ide u ovom momentu, kad našim Srbima naplaćuju kazne na Jarinju, da im mi još dajemo pare za autoput koji nije nama u interesu. Hvala.

Reč ima Edis Durgutović, po amandmanu.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo, kolege poslanici i poslanice, želim da istaknem da za SDPS ovaj amandman je neprihvatljiv. Verujemo da svaki dinar uložen u puteve suštinski znači povezivanje ljudi, povezivanje kultura, ali pre svega znači povezivanje privrede. Svaki metar uložen u put bilo koji, ka bilo kojoj zemlji uvek ćemo podržati i put ka Banjaluci, odnosno ka Bijeljini, ka Podgorici, ka Sarajevu, ka Draču.

Verujemo da premrežavanje Srbije putevima doprinosi razvoju naše privrede, a razvoj naše privrede znači bolji život naših građana i uvek ćemo stajati na stanovištu da povezivanje sa svim drugim zemljama u regionu i naše investiranje u puteve nama našu zemlju čini jačom, boljom. Verujem da time idemo korak napred.

Ono što sam želeo da dodatno istaknem kao narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca jeste činjenica da je Vlada u nekom prethodnom periodu dosta uložila u Kragujevac i da ti projekti su jako značajni za moj grad, moje sugrađane i to će svi građani Kragujevca, svi politički predstavnici, bilo iz opozicije, bilo iz vlasti podržati, jer verujemo da time naš grad činimo boljim i na tome smo zahvalni. Na izgradnji Palate pravde, na investicija u izgradnji Data centra, na investiciju u zameni kotlova u energetici čime je naš grad dobio čistiji vazduh, odnosno prešao na gas.

Želim da naglasim, da zamolim Vladu, resorne ministre, da to što rade je dobro, odlično, ali da time nastave dalje i da je Kragujevcu neophodno posle nekog vremena stagnacije da nastavi put razvijanja i da nam je neophodna podrška Vlade. Reći ću da je jedan od najznačajnijih projekata za naše sugrađane severna obilaznica oko Kragujevca. Verujemo da ćete naći način da se taj projekat ubrza kako bismo što brže razvili, premrežili taj deo Srbije koji donosi dobro i svim građanima Kragujevca i svi građanima Šumadije.

Takođe, premijerka je to u svom izlaganju istakla, novi Klinički centar u Kragujevcu je decenijski problem koji će biti rešen, uvereni smo, u narednom periodu.

Takođe, želim da naglasim da stadion „Čika Dača“ je jedna divna investicija koja Kragujevcu donosi ne samo novi fudbalski stadion, već jedan novi život u najlepši deo Kragujevca, a to je Veliki park. Pored tog stadiona dobićemo, pored prateće infrastrukture, puno restorana, puno privrednog sadržaja koji će dodatno razviti Kragujevac, a samim tim poboljšati stanje kvaliteta života u našem gradu, a samim tim i u Srbiji.

Ono što želim da naglasim i sa time bih ukratko završio. Puno toga smo čuli, kada je rebalans budžeta u pitanju, i o podizanju penzija od 9% i o izdvajanju više sredstava u oblasti socijalne zaštite, o sredstvima koja se daju mladima, ali aspekt u globalnoj svetskoj krizi, u velikom poremećaju na ekonomskom tržištu, na energetskom tržištu smatramo vrlo odgovornim potezom Vlade koja je preduzela na sebe obaveze energetskog sektora i time svim građanima Srbije olakšala plaćanje računa, ali najznačajnija stvar, po nama je, zato što je tim preuzimanjem obaveza olakšala privredi, kako bi privreda mogla da se razvija i naš ekonomski rast da ide napred. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović.
Reč ima Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Član 5. Predloga rebalansa budžeta predviđa pregled planiranih kapitalnih izdataka po budžetskim korisnicima za 2022. godinu i naredne dve godine i to u ukupnom iznosu od 244 milijarde 470 miliona za 2022. godinu, 333 milijarde 880 miliona za 2023. godinu, 273 milijarde 114 miliona za 2024. godinu. Znači, ukupno se u ovom rebalansu budžeta planira za kapitalne investicije, za sve ove budžetske korisnike 851 milijarda 466 miliona dinara ili sedam milijardi i 277 miliona. Toliko Srbija treba da uloži u sve ove kapitalne projekte za ovu i naredne dve godine.

I ništa tu, gospodine predsedniče, gospodo iz Ministarstva nije sporno. Svi mi vidimo i znamo da su svi ovi kapitalni projekti bitni za Srbiju, ali zasmetao nam je kapitalni projekat kod Ministarstva finansija, izgradnja Nacionalnog stadiona za koji treba za 2022, 2023. i 2024. godinu da izdvojimo 43 milijarde dinara. Mislim da bi u ovim kriznim vremenima taj novac trebalo da upotrebimo u neke druge svrhe, a malo da ostavimo za nacionalne stadione vreme posele 2024. godine.

Ja sam htela samo da vam kažem i ovo. Sve je ovo u redu, sedam milijardi treba da se uloži, ali ovim Predlogom rebalansa budžeta predviđeno je jednim članom da Republika Srbija može da odobri programske i projektne zajmove u iznosu od 2.692 milijarde dinara. To će biti izvor sredstava da sve ove kapitalne projekte finansiramo.

Hajde gospodo narodni poslanici i vi predstavnici Vlade da budemo jednom pošteni i prema nama samima i prema građanima. Sve ovo treba da se gradi i objekti za zdravstvo i objekti za prosvetu i infrastruktura i putevi i mostovi i železnice i softverska oprema, ali sve ćemo to platiti iz zajmova i kredita.

Znači, nemojmo posle dve, tri, pet, 10 godina da se hvalimo kako smo to mi uradili, kako je to uradila Gorica Gajić, kako je to uradio Aleksandar Vučić, kako je to uradila SNS, kako je to uradio Siniša Mali. To ćemo plaćati svi mi građani.

Ono što sam ja htela da predložim, a ne vidim da je ni u ovom Predlogu zakona o budžetu ni u originalnom ni u rebalansu, a svi to prenebregavaju jeste izdatak kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Kao dugogodišnji direktor jednog centra za socijalni rad, znam kakve probleme centri za socijalni rad imaju kada treba da smeste lica sa mentalnim smetnjama.

Članom 60. Zakona o socijalnoj zaštiti predviđena su osnivanja i izgradnja zdravstveno-socijalnih ustanova, jer imamo lica koja su u stanju socijalne potrebe i moraju da imaju stalnu zdravstvenu zaštitu. Veliki je problem kada ta lica sa mentalnim smetnjama još budu lišena poslovne sposobnosti na sudu, tada centri za socijalni rad kao organi starateljstva preuzimaju starateljstva nad tim licima i javlja se veliki problem da ih smestimo u postojeće ustanove socijalne zaštite.

Mnogo puta smo kontaktirali sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, svi su slegali ramenima jer su redovi čekanja za prijem u takve specijalizovane ustanove ogromni, a naši klijenti, naši korisnici ostaju sami i nezbrinuti.

Zato ja apelujem na vas kao predstavnike Vlade, to ću da apelujem i na ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku da se iznađe mogućnost da se iz ovih silnih zajmova, koje imamo mogućnost i koje Srbija daje garancije za ove zajmove planira makar za 2023. godinu jedna zdravstvena ili socijalno-zdravstvena ustanova. Hvala.

Zahvaljujem.

Imamo još prijava za diskusiju po amandmanu.

Reč ima Draginja Vlk.