Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/192-22

1. dan rada

05.12.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 11:25 do 21:35

  • ZAKONI

  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Bečeju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalne banke AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje državnog puta IB reda, deonica brze saobraćajnice: auto-put E-75 Beograd - Niš (petlja "Požarevac") - Požarevac (obilaznica) - Veliko Gra
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
  • Zakon o izmenama i dopuni Carinskog zakona
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat čiste energije i energetske efikasnisti za građane) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika suda
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2023. godinu
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    | Predsednica Narodne skupštine
    Ja se izvinjavam. Mislim da je kolega Milenko Jovanov zaista sve objasnio. Nemam šta da dodam. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Treba vam zagrljaj?
    (Srđan Milivojević: Replika.)
    Reč ima Miroslav Aleksić, izvolite.
    ...
    Narodni pokret Srbije

    Miroslav Aleksić

    Narodna stranka
    Zahvaljujem predsedavajući.

    Poštovane kolege poslanici, poštovani ministri, evo nas danas na sednici gde ćemo da raspravljamo o najvažnijem zakonu u toku jedne godine, a to je Zakon o budžetu Republike Srbije, zajedno sa još 34 tačke. Dakle, 35 tačaka dnevnog reda se nalazi na današnjoj sednici. Pored budžeta, tu su i tačke oko izbora predsednika sudova, izbora sudija i neke druge koje se tiču zaduženja.

    Dakle, ne mogu, a da ne primetim da je namera da se raspravom o budžetu u drugi plan stave sve druge tačke. Kao što je izbor sudija i to zato što ste pravosuđe u Srbiji privatizovali i stavili ga pod šapu vaše politike. Za to postoje brojni dokazi.

    Imate sudije poput Vladimira Miletića koji služi da se razračunava sa političkim istomišljenicima režima. Imate sudiju Milku Šućur, čiju prekršajnu presudu je predsednik države, tu sedeći gde vi premijerka sedite, čitao, a odnosi se na mene kada me je maltretirao policajac. Mene i petogodišnjeg sina, ne u 20 godina, nego petogodišnjeg, na osnovu lažnog iskaza je nastala ta presuda koju koristi predsednik države u repliciranju sa opozicijom. Protivzakonito, naravno, jer nema pravo da ima presudu tog tipa. Ili, naprednjački sudija iz Kruševca, Petar Damjanović koji gledajte molim vas, došao je dotle da se dogovara sa strankama u postupku kada razrezuje kaznu nekome za duševne bolove, pa sa ovom stranom gde su uglavnom naprednjaci podeli te troškove.

    Ili, imate razno razne tužioce, džeparoše ili nasilnike kao što je Goran Svilar, videli smo ovih dana. Dakle, verovatno je to razlog zašto danas imamo objedinjenu raspravu i ne pričamo odvojeno o sudijama i izboru sudija kao vrlo važnoj temi, nego pričamo o budžetu.

    No, tako je kako je. Kada pričamo o budžetu, sve ovo što govorite uglavnom pada u vodu. Deset godina pričate istu priču građanima Srbije i 10 godina obećavate bolji život, plate, red, rast, manji javni dug. Ništa se od toga nije u praksi desilo, pa se neće desiti ni 2023. godine. pretpostavke polazne za budžet 2023. godine su inflacije od 11%, a ne 15% koliko je sada. Rast od 2,5% koji ste predvideli i to sve će kao nerealni podaci dovesti do toga da ćemo rebalans imati verovatno već u prvoj polovini sledeće godine.

    Kada govorimo o završnom računu i poštovanju zakona od strane vas i pravosuđu ove države, 15. jul 2022. godine je bio rok za usvajanje završnog računa. Nije usvojen. Prekršen je zakon. Neko za to mora da odgovara. Dalje, govorite o BDP, govorite o javnom dugu, o porastu plata, penzija, deficitu. Znate, shvatili su građani Srbije da manipulišete da podacima. Shvatili su da menjate metodologije i to onako kako vama odgovara. Ono što je istina i to radite naravno punih deset godina je da ovako izgleda deficit. Pogledajte premijerko, ovako izgleda vaš deficit.

    Do pre dve, tri godine ste se hvalili niskim deficitom, koji jeste bio 2018. i 2019. godine nešto više od 20 milijardi. Onda imate 2022. godinu 200 milijardi, pa rebalans od 279 i sada optimistično planirate 264 milijarde deficita. Odakle se finansira deficit, da bi znali građani? Pa, iz zaduživanja. Vi ste predvideli nova zaduživanja u 2023. godini.

    Danas imamo 33 milijardi javni dug i to je najveći javni dug od 2000. godine do današnjeg dana. U novoj godini planirate novo zaduženje. To deluje neverovatno, ali to je 1246 milijardi, ili preko 10 milijardi evra. Od toga, naravno, nešto ćete iskoristiti za vraćanje starih dugova, ali za finansiranje deficita i novih projekata pet milijardi evra se planira novo zaduženje.

    Dakle, građani Srbije treba da znaju da će 2023. godine Srbija biti zadužena sa 37, tj. 38 milijardi evra, što znači da onih 5100 evra po glavi stanovnika će porasti na 5,5 i šest hiljada evra za svakog građanina u Srbiji.

    Kada govorite o dugu i kada pokušavate da odbranite to kako se dug gleda u odnosu na BDP, kako je dug u Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji, pa i u Americi mnogo veći, samo zaboravljate jednu malu sitnicu, a to je da je Srbija neuporediva ni sa Amerikom, ni sa Nemačkom, ni sa bilo kojom od razvijenih zemalja. To su zemlje koje mogu da servisiraju svoj javni dug. Druga stvar, ne lažiraju podatke.

    Poštovana premijerko, pre nekoliko godina ste preko noći promenili metodologiju obračuna BDP-a i skinuli javni dug za 5%, preko noći. Kada bi se ta metodologija danas vratila, ne bi on bio ovih 54%, 55%, nego bi bio preko 60 i nešto procenata.

    Ono što je vakat, kada pričate o mastriktu, pa to su izmislile razvijene zemlje kao svoj limit, a mi ne spadamo tu, jer je Srbija jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi i to je činjenica. Činjenica je i da je vaša vlast, vlast Aleksandra Vučića zadužila Srbiju i građane Srbije najviše od vremena Josipa Broza Tita. Više ste zadužili Srbiju nego što su to uradili zajedno i Milošević i Tadić i Koštunica i pokojni premijer Đinđić, više od svih. Čak šta, u 2023. godini ćete za jednu godinu zadužiti građane Srbije više nego što je to uradio Mirko Cvetković za vreme četiri godine svog mandata, koga ovde napadate i govorite kako je to bilo neko strašno vreme.

    Vreme je da prestanete posle 10 godina vlasti da govorite kako su neki drugi krivi za stanje u državi. Suština je da Srbija srlja u dužničko ropstvo i ovaj budžet dalje vodi građane države Srbije u dužničko ropstvo.

    Zašto to mogu da tvrdim? Pa, zato što ste lažirali prihodnu stranu budžeta, a sada ću vam reći, da čuju građani, kako izgleda prihodna strana budžeta.

    Pored ovih zaduženja koja su enormna, istorijska i neviđena u zadnjih 20 i kusur godina, planirano je smanjenje od akciza na naftne derivate za iznos od osam milijardi dinara, iako naftni derivati skaču. Zašto? Pa, zato što pada privreda, katastrofalno je stanje privrede. Pri tome ste ukinuli za privrednike povratak akcize marta ove godine. Nemaju više ni taksisti ni drugi prevoznici pravo na povraćaj akcize koju su imali.

    Dalje, planirali ste PDV od uvoza da poraste za 11% ili 75 milijardi. Dakle, i dalje imamo sve slabiju pokrivenost uvoza izvozom. Polovinu budžeta punite od uvoza, uvoznih akciza, PDV-a i drugih trgovačkih stvari. Kažete u prihodnoj strani da će donacije biti povećane za 300 miliona evra. Sa 19 milijardi od pre samo mesec i po dana u rebalansu stigli ste do 51 milijardu, ali ne kažete čije su to donacije, ko će dati tih 51 milijardu donacija, ako uopšte budu ikada i došle.

