Kad bi se BIA bavila genezom svih nas, ona bi možda mogla da proveri da li su vaši bili na strani, a ne da nas optužujete za fašizam… (Isključen mikrofon.)

Da vam kažem nešto, upravo radite mnogo goru stvar od one za koju ste optužili premijerku. Ja vas molim.
(Ivan Kostić: U programu srpskom „Dveri“ nema ništa, to je Ministarstvo za lokalnu samoupravu i donelo. A za ovakvo ponašanje, za ovakve reči, da nas optužujete za fašizam…)
Kolega Kostiću, nemojte me terati da u skladu sa onim što je moj princip zaista koristim Poslovnik u skladu sa tim.
(Ivan Kostić: To govorite javno, javnosti i ovde danas…)
Ne znam da li imate svest da vas niko ne čuje.
(Ivan Kostić: Slobodno mi dajte opomenu. Niste dostojni da budete premijer.
Kolega Obradoviću, vi ste se javili po osnovu replike?
(Boško Obradović: Javljam se za reč.)
Kolega Obradoviću, nećete repliku?
(Boško Obradović: Naravno da hoću.)
Izvolite.

Teško je govoriti posle predsednika Vlade koji apsolutno ničim i nikada nije zaslužio da se nađe na tom mestu.

Država Srbija, građani Srbije, tradicionalna Srbija je uvređena da mi u trećem mandatu na mestu predsednika Vlade imamo Anu Brnabić. To je sramota za Srbiju, to je poniženje za naš narod, za našu istoriju, za našu kulturu, za našu tradiciju, za naše vrednosti. To je konstantna uvreda svega što je srpsko, što je hrišćansko, što je porodično, što je tradicionalno. To je pljuvanje i ponižavanje svega onoga što je nama svetinja.

Mi se suočavamo da nam se nameće predsednik Vlade za koga niko nikada nije glasao, koji nema nikakvo uporište u biračkom delu Srbije…

Šta ste rekli da je uvreda? Šta ste rekli da je uvreda? Svega što je srpsko, je li?

… i koji simboliše sve suprotno od onoga što je sistem vrednosti srpskoga naroda… (Isključen mikrofon.)

Znači, za te stvari koje vi sada radite Poslovnik nalaže istog momenta izricanje mera.
(Boško Obradović: Jeste li vi slušali?)
Da vi određujete da li je neko lično uvreda svega što je srpsko, sa kojim pravom?
(Boško Obradović: S pravom replike.)
Nema tu s pravom replike, ne. Replika nije pravo da pričate šta vam padne na pamet, uključujući i takve stvari.
(Boško Obradović: Šta ste to čuli? Šta je to bilo uvredljivo?)
To što ste čuli. Dakle, ili ćete to da uradite na način koji je pristojan, ili ne morate uopšte.
Ko se sledeći javio za reč i po kom osnovu?
(Boško Obradović: Dajte mi repliku, još nisam završio, prekinuli ste me u 50 sekundi, o čemu se radi? Niste bili tu u opšte.)
Što se tiče…
(Boško Obradović: Što se tiče, šta? Nazivanja „Dveri“ fašistima?)
(Borko Puškić: Dajte mu repliku.)
Da li želite da vičete? Ko od vas želi da viče? Samo mi kažite, neka digne ruku ko želi da viče?
(Borko Puškić: Želim da vičem.)
Kako se vi zovete? Puškić, narodni poslanik, želite da vičete?
(Borko Puškić: Želim.)
Dobro. Izričem vam opomenu zato što želite da vičete.
Ko još želi da viče?
(Ivan Kostić: Ja želim da vičem.)
Kostić. Hoćete i vi?
(Boško Obradović: Hoćemo svi.)
Znači, ako treba svi da dobijete po opomenu, nije problem nikakav. Da li stvarno želite to? Dobro, ako želite svi, možete da dobijete svi po opomenu, ali tako da impresionirate nekoga, ne možete.
(Boško Obradović: Ispitajte poreklo Ane Brnabić, pa da vidimo ko je fašista.)
Dakle, izričem opomenu Bošku Obradoviću, vi ste hteli, Ivanu Kostiću izričem opomenu. Ako ste to želeli, nikakav problem nije.
Gospodine Krkobabiću, vi ćete dobiti reč posle pauze, pošto smo dogovorili da ćemo u 15,00 časova da imamo pauzu, a vi ako budete želeli još po opomenu, dođite posle pauze, traje 60 minuta, pa ćemo da nastavimo. Nikakav problem nije.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od 60 minuta.
(Boško Obradović: Ispitajte ustaško poreklo predsednika vlade Srbije…)
Druga opomena Bošku Obradoviću.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je rešenje RIK o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatska-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 134. Zakonu o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branislavu Josifoviću, izabranom sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve.
Na osnovu rešenja RIK i Izveštaj i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, shodno članu 134. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branislavu Josifoviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Zakletvu će položiti narodni poslanik Borislava Perić Ranković, kojoj je mandat verifikovan na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam, u ime Narodne skupštine i u svoje ime, čestitam na izboru za narodnog poslanika i poželim uspešan zajednički rad u tekućem mandatu.
Dame i gospodo narodni poslanici, primili ste ostavke narodnih poslanika Maje Mačužić Puzić, Sanje Marić i Ivane Popović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakonu o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Maji Mačužić Puzić, Sanji Marić i Ivani Popović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Pre nego što dam reč vama gospodine Krkobabiću, kao što smo rekli, da ponovim za zapisnik da to služba evidentira. Dakle, izrečena je mera opomene Borku Puškiću, Ivanu Kostiću. Izrečena je druga opomena Boško Obradoviću. Dakle, dve mere opomene za Boška Obradovića.
Reč ima Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Orliću.

