Gospodine Bulatoviću, reč jednu niko nije rekao sem vas u prethodnih minut i po. Niko. Tako da, na šta ste hteli da ukažete ja ne znam, ali ništa nije bilo loše upućeno bilo kome u ovoj sali.
Niste razumeli.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Dejan Bulatović: Ne.)
Ne. Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, član 107. je povređen zbog toga što je, ja moram da kažem, ne znam koji put tolerisano nešto što se po meni nalazi potpuno sa druge strane morala, etike i to naročito ovde imamo i vrsne lekare koji su prisutni u sali i tako nešto se ćuti i sluša.

Dakle, kolega Arsić je ovde ustao i rekao da u ljudi neki, ne znam koji, sa ove strane zreli, citiram, za Lazu Lazarević. Ne znam da li shvatamo svi koliko je opasno igrati se sa tim stvarima, govoriti i davati dijagnoze.

(Predsednik: Nije tako rečeno, gospodine Stefanoviću.)

Ovo nije prvi put, nažalost i vi to tolerišete.

Ne, ne tolerišem i nije tako rečeno. Niko nije govorio o bilo kojoj strani, dakle, ni vama, ni Bulatoviću koji se pre toga javio, se niko obraćao nije.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni po članu 107?

(Borko Stefanović: Ne.)

Ne želite.

Onda smo iscrpeli izvestioce nadležnih odbora.

Pitam poslaničke grupe da li neko želi reč?

Reč ima narodna poslanica Biljana Đorđević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću pokušati da u svom izlaganju odgovorim na nekoliko pitanja koji su sa nama iz Zeleno - levog kluba javljale dok smo čitali ove materijale i naravno, pošto je objedinjena rasprava pokušaću da nađem nekako međusobnu vezu.

Dakle, ta pitanja su sledeća. Šta se od nas krije ovakvim načinom izveštavanja o trošenju novca i kako se to radi? Ko to i kako definiše javni interes? Da li ima neko da primeti da zapravo postoji u ovoj zemlji neka stambena energetska i ekološka kriza? Da li ima neko viziju kako da reguliše nove oblike rada?

Dakle, najpre, o najvažnijem pitanju, o budžetu i o završnom računu. Svi znamo da bi trebalo da Zakon o budžetu bude najvažniji zakon koji se usvaja u ovom parlamentu i koji se nalazi pred poslanicima. To što je više puta spomenuto da je on nama dat 15 dana ili više da ga čitamo ne treba da bude nešto čime se hvalite, to piše u Poslovniku, to je vaša obaveza, zapravo i kršite zakon, jer je trebalo da bude ovde već 1. novembra. To bi trebalo, uostalom, da bude praksa i za sve ostale zakone i da onda nemamo nikakve izgovore da sednice ne mogu da se sazovu u roku dužem od 24 sata zato što Vlada nije dostavila materijale na vreme.

Međutim, poštovanje zakona nije dovoljno u ovom slučaju i da bismo govorili o tome kako je budžet transparentan i pogotovo je problem u tome što je vrlo moguće da je dobar deo rasprave koje ćemo ovde voditi narednih nedelju dana unapred obesmišljen i to vidimo, u stvari, kada uporedimo završni račun. Dakle, Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu, jer mi vidimo da i kada usvojimo ovaj Zakon o budžetu za 2023. godinu, već sutradan Vlada može da, prosto, promeni aproprijacije iz tekućih budžetskih rezervi i da dobar deo tih promena proglasi državnom tajnom i da mi nikada ne saznamo kako se troši taj novac. Dakle, to je ono što vidimo iz Predloga zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu.