    Onda imate jednu zanimljivu stvar, smanjuje se, kaže, dobit javnih preduzeća koji su uplaćivali u budžet i to za pet milijardi dinara. Dakle, nema više EPS-a, nema više Telekoma da uplaćuju pare, jer ste ih urnisali, upropastili. Sada se iz budžeta plaća njihova nekompetentnost i njihova pljačka od strane SNS. To građani treba da znaju. Mi svi danas plaćamo štetu koja je nastala u EPS-u i štetu koja je nastala u Telekomu. Naravno, planirali ste na prihodnoj strani takođe da građani Republike Srbije za 20 miliona evra više popuše cigareta nego što je to bilo ove godine, ili 16 miliona evra će više da popiju alkoholnih pića.

    Eto, tako vi, gospodo, planirate taj vaš budžet, taj vaš rast BDP-a. Sve je lažno i sve je manipulacija, što se ne može drugačije ni očekivati od vrhunskog manipulatora koji upravlja javnim finansijama Srbije, koji 2020. godine kaže da nam ne treba MMF, Srbija se oslobodila MMF-a, a sada pre neki dan kaže – super, došao MMF, dali su nam novi stendbaj aranžman. Pa, šta je dobro, kad lažete, kad pričate istinu, kad kažete da nam MMF ne treba više ili kada dođe ponovo, pa vi kažete super je što je došao? Ne može da bude dobro i u jednom i u drugom slučaju. Prestanite više da obmanjujete građane Srbije, jer kada dođe MMF, to znači da ste u stanju posebnih potreba i da vam treba neko ko brine o vama jer ne znate sami.

    Dalje, kada govorite o javnim preduzećima, o javnom sektoru, pa vi ste prodali sve što je vredelo u Srbiji. Ostali su samo još EPS i Telekom da se prodaju. Sada se bavite time. Prodali ste i PKB i JAT, dali ste aerodrom „Nikola Tesla“, prodali Komercijalnu banku, rudnike, a sada ste počeli da prodajete institute, „Jaroslav Černi“ i neke druge institute koji su verovatno bitni za vaše poslovne partnere „Milenijum tim“.

    Kažete inflacija. U budžetu nema nijedne antiinflatorne mere i uopšte ne predviđate kako ćete se boriti sa inflacijom 2023. godine. Dakle, čeka nas katastrofa, drugim rečima. Pre dve godine smo mi iz Narodne stranke upozoravali, kada je inflacija bila 3,3%, da će naići ekonomska kriza. Niste mrdnuli prstom. Danas imamo inflaciju koja je preko 15% i danas, gospodo draga, građani Srbije jedu i uvoze pasulj iz Uzbekistana, luk iz Kazahstana, paradajz iz Albanije, mleko iz zemalja EU, a meso iz Argentine. To je vaš rezultat. Što se inflacije tiče, pa svaki poljoprivrednik i seljak na selu zna, kada je kriza i kada skaču cene, da preživi mora da štedi i da nešto poseje i da proizvede.

    Kada govorimo sada o drugim stvarima koje razaraju budžet, to je korupcija i to je netransparentnost. EPS je poseban slučaj. Kažete energetska kriza. Nema, gospodo draga, energetske krize, EPS je firma koja je nekada bila jedan od stubova privrede Srbije, dok vi niste počeli da upravljate sa njim. EPS je bio izvoznik struje u letnjem periodu, do skoro i jedan od najznačajnijih motora privrednog razvoja Republike Srbije, kao i garant ekonomske stabilnosti cele Srbije. To je bio EPS, dok vi niste odlučili da vlasnika pečenjare iz Obrenovca postavite za direktora EPS-a. Onda smo dobili rasprodaju rezervi uglja, da bi oterali MMF, zaboravio sam to da vam kažem. Obavezne rezerve šestomesečne uglja ste rasprodali da bi mogli da kažete da imate dobre ekonomske pokazatelje. Mada, nije samo Grčić kriv, ima tu i vaše krivice.

    No, šta je plan za EPS? To treba građani da znaju. EPS koji je bilo najveće javno preduzeće i dalje je u Srbiji, prvo ste ga usitnili na raznorazne male sisteme, a onda ste doveli u drugom koraku vlasnika pečenjare. Onda smo dobili da se umesto uglja, jer ga nema, troši glina koju nalivate mazutom. Onda smo dobili gubitaša, umesto preduzeća koje je uplaćivalo dobit, i to 13 milijardi dinara je uplaćivao do 2019. godine EPS u budžet Republike Srbije, a sada mu mi dajemo milijardu. Onda tražite strateškog partnera, našli ste Norvežane za milion i po evra, koji treba da dođu ovde i da nam pokažu kako treba da se upravlja sistemom. Već opredeljenih 10 milijardi za EPS, a onda ga pretvarate u akcionarsko društvo da bi se lakše prodao i kažete – pa, evo, to je sve super, evo sad ćemo naći partnere, pa ćemo da krčmimo deo po deo EPS-a i da sa njim završavamo priču.

    Nije samo EPS nešto što je uzrok problema. Uzrok je i neviđena pljačka budžeta, a vi ste tu najizverziraniji od svih vlasti koje su ikada u Srbiji bile pre vas. Devet milijardi u budžetu za 2023. godinu ste predvideli za raznorazne IT usluge. Najveći deo ide preko Ministarstva finansija. Neke od njih su već realizovane ili su u toku realizacije, a ja ću vam pročitati.

    Na primer, 503 miliona dinara potpisano 20. juna ove godine, proširenje sistema za poslovno izveštavanje, Uprava za trezor, posao dobio „Informatika MDS, informatički inženjering“, 503 miliona.

    Ugovor od 12. avgusta, „Informatika“ dobila posao od 479 miliona, objedinjavanje računovodstvenih informacionih sistema.

    Dalje, 15. jula ove godine licence za tehničku podršku za dodatu nadogradnju sistema e-faktura, opet „Informatika“, 117 miliona dinara.

    Zatim Ministarstvo finansija, softver za praćenje ugovora, „MDS Informatički inženjering“, 356 miliona dinara. Ponovo Ministarstvo finansija, održavanje sistema za konsolidaciju podataka, opet „Informatika“, 295 miliona. Opet Ministarstvo finansija, „Informatika“ i, gle čuda, „Aseko“, 136 miliona u ovoj godini. Ne znam da li vam je poznat „Aseko“, gospođo premijerka, to je ona firma u kojoj je vaš rođeni brat bio direktor dugi niz godina.

    Takođe, „Aseko“ je dobio 700 miliona dinara poslova. Dobio je i 2021. godine milijardu i 45, što sam, što u konzorcijumu. To je firma vašeg rođenog brata, odnosno, izvinjavam se, bio je direktor u toj firmi, lapsus sam napravio.

    Dalje, predvideli ste budžetom 540 miliona evra za izgradnju stadiona. Ko će da gradi taj stadion? Gle čuda, „Mostogradnja ing“. Ko je vlasnik „Mostogradnje ing“? Gle čuda, „Milenijum tim“. Jel vam poznata ta firma, ministre Mali? Ili vama, premijerko? Jel znate za „Milenijum tim“? A jel znate ko će da ruši Stari savski most? Podigli ste kredit prošle sednice ovde, dali Kinezima posao, a podizvođač isto „Milenijum tim“. Sve rade oni. Smejte se, nećete se smejati kad dođe vreme da o tome razgovaramo na drugačiji način.