Uvaženi ministri, uvažena guvernerko, pred nama je danas izuzetno složena tematika, 35 tačaka dnevnog reda i na sve njih moramo da odgovorimo sa jednom istom ozbiljnošću.

Budžet za 2023. godinu možemo da kažemo da u sebi sadrži i razvojne i socijalne elemente, ali možemo da kažemo i da je taj budžet krizni budžet.

Ovaj budžet je odlično sastavljen i na tome čestitam i ministru Malom i njegovom timu, ali svakako i predsednici Vlade koja je ovde to izuzetno dobro branila u prvi, mogu slobodno da kažem, tri ili četiri sata diskusije sa pravim dostojanstvom i tako i treba. Ovo je najviši dom, parlament Republike Srbije.

Mislim da je budžet pred nama više nego ikad jasan. On stoji na tri stuba. Ta tri stuba su standard građana, investicije i stabilna energetska situacija.

Kada kažemo standard građana, tu pre svega mislimo na povećanje plata, povećanje penzija, izuzetno bitno, povećanje minimalnih zarada.

Što se tiče investicija, to je vrlo važno da se ponovi više puta, one predstavljaju 7% BDP i nastavljaju se dalja ulaganja u puteve, komunalnu infrastrukturu, bolnice itd.

Što se tiče energetike, spominjali smo je i spominje se izuzetno puno ovih meseci i onda kažemo da nam je deficit 3,3%, a da nam je od toga vezano za energetiku 1,4%. Mislim da je to istakao i Fiskalni savet. Samo mislim da Fiskalni savet se više bavi brojevima, manje se bavi životom, a upravo Vlada Republike Srbije se pre svega bavi životom i kada kažemo tih 1,4%, zašto je to tako? Zato što je suština da obezbedimo gas i struju za sve građane Srbije. Dolazi teška zima, svi moraju da imaju tople domove. Građani Srbije to od Vlade Republike Srbije očekuju i to će tako i biti.

Što se tiče stranih direktnih investicija, mi moramo da kažemo jednu stvar, Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, Anom Brbanić, pre svega štitila je domaće preduzetnike, domaće privrednike i to radi od svog prvog mandata.

Što se tiče stranih direktnih investicija, koje su kao što je rekao ministar Mali, na kraju ove godine četiri milijarde evra, to je jedna fantastična vest.

Uvažena premijerko mi možemo ponosno da kažemo da imamo te strane, direktne investicije. Amerika, SAD i održivost njihovog ekonomskog sistema se isto zasniva na stranim direktnim investicijama, a mi treba njih da se stidimo. Pa, ne stidimo se. To je izuzetno bitno za budući razvoj Srbije.

Ono što mi očekujemo od tih stranih investitora nikako nije u domenu populizma, ali očekujemo i zalažemo se za njihovu eksternu i internu odgovornost, a to je da na isti način štite prava radnika, kao što to rade u svojim zemljama.