Kako se koristila tekuća budžetska rezerva koja je 2021. godine iznosila 62 milijarde dinara? Dakle, kao što smo već rekli, Vlada ima mogućnost zaista da promeni te aproprijacije bez saglasnosti parlamenta. To je nešto što bi trebalo zaista da pogode fleksibilnosti Vlade u nekakvim vanrednim nepogodama. Imali smo pandemiju, imali smo i zemljotrese i poplave ili u drugim slučajevima kada naplata budžetom planiranih programa i politika rashoda ide brže ili sporije u odnosu na planiranu dinamiku iz nekih nepredviđenih razloga.

Ono što znamo jeste da od 2011. godine taj iznos do koliko posto planiranih prihoda se može menjati aproprijacijom se uvećavalo. Dakle, od 1,5% iz 2011. godine, došli smo 2016. godine do sadašnjeg nivoa do 4% i to je, prosto, jedna tehnika kojom se omogućavam ova ne transparentnost trošenja i možemo da sumnjamo i na mahinacije sa tim novcem.

Dakle, promena aproprijacije bi trebalo da bude državna tajna samo iz nekakvih bezbednosnih razloga i u tim slučajevima ne mora da se objavi rešenje o promeni u „Službenom glasniku“. Međutim, mi vidimo u završnom računu za 2021. godinu da se kao državna tajna opredeljuju sredstva za Ministarstvo finansija, Generalni sekretarijat avio-službe Vlade i još neke. Na primer, 29. decembra 2021. godine, pre početka rata u Ukrajini, preusmereno je 17,7 milijardi dinara na račun Ministarstva finansija i ova su sredstva bila namenjena za intervenciju. Same transakcije su bile proglašene državnom tajnom. Međutim, postoji jasna indicija da se radi o subvencijama za EPS i „Srbijagas“ zbog računa na kojima su ove transakcije knjižene. Dakle, ovo je dokaz onoga što svi znamo, a vlast već dugo negira, da energetska kriza kod nas nije samo uvezena, nije samo posledica rata u Ukrajini, već katastrofalno upravljanje javnim preduzećima.

Direktan budžetski trošak za EPS i „Srbijagas“ je 1,2 milijarde evra, uz mogućnost novih zaduživanja ovih preduzeća, uz garanciju države u iznosu do milijardu evra. Dakle, to će sve plaćati građani Srbije, uz poskupljenje struje, koja je već sa prethodnim poskupljenjem i ovim najavljenim od januara preko 20% skuplje, i struja i gas, u odnosu na 2022. godinu.

Sve to, dakle sva ova ne transparentna trošenja i poskupljenja, da se ne kaže da se izbegne reći ko je, u stvari, odgovoran za taj trošak i dodatno ekološko zagađenje.

Ovo je paradigma funkcionisanja ove države, kako ona funkcioniše. Dakle, niko na vlasti nikada nizašta nije odgovoran, niko ne plaća nikakvu cenu za to, građani plaćaju za sve. Još ako su siromašni i potlačeni, oni su i dodatno poniženi, uskraćeni i kažnjeni.

Sve ovo bi bilo još gore da ne dobijamo finansijsku pomoć EU od 21,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica energetske krize kroz subvencije javnim preduzećima. Za to vreme budžet za BIA-u svake godine raste i potpuno je netransparentan.

Dakle, ispostavlja se tako da je završni račun, najvažniji zakon, ne zato što da omogućava da kontrolišemo Vladu, jer ne možemo da kontrolišemo, u stvari, budžet sada, mi ćemo deo informacija videti tek u nekom eventualnom rebalansu i deo nikada zato što će se ti troškovi proglasiti državnom tajnom.

Dakle, nije dovoljno ispoštovati samo neku formu, čak ni napisati 835 stranica nekakvih obrazloženja sa nejasnim indikatorima koji nam ne govore ništa, u kome ima nedovršenih rečenica, besmislenih tabela bez cifara. Dakle, ništa ovaj budžet ne čini sadržinski transparentnijim. Dakle, mi ovde nismo narodni poslanici, nego moramo da se pretvaramo u neke istražitelje koji, ukrštanjem sa izveštajima drugih državnih institucija, a bogami, možda će ih biti sve manje, koji će pisati takve izveštaje, otkrivamo kako se troši naš novac.

