Nastavljamo sa radom.

Sledeća prijavljena je Ana Miljanić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministri, guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, upravo zahvaljujući odgovornoj politici, Republika Srbija je ekonomski stabilna zemlja i kao takva ima mogućnost da pomogne svim svojim građanima, ljudima koji su zaposleni u različitim sektorima u društvu, privredi, gradimo bolnice, autoputeve, realizujemo kapitalne projekte, a verujte da je veoma bilo teško da se nakon 2012. godine izgradi politički i privredni kredibilitet zemlje.

Pre nego što pažnju posvetim glavnoj temi na dnevnom redu, želim da spomenem veoma bitan predlog Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA Z.

Potvrđivanjem ovog sporazuma Republika Srbija će moći da koristi pretpristupnu pomoć EU kroz sedmogodišnji plan u iznosu od 1,4 milijarde evra i neke od prioritetnih oblasti će biti energetika, reforma javne uprave, upravljanje migracijama, a ono što je veoma važno za sve naše građane, već do kraja ove godine će stići direktna pomoć u iznosu od 165 miliona evra koja će direktno ići u sektor energetike.

Svi znamo da je trenutno velika kriza i u Evropi i svetu, a poruka koju šaljemo našim građanima ovim budžetom je da država veliki deo te krize preuzima na sebe i situacija je puna neizvesnosti u svakom smislu, ali građani treba da znaju da smo uspeli da sačuvamo teško stečenu stabilnost.

Na taj način imamo prostora i za veće plate i za veće penzije i za pomoć mladima, a to sve zato što želimo da održimo kvalitet života naših građana. Sve u svemu, budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orjentisan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja.

U budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, značajnija sredstva se opredeljuju za infrastrukturu, nabrojaću samo neke projekte - brza saobraćajnica prvog B reda Novi Sad – Ruma, zatim projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnja obilaznice oko Beograda i izgradnja autoputa deonica Preljina – Požega, zatim deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za nas iz Braničevskog okruga, posebno značajna brza saobraćajnica koja ide od autoputa E-75, petlja Požarevac do Golubca.

Moramo da se zahvalimo predsedniku na inicijativi da se ovaj put uopšte izgradi, jer taj put za moj okrug, za Požarevac, Veliko Gradište i Golubac znači turistički i privredni razvoj i mi svakako sa velikim nestrpljenjem očekujemo završetak ovih radova, jer želimo da Viminacijum, galerija „Milene Pavlović Barili“, Ramska tvrđava, ergela Ljubičevo, Srebrno jezero, Golubački grad budu dostupniji u što većem broju kako domaćih tako i stranih turista.

I na samom kraju, želim da kažem da je vrlo važan segment i u rebalansu koji smo izglasali u novembru i u budžetu za narednu godinu, sektor energetike. Bitno je da smo tu stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata, jer znamo da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti.

Nije lako, ali uspevamo da se izborimo sa posledicama ove krize. Pri tom, nismo odustali ni od jednog započetog ili planiranog kapitalnog projekta. Povećavamo plate kao što sam već rekla, povećavamo penzije, imamo sredstava za pomoć mladima i zato ću u danu za glasanje, kao i kolegi iz moje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Reč ima Nebojša Cakić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što izazivam vašu pažnju, a mislim da sam izazvao i pažnju ministara koji su se igrom slučaja bavili jugom Srbije baš pre nego što ja počnem da govorim o tome, a ta pažnja, moram da priznam da malo mi nije prijala zadnjih 15 dana jer ste krenuli jedan ozbiljan revanšizam prema meni lično zbog mog izlaganja u Skupštini.

Dakle, pokušali ste da me otpustite, a sada ste me rasporedili na najniže moguće radno mesto, ali dobro je da konačno može da se priča o jugu Srbije i gospodine Blagojeviću, pomenuli ste par stvari, nemam vremena o svemu, kad god hoćete dođite da vam kažem šta sve nije valjalo, a pitam vas zašto niste pomenuli izgradnju OŠ „Josif Kostić“ koja je koštala, rekonstrukcija je koštala više nego izgradnja nove škole? Ko su izvođači, podizvođači, to ćemo nasamo.