    „Milenijum tim“ radi bez tendera gasifikacije po Srbiji, radi šta treba za EPS, dobija pare iz budžeta za kupovinu banja, za svašta nešto, privatizuje institute u državi Srbiji. Dakle, privatizuje celu zemlju, zato što je to firma, gospodine Mali, gde ste vi bili angažovani, gde je vaš rođeni brat neko ko je koristio automobil te firme, stan te firme i imate jako dobru saradnju, oni su svuda sa vama. I vi premijerko, sa Bošnjakom se slikate i hvalite tom firmom koja nema nijedan jedini posao van države, sve poslove su dobili iz budžeta i dobili su od građana Srbije.

    Takođe, imate kancelariju Tome Nikolića, ostavili ste je, sa 40 miliona. Građani Srbije treba da plaćaju 40 miliona Tomu Nikolića da se baškari u vili.

    I onda, normalno je da nema para ni za povećanje plata prosvetarima, ni lekarima. Povećavate vi to, ali to ne prati ni inflaciju, a kamoli pristojan život ljudi koji su stub ove države.

    Kažete – povećali ste za poljoprivredu. Šta ste povećali? Jeste povećali u brojkama, bolje je nego što je bilo ranije, ali pola od toga mora da se isplate dugovi, i iz ove godine i iz prošle godine, što se duguje poljoprivrednicima. Mora da bude minimum 100 milijardi budžet za poljoprivredu, a ne da bude onoliki koliki ste predvideli samo za jedan stadion.

    Naravno, ne treba da nas čudi što je ovakva situacija u državi kad imate predsednika Republike koji govoreći o poljoprivredi kaže da je razvojna šansa Srbije da izvozi svinjske glave i papke a da uvozi električne automobile, izvinjavam se, leteće automobile. Da je sreća da su električni automobili, da razgovaraju sa „Tesla motorsom“ i Maskom da ovde zaista dođe ozbiljan investitor, ali njima su bolje neke bratijske kombinacije.

    I još jedna stvar, moram da pitam, zarad istine – da li gospodin Siniša Mali zna za firmu „ABL solvent“? Jel znate možda ko je Davor Macura? Jel znate nešto o ALTA banci? E, vidite, oni su vlasnik 107 objekata i parcela duž Srbije. Agencija za osiguranje depozita je prodala državnu imovinu vrednu od 1,82 milijarde evra za 51 milion evra. I ko je to kupio? Niko drugi nego gubitaš „ABL solvent“ koji se bavi otkupom potraživanja nenaplativih od banaka. Potraživanja Republike Srbije su 772 miliona evra po tom osnovu. Samo hipoteka „Beobanke“ nad IMT koga je ta firma kupila je 60 miliona evra i tu ste predvideli sada gradnju stanova, pet hiljada stanova na 150 hiljada kvadrata. Dakle, firma gubitaš je danas vlasnik IMT-a i još ko zna koliko objekata po Srbiji, a vi, Siniša Mali, imate i te kako odgovornosti za ovo.

