Hvala vam.
Dakle, samo da vidim odakle da počnem, pošto je bilo dosta teza, dosta pitanja. Vi kažete za mene da koristim uličarski jezik ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je najgrublje što sam rekla narodnim poslanicima sa kojima sam se raspravljala je da su licemeri. Izvukla sam definiciju, tačnu definiciju: „Licemerje ili hipokrizije – zastupanje stavova, vrednosti, uverenja u koje ličnost ne veruje.“ Ako se neko bavi samo isključivo zelenom agendom i dođe ovde i deli papirnate letke koji nisu čak ni reciklirani, to je u potpunoj suprotnosti i mogu da kažem da je to licemerje. Zašto? Zato što je to licemerje. Ako treba da raspravljam sa ljudima koji su bili članovi stranke u čije vreme je ne samo došao „Rio Tinto“, nego počeo istraživanja, dobio dozvole, promenjen zakon u korist „Rio Tinta“, dobio dozvole za istraživanja bušotina velikog prečnika, a sada su odjednom protiv „Rio Tinta“, to je, takođe, licemerje.
Možda je to za vas uličarski rečnik. To je, takođe, vaše pravo, kao što je vaše pravo, kao što sam ja rekla nekoliko puta da otvoreno obmanjujete građane, ali sa potpuno proverljivim informacijama i da nikada na kraju balade se ne okrenete i ne kažete – izvinite što nisam govorila istinu, a kada ste me optuživali da naseljavamo migrante.
Kada se ispostavilo da nismo naseljavali migrante, ne samo da niste rekli - nisam govorila istinu, nego ste onda optužili ministra Vulina kako se loše ponaša prema migrantima. Dakle, to je u krug jedno ludilo. Ja imam pravo to da kažem. Ja imam činjenice da to potkrepim. Možda se to vama ne sviđa, ali onda zaista vodite malo računa o tome šta pričate od meseca do meseca ili od nedelje do nedelje i da ne uskačete sami sebi u usta, verujući valjda da ja onda neću hteti, neću smeti da kažem šta je istina i kako su se stvari dešavale.
Da li mi otvaramo radna mesta samo za stranačke kadrove? Naravno da ne. Od kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i sa našim koalicionim partnerima došla na vlast, mi smo otvorili nešto preko 440.000 radnih mesta. To nije samo za stranačke kadrove, tu su privatne investicije. Nismo mi njima mogli da kažemo – vi kada zapošljavate nekog, vi tražite člansku kartu. Nikada to nismo ni hteli da radimo.
Na kraju krajeva, pa ja sam primer toga. Mene je Aleksandar Vučić kao premijerku pozvao u Vladu, niti sam bila član stranke, niti sam bila bliska stranci u to vreme. U ovoj Vladi imamo nestranačke kadrove, imamo nestranačke kadrove koji vode neka od najjačih i najvažnijih ministarstava zato što je nama stranka skup ljudi koji dele iste vrednosti i koji imaju jednaku energiju da se bore za ovu Srbiju. A, svakako da svakog ko je pun energije i znanja i hoće da pomogne da je dobrodošao u Vladu, a kako tek ne kada otvaramo radna mesta. Tako da, zaista mislim da to činjenično smo pokazali da otvaramo radna mesta i da brinemo o svim građanima Srbije, a ne samo o članovima naše stranke.
Upravo suprotno, u vreme dok ste vi bili na vlasti i većina ovde narodnih poslanika jeste bila tada aktivna u politici, oko 450.000 radnih mesta je nestalo i poslove su dobijali samo članovi stranke ili bliski stranci. Pošto nije bilo radnih mesta u privredi, uglavnom su zapošljavani po lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima. Tako smo došli do toga da lokalne samouprave imaju neke i po pet puta više zaposlenih nego što je optimalan broj zaposlenih za taj broj stanovnika ili tu veličinu lokalne samouprave. Pa smo onda od 2014. godine išli u optimizaciju, tako da je to takođe pokazatelj razlike.
Kada kažete da me branite, ja se najbolje sećam kako me vi branite i kako ste me branili. Vi ste osoba koja zastupa, kažete, ljudska prava, pa se opet vraćam na onu definiciju licemerja, zastupa ljudska prava, manjinska prava, ali vam nije smetalo da mene nazovete u javnosti „homo-premijerkom“. Ako je to vama zastupanje ljudskih i manjinskih prava, vama na čast.
