Po amandmanu, reč ima Hadži Milorad Stošić.

Poštovani predsedavajući, ja bih malo prokomentarisao ovaj amandman, imajući u vidu da se predlaže da se iz Ministarstva za poljoprivredu određena sredstva planiraju prema Ministarstvu za brigu o selu, što ima dosta logike, jer se kaže – predviđena sredstva za ruralni razvoj i to nekako ima logike da ide u Ministarstvo za brigu o selu, imajući u vidu da je u prošlom periodu po prvi put formirano Ministarstvo za brigu o selu i ono je u prethodne dve godine, kroz razne projekte prema našim sugrađanima koji žive na selu, podsetimo se da ih ima negde preko 40,5%, uradilo dosta projekata koji su bili neophodni za neki statusni i materijalni položaj naših ljudi koji žive na selu. To se pokazalo kao dobra prilika, ako uzmemo u obzir projekte koji su bili, pre svega, kupovina kuća i okućnica za mlade bračne parove, za mlade ljude.

Sada, kao što znamo, ovim budžetom su se preplanirala sredstva u samom ministarstvu, pa su dodeljena 580 miliona za tu poziciju, kupovina seoskih kuća i okućnica, što znači da ćemo do kraja ove godine imati priliku da obezbedimo te kuće, odnosno da ti zahtevi, oko 550 bračnih parova, obezbedimo bar 500 novih kuća sa okućnicom, gde ćemo omogućiti jedan veći broj mladih ljudi koji žele da žive na selu, a svakako i veliki broj dece koja će biti sada kroz razne seoske aktivnosti angažovana tim projektom.

Ako uzmemo u obzir da je veliki broj mladih ljudi koji žive na selu odlučio da ostane na selu, imamo i veliki broj ljudi koji iz grada želi da se vrate na selo i da žive na selu, svakako bi se ovim sredstvima, sada verovatno u rebalansu budžeta to nije moguće, ali treba planirati možda za budžet za narednu godinu, da se ta sredstva prebace u Ministarstvo za brigu o selu i da eventualno kroz povećanje sredstava za ove projekte ili kao što se planiraju novi projekti i pokretanje nekih privrednih aktivnosti kroz neke radionice starih zanata ili radionice metala i radionice za izradu i preradu drveta, da se omogući i taj deo tim mladim ljudima koji se vraćaju na selo ili koji odluče da žive na selu.

Mislim da je ovaj amandman u tom smislu logičan, da se ta sredstva prebace na Ministarstvo za brigu o selu, a pozivam ministra i ministra finansija, kada se planira budžet, da se omoguće veća sredstva Ministarstvu za brigu o selu, imajući u vidu kako je to prihvaćeno od stanovnika sela u prethodnom periodu. Za sada toliko, hvala.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vojislav Mihajlović, Dušan Radosavljević, Nenad Tomašević, Marija Vojinović, Veroljub Stevanović, Branko Vukajlović i Ljubinko Đurković.

Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovim amandmanom koji podnosim želim da apelujem na vašu svest, jer on je sve, samo ne politički. On je etički, on je moralni, on u nama treba da pokrene nešto što se zove osećaj ka tradiciji i nacionalnoj svesti. Evo o čemu se radi.

Ja sam u svom izlaganju u raspravi govorio o dvorskom kompleksu na Dedinju i o tome da je to privatna imovina građana po nalogu Njegovog kraljevskog veličanstva kralja Aleksandra od 24. do 37. godine, da za sve to postoje adekvatni papiri, pravna procedura i sve ono što se može kazati da je to titular nekoga.

Neću da se vraćam, nemam vremena, na sve vreme koje se zove da je to oteto, ali ni dan danas njegovi naslednici to ne mogu da naslede. O čemu se radi? Oni su podstanari u rođenoj kući. Međutim, oni su kao najveći donatori posle Drugog svetskog rata, molim javnost da ovo sluša, zato što niko ne zna i niko ne afirmiše. Oni su preko 100 miliona dolara, starešina doma, prestolonaslednik Aleksandar i njegova supruga Katarina Karađorđević, princeza, poklonili ovom narodu kroz medicinsku opremu, kroz medicinske automobile, najsavremenije, kroz pomoć raznoraznoj deci u najtežim situacijama, do školovanja, do pomoći kada su velike poplave i za to nisu ništa tražili, jer u njihovim venama teče ona krv koja se zove da se zadužbinom, lepotom, ktitorstvom, ostavlja neko delo.

