To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe. Iskoristili ste ga.

Možda vas to u vezi vremena zbunjuje, pošto sam čuo da pominjete raspade stranaka itd, imate manje vremena zato što je jednu poslaničku grupu napustilo dvoje narodnih poslanika. A znate koju? E, dobro. E, zato vi imate manje vremena.
Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da u zdravstvu ima previše pljačke, verovatno da je tačno. Sačekajte malo.

Ja sam čuo da je te pljačke bilo i u Aranđelovcu, u zdravstvu. Kažu neki lekari su se potukli, pa je jedan morao da dočeka penziju u Mladenovcu, jer je izbila tuča oko te pljačke, neko se protivio, neko je bio za, uglavnom, ta se tuča desila i neko se penzionisao u Mladenovcu. Ja sam čuo da je bila tuča između dva zdravstvena radnika. Sad, o kome se radi, sami pogodite.

Ali, taj zdravstveni radnik kaže da je često razgovarao sa Aleksandrom. Ja ne budem lenj, kucnem poruku, kaže – prvi put čuje za to. Aleksandar se ne seća da je vodio tako duge i iscrpne razgovore sa jednim bivšim zdravstvenim radnikom, ali je čuo da u jednom staračkom domu ima njegova slika metar sa metar. Kaže da se taj dosetio i da pokušava time da plaši razne inspekcije u slučaju nekih neregularnosti.

Uglavnom, verujem da dobro poznaje Zakon o budžetu ili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Ukoliko želimo da usvojimo ovaj amandman, prethodno smo trebali da predložimo i usvojimo amandman na izmene i dopune Zakona o budžetu, jer moramo da obezbedimo sredstva za nešto što tražimo nekim amandmanom za prateći zakon. Čak mislim da to nije ni za rebalans budžeta, to je više za budžet. To je nešto što treba da se planira malo duži period, a ne da se to reši jednim amandmanom.

Ali, Bože moj, ja sam to predlagao, recimo, 2014. godine, Arsić to zna, čini mi se, kada smo usvajali Zakon o penzijskom osiguranju. Ja sam tražio da se povećanja vrše, kako se to kaže, linearno, znači, svima jednako, da se smanji razlika između najveće i najmanje penzije. Rečeno mi je da to ne može po zakonima, Ustavu itd.

Interesantno je da je jedan od prethodnih govornika glasao za neusvajanje mog amandmana, znači, protiv toga da to bude linearno povećanje, a evo, danas se zalažu sasvim za nešto drugo.

Dame i gospodo, mi penzije dotiramo sa 114 milijardi, ukoliko se ja ne varam, nije mi trenutno rebalans budžeta ovde. Sigurno sa toliko dotiramo penzije. I moram vam reći nešto, moj otac ima penziju od 12.000 dinara, teško može da se kvalifikuje za starački dom, teško. Kaže ne primaju te sa najmanjim penzijama, verovatno zato što su one poljoprivredne od 12.000.

Ali, ja moram reći i sledeće. Moram biti i malo samokritičan. Ja plaćam dva penzijsko-invalidska osiguranja. Plaćam PIO poljoprivrednika, iako mi Skupština plaća penzijsko-invalidsko osiguranje. Nisam želeo da se odreknem plaćanja poljoprivrednog penzijskog staža. Ja ga uplaćujem i dalje, svestan toga da ne mogu da imam dve penzije, ali želim da pomognem poljoprivrednicima time što ću uplaćivati i taj staž.

Moram da priznam da su dugovi poljoprivrednika, najveće dotacije idu za te najmanje penzije, recimo, u ovom trenutku dug poljoprivrednika prema penzijskom stažu, u koji su ih nasilno gurnuli oni pre nas, dve milijarde evra. Da li verujete vi, gospodine ministre, gospođo ministarko, da je dug poljoprivrednika prema penzijsko-invalidskom osiguranju preko dve milijarde i mi ne pokušavamo to da naplatimo, s obzirom da znamo da su ih nasilno gurnuli u tu vrstu penzijskog osiguranja? Znači, jesu male. To ostaje da se razmatra za neki duži period. Nije usvojivo po meni zato što je moralo prethodno u rebalansu budžeta da bude usvojeno, da ta stavka bude povećana, da bi ovaj amandman mogao uopšte da prođe. Ili u narednom budžetu da pokušamo tako nešto, ukoliko je to moguće, da pokušamo da to ispravimo. Uglavnom, ja verujem da svi ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i da svi ljudi zaslužuju da imaju pravo, ukoliko nemaju nikakvog srodnika da se stara o njima, na starački dom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Lutovac.