Druga je stvar ko i kako definiše javni interes. Dakle, kakva je struktura javnih investicija i obrazloženje o tome na šta se troši novac. Dakle, kako se odabrao Nacionalni stadion ili novi most preko Save umesto, recimoa, kanalizacionih infrastruktura? Dakle, ko bira šta je javni interes? Kako se ti projekti sprovode i prate? Zašto su uvećanja, ulaganja u sektor bezbednosti višestruka veća od ulaganja u zdravstvo i prosvetu? Uostalom, zašto je duplo veće povećanje plata za vojna lica u odnosu na povećanja plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru?

Dakle, to je niz nekih pitanja koja bismo morali da otvorimo ne samo sada za ovaj budžet, nego i za razne projekte koje vi proglašavate projektima od javnog interesa i to je razlog zašto smo mi tražili komisiju za ispitivanje Ugovora o Beogradu na vodi, na primer, koji jedan takav projekat koji ste proglasili Ugovorom od javnog interesa? Umesto politike – ako nema hleba, jedite kolače, mi tražimo politiku javnog interesa, da se utvrdi u javnoj raspravi šta je, u stvari, prioritet za ovu zemlju i njene građane, posebno onda kada nije očigledno da svi od toga imaju korist.

Dakle, mi ne sporimo da treba graditi bolnice i škole. Tu je jasno da će se svi okoristiti, ali u slučajevima kada ne postoji jasno vidljiv javni interes za sve građane, nego eventualno posredni samo za neke, a direktni profit za investitore, onda je potrebno voditi javnu raspravu, koja se, nažalost, ne dešava u ovom parlamentu.

Predlogom budžeta za 2023. godinu, porez na dobit preduzeća planira se u iznosu od 188,4 milijarde dinara i to je neki marginalni rast u odnosu na 2022. godinu. Mi smo predložili Predlog zakona o vanrednom kriznom porezu na ekstra dobit pravnih lica i to bi u budžet moglo, po našoj vrlo konzervativnoj proceni, da inkasira barem još 50 milijardi dinara. Naš predlog je da to ide lokalnim samoupravama za energetsku efikasnost i socijalnu zaštitu.

Zašto se tako nešto ne bi prihvatilo? U jednoj izjavi ministar Mali je rekao da ne želi izazivanje šokova, niti negativnih reakcija sa odlukama o porezu na ekstra profit, već da se on bori za predvidivo privredno okruženje, pa sada ja moram da pitam za koga je važno predvidivo okruženje, da li samo za ekstra profitere, ratne profitere, koji dobijaju subvencije, poreske olakšice, sada se štite od poreza na ekstra dobit koji se usvaja svuda u Evropi i tamo se naziva solidarnim doprinosom ili i za građane koji žive u jednom pravno neuređenom i nesigurnom okruženju i to opet vidimo iz ovih zakona. dakle, vidimo visoke iznose za kazne i penale u budžetu, a na osnovu dosadašnjih izveštaja DRI vidimo i da će značajan deo ovih kaznenih penala, gde je on ranije išao sudovima koji krše pravo na suđenje u razumnom roku, recimo 4,5 milijardi dinara ili MUP-u 1,2 milijardi dinara, između ostalog, za nelegalno držanje ljudi u pritvoru. Dakle, ja bih volela da se malo misli i o pravnom okruženju za građane, a ne samo za velike korporacije.

Predloženim setom poreskih zakona uopšte se ne cilja socijalna i ekonomska nejednakost koja postoji u društvu. Mi smo opet pre ove sednice izašli sa nekim predlozima koje vi zbog načina sazivanja sednice ne dopuštate da obrazložimo i u plenumu. Dakle, građani, nažalost, o tome neće čuti onako kako bi trebalo o našim predlozima koji bi zapravo omogućili umanjivanje te socijalne i ekonomski nejednakosti, poput vanrednog kriznog poreza na dobit pravnih lica, ali i vraćanje poreza na imovinu za velika javna privatna partnerstva i koncesije koje ste vi ukinuli da biste, na primer, Beograd na vodi, oslobodili tog poreza.