    Ja verujem da će doći dan kada će u Srbiji postojati odgovornost i da nećemo dugo čekati na ovaj dan, pa ćete tada i vi i svi koji radite ovo građanima Srbije morati da odgovarate pred sudom i pred zakonom. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima predsednica Vlade.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    | Predsednica Narodne skupštine
    Hvala vam.
    Da vam kažem, poštovani narodni poslaniče, jedva mi čekamo da odgovaramo pred sudom, zato što nemamo šta da krijemo, nemamo čega da se stidimo i sve što smo radili radili smo i radimo u interesu Srbije, rezultati to pokazuju, tako da bih ja izuzetno volela kada bi me u budućnosti neko od vas tužio, pa da pokažemo na sudu ko je šta radio, ko je šta pričao.
    Jedino što je sigurno u ovom trenutku je da ste vi sudski dokazan lažov. Znači, to je jedino što je sigurno što se tiče suda. Vama je sud presudio da ste lagali o Andreju Vučiću u slučaju „Jovanjice“. Vi danas iz pozicije narodnog poslanika, iz ovog najvišeg doma demokratije, indirektno pretite sudijama koje su presudile. Kažete im da su oni naše sudije, pa će valjda i oni odgovarati, jer neće biti abolicije kada vi dođete na vlast. To je takav besprizoran pritisak na sudstvo, to je takvo besprizorno mešanje u sudsku vlast, da bih ja zaista bila zapanjena da ne znam da se radi o čoveku koji je bio na vlasti kada je preko noći, po partijskoj liniji, po partijskom naređenju 900 sudija u Republici Srbiji izgubilo posao, od kojih su neki izvršili, nažalost, samoubistvo zbog takvih postupaka.
    Tako izgleda vaša vladavina prava. Tako izgleda vaše pravosuđe. Preko noći, iako Ustav garantuje stalnost sudijske funkcije, vi, vaša stranka smenjujete skoro 900 sudija. Verica Barać nakon toga kaže, da se ni deset godina nakon toga sudstvo u Srbiji nije oporavilo. Šta vi radite onda 2009. godine? Znači, 13 godina nakon toga, šta radite? Ponovo obećavate sudijama da kada dođete na vlast isto to ćete uraditi. To je sramota i to je skandal.
    Mi nismo privatizovali sudstvo. Znate, kada smo krenuli u javnu raspravu o ustavnim amandmanima 2018. godine, neke od najvećih oponenata su nam bili ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca. Dobili smo tada zeleno svetlo od Venecijanske komisije da možemo da idemo u izmene Ustava, ali smo onda u toj Vladi od 2020. godine odlučili da uđemo u još jednu javnu raspravu zato što moramo da postignemo makar minimum konsenzusa u društvu oko tako važnih stvari, kao što su izmene Ustava u oblasti sudstva. Odjednom su upravo ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca postali najveći borci sa nama za ustavne amandmane, i rekli, neki od njih, da ne mogu da veruju da su dočekali vlast koja je spremna da se odrekne političkog uticaja nad sudstvom.
    Venecijanska komisija je rekla da su ustavni amandmani u skladu sa najnaprednijim i najboljim standardima, međunarodnim standardima, u oblasti vladavine prava, da obezbeđuju potpunu nezavisnost sudstva od politike i da obezbeđuju samostalnost tužilaštva i ponovo danas treći put pitam vas koji se toliko pozivate na sudstvo šta ste u tom odsudnom trenutku za vladavinu prava u Srbiji, nezavisnost pravosuđa vi uradili? Pozvali da se glasa protiv toga, da ostane politički uticaj kakav takav na sudstvo, a vi ste uveli, kada pričate o privatizaciji sudstva, bez bilo kakve javne rasprave, bilo kakvih konsultacija, bilo kakvih konsultacija sa Venecijanskom komisijom i Savetom Evrope, kada se 2009. godine menjao Ustav, tada uveli da se biraju sudije praktično na probni period do tri godine od strane parlamenta i većine u parlamentu. I vi mislite da će neki sudija koji se bira na probni period do tri godine od strane političke većine u parlamentu ići protiv te političke većine? I vi ste želeli to da zadržite?
    Dakle, ja verujem vama kada vi kažete da ćemo mi odgovarati zato što verujem da kada vi dođete na vlast, vi ćete biti i tužioci i sudije, kao što je to nekada bilo i smenjivaćete čitavo sudstvo jednim potezom pera, bukvalno preko noći, iako im Ustav garantuje stalnost funkcije.
    Takođe mislim da vama građani nikada više neće dozvoliti da se vratite na vlast zato što je vaša jedina politika pretnja i revanšizam. Vi pretite… Hajde što pretite Aleksandru Vučiću, hajde što pretite njegovoj porodici, hajde što pretite meni, članovima Vlade, narodnim poslanicima, vi pretite ljudima na društvenim mrežama. Neko vama nešto kaže, ne slaže se sa vama, vaš predsednik stranke kaže – e i ti ćeš odgovarati. Pa, to je demokratija, to je pluralizam. Tako ćete voditi Srbiju? Neka vam je na čast. Ja mislim da niko u Srbiji to neće ponovo dozvoliti, posebno zbog vaših duplih standarda i zato što jeste poznati kao stranka čiji je predsednik govorio da je protiv NATO-a, a onda smo odjednom videli u „Vikiliks“ depešama da je američkim ambasadorima i na međunarodnoj konferencijama u tajnosti prilazio i izvinjavao se i rekao - moram to zbog građana Srbije, ali mi smo u stvari potpuno posvećeni članstvu u NATO.
    Takvo licemerje, takvu dvoličnost nikada neće zaboraviti građani Republike Srbije, ali sam posebno dodatno sigurna da vam neće pokloniti poverenje zato što svima do jednog pretite, i poznatima i nepoznatima. Čim se neko javi ko se ne slaže sa vama, vi mu obećavate da kada dođete na vlast vi ćete ga uhapsiti, vi ćete ga osuditi, one ćete da bijete, one ćete da proterate, nikoga nećete da abolirate i, dakle, čitava politika se svodi na revanšizam. Dobro, vaša politika, vaše pravo.
    Vi kažete da su građani Srbije shvatili da manipulišemo podacima. A kada ste vi videli, izvinite, to shvatanje građana Srbije? Na izbornim rezultatima, kada je Aleksandar Vučić dobio rekordnu maksimalnu istorijsku podršku građana Srbije? Tada? Tako su shvatili? Tako su shvatili, jel? Nisu cenili rezultate, nego su valjda verovali vama da manipulišemo podacima, pa su onda svi mahom glasali za Aleksandra Vučića i, na kraju krajeva, za koaliciju koja je do tada vršila vlast.
    Ne manipulišemo mi podacima zato što za građane statistika i više i manje, ja mislim, nije naročito važna, tako da možemo mi i ovde da se raspravljamo o statističkim podacima. Njima je važno šta oni vide i šta oni osećaju.
    Mislite li da neko ko se lečio od korona virusa u novom najmodernijem Kliničkom centru Niš misli da manipulišemo podacima? Ta osoba zna šta je videla i gde se lečila i kako izgleda ta ustanova. Ta osoba, takođe, zna da do 2017. godine, jer nam je trebalo dve godine da izgradimo to, mi nismo imali nov klinički centar, novu opštu bolnicu, da mi u zdravstvu ništa nismo novo imali, tako da ne moramo da manipulišemo podacima. Ljudi to vide.
    Mislite da neko ko živi u Čačku ili u Požegi, kada ide sada auto-putem od Beograda, razmišlja o tome da li mi manipulišemo podacima? On taj auto-put vidi, svaki dan ga koristi. Mislite da neko ko sedne u brzi voz u Beogradu i za 30 minuta stigne u centar Novog Sada, kaže - pa ovi samo manipulišu podacima ili kaže - ovi ljudi su radili nešto što mi nikada nismo mislili da može biti urađeno u našoj zemlji?
    Mislite li da neka mlada osoba koja ima startap kompaniju i koja je uspela da dobije svoju kancelariju u subvencionisanom prostoru, u naučno-tehnološkom parku Čačak ili Niš, kaže – ovi ljudi samo manipulišu podacima ili vide rezultate ili vide taj naučno-tehnološki park ispred sebe? Da, mi dajemo, značajna sredstva izdvajamo i, kao što ste videli, vrlo transparentno i građani su to mogli da vide zato što ste sve to naveli za šta smo dali ovoliko novca, za koji softver smo dali onoliko novca, šta smo platili, šta smo kupili, šta smo uradili.
    Tako je, dajemo zato što smo mi uveli elektronsku upravu, pa onda moramo, na kraju krajeva, i nešto od toga da radimo. najveći deo toga, sva sreća, radimo interno, našim snagama, sopstvenim kapacitetima, zato što smo 2017. godine osnovali Kancelariju za informacione tehnologije i e-Upravu, pa ona to radi, ali vama nije palo napamet da uvedete e-Upravu. Vama je bilo savršeno u redu da građani izigravaju kurire i da trče od jednog do drugog šaltera, da kupe papire, da šalju po izvod iz matične knjige rođenih rođake, prijatelje, autobuse, da mole da im se to donese da bi ostvarili neko svoje pravo. Nama to nije bilo u redu. Mi smo hteli da budemo na usluzi građanima 365 dana u godini 24 časa u danu. Dakle, zato smo uveli e-Upravu.
    Ja se sećam Opštine Trstenik. Postala sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića i bila preponosna što me je Aleksandar Vučić zvao da se pridružim njegovom timu. Sećam se da Opština Trstenik nije prevela ni 10% od ukupno matičnih knjiga te 2016. godine u elektronski oblik, iako je postojala obaveza još 2012. godine zato što to nije bilo važno vama. To je bilo važno samo građanima, vi od toga niste imali ništa i niste osećali da je vaša obaveza da radite u interesu građana i da budete njihov servis.
    Pre je trebalo, kada se rodi beba, tri dana da neko šeta po različitim institucijama da prijavi tu bebu za roditeljski dodatak i zdravstveni karton. Danas se to radi za deset minuta u bolnici, bez ikakvog dokumenta, samo sa ličnom kartom. To je naša odgovornost prema našoj zemlji i našim građanima. To pokazuje kolika je bila vaša neodgovornost zato što vam ni u jednom trenutku nije palo na pamet da bi možda bilo dobro da takve stvari uradite za građane.
    Dakle, ne verujem ja vama da su građani shvatili da mi manipulišemo podacima. Mislim da građani znaju da mi ne manipulišemo podacima, da vide rezultate potpuno konkretne, opipljive rezultate zaista na svakom koraku.
    Kada izađete iz ove Skupštine, ako odete do Kragujevca, ili odete do Čačka, ili odete do Niša, ili odete do Vranja, svuda vidite te rezultate. U Prokuplju radimo Opštu bolnicu. Bila je spomenik našoj neozbiljnosti i neodgovornosti, u sivoj fazi od nekih 80-ih godina. Danas je završavamo i ona je u ovom budžetu o kome ste najmanje pričali.
    Vi pričate o našem deficitu od 3,3%. U vreme kada pandemija korona virusa još nije prošla, kada se nisu sve zemlje otvorile, uključujući i jednu od najvećih svetskih ekonomija, a to je ekonomija Narodne Republike Kine, i kada imamo rat na istoku Evrope, mi imamo deficit od 3,3%. Vi ste 2012. godine imali deficit od 6,4%. Tada, čini mi se, niste se naročito brinuli oko deficita.
    Pričate o javnom dugu i ja vidim da će Milenko morati da pređe na tih 10 dinara. Javni dug je samo od 2008. do 2012. godine skočio sa 26,8% na 52,9%, 26,8% na 52,9%, deficit, da vam kažem, 6,4%, a vi meni recite, a zašto smo se zaduživali? Zašto smo se zaduživali? Gde su otišle te pare? Gde su otišli ti novci iz budžeta da nakrcamo toliki deficit? Jeste li izgradili neki auto-put? Ne. Jeste li izgradili neki klinički centar? Ne. Neku opštu bolnicu? Ne. Jeste li izgradili neki naučno-tehnološki park? Ne. Jeste li izgradili neku ustanovu kulture? Ne. Upravo suprotno. Zatvorili ste Narodni muzej, zatvorili Muzej savremene umetnosti. Dakle, gde su otišle te pare?