Nema ga gospodin ministar i sad se obraćam građanima. Ono što građani, ako primate platu od 50 hiljada, ministar finansija vam je preporučio da uzmete dve plate i kupite odelo od hiljadu evra ili kupite jednu žensku tašnicu od hiljadu evra jer to je za našeg ministra regionalni razvoj i izgradnja nacionalnog stadiona.

Zbog takvog regionalnog razvoja u Leskovcu za zadnjih 10 godina se iselilo 18.300 građana. Kada budete uradili nešto što će vratiti makar 1.800 građana u Leskovac, ja ću vam se izviniti i skinuti kapu. Do tada vi ste najneuspešnija vlast u istoriji Srbije, što se tiče juga Srbije, jer vi ste razjurili narod sa juga Srbije.

Uzbuđen sam, ne mogu više jer me to toliko nervira da pričate o nekim bajkama, o nekim brojevima, o nekim ciframa, pa zašto vi postojite, zašto vodite politiku? Valjda da ljudima i građanima bude bolje. Gde je dobro građanima, tu građani ostaju. Kada građani odlaze, to znači da ste neuspešni.

Što se tiče, vraćam se sad na sam budžet, što se tiče budžeta i dalje dajete bogatima, uzimate od siromašnih. Bogati su oni koji plaćaju porez na dobit. To su ljudi koji plaćaju porez na imovinu, od njih ne uzimate ništa skoro. Poa budžeta punimo mi obični građani od PDV, pa bogatiji da budu još bogatiji, da siromašniji budu još siromašniji.

Što se tiče onoga što vi predstavljate ovde kao vaš uspeh, građani treba da znaju, prvih 50-60 strana su krediti. Nema zemlje, ustanove od koga niste uzeli kredit. Što bi rekao, pa i moja baba Simana bi mogla da vodi ovu državu kada uzima kredit od svakog živog na ovom svetu. Ali, i to izlazi već, gotovo je i koliko znate i umete i ovde piše, da ne otvaram, piše da ono što su uradili vaši čelnici, Vučić, Dačić i dan-danas plaćamo ono što su radili devedesetih godina, zajam za privredni razvoj, stara devizna štednja. Nema ga ministar, plaćali smo takođe i u PIO fond, jer ste sve potrošili iz PIO fonda. Ja sam bio u Fondu za zdravstveno osiguranje, lekove nisam mogao da nabavim godinu dana jer su ljudi znali da lekova nema. Sve ste pokrali bili.

Dakle, što se tiče dalje budžeta i dalje to radite. Budžet je duboko koruptivan i to kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda. Dakle, kakav je to budžet, vi ste čak zloupotrebili, oduzeli nadležnost Skupštine kad na svakom drugom, maltene u budžetu piše raspored korišćenja ovih sredstava vršiće se u skladu sa posebnim aktom Vlade.

Dakle, građani, oni sebi odrede 30, 50, 200 milijardi i kažu - to ćemo mi da trošimo onako kako mi hoćemo, a to kako vi hoćete, nema ga opet ministar, gospodin Mali, odlično znamo kako on to radi. Odlično znamo kako to radi. Tu je „Milenijum“, tu su svi mogući i nemogući korupcionaški skandali vezani direktno za njega.

Pogledajte Ministarstvo privrede - od 30 milijardi koje je predviđeno 80% će deliti Vlada. Dakle, ja ne znam zašto taj ministar, nema ga ovde, ne treba ni da dolazi na posao. Pa, šta ćete u Vladi ako se onda raspolaže sa 20% svega.

Pošto mi nedostaje vremena, ono što niko od vas ne spominje Republički fond za zdravstveno osiguranje u kome ja radim, koji ima 20% od ukupnog budžeta Srbije tamo i to duboko korupcionaško se troši, to opet ministar gospodin Mali koji je postavio direktoru Fonda u stanju v.d. odlično zna i koji su ugovori, ja znam, ali još uvek nemam dokumente koji su ugovori pod službenom tajnom, gde su respiratori, gde su sredstva za zaštitu, gde su lekovi. Sve je to pod tajnom. Nema više tajni. Sve izlazi i izaći će. Hvala.