Ja nikada neću zaboraviti da ste me nazvali „homo-premijerkom“ ne zato što je to uvreda na moj račun, ne verujem da vi nakon svega što ste rekli o meni, mojoj porodici, o predsedniku Aleksandru Vučiću, članovima moje Vlade, narodnim poslanicima, stranci kojoj pripadam, na bilo koji način možete mene više da uvredite, apsolutno ne možete, ali vi ste time uvredili sve pripadnike te manjinske zajednice.
Opet, to vam nije smetalo da onda idete na „Paradu ponosa“, da se slikate, i da se ponosite time što ih podržavate, ali zato ste mene mogli da nazovete „homo-premijerkom“. Još jednom, uličarski rečnik, reći ću vam kako jeste, vi ste jedan licemer.
Hajmo sada ovako. Televizija „Pink“, kažete televizija beščašća. Ja nisam advokat televizije „Pink“, niti ću braniti televiziju „Pink“. Verujem da oni mogu da se brane sami za sebe, ali samo da vas pitam, kada je predsednik vaše stranke bio 10% vlasnik te televizije „Pink“, da li je i tada ta televizija „Pink“ bila televizija beščašća ili je tada bila časna i moralna televizija, jedan svetionik slobode i slobodne reči demokratije?
Ili je to ponovo licemerje, kada je predsednik vaše stranke 10% vlasnik „Pinka“, onda je „Pink“ super, a kada više nije 10% vlasnik „Pinka“, onda „Pink“ ne valja i beščastan je. Ja u to ne verujem i to nije moja životna filozofija, ali, u svakom slučaju, u redu.
Kada kažete da i zbog toga i zbog mog ponašanja i vokabulara u ovom parlamentu i ova Skupština, kažete, postala "ala Pink", ja se naravno sa vama ne slažem, kao ni po najvećem broju pitanja, ali pročitaću vam jedan vaš citat sa televizijske emisije, pa onda možemo reći da to što vi jeste, uvažena narodna poslanice u ovom Sazivu i predsednica vaše poslaničke grupe, može ovu Skupštinu da čini Skupštinom "ala treće oko", to je, citiram: "Ja nisam antivakser, ali smatram da u ovim novonastalim okolnostima, to je pandemija korona virusa, nakon korone i nakon jako puno saznanja da to jeste jedan, po mom dubokom uverenju ipak planski proces i da se radi o veštačkom virusu ne možemo imati isti odnos kao i prema tradicionalnim bolestima. Ponavljam, ja nisam antivakser, smatram da je izuzetno važno da tema vakcinacije kada je reč o Kovidu itd, jer verovatno neće biti poslednji te vrste, "naročito u ovim planetarnim gibanjima", to mora da bude postavljeno kao javno pitanje i zašto da ne da se ljudi o tome, o vakcinaciji izjasne na referendumu". To je "treće oko", prisutno glavom i bradom u ovoj Narodnoj skupštini. Opet, to je nešto o čemu ćete vi morati da objašnjavate građanima i glasačima.
Dakle, kažete da je posao da opozicija bude kritičar vlasti, ja se slažem i ja mislim da je to stub i oslonac demokratije i volela bih da sam čula neku konstruktivnu kritiku, volela bih takođe da sam čula neki predlog, a koji može da radi, da ne bude - hajde da postavimo solarne panele na sve krovove u Republici Srbiji i da priključimo to na naš elektroenergetski sistem, ali sam takođe, znate kako, nažalost, čula od vaše tu koleginice, citiraću: "Najveća opasnost po životnu sredinu Srbije je Ana Brnabić". Tako da, to su konstruktivne kritike koje dolaze od strane opozicije, tako da se ja borim koliko god mogu, jer ja moram da odgovaram narodnim poslanicima, a pre svega građanima Republike Srbije da pokažem zaista argumentima koliko su neke stvari besmislene i koliko jeste, nažalost, prisutno ovde licemerje.