Ja ovo želim da afirmišem samo iz jednog razloga, ne zbog njih, njima to ne treba, nego da svi oni koji u ovoj zemlji nešto imaju, imaju to za primer i da znaju da se samo tako piše istorija svoga naroda. Paradoksalno je, oni nisu vlasnici svoje imovine, samim tim, oni tu imovinu ne mogu da održavaju.

Sada dolazimo do suštine. Tamo je opredeljeno 67 miliona dinara da se na godišnjem nivou to održava. To su tri kompleksa – Kraljevski dvor, Beli dvor i Kapela. Ali, to nije dovoljno, zub vremena čini svoje, ruinira se i mnogi nedostaci su tehničkog karaktera, da ne kažem par pomoćnih zgrada koje više liče kao da ih je pregazio cunami. Onda dolazimo do jedne totalne pravne kolizije i nesvesti – neko živi u njoj, najveći je donator, najviše pomaže svom narodu, a objekat u kojem oni najmanje provode, jer se tu dešavaju velike turističke manifestacije, propada.

Zato apelujem na vas da svi shvatimo da je to deo naše tradicije, kulture, da tu dolaze i mnoge turističke posete, da ćemo pravno pitanje određenja statusa ove zemlje i promene sistema rešavati sigurno u bliskoj budućnosti, ali dajmo sada, danas da jednostavno shvatimo da ti objekti propadaju od zuba vremena, to je blizu 100 godina i da ovih 67 miliona kojih je opredeljeno fizički je malo.

Mi smo predložili da to ide sa razdela gde je pomoć filmskoj industriji, koju apsolutno podržavamo, ali tih još tridesetak miliona dinara da ne bi oštetilo puno sve napore koje Vlada ulaže u tom segmentu da se pomogne filmska industrija, a da ovi objekti koji su nešto što je možda najreprezentativnije u ovoj zemlji, pokažemo se pred svetom da imamo određenu kulturu.

Zašto ovo govorim? Na taj dvor, verujte mi dolazi veliki broj gostiju, na taj dvor dolaze ugledni ljudi iz celog sveta, sramota je za sve nas, sramota je da se mi tako odnosimo prema našoj tradiciji. Zašto ovo kažem? Jer samo tradicija ima večno lice, mladost i lepote ako se ona neguje.

Vidim da mi vreme ističe. Želim samo da zaključim jednom rečenicom, ako neko ko je podstanar u svojoj kući je najveći donator posle Drugog svetskog rata bez statusa koji mu pripada i koji nije stranački, razmislite sami, a i neka građani razmisle gde bi nam bio kraj, da smo mi demokratska parlamentarna zemlja u jednoj Kraljevini Srbiji u nadi da ćete ovo razumeti i da ćete imati jednu demokratsku solidarnost, ja vas sve pozdravljam i zahvaljujem se na pažnji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma?

Hvala, predsedavajući.

Odmah da kažem koristiću i vreme poslaničke grupe da znate.

Podneli smo nekoliko predloga mera kako bismo ovaj rebalans budžeta učinili iole pravednijim. To su predlozi mera za decu i mlade, za povećanje dečijeg dodatka, podrška mladim studentima pri stanovanju velikim univerzitetskim centrima, to su mere za zaštitu životne sredine, za smanjenje socijalnih nejednakosti u našem društvu, ali i podrška i zahvalnost našim prosvetnim radnicima.

Krenuću redom. Predložili smo da se sredstva koje Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdvaja za kupovinu električnih automobila zameni i preusmeri za sanaciju divljih deponija.

Mere za kupovinu električnih automobila i onako pogoduju uskom krugu privilegovanih ljudi. Njima ta mera zapravo i nije potrebna da bi kupili električni automobil. Umesto toga predlažemo da se sredstva preusmere u interesu svih građana, a to je zapravo da služi za saniranje divljih deponija, jer divlje deponije uništavaju našu životnu sredinu, ali i dodatno zagađuju vazduh u Srbiji koji je inače enormno zagađen, jer samo tokom prošle godine bilo je 1.715 požara na divljim deponijama, one ugrožavaju javno zdravlje građana, a posebno građana sa respiratornim problemima.

Takođe, podneli smo i predlog dve mere za energetsku efikasnost. Da sumiram, da nam domovi budu topli u toku ove hladne zime. Jedna mera je zamena grejnih tela i to je mera koja je namenjena najugroženijima, onima koji zapravo zarađuju do i manje od medijalne plate, a to je zapravo do 50.000 dinara, a to je 50% zapravo zaposlenih u Srbiji. Ali, ova je mera posebno usmerena ka onima koji zarađuju manje od 35.000, a to je 23% našeg stanovništva. Ti ljudi se najčešće greju na čvrsta goriva, koristeći drva, a za to koriste stare smederevce koji su stari preko 10 godina i oni su energetski neefikasni. To znači da ne greju dovoljno, a da disproporcijalno zagađuju životnu sredinu izbacujući PM čestice u vazduh.