Nemate više vreme.
Pre nego što dam reč dalje, pošto ste više puta pitali za potpredsednika Vlade da vas obavestim, ako uopšte slušate, ako ne vičete opet i svađate se sa salom.
Dakle, potpredsednik Vlade Siniša Mali je trenutno na važnom sastanku. Dakle, važan državni posao je u pitanju i tiče se investicija, radnih mesta i svih drugih stvari o kojima govorimo ovde.
Inače pošto ste rekli da neko hoće da vas otpusti narodnog poslanika odavde ne može da otpusti niko. Nemojte da se brinete za to. Ako hoće da vas eventualno izbace iz stranke ili iz poslaničke grupe to nije nadležnost Skupštine, ni Vlade.
Pravo na repliku Milenko Jovanov.

Zaista je duhovito, ja nemam drugi izraz da kažem nego duhovito, kada čovek koji je bio direktor u Leskovcu kao kadar SPS i to fabrike, Društvenog preduzeća „Pionir“ u Leskovcu 90-ih, neko proziva za 90-te. Pa je 2000. godine postao direktor RFZO, tada kao član jedne stranke DOS-a. Valjda je to taj bivši režim, strašni, itd. Pa i danas u našem režimu, kolega je deo režima, zato ja prema njemu ovako sa posebnim uvažavanjem govorim, on je direktor u RFZO, pomoćnik direktora, sad mu nude drugo radno mesto da bude šef filijale, tako da je on vrlo uvažen član režima SNS, SPS i ostalih koalicionih partnera. Dakle, vi ste naš sastavni deo i to je bitno.

Ali, pošto mi posebno vodimo računa o tome kako se ponašaju ljudi koji pripadaju našoj koaliciji. Ja ću vas samo zamoliti plaćajte parking kartice u Leskovcu. Nalepnica koju ste dobili vas ne oslobađa plaćanja parkinga u Leskovcu. Morate redovno da plaćate i ne treba da se žalite javnom preduzeću što vam naplaćuju kazne, jer ta kartica vam samo garantuje pravo da parkirate ispred ove zgrade kada je zasedanje ili imate obaveza u Skupštini ili van nje.

Dakle, i vi i svi ostali niste dobili imunitet od plaćanja parkinga u gradovima u kojima živite.

Prema tome, kao pripadnik režima molim vas da se ponašate odgovorno. Nemojte posle nama da beleže sve te vaše gahove i da mi zbog toga stradamo, a kao pripadnik režima 90-ih setite se gde ste bili, šta ste radili, a neke stvari ste još tada prihodovali, što nije sporno, po niskim cenama, rešavali svoje stambeno pitanje, itd. Tako da se sa setom sećajte tih 90-ih. Nemojte tako oštro o njima. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Samo idemo redom pošto sam rekao ima više prijavljenih.
Ministar Goran Vesić ima reč.
Izvolite.

