Hvala vam uvaženi predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, ministri sa saradnicima, poštovana gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije će ovih dana pratiti raspravu o predlozima koji ne samo da će obeležiti ovu sedmicu, već će obeležiti i čitavu narednu godinu.

Kada govorimo o budžetu na samom početku dobro je da istaknemo karakteristike tog budžeta, a ovaj Predlog budžeta koji je pred nama, pre svega možemo za njega da kažemo da je realističan, odnosno, da je postavljen na realnim osnovama, da je domaćinski, da je predložen u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo, u skladu sa krizom koja je pogodila i našu zemlju i zemlje u regionu, na kraju krajeva i zemlje Evrope. Možemo da kažemo sa druge strane i da je razvojni, zato što vidimo da ćemo nastaviti započete projekte, zato što vidimo da ćemo ulagati u neke vrlo velike kapitalne investicije. Možemo da vidimo i da se posebna pažnja poklanja i sve aktuelnijoj temi koja se odnosi na energetiku, pa tako možemo da kažemo i da vidimo da ćemo imati u budžetu rezervu koja se odnosi na nabavku energenata, a uporedo sa tim, naravno, Vlada Srbije radi i na restrukturiranju preduzeća koja posluju u ovoj oblasti.

Ono što bih istakla kao najvažnije, a što smo mogli da čujemo na javnom slušanju u organizaciji Odbora za finansije i što smo mogli da čujemo i od ministra Malog i od gospođe Tabaković, jeste da su naše javne finansije stabilne. To je vrlo važno da znaju građani Srbije i da budu sigurni u to. I, pored krize u kojoj smo se našli, najpre sa Kovidom -19, a kasnije sa globalnom krizom sa kojom smo se suočili zbog rata u Ukrajini, i uprkos tome što imamo obaveze koje smo morali da ispunimo, ali i uprkos tome što smo pomagali građanima i privredi, mi smo uspeli da zadržimo stabilnost javnih finansija. Na računu budžeta je oko 285 milijardi dinara, i to nas upravo uverava da su naše javne finansije stabilne.

Ako na to dodamo činjenicu koju smo mogli da čujemo od NBS, da su devizne rezerve ne samo stabilne, već su i u većane u odnosu na kraj prethodne godine za oko 800 miliona evra, i činjenicu da su rezerve zlata na zadovoljavajućem nivou, možemo da kažemo da to sve zajedno čini finansijsku stabilnost naše zemlje. Zapravo, možemo samo da pohvalimo jedan koordinisani rad institucija države, najpre Vlade Srbije i Ministarstva finansija, onda NBS i uopšte državnih institucija na kreiranju i sprovođenju makroekonomske politike.

Ono što bih dalje želela da pohvalim, jeste stopa rasta BDP, koja je pozitivna i koja će do kraja godine iznositi oko 60 milijardi evra. Stopa nezaposlenosti je i dalje na istorijskom minimumu oko 8,9%, što dalje znači da je naravno, investiranje u fabrike, otvaranje radnih mesta, ili izgradnju nekih objekta koji će se koristiti u privredi dalo rezultate. S tim u vezi, želim da vam dam još jedan podatak koji smo mogli da čujemo od ministra Malog, a to je da je priliv od direktnih stranih investicija iznosi preko četiri milijarde evra.

Dakle, kada govorimo o Predlogu budžeta, koji je pred nama, i o tri stuba o kojima smo slušali u prethodnim danima na kojima se on zasniva, ono što bih na kraju istakla, kao jedan od tih stubova na koji je stavljen akcenat, jeste upravo životni standard građana, što naravno, podrazumeva i povećanje penzija kumulativno za 20%, povećanje plata u javnom sektoru za 15%, povećanje plata vojsci za 25%, povećanje minimalne zarade za preko 14,3%, jednokratna davanja mladima itd. Naravno, boljem životnom standardu će u svakom doprineti i ulaganje u nove kapitalne investicije koje su planirane.

