Hvala.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Lutovac.
Izvolite.

Da razjasnimo odmah na početku, mladi treba da uzmu ove pare jer im pripadaju. Samo da razjasnimo odakle su ove pare.

Ministar nam je rekao da imamo na računu preko 300 milijardi, samo nam nije rekao čijih para, odakle te pare? Ako mi imamo te pare, zašto se onda ponovo zajmimo, ako su to naše pare? E, pa, nisu naše pare. Samo da razjasnimo šta oni daju.

Ne daju oni ništa iz svog džepa, kao što govore. To su naše pare, i ne samo naše, to su pare naše dece, to su pare naših unuka. Jer, oni su se toliko uzajmili da će morati te pare da vraćaju svi oni. Njihove dugove plaćamo svi mi. I kada vidite roditelje kako vode decu u vrtić i vidite ono malo dete, to malo dete će vraćati ove dugove i sve ono što oni navodno daju. I ne samo ta deca, nego i deca koja ne idu u vrtić, jer ne mogu da idu vrtić pošto im roditelji nisu podobni. I ta deca što ne mogu da idu vrtić jer im roditelji nisu politički podobni, i ta deca će da vraćaju te dugove. I ne samo ta deca, nego i deca te dece. Toliko su nas zadužili za sve ove godine.

Javni dug na dan 31. avgust 2022. godine iznosio je 32,4 milijarde, a mi pričamo o nekom računu i stanju na računu gde imamo 300 milijardi dinara. Znači, primetite jednu razliku. Kad pričamo o tome koliko imamo, pričamo o dinarima, da izgleda mnogo više, a kad pričamo koliko dugujemo, govorimo u evrima, da izgleda što manje.

Što se tiče dugova, Srbija ukupno vraća 247 zajmova, što je za 37 više nego u prethodnoj godini. Javni dug čini 166 zajmova koji predstavljaju direktne obaveze države i 81 zajam koji su preuzeti po osnovu datih garancija.

Srbija je izdala garancije za 2021. godinu za 12 zajmova…

(Predsednik: Gospodine Lutovac, samo da vas obavestim da ste vreme potrošili po oba osnova, i za grupu i za ovlašćenog predstavnika.)

U redu, hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čuli smo od jednog od prethodnih govornika da kaže – imate 300 milijardi dinara na računu, a čije su to pare? To su pare naroda, građana Republike Srbije.
Kada ste vi vodili računa o državi kako ste vodili, bilo je osam i po milijardi, a niste imali ni za penzije da platite u iznosu od 40 milijardi u julu mesecu 2012. godine.
A za građane Srbije dobra je vest, tako je, imamo preko 300 milijardi dinara na računu, potpuno smo likvidni i to jesu narodske pare, narodne pare, pare građana Srbije. U vaše vreme ništa dobili nisu. Ostali su ljudi bez posla, zatvarane fabrike. Jedan kilometar auto-puta niste napravili, jednu bolnicu niste izgradili, jedan objekat energetskog sektora niste izgradili. Imali nikada veću inflaciju, devizni kurs koji je skočio sa 80 na 120.
Ovo jesu pare građana Srbije. Interesantno, mi se tako i ponašamo jer upravo taj novac i završi u džepovima građana Srbije kroz veće plate, kroz veće penzije, sada kroz jednokratnu pomoć mladima, kroz to što smo im pomogli sa 100 evra kada je 2020. godine krenula Korona. Ove godine samo 20 hiljada dinara našim najstarijim sugrađanima najveća ikada jednokratna pomoć, pa deset hiljada dinara ljudima koji rade u socijali, pa deset hiljada dinara zaposlenima u zdravstvu, pa deset hiljada dinara zaposlenima u prosveti plus milijarde, desetine milijardi dinara koje smo dali za pomoć našoj privredi u vidu minimalnih zarada, u vidu oslobađanja od poreza i doprinosa, garantnih šema, pomoći poljoprivrednicima tokom Korone itd.
Tako da je vrlo prost odgovor na ono što ste malopre imali priliku da čujete. Jeste, to su pare građana Srbije. Zato te pare i ulažemo u naše mlade, u naše građane, u našu infrastrukturu, u naše bolnice, u naše škole, u sve ono što vi niste uradili, a imali ste priliku dok ste bili na vlasti.
Još jedan podatak samo, interesantan, 2012. godine 50 hiljada mališana je imalo mogućnost da ode u vrtiće u gradu Beogradu. Danas 81 hiljada. Red čekanja za vrtiće nije se ni mogao nazreti tamo negde kilometrima daleko. Desetine hiljada dece nije imalo mesta u vrtićima, a danas je situacija mnogo, mnogo bolja upravo zahvaljujući otvaranju preko 30 hiljada novih mesta za mališane grada Beograda. To sam zaboravio juče da pomenem, ali evo podsetili ste me danas.
(Zoran Lutovac: Replika.)

Hvala.
Nema osnova.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i Radmila Vasić.
Podnosilac amandmana Tamara Milenković Kerković, a vidim da ima i prijava po amandmanu.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mladima u Srbiji nije potrebno 5.000 dinara koje ste oteli od njihovih roditelja. O tome se ovde zapravo radi.

Mladima u Srbiji potreban je posao, pravo na posao, potrebno im je omogućiti prvi stan, omogućiti im pravo na kvalitetno obrazovanje, na dostojanstven život, jer oni, 30% mladih koji odlaze iz Srbije, odlaze zbog nepravde, zbog nedostojanstvenog života i to pokazuju sva istraživanja. Preporučujem ministru, odnosno potpredsedniku Vlade da pogleda istraživanje za 2022. godinu koje kaže da 32% mladih odlazi, jer ovde nema mogućnosti, ni pravne države, ni dostojanstvenog života, a da 50% mladih smatra da prvi posao može dobiti samo pomoću ličnih veza ili pomoću ulaska u političku partiju. To je tragično.