Čujem sada rekoste da je Vučić kriv za Zajam za preporod Srbije. Ja se sećam mi bili tad, nas dvojica studenti, nismo baš ni imali para da uplatimo za taj zajam, tako da ne znam kako smo to bili krivi za Zajam za preporod Srbije, još malo pa će biti kriv i za kosovsku bitku verovatno, kako ste krenuli.
Svašta sam čuo, ali da neko kaže da budžet može da bude koruptivan, to je stvarno meni neverovatno. Koruptivan može da bude posao, a ne budžet. To znači da budžetom prihodujete, odnosno dobijate određena sredstva i planirate kako ćete da ih potrošite i budžetom možete da odredite neke prioritete koji su možda važniji nekome, nekome nisu, ali budžet ne može da bude koruptivan i to treba da naučite.
Budžet je nikada veći i to je nešto što je takođe važno. Kako izgleda naš budžet? Dovoljno je da vam kažem da je Srbija od 2018. do 2021. godine imala rast BDP i to prema podacima MMF, ne našim podacima, od 16%. Znači, 2018. godine 4%, 2019. godine 4,3%, 2020. godine, najmanji pad u vreme Korone, 0,9% i 2021. godine 7,4%.
U isto vreme Hrvatska je imala rast od 7,8%, Severna Makedonija 4,4%, Crna Gora 4,7%, BiH 11%, Albanija 11,2% i Slovenija, zemlja EU, 12%.
Da smo bolji čak i od nekih zemalja EU govore nam podaci da je u istom periodu Austrija imala rast 1,5%, Nemačka 0,9%, Španija 2,1%.
Prema tome, mnogo bolje danas izgleda Srbija nego u vreme kada govorite o tome pre 10 godina, kako je bilo pre vremena Aleksandra Vučića. Srbija je 2012. godine izvezla 8,7 milijardi evra. Toliko je vredeo srpski izvoz.
Samo u prvih devet meseci ove godine naš izvoz vredi 20 milijardi evra. Do kraja godine vredeće 26,5 milijardi evra. Neću da govorim o vrednosti BDP. BDP je vredeo 33,6 milijardi evra – 2021. godine. Sledeće godine vredeće 60 milijardi evra do kraja ove godine. Skoro je udvostručen.
Prema tome, to je nešto što pokazuje koliko je bolje danas nego što je bilo pre 10 godina. Da li je dovoljno dobro, nikada nije dovoljno dobro i uvek može da bude bolje i uvek treba da bude bolje, ali da li je bolje nego što je bilo – bolje je.
Pričamo o tome kako se zapostavlja jug Srbije. Hoćete mi reći da do pre 10 godine jug Srbije nije bio zapostavljen? Bio je i te kako zapostavljen i ne samo jug Srbije. Bio je istok Srbije i zapad Srbije i centralna Srbija i Vojvodina i sve je bilo zapostavljeno. Mi prvi put gradimo autoputeve poprečno. Ne od severa ka jugu zato što povezujemo različite krajeve Srbije. Pa šta je Moravski koridor? Šta je Moravski koridor nego povezivanje Srbije, da povežete Kruševac, pre toga Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju i Kraljevo na autoput? Šta je Požega – Preljina? Šta je Miloš Veliki nego povezivanje Srbije? Šta znači to što ćemo 22. decembra da potpišemo ugovor o finansiranju od strane EU brze pruge Beograd – Niš? Šta je to pre nego povezivanje Srbije?
Vozom će se ići 2028. godine 200 na sat od Niša do Budimpešte. Da li je to dovoljno? Verovatno nije. Svi bismo mi želeli brže, ali se zemlja razvija. Razvija se više nego ikada.
Ako pričamo o jugu Srbije, evo vam ova mapa koju sam malopre pokazao, pogledajte samo postrojenja za preradu otpadnih voda na jugu Srbije. Imate ceo jug, što iz kineskog aranžmana, što ih KFE. Ceo jug Srbije. Što to ranije nije rađeno i nije pošteno i nije lepo govoriti o tome da se sada neko iseljava sa juga Srbije ili iz nekog drugog kraja Srbije, a do pre 10 godina svi su se tamo samo naseljavali, što nije tačno i svi znamo da nije tačno.