Zalažemo se i za očuvanje stečenih radničkih prava, to mislim na kolektivne ugovore. Ono što je za našu političku pariju, Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije izuzetno bitno to je tačka dnevnog reda vezana za Predlog zakona o izmenama i dopunama PIO. Pred nama je drugi put ove godine Predlog zakona kojim se menjaju odredbe zakona o PIO ako i za cilj ima unapređenje formule za usklađivanje penzija.

Prema predloženom rešenju, načinu obračuna procenta usklađivanja penzija zavisiće pre svega od odnosa visine isplaćenih penzija i visine BDP-a. Za razliku od postojeće formule, to je bitno da uporedimo, prema kojoj se penzije usklađuju prema kretanju zarada i potrošačkih cena u prethodnom periodu pri čemu pomenuti parametri učestvuju u jednakoj meri u obračunu stope po kojoj se usklađuju penzije.

Prema novoj formuli koje danas ovde pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, kao što sam spomenuo predlaže se da se penzije usklađuju u zavisnosti od učešća iznosa isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju u prvom objavljenom iznosu BDP-a. Šta će se postići? Pa, postići će se osnaživanje i unapređenje položaja korisnika penzija koje su i sami podneli teret tokom fiskalne konsolidacije. Upravo se dopunama zakona koje smo imali u novembru, a koje podrazumevaju da se penzije vanredno usklađuju za 9% počevši od penzija za mesec novembar 2022. godine i da tako usklađen iznos penzija predstavlja osnov za dalje usklađivanje penzija u skladu sa zakonom, kao i ovim izmenama želi poboljšati, unaprediti položaj korisnika penzija što je zapravo jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije koja uvek brine o svojim najstarijim sugrađanima.

Pozitivni ekonomski efekti koji su rezultat reformi sprovedenih od strane Vlade Republike Srbije omogućili su da se posebna pažnja posveti korisnicima penzija i time utiče na poboljšanje njihovog životnog standarda i kvaliteta života.

Podsetiću vas da korisnici penzija čine skoro jednu četvrtinu državljana Republike Srbije zbog čega se pomenuti Zakon o PIO u širem smislu posmatrano utiče na poboljšanje finansijskog položaja značajnog dela stanovništva Republike Srbije.

Takođe, bih ukazao da se predloženim izmenama zakona omogućava onaj naš sedamnaestogodišnji postulat, naša želja i ono što smo zajedno dogovorili sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, a to je da penzije prate plate, odnosno zarade, što predstavlja naš osnovni vrednosni stav. Drugim rečima rast penzija će pratiti rast zarada zašto se mi kao politička partija izuzetno zalažemo. Na ovaj način će korisnicima penzija omogućiti da uvećaju svoju kupovnu moć, a što će svakako imati uticaja na uvećanje njihovog ekonomskog standarda i doprineti njihovoj finansijskoj sigurnosti.

Koji se efekti postižu predloženim merama? Postiže se veći rast primanja korisnika penzija u odnosu na postojeće rešenje u periodima kada za to postoji fiskalni prostor. To znači da se korisnicima penzija obezbeđuje i veća kupovna moć, ali što je možda i najvažnije to je unapređenje odnosa između penzija i zarada, tj. bolja relativna pozicija korisnika penzija u odnosu na ekonomski aktivno stanovništvo, jer rast penzija u većoj meri prati rast zarada.

Postizanje predvidljivosti u planiranju javnih prihoda s obzirom na to da se kroz predloženo rešenje javni rashodi štite od iznenadnih i neočekivanih udara izazvanih povećanjem rashoda za penzije iznad planiranog nivoa.