    I kada prethodni govornik, vaš bivši partijski kolega, priča o džuboksu i o tome koliko političari para uzimaju, pa to je zato što vi krećete od sebe i uvek krećete od sebe. Vi ste napravili tajkune sa kojima se samo svetski oligarsi mogu porediti. Vi ste napravili čoveka koji je držao video klub u Kragujevcu, čoveka koji sada ima klub u Premijer ligi. To ste vi uradili. Vaši saborci, saradnici i vi ste prijavljivali u 10 godina vladavine 619 miliona evra dodatnog bogatstva, dok ste se bavili politikom. Kako to bilo ko uspe? Kako to bilo ko uspe?
    Dakle, meni je jasno i ja mislim da je građanima jasno gde su se ti novci prelili, jel nemoguće da imate 6,4% deficit, a ništa novo niste izgradili. Imate nezaposlenost 25,9%. Imate 6,4% deficit, a gde su novci? Kada je neko kupio klub u Premijer ligi, videli smo gde su naši novci. Kada je neko kupio 35 stanova, videli smo gde su naši novci. Kada je neko prijavio profit od 600 miliona evra, videli smo gde su naši novci. Vi ste te tajkune pravili i takve oligarhe, ali da vam kažem to ima i smisla političkog u vašem slučaju zato što su oni pravili vaše Vlade zajedno sa stranim ambasadorima - sednu u restoran tajkun, ambasador, naprave Vladu. U čijem interesu vi morate da radite? U interesu tog ambasadora i tog tajkuna. Potpuno jasno.
    Danas, toga nema. Da vam kažem za inflaciju. Pogledajte vi ovo. Dakle, ovo je presek pre pandemije korona virusa i presek od 2008. do 2012. godine. Žao mi je što se ne vidi, ali evo da pokažem i guverneru Narodne banke Srbije. Od 2008. do 2012. godine prosek inflacije u Republici Srbiji je bio 9%. Šta je bilo tada? Bila je svetska ekonomska kriza koja po uticaju nije mogla da se meri sa pandemijom korona virusa, ali je bilo da kažete 2008. godine, da kažete 2009. godine, ali vi ste i 2011. godine imali inflaciju 11%. Godišnja inflacija 2011. godine je bila 11%. Nije bilo inflacije u Evropskoj uniji. Nije bilo inflacije u Evropi.
    Kako? Kako se tad niste brinuli o inflaciji? Kako vas tada nešto nije bolela glava i kako se niste pitali da nešto možda nije u redu? Godine 2012. je bila 7,8%. Dakle, samo u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića, mi kažemo – bilo je strašno vreme, da, bilo je i više nego strašno vreme, bilo je užasno vreme, prosek godišnje inflacije je bio 9%. Godine 2014. do 2020. prosek inflacije 2%. Mi sada imamo inflaciju 11%. Evropa ima sličnu inflaciju.
    Samo da pokušam da nađem. U evrozoni je inflacija u oktobru bila 10,7%. U državama zapadne i centralne Evrope između 7% i 13%. U baltičkim državama preko 20%. U Estoniji 22,4%. Kada ste vi vodili Srbiju imali smo inflaciju od 11%, a u ovim državama nije bilo inflacije. Drago mi je što se danas brinete o inflaciji. To je dobro i dajete mi priliku da podsetim kako je to nekada bilo i kako je to danas.
    Kažete da je Srbija jedna od najrazvijenih zemalja. Ne, nije više, na svu sreću. Opet krećete od vas i od vašeg perioda. Ja ću vam ponoviti onu poraznu statistiku, poraznu za sve naše građane. Prosečna plata u Republici Srbiji 2011. godine 331 evro. Prosečna plata u Crnoj Gori 484 evra, u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Makedoniji 351 evro, u Albaniji 310 evra. Dakle, jedino je Albanija bila ispod nas. Svi ostali su bili bogatiji od naših građana, i to je 331 evro sa nezaposlenošću od preko 25%. Danas smo mi daleko najbolji u regionu i takmičimo se sa određenim zemljama EU.
    Da li smo mi zadovoljni? Ne. Mi mislimo da možemo i da vredimo mnogo više, da naši građani vrede mnogo više, da stvaraju mnogo veću vrednost. I nismo zadovoljni i zato idemo na prosečnu platu od 1.000 evra, što nam je cilj do kraja mandata ove Vlade. Ja verujem da ćemo to postići.
    Vi kažete i opet govorite neistinu da je neko od nas ili ministar finansija Siniša Mali rekao da nam ne treba MMF. Upravo suprotno. Vidite, mi sa MMF-om sarađujemo i imamo jednu ili drugu aranžmana od 2014. godine. Radili smo sa njima i kada nam nije više bila potrebna bilo kakva finansijska pomoć i podrška. Radili smo sa njima da bismo imali još jedan par očiju, još jednog objektivnog posmatrača, nekog ko može da posvedoči da imamo fiskalnu disciplinu, da smo makro ekonomski i finansijski stabilni i da te stvari, takođe, prenese investitorima. Mi se toga ne stidimo. Mislili smo da je to najpametnije, a pri tome osigura transparentnost koju vi nikada niste imali. Vi ste pokušali da napravite aranžman sa MMF-om, pa kada su vam prvu stvar tražili, odmah ste odustali, jer ste videli da tu treba da dođe do neke transparentnosti, da mora da pokaže gde se troše pare i za šta se troše pare, do neke budžetske discipline, pa nije ni važno, hvala lepo, ne treba nam MMF, nego ćemo da oteramo MMF, a onda ćemo da se zadužujemo po kamatnim stopama od 6,5%, 7%, i 7,2%. Tako ste vodili politiku i tako ste vodili ekonomiju.
    Prodali aerodrom. Opet ne govorite istinu, u vašem maniru. Mi smo aerodrom dali u koncesiju. Dakle, dali smo nekome da upravlja našim aerodromom na 25 godina.
    Aerodrom je dan-danas vlasništvo građana Republike Srbije, vlasništvo Republike Srbije. Nikada nije bio otuđen. Oni upravljaju njime.
    Sada da vam kažem jednu razliku između vas i nas. Ja se izvinjavam što je zaista potrajalo, ali imam mnogo primera i mislim da je važno za građane Srbije. Izvinjavam se, razumem da vam je teško da me slušate.
    (Aleksandar Jovanović: Bez žurbe.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Ako možete da ne vičete vi „zeleni“ i jedni i drugi.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    | Predsednica Narodne skupštine
    I meni bi bilo da sam radila tako kao što ste vi radili.
    Da vidimo ovako, aerodrom. Vi ste 2008. godine prodali čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra, 2008. godine.
    (Miroslav Aleksić: Pitajte Sinišu.)
    Siniša Mali nema nikakve veze sa 2008. godinom, ali nema veze. Bio je tu i Boris Tadić, koliko se sećam, bio je predsednik države, bio je tu i predsednik vaše stranke. Dakle, ta Vlada, Vlada u kojoj je bio Mirko Cvetković, nije je možda tada vodio, ali koliko se sećam bio je ministar finansija. Sećam se da je bio ministar finansija, znate kako? Zato što mi je kao građanki bilo neverovatno da sam gledala tu pres konferenciju Vlade Republike Srbije i neko od novinara pita – ali, zar ne mislite vi da je ovo izuzetno mala vrednost za čitavu Naftnu industriju Srbije? Na šta će ministar finansija odgovoriti – izvinite, nisam bio u prilici da pogledam sve ugovore, bio sam bolestan. To je bio odnos prema državnim resursima. Bila sam šokirana.
    Svejedno, da se vratimo. Ko, mi, vi, predsednik vaše stranke i vaša stranka, sada možda bivša, ne znam, vi ste jedan od satelita, ali da se složimo, čitava Naftna industrija Srbije 400 miliona evra. Odlično. Mi smo dali jedan aerodrom, ne naftnu industriju, aerodrom smo dali u koncesiju. Nismo ga prodali, dali smo ga nekome da upravlja. I šta smo dobili za građane Republike Srbije? Kako mi to vodimo ovu državu?
    Dobili smo „van of“ naknadu, jednokratnu naknadu od 501 milion evra, plus garantovane investicije od nekih 750 miliona evra, plus godišnju koncesionu naknadu od njihovog profita. Sve u svemu, za aerodrom „Nikola Tesla“ smo mi za građane Republike Srbije prihodovali, uzeli otprilike milijardu i 200 miliona evra, a vi ste za čitavu naftnu industriju uzeli 400 miliona evra. Zauvek prodali. Nikada više nije naša. Zauvek sa svim nalazištima i svim potencijalnim nalazištima, 400 miliona evra. Mi smo kao jednokratnu naknadu za aerodrom dobili 501 milion.
    Da vam kažem još jednom plastično kakva je razlika i kako mi upravljamo i kako brinemo o interesima države, a kako ste vi to radili, neću pričati o „Aseku“, zato što ste ponovo uspeli da ponovite laž da je to firma mog brata, poljska firma, multinacionalna firma. To je isto kao da moj brat radi, još jednom ću vam reći, za „Koka-kolu“, a onda vi kažete da je „Koka-kola“ firma mog brata. Tako isto je „Aseko“ firma mog brata. Radio je za „Aseko“, multinacionalna firma, zapošljava preko 600 ljudi u Beogradu. Opet vama na čast, vi ste ipak sudski dokazani lažov, tako da ne mogu sa vama da se raspravljam u tom smislu.
    Konačno, „Milenijum tim“. Ja znam ljude iz „Milenijum tima“. Ponosim se što ih znam. Nema nikakav problem to da kažem. Mislim da su odlična kompanija. Još više se ponosim time što mi imamo jake, solidne, fenomenalne domaće građevinske kompanije, nešto što u vaše vreme nismo imali, pošto nije postojala građevinska industrija, pošto je potpuno bila ubijena i zgažena ne samo zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, već mnogo pre Zakonua o planiranju i izgradnji, ako se ne varam iz 2009. pa 2012. godine, koji je potpuno ubio građevinsku firmu, gde vi niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu.
    Što niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu? Zato što je to bio najkorumpiraniji proces u čitavoj administraciji ove države. I više nije postojala ni jedna građevinska firma. Recite mi jednu građevinsku firmu koja je postojala? I „Energoprojekt“ ste uništili i „Energoprojekt“ više nije postojao, a mi danas imamo i „Milenijum tim“, imamo i „Konkord Vest“, imamo i „M enterijer gradnju“, imamo „Gradinu“, imamo „Termomont“ i to su samo firme kojih sad mogu da se setim da su gradile bolnice, naučno-tehnološke parkove, da su gradile neke razne druge komplekse, FON itd.
    Sve domaće firme, velike firme, rade sada i u inostranstvu, imaju reference. Imaju reference sada u izgradnji i najmodernijih „dejta centara“, sada mogu i da ih grade bilo gde u svetu zato što nema mnogo takvih firmi. Domaće firme, pa šta sad hoćete, kad dovodimo strane firme, što dovodite strane firme? Kad jačamo domaće firme, što jačate domaće firme, to su vaši tajkuni? Nisu to naši tajkuni, to su privrednici, naši, kojim Srbija danas može da se ponosi.
    „Milenijum tim“ kada vas je tužio, vi ste se, ukoliko se ne varam, pozvali na imunitet.
    (Miroslav Aleksić: Da.)
    Ako pričate istinu, a što se pozivate na imunitet?
    (Miroslav Aleksić: Zato što ste uništili pravosuđe.)
    Ja bih jedva sačekala da me takva firma tuži, kakva vi kažete da je „Milenijum tim“, da sve dokažem na sudu, da sve pokažem i za koga rade i kome su plaćali i ko im je davao posao, sve da dokažem, kao što vi ovde pričate, nego je zaista malo bezveze da budete dva puta sertifikovani, sudski dokazani lažov, pa toliko verujete u to što pričate da se pozivate na poslanički imunitet.
    Tako da, ja sam rekla šta sam imala, izvinite što sam oduzela malo više, ali mogla sam o tome kako se razlikujemo, da pričam sigurno još čitav dan.
    (Vladimir Gajić: Poslovnik.)
    (Miroslav Aleksić: Javljam se za reč.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Idemo dalje. Osnova tu nema.
    (Miroslav Aleksić: Pola sata mi se obraća.)
    (Vladimir Gajić: Poslovnik.)
    Nemojte to da radite kada dam reč nekom. Kad dam reč nekome, nemojte to da radite. Pošto se niste javili za reč na vreme po tom osnovu, sad sačekajte, vi Gajiću, vi.
    Reč ima Vojislav Mihailović. Izvolite.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    NADA - NOVI DSS - POKS
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, odmah na početku želim da naglasim da poslanici koalicije NADA, što je čine, što je skraćenica od Nacionalno-demokratska alternativa, koju čine poslanici Pokreta obnove Kraljevine Srbije i Novog DS neće glasati za ovakav Predlog zakona o budžetu.