Našim predlogom mera omogućilo bi se za minimum 20.000 građana da se omogući da transferima kroz lokalne samouprave mogu da kupe i zamene grejna tela, da kupe savremene eko šporete, inače koji proizvode i naši domaći proizvođači i na taj način bi im se omogućilo da ovu zimu provedu u toplom domu.

Takođe, još jednu meru smo predložili, odnosno povećavanje sredstava za tu meru, a to je zamena izolacije, jer 40% toplotne energije se izgubi u našim domaćinstvima, jer nisu dobro izolovani zato što im je dotrajala stolarija, drvenarija i zbog loše fasade i krovne izolacije.

Jedno je da uradimo modernizaciju toplana, uvedemo profesionalno rukovodstvo, na primer u EPS, da ne bi bilo uništavano ovakvo kako je sada, a druga je mera da omogućimo upravo kroz poboljšanje izolacije da nam svima stanovi i kuće budu topliji.

Takođe, predložili smo jednu meru za mlade. Ovde se dosta govorilo o mladima, a govorilo se o tome i prilikom rasprave oko Zakona o ministarstvima. I tada smo vam govorili da ne razbucavate postojaće Ministarstvo omladine i sporta, da ne stavljate mlade da budu zapećak turističke politike. Vi ste se tada branili da ćete povećati budžet politike za mlade.

Moram da vam čestitam. Uspeli ste da onaj budžet za mlade koji je bio sramotnih 0,08% dodatno smanjite, pa je tako sada po rebalansu 0,05%. To je stvarno sramotno.

Ono što smo mi predložili jeste upravo da se mladima koji su u procesu zapošljavanja da se poveća nivo sredstava za programe dodatnih dokvalifikacija kako mogu da steknu nova znanja i veštine na tržištu rada kako bi se zaposlili na kvalitetnim i dobro plaćenim poslovima. Pa, na primer, onda meru od 5.000,00 dinara koju ste planirali da date mladima ne biste morali da pravdate time kako će oni otići na neki seminar. Evo, postoji već postojeća mera za njihovo dodatnu dokvalifikaciju.

Pogledajmo zapravo kako žive mladi danas. Danas 22% mladih je nezaposleno. Džaba priča o tome kako je 2012. godine bilo 50% mladih nezaposleno. To je tačno, ali današnji mladi ne žive u prošlosti od pre deset godina, žive u sadašnjosti, a u toj sadašnjosti 65% mladih živi kod roditelja, jer ne mogu sebi da priušte iznajmljivanje stana ili kupovinu nekretnine na tržištu nekretnina, a 75% mladih se muči da zaradi za osnovne životne troškove. To su izveštaji i vladinih tela, ali i na primer, krovne organizacije mladih Srbije.

Takođe, predložili smo meru zahvalnosti i podrške prosvetnim radnicima. Prekjuče je bio dan prosvetnih radnika, ja želim da čestitam njihov dan, njihov praznik. Oni rade ogroman posao, nose ogromnu odgovornost u našem društvu, školuju našu decu i mlade, i samim tim stvaraju novo društvo, a kakvo će to novo društvo biti ukoliko su nam prosvetni radnici poniženi.

S toga smo predložili da se kao vid zahvalnosti svim nastavnicima i svom tehničkom osoblju u svim osnovnim i srednjim javnim školama u novembru i decembru isplati mera jednokratne pomoći od po 5.000,00 dinara. To je zapravo gest dobre pažnje, zahvalnosti.

Ono što je preko potrebno jeste da se odmah ponove razgovori sa sindikatima prosvetnih radnika kako bi naši prosvetni radnici bili adekvatno uvaženi u budžetu za 2023. godinu, kao i u svakoj drugoj godini, jer prosečna plata nastavnika u Srbiji u avgustu ove godine bila je 69.000,00 dinara, a prosečna potrošačka korpa je 87.000,00 dinara bila. Znači, sa prosečnom platom nastavnik ne može da priušti prosečnu potrošačku platu.

Vi me pitate odakle, verovatno, sve ovo. I slušali smo i ministar je tu u pravu, ne možemo samo davati, od negde mora da se uzme. To sve stoji, ali evo, mi smo za ove mere predložili da se za to koristi tekuća budžetska rezerva i Vlada je rekla – to ne može. Ta sredstva su verovatno već namenjena za nešto drugo.