Kad vi kažete - inflacija divlja, odgovorila sam vašem kolegi, inflacija divlja svuda, inflacija divlja u Estoniji 24%, kod nas je 11%, u EU je 11%, ali znate, dok ste vi bili na vlasti, inflacija je bila 11% iako nije postojala u EU i niste govorili - inflacija divlja, nego ste se kandidovali ponovo na izborima i rekli - nema veze što 2008, 2012. godine prosek inflacije 9%, nema veze što je nezaposlenost došla na 25,9%, nema veze što osim Albanije imamo najmanje prosečne plate u regionu, dajte nam još jedan mandat zato što smo dobro radili da nastavimo tako. Niste tada rekli - inflacija divlja.
Poskupljenja galopirajućom brzinom napreduju. Evo vam uporedni pregled cena prehrambenih proizvoda u 14 evropskih država na dan 29. novembar 2022. godine. Ako pogledate cenu hleba, ona je apsolutno daleko najniža u Republici Srbiji. Ako pogledate cenu brašna, jeftinije brašno od Republike Srbije ima samo Severna Makedonija i teritorija KiM. Od obe ove u jednom slučaju države, u drugom slučaju teritorije pod privremenom upravom privremenih institucija u Prištini, mi imamo značajno veće prosečne plate. Tako da je neuporedivo.
Ako pogledate suncokretovo ulje, od nas jeftinije je samo u Severnoj Makedoniji. Ako pogledate so, doduše so je jeftinija u Crnoj Gori, u Grčkoj, u Bugarskoj. Šećer jeftiniji samo u Makedoniji i Albaniji. Zemlje koje imaju daleko nižu prosečnu platu, itd.
Jaja jeftinija samo u Severnoj Makedoniji i to je pokazatelj. Tabela sa svim cenama 14 evropskih država, naravno uključujući države regiona, plus jedna teritorija naša AP pod privremenim patronatom, vođenjem privremenih institucija u ovom trenutku.
Netačno je da je postrojenje za odsumporavanje 2017. godine pušteno i nikada nije radilo. To može lako da se proveri, zato što je jedna od stvari nus projekat tog postrojenja, je onaj prah, gips koji se prodaje kompanijama. Vi možete da proverite da li je to „Kostolac“ prodavao ili nije, a prodavao je. Ako je prodavao, onda mora da je i proizvodio, a ako je proizvodio znači da je postrojenje radilo. Bilo bi prilično neverovatno i dosta besmisleno da mi izgradimo postrojenje za odsumporavanje, ali da ga onda ne pustimo u rad.
U ovom trenutku gradimo još dva postrojenja za odsumporavanje, čisto informacije radi za građane Republike Srbije. Jedno je blok TENT A, blokovi A3 do A6, u koje ulažemo 202,4 miliona evra i blok B1 i B2, takođe na TENT-u, u koji ulažemo 199 miliona evra, tako da je ovo samo investicija od preko 400 miliona evra u kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Znamo i koliko smo dužni i kome smo dužni i to je prilično transparentno. Konačno, žao mi je što moram da se ponavljam, ali, znate, zbog toga je i važno da mi stalno imamo aranžman sa MMF zato što onda imamo još nekog ko gleda sve te budžete i svedoči o našoj izloženosti, odnosno visini našeg javnog duga.
Budžet za privredu je smanjen, zato što više nema subvencija za fiskalne kase i zato što ćemo time što smo učinili mnogo lakše da se borimo protiv sive ekonomije i da napravimo bolji poslovni ambijent, pre svega za naše mikro, male i srednje domaće privrednike i preduzeća. To smo završili. To nije više potrebno u budžetu. Odgovornim ponašanjem to smo izbacili iz budžeta.
Za sve ostale stvari, podsticaje za investitore, za investicije, za opremanje industrijskih zona, za pomoć lokalnim samoupravama itd. ima i nešto više novca nego što je imalo ranije.
Opet, čujemo kako su u neravnopravnom položaju domaći privrednici. Ali, onda kada imamo jake domaće privrednike, kao što su građevinske kompanije, onda kažemo da nisu dobri i koristimo svaki trenutak da širimo neistine o njima, da ubijamo njihov kredibilitet i da pokušamo tako da ih saplićemo da oni nastupaju na inostranim tržištima. Zato što sve to što vi kažete, a dokazano nije istina, pošto da je istina kolega bi išao na sud, ne bi se pozivao na imunitet, se nađe onda na nekim internet pretraživačima, pa kada oni izvuku reference za neki posao u inostranstvu, onda vi naše domaće privrednike ubijate sa kredibilitetom da ne mogu da se takmiče u inostranstvu, ali su vam puna usta domaćih privrednika.