    U Predlogu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu predviđen je ukupni fiskalni deficit, predviđa manjak od čak 264 milijarde, gde dok budžetski deficit iznosi 121 milijardu.

    Iznos predviđenog deficita bi verovatno bio i veći, ali Vlada Očigledno očekuje da će inflacija protiv koje nemaju ni znanja ni volje da je suzbiju, pozitivno uticati na prihodnu stranu budžeta.

    Pretpostavka Ministarstva finansija je da se procenjeni nivo javnog duga smanjuje i da će do kraja iznositi 56,1% BDP, kao i da će privreda ostvariti rast od 2,5% deluje suviše optimistično.

    Ovo kažem imajući u vidu trenutnu makro-ekonomsku situaciju, koja ima tendenciju pogoršavanja u poslednjih nekoliko meseci i ne vidi joj se kraj, jer Vlada nema ni ideje ni jasnu viziju za promene na bolje.

    Skoro 73% budžeta je orijentisano na servisiranje tekuće potrošnje, a predviđeno je svega par značajnih kapitalnih projekata, od kojih se neki mogu smatrati i ne primerenim za današnje vreme i situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja i ekonomija.

    Dok građani jedva sastavljaju kraj sa krajem i u strahu su od pada životnog standarda zbog divljanja cena i potencijalne nestašice energenata, krajnje je nepotrebna izgradnja nacionalnog stadiona koji će koštati u narednoj godini više stotina miliona evra. Da se razumemo, smatramo da je potreban našoj zemlji ovakav stadion, ali mu svakako nije sada vreme.

    Troškovi otplate kamate i servisiranja dugova porasli su za 30,3 milijarde dinara, te je upitna mogućnost smanjenja javnog duga i sve ukazuje na to da se projekti i dalje ne finansiraju iz realnih izvora, kao i da se ne vrši servisiranje dospelih obaveza.

    Subvencije energetskog sektora iznose čak 35 milijardi dinara i više nego duplo su povećane u odnosu na usvojen rebalans, kada su iznosile 17 milijardi dinara.

    Upravo toliko će koštati i sve građane Srbije, dame i gospodo, minuli rad nesposobnog rukovodstva „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“.

    Međutim, šteta je zapravo mnogo veće. Izveštaj o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za devet meseci ove godine, koji je usvojen na sednici Nadzornog odbora EPS-a 31. oktobra ove godine, pokazuje da je EPS za devet meseci 2022. godine napravio neto gubitak nakon oporezivanja od čak 79, 5 milijardi dinara.

    Kada se gleda konkretna budžetska pozicija može se istaći pozicija i izdaci za nabavku finansijske imovine koji su planirani u iznosu od 117,2 milijarde dinara. Najveći iznos sredstava planiran je za intervencijska sredstva za prevazilaženje energetske krize. Intervencijska sredstva za prevazilaženje energetske krize u prevodu znači da će svi građani Srbije plaćati danak nesposobnom rukovodstvu koje je vodilo EPS. Nedavno usvojenim rebalansom ova stavka je iznosila 1,2 milijarde. Do rebalansa 2022. godine ta pozicija je bila svega desetak milijardi, pa se maksimalistički može reći da nas je kolaps elektroenergetskog sistema koštao skoro dve milijarde evra.

    Umesto da smo ova sredstva usmerili tamo gde su neophodna i hitna, mi smo prisiljeni da sredstva poreskih obveznika, odnosno građana Srbije usmeravamo u energetski sektor trošeći ogromne količine novca za uvoz struje, iako je naša zemlja obično izvozila struju.