Izašli smo sa oslobađanjem poreza na porodični dom, kontrolisanim zakupninama i oslobađanje poreza na dohodak za izdavanje jedne nekretnine od 60 metara kvadratnih, kao i punjenju budžeta lokalnih samouprava.

Najzad, ima li neko ovde viziju kako da rešava probleme budućnosti, koji su zapravo već tu, a to su novi oblici rada? Mi smo dobili ovde jedno parcijalno rešenje za problem tzv. frilensera, čiji se status svodi isključivo na poresko pitanje.

Ovi predlozi pokazuju, s jedne strane, da troma država može biti naterana da reaguje ukoliko se građani organizuju i organizuju jedan ozbiljan protestni otpor i nateraju državu da razmotri okolnosti koje zahtevaju drugačiji tretman, kao i da se testiraju prve naznake onoga što vidimo iz ovih predloga zakona, progresivnog oporezivanja, ovde samo za frilensere.

Međutim, istovremeno, ovim predlozima pred nama se ponovo pokazuje da se nema vizija ni spremnost da se razmišlja o novim oblicima rada kakve obavljaju frilenseri i radnici na internet platformama i da se njihov radno-pravni status ili fleksibilan rad mora promišljati u okviru Zakona o radu, a ne samo poreskih zakona. Jer, radnice, frilenserke ili kako god da ih zovemo moraju imati pravo na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta, i ne samo one nego i njihovi partneri. Dakle, moraju imati osnovna radna prava.

Mi znamo da se svuda u svetu menja koncept radnog mesta i uslova rada, značaj i merenje radnog vremena, formiranje plata, odnosa zaposleni-poslodavac, predstavljanje radničkih interesa. To, kao što sam rekla, jesu problemi budućnosti, ali ih već imamo sada. Dakle, mnogi ljudi već sada žive sa ovim problemima.