Statistički posmatrano izmenom zakona postiže se da penzije korisnika počev od januara 2023. godine budu uvećane za 12,1% umesto 10% koliko bi to uvećanje bilo primenom postojećeg rešenja. Vidimo da su pozitivni efekti koji se postižu kroz odredbe Predloga zakona o izmeni Zakona o PIO značajni na više nivoa. Ne samo da izmene zakona imaju značajan uticaj na visinu primanja korisnika penzija, a time i na njihovu sveukupnu finansijsku sigurnost, već istovremeno doprinosi očuvanju osnova i stabilnosti sistema PIO i njegovom daljem unapređenju i jačanju.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podsetiću vas i da se vrednost opšteg boda od čije visine zavisi visina penzije trenutno radno angažovanog dela populacije koje će to pravo ostvariti kasnije u budućnosti, usklađuje na isti način kojim je propisan za usklađivanje penzija. To znači da predloženi način usklađivanja penzija proizvodi pozitivne efekte kako na visinu penzija sadašnjih korisnika, tako i na visinu penziju budućih korisnika penzija.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, sve mere koje Vlada Republike Srbije preduzima u ovoj oblasti jasno pokazuju da ova Vlada i te kako misli na svoje penzionere, najstarije sugrađane, koji su posebno osetljiva kategorija stanovništva, a naročito u ovim za sve nas teškim, kriznim vremenima koje nažalost ne zaobilaze ni nas. I dalje ćemo se zalagati za to da se usklađivanja penzija vrši tako da rast penzija u što većoj meri prati rast zarada, a imajući u vidu stabilnost i napredak u oblasti javnih finansija to je i realno kako sa stanovišta potrebe za unapređenjem standarda korisnika penzija, tako i sa stanovišta pozitivnih efekata kontinuiranog rada na ekonomskom napretku Republike Srbije.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministri, naš predlog je ona neka dopuna koja može da ide u pravcu socijalno odgovornog pristupa i možda u nekom rebalansu budžeta bude mesta za to. Ovo nije populistička mera, ali mislim da bi svi oni koji u penziju nikad neće otići, bili izuzetno srećni da tu meru donesemo naravno koliko naša kasa bude dozvolila, a to je da uvedemo institut socijalne garantovane penzije.

Institut socijalne garantovane penzije namenjen je građanima koji imaju preko 65 godina, a nisu i neće nikada otići u penziju. Među tim ljudima najveći je broj žena sa sela. Naš predlog je da taj iznos socijalne garantovane penzije ne bude manji od 100 evra.

Uvažena premijerko znamo da za ovo treba izuzetno puno novca, ali hajde da radimo u tom pravcu i mislimo da već u narednoj godini ili krajem godine ovu ideju možemo da sprovedemo u delo.

Moje kolege iz poslaničke grupe obradiće u diskusiju ostala zakonska rešenja, a mi ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Branimir Jovanović.

Hvala predsedniče.

Poštovana premijerko, poštovana guvernerko, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ministar je naglasio koje su to tri ključne tačke ovog budžeta, ali moram da istaknem da su sigurno složene međunarodne okolnosti i velika ekonomska kriza na neki način i definisale neke od prioriteta kojima ćemo se baviti i koje podrazumeva ovaj budžet.

Mi ćemo o uspehu ovakvog budžeta raspravljati sigurno sledeće godine u ovo vreme i videćemo njegove rezultate, ali sam ubeđenja da ćemo na ovaj način ostati na istom kursu na kom smo bili i prethodnih godina. Zato je važno da iz ovakve jedne situacije izađemo što manje oštećeni ili neoštećeni, iz jedne bure koja je zahvatila čitav svet. Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naših ideja kojim putem treba da idemo i kuda želimo da se krećemo.

Smatram da je Ministarstvo finansija prilikom sastavljanja Predloga budžeta imalo jedan odgovoran pristup i da ovakav plan će imati pozitivne efekte na privredna kretanja, jer uspeh jedne privrede upravo i zavisi na kombinovanju instrumenata i sredstava javnih finansija i fiskalne politike. Koliko budemo uspešni u tome, toliko će nam biti uspešna i privreda.

Jedan od najvažnijih ciljeva svake ekonomije, pa i ove, svake vlade zapravo, jeste stabilan i stalan ekonomski rast, a mi smo u godinama koje su iza nas pokazali da smo na dobrom putu. Rezultat takvog rada treba da bude povećanje životnog standarda građana. U ovoj situaciji rekao bih da nam je prioritet pre svega da odbranimo postojeći životni standard građana i da ga unapredimo maksimalno, koliko je to moguće.

Smatram da je ovakva odgovornost, odgovoran pristup projekciji budžeta pokazan i kada se govori o javnom dugu. Neko će reći da je javni dug veliki. Smatram da je on uvek pod kontrolom kada se nalazi na nivou ispod 60% BDP-a. Trenutno je na 54%. Projekcija budžeta planira da bude na 56,1%. Važno je da u ovakvim vremenima možemo da budemo sigurni da ćemo imati stabilne finansije.