    Ovo znači da će građani Srbije platiti pogrešne odluke ove vlasti, odnosno rukovodstva energetskog sektora koje kada je birano nije imalo da ponudi ni diplomu, ni znanje, ni ideje, ni viziju, ni iskustvo, nego samo partijsku knjižicu i lojalnost vladajućoj koaliciji. Ne postoji pristrasnost u ovim rečima.

    Na ove greške su vam, gospodo iz vladajuće koalicije, jasno ukazali i partneri iz Kraljevine Norveške, koji su vam nedvosmisleno naglasili da loše upravljate najvećim energetskim sistemima. O ovome je govorio i predsednik Srbije i ministarka energetike i rudarstva nakon posete Kraljevini Norveške, najavljujući u medijima kako nam prestoje bolne reforme i kadrovski rezovi u energetskom sektoru.

    Tražićemo da novi kadrovski predlozi za direktore dostave javno na uvid svoje diplome, da im se biografije javno pročitaju u informativnim emisijama, da pred poslanicima iznesu svoj program pre nego što budu izabrani.

    Kada je reč o poljoprivredi i poljoprivrednicima, na Razdelu 24 Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede, Glava 24. tačka 7. Uprave za poljoprivredno zemljište opredeljen iznos od 532 miliona dinara treba povećati za još 100 miliona dinara u cilju povećanja i ukrupnjavanja poljoprivrednih površina i podsticajima lokalnim zajednicama za sprovođenje komasacija i arondacija.

    Ovo je neophodno da bi se povećala produktivnost i efikasnost u poljoprivredi i bolje i efikasnije primenio sistem za navodnjavanje i racionalnije primenila poljoprivredna tehnika.

    Naime, od kredita dobijenog od Ujedinjenih arapskih emirata jedna četvrtina bi se odnosila na poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja je na današnji dan dužna poljoprivrednicima oko 250 miliona, a naročito su ugrožene grupe proizvođača mleka gde subvencije dosta kasne, što daje za rezultat rapidan pad broja grla muznih krava.

    Ovakav nemar države prema seljaku je nezapamćen. Slično je i u ostalim granama stočarstva zbog narušenih inputa odnosa, kašnjenja subvencija i ne intervenisanja Direkcije za robne rezerve.

    Ugrožene su i grupe proizvođača industrijskog bilja, posebno soje i šećerne repe gde su prinosi katastrofalni, gde bi se iz budžeta za tekuću 2022. godinu trebalo izdvojiti barem 100 evra po hektaru kako bi se naredne godine povećala sigurnost u proizvodnji tih proizvoda.

    Što se tiče korišćenja poljoprivrednog zemljišta u cilju povećanja produktivnosti u implementaciji novih tehnologija moraju se podsticati lokalne samouprave na obaveznu komasaciju, jer sve ostale mere podsticaja gube smisao s obzirom na to da je poljoprivredni posed i onako mali, a njegova usitnjenost velika.

    Srbija proizvodi hranu na oko 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta sa oko 570.000 gazdinstava i ostvaruje vrednost proizvodnje od oko 5,5 milijardi evra. Kraljevina Holandija raspolaže sa oko 2,2 miliona hektara. Dakle, za trećinu manje od Srbije i ostvaruje vrednost proizvodnje preko 80 miliona evra, odnosno preko 20 puta više od nas.

    Ove cifre sve govore kolike su mogućnosti Srbije kada bi se opredelili prema poljoprivredi kao strateškoj grani, kao što je to uradila ova kraljevina.

    Predlog budžeta jasno pokazuje da Vlada Srbije još uvek nije shvatila da je poljoprivreda naša ogromna šansa, da se mora pomoći seljaku da bolje živi i da lakše i sigurnije radi i proizvodi.

    Ako se ima u vidu trenutna nepovoljna ekonomska situacija u svetu kao posledica koja je nastala usled širenja epidemije Kovida-19 i oružanih sukoba u Ukrajini i koja je dovela do nestašice hrane i porast inflacije, ne treba biti ekonomski ekspert pa doći do zaključka da su potrebna mnogo veća ulaganja u poljoprivredu i proizvodnju hrane u Srbiji, a koja će biti sve skuplja na svetskom tržištu.

    Dokle ćemo, dame i gospodo, mnogo više novca ulagati u inostrane kompanije umesto u domaće? Srpska koalicija NADA, koju POKS i Novi DSS se zalaže za veće podsticaje domaćim privrednicima u odnosu na strane. Iako zakon ne poznaje razliku između stranog i domaćeg investitora u praksi se jasno vidi da kod nas prednosti imaju strane kompanije.

    Naime, u ovoj godini je potpisano 36 ugovora za investicione projekte koji se sufinansiraju sredstvima podsticaja. Od toga sa domaćim privrednim društvima 19 ugovora, a sa stranim 17 ugovora. Međutim, kada se analizira struktura tih ugovora dolazimo do toga da je za 19 domaćih privrednika opredeljeno 31 milion evra, a za 17 stranih kompanija ovaj iznos je 148 miliona evra ili u procentima za domaće privrednike izdvojeno je 17%, a za strane čak 83% opredeljenih sredstava.

    Ako hoćemo da obnovimo privredu i da preduzeće pomognuta od države trajno ostanu u Srbiji, a ne da odu čim vide povoljniju priliku u Severnoj Makedoniji, Albaniji ili Turskoj, moramo obezbediti da domaći privrednici učestvuju sa daleko većim iznosom opredeljenih sredstvima u odnosu na strane.

    Zakonom bi trebalo propisati da učešće domaćih kompanija ne može biti manje od 50% opredeljenih sredstava. Ne treba jedni kriterijumi za investiciju od posebnog značaja da bude ulaganje u evrima, već treba da postoji neki drugi državni interes ili neki drugi kriterijum za dodelu podsticajnih sredstava koji bi se odnosio na razvoj određenih sektora domaće privrede i posebni razvoj devastiranih područja Srbije.

    Ovo je za nas iz koalicije NADA, POKS i Novi DSS veoma važno pitanje jer kada mi govorimo o domaćim privrednicima, mi mislimo i na sve naše građane iz dijaspore koji bi imali pristup ovim podsticajnim sredstvima sa ciljem njihovog povratka i ulaganja u Srbiju, jačanja domaće privrede, donošenja novih tehnologija, znanja i iskustava, ali i popravljanja demografske slike Srbije i povećanja broja naših stanovnika.

    Kada pominjemo sukobe u Ukrajini ne možemo a da se ne osvrnemo na bezbednosne rizike i pretnje iz našeg neposrednog okruženja.

    Srbija je izložena pretnjama koje nam dolaze iz susednih zemalja, spolja, i pretnjama koje predstavljaju veoma ozbiljan bezbednosni rizik i na samoj teritoriji Srbije. Kada ovo kažem, mislim pre svega, na KiM, našu južnu pokrajinu.

    Mi iz koalicije Nada-Novi DSS-POKS, podržavamo ulaganje u naš odbrambeni sistem. Podržali smo i pozdravili u više navrata nabavku nove vojne opreme, tehnike. Međutim, ovde se otvara jedno veoma važno pitanje, dame i gospodo ko će upravljati i ko će rukovoditi oružjem koje smo nabavili i koje tek planiramo da nabavimo, ako nemamo dovoljno vojnika i obučenog i motivisanog stručnog kadra.

    Mi već sada imamo problem da zadržimo i popunimo profesionalni vojni kadar. Neophodno je uvećati zarade našim oficirima, podoficirima, profesionalnim vojnicima, kako bismo podigli nivo njihove motivisanosti i kako bi smo podstakli mlade ljude da se ubuduće opredeljuju za vojni poziv. U tom smislu pozdravljamo predviđeno povećanje zarada od 25% i smatramo da u istom iznosu zarade treba povećati i naredne godine.

