Reč ima narodna poslanica Ivana Parlić. Povreda Poslovnika.

Član 107. gospodine predsedavajući.

Evo, divno je što je rekao gospodin Vesić da nema nikakve sumnje na korupciju, iskoristila bih priliku da ukažem kako je povredio Poslovnik tako što je direktno obmanuo javnost on lično.

Na strani 27. i 28. budžeta, ima jedna frapantna činjenica, gospodine Vesiću – građani Srbije plaćaju 10 miliona evra 20 godina nevladinoj organizaciji koja se zove „Mladi istraživači Srbije“.

Deset miliona evra je mnogo više od budžeta koji ima celo Ministarstvo za porodicu i demografiju, znači, 8,5 miliona. Svake godine plaćamo 10 miliona evra nevladinoj organizaciji koja sa vama sarađuje. To je čista korupcija, gospodine Vesiću i pranje para. Tako da, molim vas razjasnite to.

Znači, ne. Znači, i vi ste sada ovo kao i drugi koristili za repliciranje. Javili ste se za povredu Poslovnika i onda se obraćali ministru. Dakle, isto ste uradili. Zato ćemo sada isto da primenimo član 103. na ovo vreme koje ste vi iskoristili.

(Ivana Parlić: Vi ste povredili Poslovnik, Orliću.)

Zamolio bih sve ako možemo da nastavimo raspravu po prijavi za reč.

(Zoran Lutovac: Uskraćujete mi pravo na repliku. Opomenuo me je.)

(Milenko Jovanov: Ali nisam uvredljivo opomenuo. Tako kaže Poslovnik.)

Nema potrebe da objašnjavate razliku između Dragutina i Dragoljuba. Sve smo razumeli.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Izvolite.

Koleginice i kolege, svaki budžet, pa i ovaj izaziva dosta pažnje javnosti. Mi svi mislimo da možemo bolje rasporediti budžet i sigurno da bi najviše želeli da dobijemo sredstava za one potrebe gde su nam izraženi posebni interesi.

Međutim, predlagač kao Vlada ima najbolji pregled potreba po oblastima, najbolje može to da izbalansira, i naravno, ovoj našoj Vladi treba verovati da je napravila dobar predlog.

Po meni, bez obzira na veličinu sredstava koje imamo za pojedine pozicije najbitnije je ono što se tiče uspešnosti budžeta je realizacija i uspešnost projekata i investicija. Ako to dobro radimo onda sigurno doprinosimo ozbiljnom razvoju ove naše lepe Srbije.

Malopre ministar Vesić reče – mnoge ovde ne interesuje šta se radi, gradi i tako dalje, mene jako interesuje. Ja ću krenuti pojedinačno. Ono što je bitno i za Srbiju i za delove ove Srbije gde treba nešto raditi, a ja sam posebno zainteresovan za moj deo, odnosno moj kraj iz kojeg dolazim.

Elektro-snabdevanje. Predsednica Vlade je juče izjavila da imamo gubitke u prenosnoj elektro-mreži od 12%. Bilo bi poželjno da to smanjimo na 8%. Nadam se da ćemo u tome uspeti.

U toj prenosnoj mreži postoje objekti koji su sastavni deo prenosa mreže, to su trafo stanice. Izgradnja jedne takve trafo stanice 110/25 kilovolti, nadam se da ministarka dobro čuje, to je krovni elektro objekat u jednoj lokalnoj samoupravi, u smislu stabilnog snabdevanja električnom energijom.

Izdata je građevinska dozvola. Govorim o objektu iz vašeg resora. Izdata je građevinska dozvola, rešeni imovinski odnosi. Očekujem i od ministarke da u svemu tome učestvuje i da u sledećoj godini dobijemo trafo 110 do 120 kilovata.

Dalje, u okviru elektrosnabdevanja, rekonstrukcija dalekovoda Koceljeva – Banjani po 35 kilovolti kao rezervno napajanje za opštinu Koceljeva i Ub. Nadam se da će se i to uraditi sledeće godine, jer mislim da je to jako bitno za razvoj ove dve opštine.

Što se tiče ekologije, regionalna deponija u Kaleniću, odnosno njena izgradnja, tu se krenulo 2005. godine, pa smo imali probleme 2014. godine, kada smo imali poplave, pa se ta sredstva iz izgradnje Kalenića prebacila na rešavanje problema iz vodopoplava.