Ako hoćemo da ljudi da žive tamo gde su danas, moramo da obezbedimo puteve, moramo da obezbedimo pruge jer to znači nova radna mesta. To znači preko 200 novih fabrika. To znači preko 400 hiljada novih radnih mesta koja su se otvorila u ovih 10 godina. To znači da nezaposlenost jed 8,9%, a ne preko 25,9% skoro 26%, koliko je bila. To znači da se Srbija razvija.
Prema tome, u ovom budžetu je predviđen novac za mnoge projekte ne samo na jugu Srbije, već i na istoku, i na zapadu i u Vojvodini gde se gradi Fruškogorski koridor, gde gradimo tri mosta u Novom Sadu, u gradu koji ima dva mosta, gde se to nikada nije dogodilo. Predviđeni su važni projekti koji će omogućiti da naši ljudi žive normalno od svog rada i nije pošteno i nije fer govoriti o tome kako u budžetu nema novca za to.
Takođe, nije pošteno govoriti o tome kako neko raspolaže novcem kako mu padne na pamet. Ljudi su ovde, svi su narodni poslanici, zna se ko usvaja Zakon o budžetu, Narodna skupština. Ona određuje vašom odlukom, određujete kako će novac da se troši i nemoj da pričamo građanima kako će sada neko iz mraka da određuje kako će se trošiti novac. Neće niko određivati. Određuje se ovde, ovim zakonom.
I još na kraju da ponovim, ove godine, drage poslanice i poslanici, ako glasate za ovaj budžet, glasate za investicije od 3,6 milijardi evra u infrastrukturu. Od 2008. godine do 2012. godine za četiri godine uložili su ukupno milijardu i 200 evra u infrastrukturu. Tri puta više izdvajamo za sledeću godinu, nego što su oni uradili za četiri godine. Godine 2011. 305 miliona evra je bilo predviđeno za infrastrukturu. Potrošeno 275, mislim. To je promena u Srbiji. To je ta promena koja nam je potrebna.
Prema tome, ajmo da pričamo o projektima, ajmo da pričamo o Radan planini, ajde da pričamo o projektima integralnog razvoja Srbije, ajde da pričamo o tome da smo odvojili u budžetu 1,4 milijarde dinara za Ovčarsko-Kablarsku klisuru, za integralni razvoj jugozapadne Srbije, ajde da pričamo o tome da smo uradili prvi put, preko Radan planine, posle 55 godina prošao autobus. To nije ulaganje u Srbiju. Pa to nije Beograd. Posle 55 godina, zadnji autobus je prošao 1967. godine od Leskovca do Prolom Banje. Evo prošao je pre 10, 15, 20 dana. Hajde da pričamo o tome.
Da li je dovoljno? Pa nama treba pet puta veći budžet da sve uradimo što treba da se uradi. Da li se radi? Radi se. I nemojmo da pričamo o tome da je budžet koruptivan. Budžet ne može da bude koruptivan. Može posao da bude koruptivan. To treba da znate. To, pogotovo vi koji nikada ništa u životu niste radili, znate i te kako.
U svakom slučaju najlakše je, imao je Duško Radović jednu dobru, ali sada bi bio suviše nekorektan kada bih to ispričao. Ima neka, ali nije važno. U svakom slučaju, ovaj budžet je razvojni budžet. Srbija može da bude ponosna sa ovim budžetom, Srbija će se razvijati u vreme velike ekonomske krize, a nastavićemo da radimo ono što ne budemo uradili ovim budžetom, nastavićemo da radimo narednih godina kako bi naša zemlja postala ono što sve građanke i građani očekuju. Bolje mesto za život svih ljudi.