U ovom trenutku želim da se još jednom u ime građana Niša zahvalim premijerki Brnabić i celokupnoj Vladi, koja je radila na izgradnji Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Pre nekoliko dana sam dobila informaciju od jednog IT-jevca, da tako kažem, slabo se razumem u to što oni tačno rade, ali znate kad vam mlad čovek na jugu Srbije kaže da je njegova plata koju sada zarađuje oko 2500 evra, onda možete da mislite koliko to znači za jug, odnosno, jugo-istok Srbije i za sve mlade ljude koji gravitiraju ka tom naučno-tehnološkom parku. Prema tome, u njihovo ime se zahvaljujem.

Na kraju kada sve saberemo i oduzmemo, zaključak je da je ovaj predlog dobar, zato što će na dalje doprinositi popravljanju životnog standarda. Evidentno je da su građani ponovo na prvom mestu i potrebe građana Srbije i upravo zbog novih mogućnosti koje pruža ovaj budžet za brži i bolji rast i razvoj ekonomije i privrede i za dalju izgradnju Srbije, ja koristim na kraju priliku, koleginice i kolege da vas pozovem da glasamo za ove predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta na dnevnom redu.
Reč ima, Borko Stefanović. Izvolite.

Kao izvestilac Odbora, ispred Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine, moram da kažem da je na Odboru došao zakon o potvrđivanju ugovora između dve vlade, dakle, Srbije i Republike Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji i da je sama rasprava bila vrlo kratka i bez bilo kakvih disonantnih tonova, da je nakon toga Odbor jednoglasno usvojio i preporučio Narodnoj skupštini da se usvoji ovaj Predlog zakona o ugovoru između dve države o strateškom partnerstvu.

Hoću samo da kažem da je ovo dobra praksa kada imamo takve predloge, da su oni ugovori, sporazumi između dve države koji imaju dugu tradiciju. Mislim da je ovo zgodna prilika da se podsetimo da smo ugovor sa Mađarskom imali o večnom prijateljstvu 1940. godine. Moram da kažem i da napomenem da je tada veliki čovek i heroj, gospodin Teleki, predsednik Vlade, izvršio samoubistvo nakon napada na tada Jugoslaviju 6. aprila, baš zato što se pozvao na taj sporazum. Dakle, imamo jedno teško nasleđe, ali nasleđe koje je uvek potvrđivano sporazumima o prijateljstvu zato što je od interesa strateškog za našu zemlju, da imamo najbolje moguće odnose sa Republikom Mađarskom i sa mađarskim narodom. Ovaj sporazum to potvrđuje iako je u svojoj prirodi u većem delu tipskog karaktera. Međutim, ovaj sporazum omogućava da ti odnosi dalje napreduju, da imamo redovne komunikacije, sastanke, dve vlade, dva ministarstva, konsultacije. Siguran sam da će to biti i proizvod ovog sporazuma, kao i dalje unapređenje privredne saradnje.

Ono što takođe, na kraju bih podvukao, ovakvi sporazumi su potrebni Republici Srbiji i ovi sporazumi, kao i ovaj sada, tako i ono u buduće nikada ne mogu i neće biti vezani za bilo koga personalno, za bilo koju vlast. Ovo su sporazumi između dve države i tako ih treba gledati i na tome graditi budućnost naših naroda. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvestilac sam Odbora po 32. tački Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije.

Prvo što moram da istaknem jeste da naši građani Narodnu banku Srbiju doživljavaju kao nekakvu banku koja treba da brine o deviznom kursu građana Srbije i da je to njihova jedina i uloga o tome da li će biti štampani dinari ili neće, itd.

Evo da ispunim malo neka očekivanja naših građana, pa da ih obavestim da su devizne rezerve Narodne banke Srbije danas na nivou od 17 milijardi 270 miliona evra, da nikad nisu bile veće. Da su veće za 800 miliona evra, nego 31. decembra 2021. godine, da u devizne rezerve imamo 38,5 tona zlatnih rezervi, a da smo 2012. godine imali samo 15 tona.

To govori o tome kako ovde navodno neki zaštitnici životne okoline govore kako Kinezi odnesoše sve zlato iz Srbije. Toliko o tome.

Inače, da podsetim građane da je današnji Guverner prvi put stupila na dužnost, čini mi se 5. avgusta 2012. godine. Da je devizni kurs tada bio 119 dinara i 80 para, da su devizne rezerve neto bile 5,5 milijardi evra.

