Ne može, gospodine Orliću, ne može, ali pustite molim vas, koleginica Božić je predsedavala, niste bili tu, dakle, pustite neka vide ljudi kako to izgleda. Pustite neka dobacuju. Pustite neka prekidaju. Neka vide ljudi odakle dolazi sav onaj nered u Skupštini, a na svojim medijima pričaju o tome kako su oni jadni ugroženi, kako ne mogu da progovore. Pa, idu oni tekstovi, bombastični, naprednjaci podivljali i tako dalje. Evo, neka vide ljudi sami, bez bilo čijeg posredovanja, neka vide svojim očima ko divlja i ko ne može da izdrži. Evo, minut i 20 sekundi ne mogu da izdrže. Odlično je to, neka tako i bude.
Dakle, nisam govorio o tome ni ko je bio na čelu DS, ni ko je vodio, ni kako je vodi. Dakle, govorio sam u odgovoru ono što sam smatrao da treba da kažem. Nisam nikada bio neki veliki ljubitelj te stranke, mada sam do nedavno imao poštovanje prema njoj zbog njene snage, veličine, ljudi koji su je činili. Upravo zbog toga mislim da ste vi danas najbolji dokaz erozije te stranke, jer nikada nijedan, ne šef poslaničke grupe, nego predsednik DS nije sebi dozvolio ovde da čita govore i replike. Nikada nijedan, vi ste prvi koji to radi, a neka ljudi koji su ostali u toj stranci razmisle o tome i ko ih vodi i dokle ih je doveo. A vreme vam je završeno, vreme vam je isteklo, to znate i sami. Hvala vam.