Nama je potrebna šira javna rasprava da bismo izašli sa dobrim rešenjima za ovakve izazove, ukoliko želimo da budemo društvo jednakosti, slobode, solidarnosti i okruženja, u kome će žene odlučiti da rađaju decu. Zahvaljujem.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Teško je nekada odgovarati na ta mnogobrojna pitanja i tvrdnje i konstatacije zato što je teško nekada odgovarati na prazne priče, priče bez konkretnih predloga, sugestija, bez dokaza da vi zaista želite nešto da uradite u tom smislu za građane o kojima pričate. Ja ću vam dati samo par primera iz vašeg izlaganja koji o tome govore.
Pod jedan, kažete da je ova rasprava unapred obesmišljena. Nije ova rasprava obesmišljena, ova rasprava je izuzetno važna za građane i građanke Republike Srbije. Oni prate ovu raspravu, slušaju kako smo planirali budžet za 2023. godinu. Slušaju i očekuju da čuju koje ćemo puteve još izgraditi, koje ćemo škole izgraditi i koliko škola, koje bolnice i koliko bolnica, gde, šta ćemo dodatno uraditi za mlade, šta ćemo uraditi za pronatalitetnu politiku za mlade bračne parove, koliko nam je to važno, koliko dajemo za zaštitu životne sredine, a šta ćemo uraditi za zaštitu životne sredine. Dakle, ne samo floskule, floskule i floskule – e, evo životna sredina, a kad dođe potvrda zakona koji se bavi životnom sredinom, onda se za taj zakon ne glasa. To su floskule, to su prazne priče.
Dakle, nije ova rasprava, i nijedna rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao vrhovnom domu demokratije u našoj zemlji, nikada nije i ne može biti obesmišljena, zato što građani slušaju i prate šta svi mi radimo i šta pričamo i da li to što pričamo sutradan i radimo ili sve ostaje samo na praznim pričama.
Rekli ste da energetska kriza nije samo uvezena već je takođe i posledica katastrofalnog upravljanja energetskim javnim preduzećima i energetskim sistemom Republike Srbije i rekli ste da mi to sporimo. Mi to nikada nismo sporili. Mi smo rekli da energetskim sistemom Republike Srbije nije dobro upravljano. Na kraju krajeva, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, upravo sada kada je bio u službenoj poseti Norveškoj, kada je rekao – da, spremni smo da učimo od najboljih na svetu, da, zato što mi to ne znamo najbolje, da, zato što 50 godina pokazujemo da ne znamo kako efikasno i na najbolji način da upravljamo našim energetskim sistemom i energetskom infrastrukturom.
Šta mi tu sporimo? Mi samo sporimo da je to katastrofalno upravljanje u poslednjih šest ili osam godina, zato što nije. Ako išta, onda je to prvi period u kome je nešto urađeno u našem energetskom sistemu. I licemerno je i nefer i negde nekorektno prema građanima, a na kraju krajeva i onima koji su glasali za vas, da vi to ne primetite. Zašto?
Ako pričamo samo o zelenoj agendi zaštite životne sredine, zato što je Vlada Aleksandra Vučića bila prva Vlada koja je zakonski regulisala oblast obnovljivih izvora energije. To je urađeno 2014. godine. Izvinite, 2014. godine Evropa je bila puna vetroparkova, puna malih hidroelektrana, puna solarnih parkova. Nije to bila inovacija 2014. godine. Rumunija je imala pet hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije. Zašto neko pre nas, neko sa kojima ste vi u koaliciji, nije uredio zakonsku oblast obnovljivih izvora energije pa da možemo i mi da dobijamo, i naši građani, kilovate iz zelenih izvora? Ne, to je uradio Aleksandar Vučić i njegova Vlada 2014. godine. Dakle, da, tada su počele da se menjaju neke stvari u energetskom sistemu Republike Srbije.
Takođe, 2014. godine počeli su da se grade prvi filteri za odsumporavanje na našim termoelektranama. Usred krize, kada smo imali mere fiskalne konsolidacije i stabilnosti izdvojilo se, malo po malo, pa do današnjeg dana 600 miliona evra na filtere za odsumporavanje.