Mladi ne žele da budu deo klijentističke elite SNS da bi mogli da dobiju posao, da bi mogli da dobiju stan i zbog toga ovih 5.000 dinara predstavlja jedan pokušaj oduzimanja od njihovih roditelja i davanje mladima. Dakle, 5.000 dinara neće rešiti njihove probleme. Ukoliko sve stranke, a Dveri to imaju, na prvu stranu svog programa ne budu stavile politiku povraćaja mladih u Srbiju, ne vredi nam ništa ni budžet, ni sve ove brojke, ni sve ovo što smo slušali svih ovih dana uzajamno optuživanja ko je za ovo kriv.

Preporučujem ministru Malom istraživanje Izveštaj o položaju potrebama mladih za 2022. godinu, koji kaže, a takođe i podatak iz Republičkog zavoda za statistiku, da mladi čine u Srbiji 10% populacije, ali da 21% mladih ne radi, a da je u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine…

(Predsednik: Samo privedite kraju.)

Hvala. Ako imam još malo vremena.

… Broj mladih u Srbiji smanjen za 59.400 mladih. To je veće smanjenje nego što ga imamo za broj penzionera i to je cela tragedija svih politika koje su upravljale ovom zemljom u poslednje 22, a i više godina. Dakle, nema tu uzajamnog optuživanja, sve je išlo ka tome da ostanemo bez dece.

Koliki je trošak odlaska mladih, takođe može da se izračuna i preporučujem pažnji potpredsednika Vlade, izveštaj koji kaže da mi godišnje zbog odlaska mladih gubimo između 980 miliona i milijardu i 200 evra.

Dakle, onoliko koliko smo čuli da iznosi izvoz za IT sektor i onoliko koliko iznosi, nešto manje izvoz od poljoprivrede, toliko gubimo. Hvala najlepše.

Hvala.

Samo da pitam. jel po pravu na repliku ili ovlašeni predstavnik, jel jeste?

Jeste, pominjanje stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo razne informacije i priče kako su mladi nezadovoljni stanjem u Srbiji. Ja mogu da se u nekom delu složim da treba bolje da bude, ali isto tako ne mogu da prihvatim ni činjenicu da se ništa po tom pitanju ne radi, a pogotovo ne kada se ovde iznose podaci o nekakvim istraživanjima koja zaista ne znam ni ko je finansirao, ni ko je platio, ni za čije potrebe. Ja se baziram na ona što su uradile UN za potrebe Narodne skupštine. To je naš dokument.

Ono što je potrebno mladima jesu radna mesta i ono što je potrebno mladima jeste normalna država u kojoj će da se razvijaju, za razliku od svega toga što nije bilo pre desetak godina. Put da se napravi jedna država, nije posao od mesec dana ili dva, to se radi godinama i najlakše je populistički pričati priče i bajke da ćete nešto da uradite ukoliko vi dođete na vlast, kao i što pričaju iz bivšeg režima. Oni su se uplašili da ćemo da podelimo novac građanima, da ćemo da uložimo u državnu infrastrukturu u saobraćajnice i da neće ništa ostati za njih kada dođu na posao.

Slušao sam ovde razne priče o poljoprivredi recimo. Dovoljno je da pogledate prvu stranu našeg budžeta. Evo rebalans, da vam pročitam, pošto se veliki novac daje za strane investitore. Evo ovako, subvencije za privredu, celu privredu 19 milijardi 661 milion, a znate koliko je za poljoprivredu, 65. Što to ne kažete? To je malo? Možda nije dovoljno, ali nije malo i to su te zamene teza koje se ovde stalno koriste. Zamene teza.

Jedna koleginica je govorila o ratarstvu. Jedna koleginica je govorila o ratarstvu. Ja sam postavio pitanje, evo pričam za moj region, a i u svim drugim regiona je slično. Šta ćete sa ratarstvom? Tri fabrike u mom regionu su zatvorene, „Voćeprodukt“ Požarevac, „Borac“ Petrovac i „Voćar“ Palanka. Šta ćete sa povrtarstvom, kome ćete to da prodajete? Po pijacama?

Hvala.
Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem.

Žao mi je da čujem o zameni teza. Ovde se umesto o mladima priča o povrtarstvu. To mi je takođe žao, ali obzirom na nivoe koje sam čula i demostenovske ovih govora i filipike u Skupštini, nije ni čudo da se ovakve teme zamenjuju i da se ovako važna tema dezavuiše na ovaj način.

Budžet za mlade u rebalansu koji je predložen iznosi 0,05% dragi gospodine. Hvala na mogućnosti da odgovorim.

Što se tiče Srpskog pokreta Dveri i mene lično, nikada nije bio na vlasti, niti je i malo doprineo celoj ovoj nacionalnoj katastrofi. Nacionalna katastrofa je da vam se 60.000 mladih ljudi smanji i da onda to prebacujete na ljude koji su bili pre deset godina na vlasti. Zajednička je odgovornost, samo možemo da merimo čija je veća, ali to nam neće pomoći ukoliko se ne uzmemo u pamet, jer će onda ne svaki drugi, već svaki student koji dolazi kod mene tražiti da mu pišem preporuku za inostranstvo, a to se već dešava.

To je prvi razlog mog ulaska u politiku, jer sam videla gde sve ovo vodi. Ja sam zbog toga ovde i zbog toga što imam ćerku studentkinju za koju hoću da ostane ovde. Prema tome, budžet od 0,05% je ono što vi nudite mladima. Hvala.