Što se tiče deficita od 3,3%, želim da istaknem i da razdvojim dva dela na koje se odnosi na deficit. Jedan je onaj realni deo, a drugi deo se odnosi na rezerve koje su planirane, odnosno sredstva za rezerve da država može da reaguje u situaciji ako dođe do nekih poremećaja dodatnih na svetskom tržištu. Pre svega se to odnosi na polje energenata. Čak je i Fiskalni savet pohvalio ovakav jedan potez i smatram da je ovakva jedna vrsta opreznosti opravdana, a predviđanja su da deficit može biti i manji, jer je moguće ostvariti uštede u onom delu koji se ne odnosi na energetiku.

Sigurno da nije popularno u današnjem vremenu komentarisati ili govoriti o direktnom mešanju države u privredna kretanja, ali je činjenica da je to sada u ovim vremenima za pohvalu, jer ovakav predlog budžeta ostavlja prostora da država interveniše na potencijalne ekonomske šokove koji mogu da uslede. Moramo biti spremni za takav oblik intervencije, koji ima uvek za cilj da umanji efekte krize i koji ima cilj da se svi planovi, sve velike investicije iz budžeta realizuju nesmetano.

Kroz ovaj budžet država preuzima teret na sebe. Ja ću izdvojiti samo dva važna segmenta na koji način država preuzima teret. Jedan je u odnosu prema privredi. Bude nekada kritika da privrednici nisu zaštićeni. Smatram da je država pokazala u ovim vremenima odgovornost kroz poreske olakšice koje daje privredi.

Predviđeno je povećanje minimalne zarade koja će ubuduće biti iznad 40.000 dinara. Smatram da je ovakav potez moguć zahvaljujući upravo ovakvim merama, jer država nastavlja da vodi jednu odgovornu politiku i preuzima teret na sebe tako što relaksira poslodavce i nastavlja se taj kontinuitet poreske olakšice koja rasterećuje privrednike. Dokaz tome je što će neoporezivi deo od 1. januara biti povećan sa 19.300 na 21.700 dinara.

Ovakve mere uvek imaju, odnosno usmerene su da budu podstrek za poslodavce da povećaju plate zaposlenima, ali uvek moram da apelujem i na poslodavce da ubuduće i oni moraju da preuzmu teret na sebe i da oni preuzmu deo odgovornosti. U svemu tome Socioekonomski savet mora da opravda svoju ulogu kada govorimo o tom trouglu između zaposlenih, poslodavca i države.

Moraju se pronaći najoptimalnija rešenja, rešenja koja će dovesti do toga da poslodavci mogu da razvijaju svoj biznis, da ne dođe do pada privrednih aktivnosti, da budu veće plate zaposlenima, ali sa druge strane i da ne dođe do otpuštanja radnika. Mislim da mi sada u tome uspevamo.

Na ovaj način pokazujemo još jednu vrstu odgovornosti, jer pokazujemo da nam je stalo da imamo jedno atraktivno tržište za investitore i atraktivno tržište za poslovanje. U prilog ide i činjenica da su u toku ove godine direktne strane investicije na nivou od četiri milijarde evra. Ako se vratimo unazad, videćemo da u dve godine u kojima je pandemija korone izazvala krizu, a zatim je usledila ukrajinska kriza, da je u godinama iza nas Srbija, odnosno naša ekonomija pokazala veliku otpornost, čak veću od mnogo jačih i mnogo većih privreda u svetu.

Podržavamo i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5% i važno je da takvo povećanje bude usklađeno sa privrednim rastom. Dakle, realno ovo povećanje plata ne ide preko privrednog rasta i ni na koji način neće ugroziti dalje privredne tokove. Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije značajno je što će penzije biti povećane. Smatramo da smo jednom odgovornom ekonomskom politikom godinama unazad mogli da priuštimo to sebi da ove godine dva puta se usklađuju penzije i stabilne javne finansije i odgovorna politika moraju da budu prioritet i dalje.

Podsetiću da je udeo penzija u budžetu negde iznad 9%, mislim da je 9,2%, što je ispod onih 11% kolika je neka predviđena gornja granica. To je postignuto zahvaljujući tome što je formiran jedan stabilan penzioni fond, zahvaljujući tome što se povećava broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i na taj način se puni budžet penzionog fonda.