Što se tiče subvencija domaćim privrednicima, pogledajte po broju projekata. I 2021. i 2022. godine 50-50% je bilo subvencije za domaće investitore i subvencije za strane investitore po broju projekata. Imali smo otprilike tridesetak projekata subvencija ili nešto više. Mislim da su 22 projekta dobili su domaći investitori. Proveriću, pa ću vam dati tačne informacije.
Tačno je, veći je apsolutni iznos subvencija za strane investitore, ali to govori o tome da oni više investiraju, da oni takođe mogu da zaposle više ljudi ili da mogu da prebace veći opseg nove tehnologije u Republiku Srbiju. Tako da mi pomažemo našim domaćim investitorima da i oni jedan dan dostignu taj nivo, ali vi ne možete da poredite jednu našu domaću kompaniju kao što je „Imold“ iz Požege sa CTF iz Nemačke, ali vi pomažete i jednima i drugima. Dajete subvencije i jednima i drugima zato što tako podižete celokupnu privredu.
Pitajte sve radnike koji rade kod stranih investitora, pitajte 80 hiljada radnika koji rade u nemačkim kompanijama – da li bi voleli da nismo podržali te strane investitore, da li im je loše u tim kompanijama, da li je država nešto loše uradila? Naravno da nije. Pa sve te strane kompanije i svi ti strani investitori na kraju krajeva zapošljavaju naše ljude, plaćaju porez ovde, plaćaju takođe i imaju podugovorače naše lokalne domaće kompanije, komponentaše, ako pričamo o proizvodnji.
Tako da je to jedan zaista sveukupno prilično prazan i banalan argument i ja to moram da vam kažem. To je moja dužnost. To je moja obaveza. Na kraju krajeva, to je moj posao. To su prazni i banalni argumenti. Molim vas da ukoliko imate imalo ekonomskog znanja prestanete da ih koristite.
Na kraju krajeva, pa pogledajte sve te ljude koje zapošljavaju i svi ti strani investitori.
Sramota su plate nastavnika. Ja se tu slažem sa vama. Ja mislim da su plate nastavnika sramotno male, ali one su nekih 80% veće nego pre 10 godina i uvek mi je neverovatan taj argument – zašto mi kao Srbija ne možemo da damo platu nastavniku hiljadu evra i platu lekaru hiljadu evra od ljudi koji su bili na vlasti i to ne godinu dana, ne dve godine, ne četiri godine, nego više manje 12 godina. Zašto niste to uradili. Izvinite, zašto niste dali te plate? Zašto niste dali te plate doktorima, medicinskim sestrama, medicinskim tehničarima? Što niste dali te plate nastavnicima? Zašto smo mi morali da radimo danonoćno kako bi napravili stabilnu situaciju u državi da podignemo te plate nastavnika 80%, plate lekara 92%, a plate medicinskih sestara 103% i da one i dan danas budu sramotno male.
Koliko su bile sramotno male kad ste vi bili na vlasti onda? Što vam tada to nije zasmetalo?
Što vam tada nije smetalo što je ukinuta i zabranjena specijalizacija?
Sve je u redu, slažemo se. Evo, u tome se slažemo. I ja mislim.
Biće, evo da kažemo, plata nastavnika, evo gledam recimo platni listić Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju će od 1. januara 2023. godine biti 87.000 dinara. Ja mislim da je to sramotno malo. Samo da se složimo u tome. Ali, bilo je jedino održivo tako, tako podizati plate nastavnika.
Znate li kolika je bila 2012. godine? Izvinite, šta da vam kažem, vi ste bili na vlasti, šta da vam kažem? Bila je 49.247 dinara.
Dakle, tada je bila 49.000 dinara, sada je 87.000 dinara i ti koji su bili na vlasti kada je bila 49.000 dinara nama za 87.000 kažu – plata je sramotno mala.