Danas, kada izađe 400 ili 600 ljudi sa cigarama da protestuje protiv zagađenja vazduha, zašto ne čujemo to? Zašto ne čujemo da je neko ugradio ili gradi filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Zašto dajete samo dezinformacije, poluinformacije ili pogrešne informacije i laži građanima Republike Srbije? Zašto ne pričate činjenično tačno o tim stvarima? To je takođe ulaganje u elektroenergetski sistem Republike Srbije.
Godine 2015. je Vlada Aleksandra Vučića kandidovala gasovod do Bugarske kao alternativni gasovod, kao gasnu diversifikaciju EU, kao prioritetni energetski projekat, da bi dodatno ojačali i postali dodatno energetski nezavisni. Zbog procedura EU mi smo taj dodatni gasovod krenuli da gradimo 1. februara 2022. godine, nekih, nažalost, sedam godina kasnije. Ali smo mi u međuvremenu uložili preko milijardu evra da izgradimo gasovod Turski tok odnosno Balkanski tok kroz Republiku Srbiju. To je ulaganje u energetski sistem. Recite mi kada se pre ulagalo na taj način u energetiku Republike Srbije? Dakle, mi ne bežimo od toga da je, naravno, moglo da bude bolje upravljanje u svim našim energetskim kompanijama, ali da li smo nešto uradili, menjali u našem energetskom sistemu? Oh, toliko toga.
Godine 2021. smo dobili prvi Zakon o obnovljivim izvorima energije u Republici Srbiji, kako bi na još bolji način to definisali, ali ta vlada, Vlada Aleksandra Vučića, kasnije vlade koje sam vodila od 2017. godine su prve omogućile izgradnju energije, odnosno elektrana na obnovljive izvore energije. To su sve stvari…
Konačno, 2018. godine, nakon 31 godine, počeli da gradimo nove velike kapacitete u našem energetskom sektoru, novu termoelektranu od 350 megavata.
Da vam kažem još jednu stvar koju bi morali da znate ukoliko se ozbiljno bavite ovom temom, a to je da ne postoji dobro upravljanje energetskim sistemom ukoliko nemate nove proizvodne kapacitete. Mi od 80-ih godina nismo gradili nove proizvodne kapacitete. Opet i ta kritika od koje mi ne bežimo, a svakako i mi kažemo – da, moglo je mnogo bolje, sad ćemo svakako neke stvari značajno da unapredimo, je nešto što stoji iza nas kao kritika. Nikakav problem. Samo ja kažem koliko smo mi unapredili i šta smo uradili.
Dakle, ne možete da upravljate dobro energetskim sistemom ako nemate nove proizvodne kapacitete, ako vam je poslednji otvoreni proizvodni kapacitet star 31 godinu, šta drugo da kažem? Mi smo pustili još nekih do sada, otprilike, 700 megavata iz obnovljivih izvora energije što je značajno, pošto je naš ukupni kapacitet 8.000 megavata, plus 700 megavata, nije beznačajno, ali to je rađeno tek od 2014. godine.
Što se tiče Nacionalnog stadiona, ovo mi je bilo slično, vratilo me te 2017. godine kada sam pričala o digitalizaciji, pa su neke vaše kolege narodni poslanici mi to spočitavali i rekli - gde ćete digitalizaciju, kada nemamo ni kanalizaciju? Ja sam onda rekla - ali ne, ozbiljna i odgovorna Vlada radi na način da možemo i digitalizaciju i kanalizaciju i da možemo i moramo.
E, tako sad vi danas - e, a što gradite Nacionalni stadion, što ne gradite kanalizacionu mrežu? Ne samo da je kanalizaciona mreža u predlogu budžeta, već sam vam ja u 33 minuta, samo 33 minuta koliko sam pričala o Predlogu budžeta, pomenula i rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže i da ćemo u to i po sredi za prečišćavanje otpadnih voda uložiti u narednih nekoliko godina 3,4 milijarde evra, ne dinara, nego evra. Ja pomenem ovde, pola sata sam pričala, eto koliko je vama važan budžet. Pola sata, 33 minuta sam pričala, kao predsednica Vlade predstavljala budžet za 2023. godinu. U tih 33 minuta sam rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže, vi meni postavljate pitanje - zašto stadion, a ne kanalizaciona mreža?
Da li vi vidite, građani Republike Srbije, koliko oni ozbiljno shvataju ovu raspravu i koliko ozbiljno shvataju Predlog budžeta i ono što pričamo u pola sata, kao predstavnik predlagača? Pet hiljada kilometara kanalizacione mreže i pitate me, a što stadiona, a što ne mreža? Pa zato što možemo jedno i drugo.