Juče sam čuo najavu ministarke da će u prvoj polovini sledeće godine da se krene sa izgradnjom, što me jako raduje i očekujem da to stvarno i bude, imajući neka saznanja šta se govorilo i prošle godine u ovoj Skupštini. Međutim, to je jako potrebno za taj kraj Srbije i mislim da se sve više opština opredeljuju za tu regionalnu deponiju Kalenić. Međutim, dok se to ne uradi, izgradi mi imamo ozbiljan problem sa smećem, gde se jednostavno davimo u tom smeću.

Ja bih molio da prevaziđemo tu situaciju još imajući u vidu da je u Koceljevu na deponiji izgrađena transfer stanica za opštine Vladimirci i Koceljeva i da jednostavno ni ta transfer stanica ne može da funkcioniše ukoliko ne funkcioniše regionalan deponija, u Kaleniću.

Do izgradnje regionalne deponije mislim da se moramo boriti sa sopstvenim smećem. Da bi to uradili, mi možemo opremati pojedine opštine, odnosno komunalna preduzeća koja se bave time sa određenom opremom. Mislim pravo na kamione smećare i kamione koji mogu da transportuju smeće i da ga dislociraju na mesta gde je to moguće, odnosno gde je prihvatljivo, naravno, dok se ne izgradi regionalna deponija.

Mislim da je to jedno ozbiljno pitanje gde mi u tom kraju moramo da se borimo. Nadamo se, kažem, da ćemo imati podršku i države.

Ovde bi nešto rekao o jednoj posebnoj organizaciji i to o Republičkom geodetskom zavodu. Ta reč posebna organizacija, meni se malo i sviđa, zato što smatram da je Republički geodetski zavod jedna posebna organizacija koja radi jedan ozbiljan posao, ozbiljan za državu, a on je prepoznatljiv po katastru nepokretnosti, o upisima prava na nepokretnostima, katastru vodova itd. Međutim, on sve više dobija na svom značaju. Država i Vlada prepoznaju značaj svega toga mislim da je to i ministar Vesić prepoznao i da, jednostavno, proširila se delatnost Republičkog geodetskog zavoda, kao što je, recimo, procena vrednosti nepokretnosti sa indeksom rasta tih nepokretnosti, a to doprinosi i poreskoj politici radi ravnomerne poreske politike, kao i razvoju tržišta nepokretnosti.

Ja ću navesti jedan primer. Na primer, UN imaju dokument o održivom razvoju sa 17 ciljeva. U svih 17 ciljeva geoprostorni podaci učestvuju u ozbiljnom obimu i procentu. Hoću da kažem da se oni kod nas rade i proizvode u Republičkom geodetskom zavodu. Iz svega toga Vlada je i donela određena akta gde, pored postojećih zaposlenih, treba zaposliti još 400 novih radnih mesta. Starost je bila u Republičkom geodetskom zavodu 55 godina, prosečna starost. Sada je 43. Nadam se da će primenom novih radnih mesta ta prosečna starost pasti ispod 40 godina.

Tamo imamo 850 diplomiranih inženjera, tehničke struke, od čega su 700 geoinformatičari. To su ljudi koji vuku struku napred. Pored njih, imamo i 150 drugih inženjera, kao i 300 pravnika. Imajući sve to u vidu i taj potencijal, tehnički intelekt itd, to je jednostavno neko ko taj Republički geodetski zavod vuče napred, a samim tim i ovu našu Republiku Srbiju.

U ostalom delu ja ću samo napomenuti nešto što sam i ranije govorio u ovoj skupštini, čisto telegrafski, kratko. Rekonstrukcija državnog puta Koceljeva, auto-put Miloš Veliki, mislim da je to neophodno i da će to ministar prepoznati da jednostavno vrlo brzo dobijamo rekonstruisan put gde bi mogli da imamo vezu sa auto-putem.

Dalje, izgradnja kanalizacije sa prečistačima za tri naselja u opštini Koceljeva. Vidi se da je to jedan krupan potez i verujte to možda nema dovoljan eho šta to sve znači, a znači mnogo.

Dalje, vodosnabdevanje vodom sa sistema Stuborovni, o tome sam pričao i mislim da je to sasvim jasno da to što pre treba staviti u funkciju vodosnabdevanja delova Srbije koji nemaju zdravu i ispravnu pijaću vodu.