Sada reč ima doktor Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se gospodine Orliću.
Juče i danas, mogli smo da čujemo od pojedinih narodnih poslanika da je Aleksandar Vučić, kao i što je rekao Goran Vesić kriv za neuspeh projekta „Zajam za privredni preporod Srbije“ koji je inače raspisan 1989. godine, kada je Aleksandar Vučić bio student, zajedno sa Vesićem.
Juče smo mogli da čujemo kako je Aleksandar Vučić odgovoran za hiper inflaciju, juče smo mogli da čujemo i danas smo mogli da čujemo da je Aleksandar Vučić odgovoran za ratove koji su na prostorima bivše Jugoslavije vođeni tokom devedesetih godina i uopšte da je Aleksandar Vučić kriv za sva zla koja su zadesila bivšu Jugoslaviju, Srbiju, građane Srbije i sve narode koji su nekada sa nama živeli u zajedničkoj državi.
Zbog građana Srbije, a budući da se politikom bavim dosta dugo, neke stvari sam zapamtio iz tih devedesetih godina, pa želim da podsetim građane Srbije na pojedine ministre koji su sedeli u Vladama Slobodana Miloševića, dolazili su iz redova DS.
Da li se sećate kolege narodni poslanici ministra Miodraga Perišića? Ako se ne varam, bio je visoki funkcioner DS. Da li se sećate ministra Slobodana Radulovića? Kadar DS. Da li se sećate saveznog ministra za ljudska prava Momčila Grubača? Da li se sećate, seća ga se Jorgovanka, a sećamo ga se i svi mi, guvernera NBS Dragutina Avramovića? Jel ga se sećate? Zašto ga spominjem? Pre nego što je formiran DOS u januaru 2000. godine, postojao je jedan drugi politički savez, prethodnica DOS-a koji se zvao Savez za promene. Jedan od lidera Saveza za promene je bio upravo Dragutin Avramović. Ljudi koji su vodili Savez za promene su čak razmišljali da Dragutin Avramović bude kandidat za predsednika SRJ ispred Saveza za promene, odnosno kasnije ispred DOS-a.
(Marijan Rističević: Ja sam ga vozio u kampanji.)
Evo Marijan Rističević ga je vozio u kampanji i svedok je tih dana, međutim, Dragutinu Avramoviću je popustilo zdravlje pa nije mogao da bude kandidat DOS-a za predsednika SRJ, pa ste se onda setili da iz šešira izvučete Vojislava Koštunicu o kome danas govorite sve najgore, a tada 2000. godine ste ga hvalili kao velikog demokratu, kao velikog reformatora, kao čoveka koji je prihvatljiv za Srbiju, kao čoveka koji je prihvatljiv za svet, kao čoveka koji će da reši zajedno sa vama iz DOS-a pitanje KiM koje je demokratsko pitanje, pa će da reši pitanje Crne Gore koje je takođe po vama demokratsko pitanje i kako ste sva ta pitanja rešili? Tako što nema više SRJ, tako što više nema čak ni državne zajednice Srbija i Crna Gora, tako što ste omogućili KiM, odnosno predstavnicima Albanaca na KiM da proglase nezavisnost 2008. godine i još ste blagoslovili tu nezavisnost tražeći, a unapred znajući da ćete dobiti savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde koje će biti nepovoljno po Republiku Srbiju.
Onda se pojavite u Skupštini Republike Srbije u decembru 2022. godine i pomislite da su građani Srbije oboleli od kolektivne amnezije i da su sve zaboravili i da su svi problemi počeli onog dana kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade ili kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Republike Srbije. Stalno spominjete te devedesete godine.
Aleksandar Vučić je postao ministar u Vladi Republike Srbije u martu 1998. godine i bio je ministar u Vladi do 24. oktobra 2000. godine. Znači, bio je nešto više od dve godine ministar u Vladi Republike Srbije u vreme kada nije bilo nikakve hiper inflacije, kada nije bilo svih onih novčanica koje su nam se juče ovde spočitavale, a te novčanice sa tim velikim brojem nula su postojale u vreme kada su članovi Vlade Republike Srbije bili upravo ljudi iz DS. Da spomenem još dvojicu. Jel ste zaboravili na Danka Đunića, jel ste zaboravili na Milana Beka?
(Dragana Rakić: Šta priča ovaj čovek?)
Šta priča ovaj čovek, pa priča o vašim kadrovima kojih se vi sada odričete. Vi koji se borite protiv tajkuna, vi koji se borite protiv oligarhije, vi koji se borite protiv organizovanog kriminala. Pa vi ste to izmislili u Republici Srbiji. Pa vi ste patentirali organizovani kriminal u našoj zemlji. Ovo su sve vaši kadrovi. Nisu ovo kadrovi Aleksandra Vučića. Ovo su vaši kadrovi.
Pričate o tome da je Aleksandar Vučić odgovoran za ratove devedesetih godina i da sve ono sa čim se danas suočavamo je posledica navodno neke Vučićeve politike iz devedesetih godina. Ja sam ovde zajedno sa nekim kolegama iz SNS čitao pismo, u stvari to je čestitka pokojnog predsednika DS Zorana Đinđića od 28. juna 1994. godine komandantu vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću u kome mu čestita Dan vojske Republike Srpske i pozdravlja junačku vojsku Republike Srpske.