Hajde da vidimo za šta su ta sredstva bila namenjena prošle godine. Kao treća stavka po Izveštaju Fiskalnog saveta bilo je da su to transferi lokalnim samoupravama koji se dele ad hok bez ikakvih principa, diskrecionim pravom. Ali, pogledajmo, tri milijarde dinara otišlo je prošle godine iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama, od toga Beogradu 1,45 milijardi, a Jagodini 100 miliona dinara.

Da sumiram, rezerva ne može da se koristi u interesu svih građana Srbije, ali zato može za krpljenje Vesićevih, Šapićevih, Palminih, Sinišinih rupa u budžetu koji su kao krateri na mesecu.

Hvala.

Na član 7. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Tatjana Manojlović.
Reč ima Tatjana Manojlović.

Poštovani građani Srbije, ja sam ovaj amandman podnela da bih ukazala na to da je ispod radara javnosti prošao konkurs za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije i to nas, naravno, ne čudi, jer ova vlast nema nameru da se sa korupcijom bori, iako smo svi svesni da je korupcija zapravo najveći izvor svih problema nas običnih građana Srbije, ali i izvor enormnog bogaćenja te manjine na vlasti. Zato su se potrudili da ovo protekne tako da slučajno na to mesto ne dođe neko odgovoran i kompetentan, neko poput pokojne Verice Barać, nego da neki partijski poslušnik, koji je sam sebi u međuvremenu jako povećao platu, i dalje ostane da sedi tu.

Ja znam da mnogima ne odgovara što govorim o ovim stvarima, a pre svega o tim koruptivnim radnjama i naravno da im ne odgovara što iznosim istinu o životu Srba na Kosovu i Metohiji, koji su mi bezbroj puta rekli da ih ne bole registarske tablice, već da ih boli korupcija, nepravda, nepotizam i partijsko zapošljavanje i to ne trpe od ne znam koga, nego od partijskih predstavnika Srpske napredne stranke, Srpske liste, koja je ćerka firma Srpske napredne stranke. To su stvari koje bole ovde iz ovog doma, ispod ovog krova i zato se poslanici SNS neprikladno i gnusno ponašaju, targetiraju žene, targetiraju novinare i… (Isključen mikrofon.)

Dva minuta.
Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Dobro, ovo je sada onda bila ćerka firma Aljbina Kurtija. Čuli smo izlaganje iz ćerke firme Aljbina Kurtija pošto je politika ista. Politika je ista - Srbi sami sebe napadaju, Srbi su sami sebi najveći problem i jedini ko može da ih zaštiti je Aljbin Kurti. To je teza koju on propagira u Prištini i to iz njegove ćerke firme dolazi u Beogradu. Prosto, zbog građana, čisto to da znamo.

Što se tiče pokojne Verice Barać, pokojna Verica Barać je najoštriji izveštaj o korupciji napisala upravo o stranci iz koje nam sada stižu ovi pokliči, itd. Najoštriji izveštaj o korupciji upravo o toj stranci i nikada se o tome se nisu odredili, nikada se zbog toga nisu izvinuli i sutra da dođu u priliku da vladaju isto bi radili, nastavili tamo gde su stali bez ikakvih promena.

Ono što želim da kažem je samo još da sam uveren da će i novi direktor, za koga ne znam ni ko je, kako se zove čovek, raditi svoj posao u skladu sa onim što su mu ovlašćenja i nadležnosti i da će prema svima biti jednak, baš kao što je bio i u prošlosti, gde je najviše zahteva za podnošenje ostavki uputio upravo nekim našim funkcionerima koji su imali, ne znam, odbornički mandat, poslanički mandat, ovo ili ono, tako da se pokazalo da apsolutno nema nikakve protekcije ni prema kome. Ali, šta ćete, svako polazi od svoje psihologije i svog načina razmišljanja i od sebe i onda ono što misli da je važilo u njegovo vreme da važi uvek.

Najzad, osoba koja je ovde maločas ustala da urla na poslanika koji govori, nam govori o tome kako se ko ponaša u Skupštini. Ja ne znam šta je sledeće šta ćete da uradite, ali hoću da vam ponovim još jednom da ne postoji način da nas isprovocirate, da se ponašamo kao vi. Nikada se nećemo ponašati kao vi, nikada od ovog doma nećemo praviti cirkus i niko od naših poslanika, uveren sam, neće imati nervni slom pred kamerama RTS-a.

Hvala vam.