Ali, da vam kažem, ja sam tako slušala od vaših kolega i da ne treba da gradimo „Moravski koridor“, da je to bacanje para. Tako sam slušala od nekih drugih vaših kolega da ne treba da gradimo autoput Niš-Pločnik, valjda, kao da smo se odrekli Kosova i Metohije, pa ne treba da se spajamo i auto-putem sa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im olakšamo i podižemo njihov kvalitet života.Tako sada čujem i ne treba Nacionalni stadion. Nemajte brige, kanalizaciona mreža, pet hiljada kilometara moći ćemo svakako uporedo sa Nacionalnim stadionom.
Vi imate hrabrosti da nama spočitavate da je naša politika „ako nemate hleba jedete kolače“. Nama, koji smo od 2014. godine, politikom, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića, ozbiljnim radom, ozbiljnim danonoćnim radom, svaki dan uspeli da smanjimo nezaposlenost sa 25,9% na 8,9% samo u 10 godina, da skoro dupliramo prosečnu platu u Republici Srbiji, da podignemo minimalac sa 150 evra na 340 evra i da kažemo – da, to je malo i moramo više i moramo više, brže. Vi nama spočitavate „ako nema hleba jedite kolače“? Nama, koji se svaki dan borimo za to da naši građani imaju sve bolji standard, da imaju šanse za mlade ljude, da imaju perspektivu za svoje porodice i to pokazujemo kroz rezultate, kroz brojeve i to vi koji sve vreme kažete svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji „ako nema hleba, a vi jedite kolače“, svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji? Dakle, ne samo rudarskim porodicama, čitavim gradovima koji su nastali i opstaju na rudarstvu vi kažete - to sve treba zatvoriti, a šta će da rade rudari? Pa, jedite kolače, otkud ja znam? Vi se snađite. Jeste nam jednom rekli šta će da rade rudari? Ni jednom zato što nije nekako popularno, nije baš lepo, a nije ni vaša ciljna publika, nisu krug dvojke, ne žive na Dorćolu, mislim, ne žive na Vračaru i ostalim elitnim naseljima u Beogradu, pa onda kakve veze ima? Neka ostanu svi bez posla, važno je da mi imamo floskule o zelenoj energiji, ali isto tako i o zaštiti životne sredine, ali isto tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije delimo flajere, čak ne ni na recikliranom papiru, ma koga briga?
Kažete, vi bi opredelili ta dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za lokalne samouprave, za energetsku efikasnost, pa kakvo je to licemerje? Koliko je to strašno i skandalozno. Upravo sam vam rekla u tih 33 minuta, ljudi, vi niste glasali za 45 miliona evra, potvrdu zakona, o Sporazumu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, 45 miliona evra, za projekat „Čiste energije“, energetske efikasnosti za građane, niste glasali. Neki su glasali od vas protiv, neki nisu uopšte glasali, a pričate ovde kako bi našli neki novac u budžetu i onda to uložili u lokalne samouprave za energetsku efikasnost. Zašto niste potvrdili ovih 45 miliona evra? Šta su vama političke podele važnije od životne sredine? Važnije od energetske efikasnosti? Važnije od kvaliteta vazduha? Što, kad mi donesemo kao vladajuća koalicija i okosnica oko SNS 45 miliona evra za energetsku efikasnost solarne panele i sisteme grejanja koji direktno utiču na kvalitet vazduha, onda to nije dobro, jel? Onda to ne treba podržati? Kakvo je to licemerje? Što tako?
Ja verujem da bi i vaši glasači pozdravili da ste glasali za ovo i rekli – da, ako se radi o životnoj sredini i kvalitetu vazduha, glasaćemo i mi za te dobre predloge, ali niste, zato što je važnije politikanstvo od zaštite vazduha i životne sredine.
Sudovi krše pravo na suđenje u razumnom roku, tačno je. Tačno je i mi iz budžeta Republike Srbije plaćamo ogromne penale zbog toga, ali je sudstvo nezavisno i mi na njih ne možemo da utičemo.