    Ministarstvo za socijalnu politiku u prethodnom periodu nije vodilo socijalno odgovornu politiku, što je verovatno i rezultiralo promenom ministra. Reforma socijalne politike treba da bude vidljiva i kroz promenu važećih propisa, kao i kroz mere socijalne zaštite. Nije zaživeo zakon o socijalnim kartama kojim bi se efikasnije primenjivao sistem socijalne pomoći, niti je Ministarstvo pripremilo dodatne mere koje bi uticale na ciljane ugrožene kategorije.

    U skladu sa predlogom mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva koje je dao Fiskalni savet, utvrđeno je da su deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupu po stopi rizika od siromaštva. Međutim, nije došlo do izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici, koji bi omogućio veći obuhvat korisnika prava, ni promene cenzusa, odnosno, propisanog iznosa dečijeg dodatka od strane države, kojim bi se dečiji dodatak povećao za 25% sa 3.569 na 4.500 dinara, i kojim bi se povećao obuhvat korisnika za 2/3 korisnika, odnosno, sa 245.000 na 416.000 dece. Sredstva za realizaciju navedene mere bi iznosila 14 milijardi dinara.

    Nadležno ministarstvo je u programskoj strukturi dalo podatak da očekuje da broj dece koja žive u siromaštvu iz bazne 2021. godine, se povećava sa 274.041 na 290.000 dece, od čega se broj dece koja žive u siromaštvu imaju smetnje u razvoju povećava sa 2.037 na 2.500, ali nadležno ministarstvo u budžetu nije predložilo značajne mere za ublažavanje posledica istog.

    Izmenama Zakona o penzijskom osiguranju nije ukinuta obaveza plaćanja PIO doprinosa za poljoprivrednike, što iste stavlja u još nepovoljniji položaj usled poskupljenja inputa za proizvodnju niskih otkupnih cena. Rashodi za socijalno osiguranje i zaštitu su povećani svega za 7,92% u odnosu na 2022. godinu, što je skoro duplo manje od stope godišnje inflacije koju je zvanično objavio Republički zavod za statistiku, a u strukturi ukupnih rashoda u odnosu na 2022. godinu povećani su za svega 0,13% što govori da se socijalna zaštita ne kotira visoko na listi prioriteta ove vlade koliko bi zapravo trebalo, kao i da u budžetu za 2023. godinu od ukupno planiranih rashoda i izdataka izdvajanja za naknade i socijalnu zaštitu iznose svega 7% ukupnih rashoda izdataka. To je potpuno nelogično, jer se programske strukture budžeta vidi da nadležno ministarstvo očekuje porast broja porodica koje ostvaruju pravno novčanu socijalnu pomoć i prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

    Danas kada diskutujemo o budžetu Republike Srbije ne mogu a da ne pomenem kategoriju ljudi naših ratnih veterana, koji očekuju da se reše neka za njih životno važna pitanja. Ratni veterani su ljudi koji su za ovu zemlju bili spremni da daju sve što imaju, svoje zdravlje i život. Država to mora da ceni i mora da im se konačno oduži. Dame i gospodo, ratni veterani već 30 godina pokušavaju da ostvare prava koja zaslužuju i mnogi od njih nisu dočekali da država reši njihova osnovna pitanja, kao što su lična invalidnina, porodična invalidnina, neko od izvedenih prava, invalidski dodatak, mesečna novčana primanja, porodični dodatak, dodatak za negu, ortopedski dodatak.

    Izdaci za boračku invalidsku zaštitu su u apsolutnom minimumu, čak i smanjena od ukupnih izdvajanja za socijalnu zaštitu i to 12,67% u 2022. u 2023. godini na 12,01%. Sredstva planirana za socijalnu zaštitu su smanjena sa 23,24% na 22,97% od ukupno planiranih naknada za socijalnu zaštitu.

    Posebnu pažnju treba usmeriti na zaštitu životne sredine, gde su potrebna ulaganja i najveća. Nažalost, u republičkom budžetu nalaze se samo dva kapitalna projekta od kojih se jedan odnosi na nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu, verovatno kontejneri, kante u iznosu od 500 miliona dinara, a drugi na prečistač otpadnih voda u opštini Zubin Potok u iznosu od 250 miliona dinara. Isti predstavljaju samo nastavak aktivnosti iz 2022. godine, bez uvođenja novih projekata.

    Sredstva iz IPA fondova se provlače još iz prve komponente, što govori o maloj spremnosti projekta za realizaciju. To je apsolutno nedovoljno, imajući potrebe za ulaganjem u ovoj oblasti. Naime, na teritoriji Vojvodine imamo prečistač otpadnih voda samo u Subotici, a ostale lokalne samouprave u Vojvodini nemaju izrađenu ni projektno-tehničku dokumentaciju. U ostatku Srbije situacija je još gora, jer je nedovoljna pokrivenost sa kanalizacionom mrežom, kolektorima, što je preduslov za izgradnju prečistača i prečišćivača otpadnih voda. Ni Grad Beograd nema centralni prečistač otpadnih voda, pa, možete zamisliti koliko je veliko zagađenje zemljišta i vodotokova u Srbiji, s obzirom na kruženje materije u prirodi, sva ta zagađenja dospevaju kroz lanac ishrane.

    Kada je upravljanje otpadom u pitanju situacija je gora nego kada je donet zakon 2009. godine. Pokrivenost sakupljanja nije na dovoljnom nivou, a primarna separacija tek u povoju. Reciklažne sirovine završavaju u vodotokovima, a ne u postrojenjima za reciklažu. Jako malo se radi na održivom uspostavljanju rada regionalnih centara i izgradnji sanitarnih deponija i postrojenja za sekundarnu separaciju i izdvajanje reciklažnih sirovina. Imamo jako mali broj izgrađenih regionalnih centara za upravljanje otpadom na nivou Srbije, a najveći centri Beograd, Novi Sad i Niš nemaju uspostavljen sistem u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

    Dakle, otpad se u tri najveća grada u Srbiji odlaže na ne sanitarne i divlje deponije, što je neprihvatljivo i odraz nezainteresovane i nestručno vođene politike Vlade Srbije. Iznos subvencija namenjen životnoj sredini iznosi samo 2,25% ukupno planiranih subvencija, što je nedovoljno uzimajući u obzir prioritetnost ove oblasti.

    (Predsednik: Privodite polako kraju.)

    Evo, na početku je bilo malo oduzeto vremena. Završavam.

    Uzimajući u obzir prioritetnost ove oblasti, čak i u apsolutnom iznosu u odnosu na 2022. godinu. Zbog toga predlažemo da se obezbede dodatna sredstva u iznosu od jedne milijarde dinara kako će se za početak izgradnje projektno tehničke dokumentacije za projekte infrastrukture i za vodovodne i kanalizacione sisteme, za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne centre za upravljanje otpadom i transferne stanice obzirom da je veliki problem lokalnih samouprava nepostojanje dokumentacije na osnovu koje bi se realizovali projekti za nedostajuću infrastrukturu koja je preduslov za kvalitetnu životnu sredinu i normalni život u 21. veku.

    Obzirom da lokalne samouprave nisu u mogućnosti da izdvoje sredstva za navedene namene radi uspostavljanja uspostavljanja upravljanja održivim sistemom upravljanja vodama, otpadnim vodama, otpadom, potrebno je izraditi projektno tehničku dokumentaciju radi očuvanja zaštite životne sredine. Ovo su samo neke od vrlo važnih oblasti za koje predloženi budžet za 2023. godinu nije ponudio adekvatno rešenje. Ovakav predlog budžeta ne može dobiti prelaznu ocenu, jer nije dobro osmišljen, jer je rasipnički, nedovoljno pažnje posvećuje najvažnijim oblastima u poljoprivredi, razvoju domaće privrede, odbrani zemlje, razvoju nerazvijenih područja, socijalnoj zaštiti, naročito za ratne veterane i zbog toga će poslanici koalicije Nada glasati protiv. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima ministarka Jelena Tanasković.