Poštovani građani, poštovani uvaženi penzioneri, uvaženi kolege poslanici, mi imamo ovde čoveka koji je došao da vam objašnjava zašto mora da vam iz vašeg novčanika daje pare i da ih predstavlja kao neku svoju pomoć, a ne da vam vrati ono što je vaše. Nemojte vi da iz novčanika penzionera dajete njima njihove pare i da to predstavljate kao vašu pomoć.

Vi treba da vratite penzionerima ono što ste im uzeli. Dakle, ono što je važno za sve građane da znaju i za penzionere jeste da čovek, koji se zahvaljuje stalno penzionerima kako su finansijski pomogli da se finansijski konsoliduje Srbija, dolazi da brani tu tezu o štednji u odelu koji vredi najmanje 200 penzija onih od 15 hiljada dinara. Kada pije vino, on otvori vino i pije vino koje vredi najmanje 10 poljoprivrednih penzija, ali ne pije on to vino zato što je ljubitelj kapljice, nego on to pije vino u vaše zdravlje, da vam bude bolje.

Ono što je važno reći jeste da više od 200 hiljada penzionera kojima su otete penzije više nisu među živima. Ono što je, takođe, važno da penzije nisu, što je ova vlast pokazala, štednja za starost, kao što bi trebalo da budu, nego je mesto odakle može da uzima ko kako hoće i kada želi. To je najstrašnija poruka koja je poslata penzionerima.

I to je dva minuta.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.

Bio sam šokiran kada sam video da je predviđeno povećanje od 9%. U ovom trenutku u državi je inflacija zvanična 14%. Cene onih proizvoda na koje penzioneri najviše troše para, dakle hrane i lekova, u ovom trenutku se kreću između 50 – 80%. Ja vas pitam šta ste uspeli sa 9%? Dakle, vi ne pratite ni zvaničnu inflaciju. Ono što su najvažniji problemi penzionera, dakle pokrivanje njihovih troškova, hrane, lekova, ovo neće zadovoljiti. Zato predlažem da se digne najmanje za 30%.

Napokon, ministre Mali, sa kojim pravom se vi obraćate poslanicima izrazima - stidite se, sram vas bilo. To kažete vi koji ste plagirali doktorat, na vašu sramotu, na sramotu vašeg fakulteta i univerziteta. Znate li kako se u univerzitetskoj zajednici zovu ljudi koji plagiraju? Zovu se intelektualni lopovi. Vi ste intelektualni lopov. Sram vas bilo!

Dobro. Ni vi nećete da vodite računa šta govorite, jel tako? I posle ćete svi vi da pričate da ste nečim strašno pogođeni, uvređeni itd. Samo pogledajte šta govorite. Samo poslušajte šta govorite svi zajedno, svi vi zajedno, pa će posle da bude i po novinama i po televizijama – jao, strašne smo stvari čuli, jao, uvredio nas neko. Znači, taj nivo niko sem vas nije pokazao u ovoj Skupštini, ne samo u ova tri meseca od kada traje saziv, nego je pitanje da li ikada, bilo kada. Samo se pogledajte malo i poslušajte šta pričate.
Ima više prijavljenih za reč.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi ministri, građanke i građani Srbije, glasali smo i izglasali Zakon o rebalansu budžet kod kog su poslanici SPS principijelno iskoristili minimum vremena samo da konstruktivno doprinesu raspravi, a sad možemo da se bavimo i politikanstvom, da se uklopimo malo u sveukupnu sliku, mada će nam teško ići.