Još jednu stvar da vam kažem, koja pokazuje stepen vašeg licemerja, kada smo mi izgurali ustavne amandmane, zajedno sa najvećim brojem nevladinih organizacija, OEBS-om, EU, Venecijanskom komisijom koja potvrđuje najviše standarde, sa Društvom sudija Srbije, sa Udruženjem tužilaca, za nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, kako bi imali i obezbedili prvo da su svi jednaki pred sudovima, drugo da su sudovi mnogo efikasniji zato što su nezavisni i ne mogu da kažu da ih je neko pozvao telefonom pa oni nisu mogli da reaguju na vreme, šta ste vi uradili u tom odsudnom trenutku za građane, vladavinu prava u Republici Srbiji, efikasnost sudstva i pravdu, dostupnost pravde? Šta ste vi uradili u tom odsutnom trenutku? Rekli ste – ne, glasajte protiv nezavisnog sudstva. Danas nam spočitavate sudove? Licemerno, licemerno, licemerno, do krajnjih granica.
Konačno, bi nam pričate o viziji rešavanja problema u budućnosti, nama koji smo otvorili prve naučno-tehnološke parkove, nama koji smo juče pokrenuli projekat ruralnog, širokopojasnog interneta, tako da 2025. godine čitava Srbija, svi u Srbiji, 100% naših domaćinstava bude pokriveno internetom? Nama, koji razmišljamo o veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji? Nama, koji smo pre 10 dana postali tek 29. zemlja na svetu, članica globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju? Nama, koji smo obezbedili da prošle 2021. godine svaku drugo novo radno mesto bude u IT sektoru? Nama, koji smo izvoz IT sektora podigli za više od sedam puta, pre deset godina je bio 375 miliona evra, ove godine će biti preko dve milijarde 700 miliona evra? Nama, koji smo uveli obnovljive izvore energije u Republiku Srbiju? Nama, koji danas pričamo sa partnerima o tome da mi budemo deo inovacija u baterijama, a vi ste protiv toga? Nama pričate o viziji budućnosti? Pa o budućnosti možemo da sedimo i da vam pričamo sedam dana.
Da vam kažem još jednu stvar što se tiče frilensera. Da nije bilo nas ne bi znali za probleme frilensera zato što niko o njima razmišljao, zato što taj deo industrije nije ni postojao, a mi smo sada sedeli i bogami osam meseci razgovarali sa predstavnicima frilensera, našli zajedničko rešenje, prihvatljivo rešenje, koje su oni podržali, u koje ste takođe i vi mogli da uzmete učešće, ali niste, i nemojte da širite dezinformacije o porodiljskom, trudničkom, zdravstvenom zato što je sve to deo paketa koji smo dogovorili.
Hvala vam mnogo, ali evo da vam kažem neke stvari i da se nadam da ćete možda malo promeniti svoje glasanje u budućnosti, pa da će vam životna sredina i kvalitet vazduha biti preče od politikanstva i političkih razlika. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednici Vlade.
Sledeća po prijavi za reč…
(Marinika Tepić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović: Povreda Poslovnika.)
Samo jedan trenutak. Ja sam u ovom trenutku prvi put progovorila u ovoj sali, za ovim mikrofonom, za mestom predsedavajuće. Ne znam kako sam uspela da povredim Poslovnik kada nisam progovorila. Samo to ako mi objasnite ja ću vam dati pravo.
(Nebojša Zelenović: Samo nam vi dajte reč.)
Da ali, vi ja sam sigurna da ne želite povredu Poslovnika, nego repliku pretpostavljam da je to situacija. Hajde da vidimo.
Gospođa Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Gospođo Božić, morali ste da opomenete predsednicu Vlade. Znači, ona konstantno krši član 7. dostojanstvo Narodne skupštine. Vi joj nažalost to omogućavate. Vi sigurno znate da nije istina i da ona ne može da govori o pukim neistinama ovde oko Kostolca i postrojenja za osumporavanje. Vi znate da je neistina da to postrojenje radi i da je to uvedeno, pa tri godine smo molili…

Gospođo Tepić, evo ja sad svoju tvrdnju maločas, vi ste potvrdili da zaista ulazite u repliku. Sad mi kažite hoćemo da oduzimamo vreme ili ćemo da se pridržavamo Poslovnika? Šta ćemo da radimo?

Ne. Onda dozvolite da kažem ako me pitate.