Pozdravljamo i odluku da švajcarska formula koja se tiče obračunavanja penzija bude unapređena, iz razloga što je takva jedna odluka realna, što je objektivna, što isključuje političku odluku i na ovaj način dodatno ćemo zaštiti penzionere od povećanih inflatornih pritisaka.

Mere koje su vidljive kroz budžet i kroz zakone koji prate ovaj budžet odnose se i vidljivo je da država želi da suzbije jednu sivu zonu u kojoj se nalazi određen broj zaposlenih ljudi. Veoma je važno da u narednom periodu prevedemo taj broj zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Pre svega što ćemo na taj način učiniti ljudima da budu prijavljeni, da budu uplaćeni doprinosi, da ostvare svoja prava koja im garantuje zakon, jer ta prava jedino mogu ostvariti u punom kapacitetu kada su prijavljeni i kada su vidljivi u evidenciji zaposlenih.

Drugi način na koji država preuzima teret na sebe u ovakvim vremenima jeste onaj koji se odnosi na energente. Konkretno da cena energenata bude pristupačna i za građane i za privredu. To je taj drugi segment koji sam najavio malopre, pored onog tereta koji preuzima država na sebe u smislu poreskih olakšica za privrednike.

Smatramo da je osnovna uloga države u ovakvim vremenima upravo ta da kroz preuzimanje tereta sačuva životni standard i sačuva privredu. Očigledno je da su cene energenata na svetskom nivou otišle u nebo. Energente moramo da uvezemo i za to moramo da platimo određenu cenu. Samo se postavlja pitanje u ovom slučaju da li će tu uvećanu cenu platiti krajnji korisnici ili će država kroz budžetske rashode na neki način rasteretiti te korisnike?

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je ovo pitanje suvišno. Smatramo da uvek moramo da se pridržavamo principa solidarnosti, a mislimo da je ovakav predlog budžeta uzeo u obzir ovaj princip, jer na taj način uvođenjem ovog principa solidarnosti mi pokazujemo kao društvo koliko smo sazreli u smislu humanog društva.

Podsetiću, odnosno citiraću Franca Kafku koji kaže – solidarnost najbolje izražava poštovanje ljudskog dostojanstva i upravo zbog toga smatram, da smo na najbolji mogući način reagovali i da na ovaj način želimo da pokažemo da koliko god bila krizna vremena na globalnom nivou, da imamo nameru da omogućimo svakom građaninu pravo na dostojanstven život.

Naravno, najteži i najvažniji zadatak jeste da se obezbede, pre svega energenti, nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena isporuka energenata do krajnjih korisnika. Možda iz ove perspektive je neizvesno koliko će trajati ukrajinska kriza, neizvesno je kako će se kretati cena energenata, neizvesno je i kakvi će biti dalji tokovi na geopolitičkom planu. Jedino je izvesno da mi moramo da budemo spremni da imamo mehanizme u svojim rukama koji će ublažiti da se takva kriza prelije i na nas. Smatram da nam projekcija jednog ovakvog budžeta to i omogućava.

Osvrnuću se i na onaj deo budžeta koji se odnosi na prosvetu. Taj deo je, deo novca je uvećan u odnosu na prošlu godinu. To je veoma važno zato što svaka ozbiljna država sve više novca ulaže u obrazovanje, sve više novca ulaže u nauku jer je to jedna najsigurnija i najisplativija investicija koja se vraća u budućnost. Obrazovanje nije više privilegija samo obrazovati. Ono je u svetu postalo javna potreba.

Premijerka je govorila i za pohvalu je što budžet predviđa sredstva za osnivanje naučno-tehnoloških parkova koji su veoma važni. Želim da istaknem još nešto, da budžet podrazumeva i realizaciju projekata koji se odnose na izgradnju obrazovno-naučnih centara. Najviše je to značajno što će se ti naučno-obrazovni centri nalaziti u nekoliko gradova Srbije, u Beloj Crkvi, Kniću, Valjevu, Vranju i na Goliji. To samo govori o posvećenosti Vlade da u narednom periodu smo usmereni na to da se svi krajevi Srbije ravnomerno razvijaju.