Razmatramo, prvo, amandmane na zakone koji su, čini mi se, usko vezani za rebalans i ništa novo nismo čuli danas, što nismo čuli u toku rasprave o rebalansu. Tim pre, ako se ne varam, sredstva za oba zakona i za pomoć mladima i za povećanje penzija obezbeđena su upravo rebalansom budžeta. Danas, sve i ako bismo vas ubedili, uvaženi ministre, da su ovi amandmani dobri, teško bismo to izveli, koliko se ja razumem, a može i da grešim.

Sa druge strane, razgovaramo o penzionerima na način koji je populistički. Nema tu empatije. Tu ima pokušaja da se poneki glas uzme od penzionera i nikako nismo svesni da penzioneri Srbije imaju dobro pamćenje i dobru memoriju. Da li su mere konsolidacije dovele do toga da im se umanje penzije? Da. Da li je bilo takvih pokušaja u nekom periodu pre 2010. godine? Da. Da li se uspelo? Ne. Poslanici SPS su glasali protiv toga.

Dakle, ako optužujemo jednu vlast da je grubo narušila pravo penzionera, moramo se setiti svega toga što smo kao ideju, makar inicijalnu, imali u nekom periodu pre nego se desilo to, slažem se, nimalo lagano za penzionere, smanjenje njihovih penzija.

Isto tako se najmanje čuo glas penzionera, jer kada dođemo do faze da se kritikuje vladajuća većina, onda nam se…

Predsedniče, ajde da zamolite kolege, verujem da im je dosadno.

Dakle, ako nismo razmišljali o njima kada je trebalo, onda nemojte da ih danas zloupotrebljavamo tim pre što ih stalno optužujemo da su oni ta krezuba Srbija koja daje podršku ovoj vladajućoj većini. Ako za njih tražimo po jednom amandmanu 12%, čini mi se, da se uskladi sa inflacijom koja iznosi, po njihovoj proceni, 12% ili 30%, onda ja moram da pitam ono što sam sugerisala predsednici Vlade još kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima – kako smo došli uopšte do ove kategorije najnižih penzija, ako su one posledica proseka, a jesu? Reći ću vam da smo onda u jednom trenutku imali kategoriju od oko 40 hiljada ljudi, možda čak i više, konkretno samo sa Kosova i Metohije, koji su pod raznim okolnostima ostali bez posla. Ti ljudi su u prvom momentu primali 80% svojih regularnih ličnih dohodaka, a onda Odlukom 2004. godine novčanu naknadu od 4.000 dinara, onda je novčana naknada od 4.000 dinara uvećana 2008. godine na 8.500 dinara. Prosek, pošto to primaju već skoro 20 godina, kada se uzme, onda dobijamo socijalnu kategoriju penzionera.

Nepošteno je da danas lijemo suze i skupljamo poene, pogotovo post festum. Kao što sam rekla, rebalans je već bio predmet glasanja. Nepošteno je potcenjivati intelekt ljudi koji su penzioneri u Srbiji na način što ćemo se ovde pretvarati da štitimo njihove interese. Konačno, bilo bi idealno kada bismo makar našli neki put kako doći do uvećanja sredstava pa da se ovim ljudima pomogne.

Opet kažem, kolektivnu odgovornost snosimo za ozbiljan broj penzionera koji nisu svojom krivicom došli do faze da primaju najniže penzije. Bilo bi dobro da o tome imamo svest, uvaženi ministre, i da možda ljude, kojih sada već više nema tako mnogo, rešimo i ne dovedemo sebe do faze da nam se broj socijalnih penzionera poveća za koju godinu, kao posledica ovih prilično neodgovornih odluka da im se isplaćuje novčana naknada od osam i po hiljada dinara.

Ja znam da to nije prioritet, ali će nam se u jednom trenutku pojaviti takođe kao ozbiljan problem. Da ga ne bismo rešavali u post festumu, bilo bi dobro da pokažemo odgovornost i rešimo ga sada. Hvala vam.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić i Miloratka Bojović.
Reč ima Miloratka Bojović.