Danas znamo kolike su, a znamo i koliki je kurs evra. To najviše pričam zbog jednog kolege poslanika ovde koji je pre nekoliko nedelja mahao nekim novčanicama iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Ovo govorim najviše i zbog bivšeg Guvernera gospodina Šoškića koga ja zovem Mister Bin, zato što nemam nijednu lepu reč o tom čoveku da kažem, a reći ću vam i zašto kada budem došao do samog predloga kandidata za viceguvernera, koji je zamislite pravdao smanjivanje deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine i pad kursa dinara sa 78 na 119,80 za jedan evro time što onda Evropska centralna banka nije štampala evre, a danas štampa, pa sadašnji Guverner uvećava devizne rezerve.

Ljudi, a šta je sa zlatom? Šta je sa zlatom? Kako se zlato uvećava? Zlato nije u Kini, nego se nalazi u trezorima naše Narodne banke.

(Aleksandar Jovanović: Kako da ne.)

Neko bi voleo da se dočepa tog zlata, ali neće imati priliku.

Ako može Aleksandar Jovanović da ne dobacuje.

Da vas podsetim još jednu stvar. Jedna od primarnih uloga Narodne banke Srbije osim očuvanja stabilnosti na tržištu i inflacije jeste i kontrola poslovanja banaka.

Banke su nam za vreme vaše vlasti iznele iz Srbije 5,5 milijardi deviznih rezervi, opljačkale su građane Republike Srbije sa kamatama od 28% do 35% i nisu te banke krive za to, krivi ste vi koji ste im to dozvolili. Baš vi i tadašnji Mister Bin u Narodnoj banci gospodin Šoškić.

I sada ono što je najsmešnije, vi pokušavate nas da učite kako treba da se vlada Srbijom, pa jedino da smo duševno oboleli. Mada, vidim da tamo ima kandidata za Lazu Lazarevića. A, da je to rezultat, samo da pročitam biografiju kandidata. Diplomirao je 2010. godine, da je počeo da radi u Narodnoj banci Srbije, krajem 2010. godine u tadašnjem sektoru za monetarni sistem i politiku koji je zatim menjao naziv i proširio nadležnosti dosadašnjeg sektora za monetarne i devizne operacije čiji je rukovodilac.

Znači, nije bilo do Narodne banke samo što su se prodavale devizne rezerve nego do političke vlasti. Isti čovek na istom mestu ima sasvim različite rezultate u svom radu. Oni prvi su vaša zasluga, a ne njegova, ovih drugih su zasluga i Narodne banke Republike Srbije, i Vlade Republike Srbije i svih drugih institucija koje rade zajedno na finansijskoj, monetarnoj ekonomskoj stabilnosti Srbije, bez koje ne bi uspele reforme koje je započeo Aleksandar Vučić 2014. godine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Bulatović. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pozivam se na član 109. Poslovnika gde tražim da izreknete opomene i onima sa vaše desne strane.

Vi kada vaši, da kažem, saborci kada na uvredljiv način se obraćaju prema nama i kada govore na takav način govoreći čak o nekim ljudima da su Mister Bin i da takve neke reči upućuju prema ljudima vi to ne čujete. Mislim da to nije u redu.

Vi ste ovde nama izrekli mere, opomene za mnogo manje stvari, a ne čujete ni kada dobacuju, kada mi odavde pričamo nešto, ne čujete da dobacivanja. Mislim da to nije u redu.

Molim vas da ako su ti aršini prema nama, onda neka to budu aršini za sve poslanike u Skupštini.

(Predsednik: Gospodine Bulatoviću, niko ne dobacuje.)

Voleo bih da to čujem.

(Predsednik: Niko ništa ne govori baš ništa, ni pozitivno, ni negativno. Niko ništa ne govori, samo ste vi govorili.)

Kažem vam da dobacuju. Poslušajte me. U stvari, nemojte mene da slušate, kada budete slušali naše govornike sa naše strane čućete istinu. Ja vas pozivam da čujete istinu.

Gospodine Bulatoviću, reč jednu niko nije rekao sem vas u prethodnih minut i po. Niko. Tako da, na šta ste hteli da ukažete ja ne znam, ali ništa nije bilo loše upućeno bilo kome u ovoj sali.
Niste razumeli.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Dejan Bulatović: Ne.)
Ne. Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Povreda Poslovnika.
Izvolite.