Budžetom su planirana i sredstva za podršku primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u predškolskim ustanovama. To je još jedno sredstvo da se unapredi proces modernizacije i infrastrukture u školama. Koliko je važno da se ulaže u obrazovanje finansijski, toliko je važno da obezbedimo da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima. Da najbolji budu nagrađeni, da znanje koje stiču primene ovde, da se u Srbiji usavršavaju, jer su očigledno mladi, obrazovani ljudi pokretači svakog društva, pa tako i našeg.

Podsetiću da je premijerka Brnabić u ekspozeu navela da je neophodno kontinuirano i sistemsko ulaganje u mlade i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život u Srbiji. To je jedan od prioriteta ove Vlade. To potkrepljuje i podatak da kada govorimo o sredstvima koja se iz budžeta opredeljuju za omladinsku politiku, da su ona u odnosu na prošlu godinu uvećana za trećinu i iznose 603 miliona dinara. Za pohvalu je što će oko 220 miliona dinara biti predviđeno za razvoj i izgradnju omladinskih centara. To opet ponavljam u različitim gradovima u Srbiji, u ovom slučaju u Nišu, Subotici, Somboru, Mionici i Novom Pazaru i biće novac opredeljen i za projekte za one gradove i opštine koje imaju kancelarije za mlade, što samo podstiče njihovu inovativnost.

Projekcijom budžeta očekuje se da će u 2023. godini uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. Za turizam je iz budžeta opredeljeno 2,5 milijarde dinara i na taj način se daje dalja podrška oporavku i razvoju turističkog sektora u Srbiji.

Podsetiću da će ovaj budžet opredeliti sredstva za turističku infrastrukturu koja su daleko viša nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznose 822 miliona dinara, što je 20% više opredeljeno sredstava u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju turističke infrastrukture. Kroz izgradnju turističke infrastrukture, kroz izgradnju putne infrastrukture ne samo što ulažemo u naše destinacije, u naše banje, planine, na taj način i država šalje jedan impuls i privrednicima da i oni nastave da ulažu u ovaj sektor.

Pohvaliću i nameru da se sledeće godine kroz budžet opredeli 500 miliona dinara za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji, budući da se ovakva politika prethodnih godina pokazala kao opravdana. Prošle godine podeljeno, zapravo ove godine, 2022. godine 350.000 vaučera, što je rezultiralo da zabeležimo jedan milion više noćenja u Srbiji kada uporedimo sa 2019. godinom, koja je relevantan parametar, jer je to godina pre izbijanja korone.

Nadam se da će i buduće turizam kao grana pokazati svoju elastičnost, da ćemo mi ovakvim merama doprineti da Srbija postane jedno atraktivno turističko tržište, da postane autentična destinacija koja je prepoznatljiva i dobro pozicionirana na mapi Evrope, ali i na mapi sveta.

Možda su druge teme popularnije, ali uvek želim u svojim izlaganjima da se osvrnem i da govorim o ekološkim pitanjima, tako ću i sada. Pozdravljam odluku da za ekologiju bude opredeljeno deset posto više sredstava nego za prošlu, odnosno za ovu 2022. godinu. Jedan projekat želim naročito da istaknem iako se on sprovodi preko onog dela koji se odnosi na infrastrukturu i odnosi se na izgradnju komunalne infrastrukture, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a to je projekat Čista Srbija, čak 85% komunalnog otpada danas završava na nekoj od deponija u Srbiji. Na nama je da razvijemo jedan sistem primarne selekcije i da unapredimo proces reciklaže.

Zašto ističem projekat Čista Srbija? Zato što ovaj projekat obuhvata 70 gradova i opština širom Srbije. Možda je to nekome malo, u odnosu na sve može da bude malo, ali razlika između nula i 70 je velika. Nemamo čarobni štapić da odjednom rešimo sve probleme, ali je veoma važno za sistemski pristupimo ovom problemu i da u godinama koje slede rešavamo ovakvu vrstu ekoloških pitanja.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, to se podrazumeva, jer on pre svega je koncipiran tako da nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, ali i podrazumeva jednu zaštitničku ulogu države prema onim najranjivijim kategorijama našeg stanovništva. Koliko god da je društvo bogato, pa i najbogatije države sveta uvek postoji jedna kategorija ljudi kojima je potrebna pomoć, a onoliko koliko smo mi humani, koliko smo kao država spremni da pomognemo tim ljudima, zapravo pokazujemo jednu odgovornu politiku i to je ogledalo našeg društva. Hvala vam.