Kako ste na kraju vi isti iz Demokratske stranke postupili sa tim čovekom? Bolesnog čoveka, čoveka koji je do tada preživeo dva ili tri moždana udara isporučili ste polumrtvog u Haški tribunal. Kako ste isporučili takođe polumrtvog Zdravka Tolimira? Tako što ste ga prevezli noću preko Drine, pa rekli da ga je uhapsila policija Republike Srpske i da ga niste vi isporučili Haškom tribunalu, nego da je to uradila Republika Srpska.
Da li se sećate braće Banović? To je bio povod za demonstracije ovih vaših prijatelja iz jedinice za specijalne operacije, kada ste rekli da su braća Banović kriminalci koji treba da se uhapse zato što su se bavili organizovanim kriminalom. I pripadnici jedinica za specijalne operacije uhapse braću Banović, a vi ih isporučite Haškom tribunalu. Onda su ti vaši prijatelji izašli iz jedinice za specijalne operacije na autoput i blokirali autoput. Onda ste išli kod njih u Kulu da ih molite da taj autoput odblokiraju.
Sve ste to zaboravili. Za sve to, ko je kriv? Aleksandar Vučić i Srpska napredne stranka? Ne, vi ste krivi. Vi ste krivi za sve ono sa čim se Republika Srbija i dan danas suočava, jer je Aleksandar Vučić zajedno sa ljudima iz SNS 2012. godine preuzeo, ne Švedsku, ne Norvešku, ne Dansku, nego zemlju koja je bila ruinirana i politički i ekonomski i u međunarodnom smislu. Bili smo zemlja koju niko nije uvažavao, koja nije imala svoje dostojanstvo, čija je ekonomija bila uništena, zemlja koja je bila u političkom haosu. Eto, takvu zemlju je nasledio Aleksandar Vučić 2012. godine.
Danas smo lider u ovom delu Evrope i, iako nismo punopravna članica EU, a tome težimo, bolji smo po svim parametrima od država koje su u EU ušle pre 10 ili više godina. Eto, to je rezultat politike Aleksandra Vučića, a ovo su vaši rezultati o kojima sam ja maločas govorio. Da slučajno ne biste pomislili da građani Srbije ne umeju da procene ko kako radi i kakvi su učinci nečijeg rada, o tome vam najbolje govore rezultati izbora. Zato na ovoj strani imate ovoliki broj narodnih poslanika, a zato vas ima toliko koliko vas ima.
Sve dok budete vodili takvu politiku kakvu vodite, biće vas toliko, a ja se nadam da će vas posle sledećih izbora biti još manje, jer vi vodite samo destruktivnu politiku. Vi da ste malo politički pismeni, evo ja da sam npr. na vašem mestu, ja bih rekao ima u ovoj politici Aleksandra Vučića i nečeg što je dobro. Vi kritikujete sve, a građani Srbije vide, kao što je rekao Vesić, i autoputeve, vide škole, vide bolnice, vide da nam raste međunarodni ugled, vide da imamo sada snažnu i dobro opremljenu vojsku. Građani Srbije sve to vide, a vi to sve negirate.
Opet kažem, da sam na vašem mestu ja bih postupio drugačije. Možda biste imali više i bolje rezultate na izborima da kažete – čekajte, ovaj čovek je uradio i neke dobre stvari za Srbiju. Ne, vi negirate sve, ništa ne valja. Ne valjaju autoputevi. Kada smo kod autoputeva, vi koji nam svakoga dana držite lekcije o tome da ćemo, evo samo što nismo izdali Kosovo i Metohiju, kritikujete projekat autoput Niš-Merdare, pa kada gradimo autoput, onda šta će nam autoput do Kosova i Metohije? Zašto? Zato što Kosovo i Metohija valjda nije naše? Ali, zato svakoga božijeg dana govorite Kosovo i Metohija je sveta srpska zemlja, ne smemo da izdamo, potpisujemo proglase o mirnoj reintegraciji Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije. Onda kada hoćemo da spojimo autoputem centralni deo Republike Srbije sa tim istim Kosovom i Metohijom, kažete – to je put za veliku Albaniju, to je put velike Albanije.
Tema? Tema je. Čekajte, je li Kosovo i Metohija naše ili Kosovo i Metohija nije naše? Nemoguće je kada gradimo autopute da Kosovo i Metohija nije naše, a svaki drugi put je naše. Dakle, naše je i zato što je naše gradimo taj autoput. Gradićemo još mnogo autoputeva, za razliku od vas koji niste gradili ništa i koji ste nam ostavili zemlju u haosu i rasulu, a mi smo je sada digli na noge. Upravo zato što smo je mi digli na noge, ja se nadam da građani Srbije nikada više vama neće dati poverenje i podršku da vodite državu Srbiju.
Još jednu stvar da kažem i time završavam. Duboko sam ubeđen, Srpska napredne stranka će jednog dana sići sa vlasti, to uopšte nije sporno, to je zakon u svakoj demokratskoj državi, jedno vreme ste na vlasti i onda dođe vreme kada više niste na vlasti, ali samo nešto da vam kažem, moraće da se pojave neki novi ljudi, bolji i od vas i od nas, da bi nas pobedili i da bi oni došli na vlast. Vi da dođete na vlast, vi koji ste upropastili sve što vam je došlo pod ruku? Nikada više vi vlast nećete videti, ne zato što ja to kažem, nego zato što vam građani Srbije ne veruju, a rezultati izbora to potvrđuju.