Očekujem izmenu Uredbe na taj način da se Mačvanski okrug nađe u delu zato što je, jednostavno, na udaru grada, nezaštićen zato što nama gradobitni oblaci uglavnom dolaze preko Drine i domaćini koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom osiguravaju tu svoju proizvodnju, da se nađu u povoljnoj situaciju da subvencionišemo iznose tako da ti ljudi što vise osiguravaju, a samim tim da zaštite svoju proizvodnju i da je, naravno, razvijaju.

Naravno, ovog puta želim da kažem i oko izgradnje zelene pijace u Koceljevi sa tržnicom. To je, po mojim saznanjima iz ministarstva, pri samom kraju. Zahvalan sam i ministarstvu i ministru Martinoviću i nadam se da će ugovor biti potpisan na Svetog Nikolu ili oko Svetog Nikole.

Sve ovo što sam pričao mislim da je… naravno, i ono što nisam itd. mislim da je to neki opšti životni standard koji zajedno sa ličnim životnim standardom čini jednu celinu standarda, a samim tim dobar deo naših građana biće sa tim zadovoljan, tako da ovaj budžet koji nam je predložen daće nam mnogo povoljniju situaciju u narednom periodu.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Tanasković.

Uvaženi poslanici, ja se ponovo javljam da bi protumačila Zakon o budžetu pošto ponovo nije dobro protumačen od dva poslanika koja su u prethodnom periodu pričala.
Prvo objašnjenje se tiče one strane 27, ako se ne varam. U svakom slučaju, od strane 6. Zakona o budžetu do strane 51, zaključno sa stranom 51, u predloženom Zakonu budžeta je član 3. U članu 3. su popisane sve potencijalne obaveze, odnosno garancije i zajmovi koje može država da uzme ili da pregovara o njima u 2023. godini. To nisu preuzete obaveze, već obaveze koje mogu, odnosno kreditne linije po predlogu projekata koji su nabrojeni i stavljeni da država pregovara sa potencijalnim kreditorima, tako da ovde nema nikakvih mladih istraživača kao preuzete obaveze u iznosu koji ste mogli da čujete.
Hoću samo još jednu stvar da kažem kada je u pitanju Zakon o budžetu. Malo pre je rečeno da 20 milijardi dinara podsticaja se raspoređuje po ovlašćenju ministra, kako on to bude hteo, želeo. Strana 120. i 121. Zakona o budžetu definiše jasno popisane sve investitore koji će dobiti sredstva po Predlogu budžeta za 2023. godinu. Znači, imate spisak svih investitora koji su ispunili svoje ugovorne obaveze kako bi mogli da koriste ta sredstva u narednoj godini. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Vesić.

Evo, razjasnimo i ovu neistinu o 10 miliona evra. Ali, s obzirom da to nije u mom ministarstvu, zaista nisam imao odgovor na to pitanje odmah. Ali, ono što znam, s obzirom da sam u tome učestvovao dok sam još bio u gradu, to je da se u budžetu Republike Srbije za 2023. godine nalazi 12 miliona dinara za finansiranje rada fondacije „Zoran Đinđić“.
Prvi put je Republika Srbija finansirala rad te fondacije 2017. godine. To je 2016. godine predložio tada premijer Aleksandar Vučić i moram da kažem da je to prvi put da država finansira fondaciju „Zoran Đinđić“. Od 2003. godine, odnosno 2004, kada je fondacija nastala, nikada ni jednoj vladi nije palo napamet da da jedan dinar za tu fondaciju, nego se snalazila sama, od donatora, a onda, od 2016. godine, na predlog tada premijera a sada predsednika Vučića, fondacija „Zoran Đinđić“ ima 100 hiljada evra godišnje iz budžeta za finansiranje svog rada. Dobijala je novac iz Beograda, pretpostavljam da će to biti i u budžetu za sledeću godinu. Na taj način smo pokazali koliko smo odgovorni prema fondacijama a koliko neki drugi, kad su bili u prilici, nisu se čak ni setili da finansiraju fondaciju koja čuva lik i sećanje na lik i delo čoveka na koga se pozivaju a koga inače nikada u životu videli nisu.

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.

Poštovani narodni poslanici, moram samo da razjasnim još jednom, a i da vas uputim vezano za izgradnju regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom širom Srbije, naročito kada je pomenut regionalni centar odnosno deponija u Valjevu.
Kao što je svima poznato, potpisali smo sporazum, kreditnu liniju, 150 miliona evra, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i francuskom razvojnom agencijom upravo za tu namenu i svakako kada krene izgradnja ovih centara i kada se izgrade, značajno će se i u dobroj meri promeniti ekološka slika Srbije nabolje.
Vezano za Valjevo-Kolubara-Kalenić, ona je obuhvaćena prvom fazom, od četiri regionalne deponije i najspremnija je. Ja ovde imam i tabele, tačno po dinamici kako šta ide. Dakle, dobijena je građevinska dozvola i ono što je važno, da tenderisanje za ovu deponiju kreće već u januaru mesecu 2023. godine. Očekujemo izbor izvođača negde do aprila i tada kreću radovi.
Kada govorimo o Koceljevi, svakako jedna od 11 opština, a sada priključujemo još četiri, dakle 15 opština koje će gravitirati regionalnom centru u Valjevu, to je svakako i najveći regionalni centar, 500 hiljada građana će koristiti taj regionalni centar, u Koceljevi se gradi transfer stanica i u svakoj od ovih pomenutih opština će biti već prateća infrastruktura koja je neophodna kako bi ovaj regionalni centar radio u punom kapacitetu. Dakle, 11 plus četiri opštine, uključujući i Koceljevu.
Mi imamo saradnju sa vašom jedinicom lokalne samouprave i molim vas da se javite sledeće godine na konkurse upravo za čišćenje smetlišta, jer to će svakako i značiti kada budemo imali taj otpad gde da odnesemo i da upravljamo sa njim na najbolji mogući način.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da kažem da je sledeći nakon Valjeva spreman i Pirot, pošto se ovde puno pominjao i taj deo Srbije. Dakle, pirotski regionalni centar je najspremniji nakon Kalenića i očekujemo takođe tenderisanje uskoro, odnosno izbor izvođača radova, sve su u pitanju međunarodni tenderi. Po svim evropskim standardima će biti ti regionalni centri građeni. Nakon toga ide Užice, Nova Varoš, Sombor, Sremska Mitrovica.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, mi već radimo intenzivno na tome, pre svega i na zatvaranju deponija, već imamo u budžetu za 2023. godine značajna sredstva odvojena kako bi se zatvarale deponije i rekultivisale i sanirale na prostorima gde više neće biti nesanitarno odlagan otpad.
Takođe, imamo još veća sredstva za uklanjanje divljih deponija, kao i za kamere na tim lokacijama, kako bi te lokacije sačuvale čistim.
Govorili ste vezano za opremu. Da, kamioni, smećari i kante i kontejneri, to je ono što Ministarstvo zaštite životne sredine deli odnosno daje na korišćenje jedinicama lokalnih samouprava po kriterijumu u odnosu na razvijenost opština.
Ono što je važno kada govorim o programu čvrstog otpada u Srbiji jeste i program cirkularne ekonomije koji je pre nekoliko dana usvojen na Vladi i koji će nam tačno dati put kako da od otpada dobijemo drugu upotrebnu vrednost, što je svakako cilj da primarnu separaciju vrše kako bi mogli da iskoristimo na najbolji mogući način taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, planirana je za sledeću godinu izgradnja transfer stanica. Trenutno se grade dve transfer stanice u Srbiji iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine. To je u Novoj Varoši transfer stanica, u Petrovcu na Mlavi i sledeće godine će biti građena u Smederevu, početak izgradnje transfer stanice.
Važno je da napomenem, čitava linija separacije za deponiju u Pančevu, linija separacije za otpad, a nakon toga, odnosno paralelno sa tim u okviru projekta u saradnji sa EU, upravo delimo adekvatnu opremu u 17 opština širom Srbije. Hvala vam na pitanju, sugestiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji i ono što su važne vesti jeste da valjevska deponija kreće sa realizacijom, taj projekat kao najveći i najizazovniji za ovo ministarstvo, a mogu reći i čitavu zemlju kada govorimo u upravljanju čvrstim otpadom. Hvala.
(Zoran Lutovac: Replika.)