Hvala.
Reč ima Vladimir Gajić.

Hvala, gospodine predsedniče.

Mislim da je nama ostalo samo minut i 15 sekundi, pa ću pokušati da kažem samo ono što je ključno.

Hteo bih da obratim pažnju poslanika na tačku dnevnog reda koja se odnosi na izbor predsednika sudova i sudija koji se prvi put biraju za sudije. Naime, ovaj predlog Vlade Republike Srbije je neustavan, a evo iz kog razloga.

Mogu li da vas zamolim da se prijavite još jednom, odnosno da promenite jedinicu ipak. Nešto nije u redu sa zvukom.

Predsedniče, štopujte mi ovo vreme koje sam izgubio.

Ovaj predlog koji je prošao i nadležne odbore je duboko neustavan. Evo, reći ću vam zašto. U Ustavnom zakonu, u članu 7. u stavu 2. kaže se – Narodna skupština nastavlja da bira sudije i zamenike javnih tužioca prvi put na te funkcije do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a novi sazivi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva konstatuju da je njihova funkcija stalna.

Kada upotrebite elementarno znanje u vezi sa tumačenjem ove odredbe Ustavnog zakona, to znači da Ustavni zakon Skupštini nije ostavio pravo da bira predsednike sudova, nego samo sudije i tužioce koji se biraju prvi put. S tim u vezi je pitanje čemu žurba Visokog saveta sudstva, s obzirom da je donet Ustav, da je proglašen u februaru ove godine, da se zna po predlogu radne grupe da se ograničava ubuduće na jedan mandat predsednicima sudova, a na tri najvažnija suda, na apelacionom, privrednom i upravnom, na dva od ta suda idu sudije kojima će to biti treći mandat?

Gospodine Gajiću, ovo je značajno izvan okvira vremena. Hvala.
Ispred Visokog saveta sudstva, reč ima Zorana Delibašić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi članovi radnog predsedništva, ja dolazim u ime Visokog saveta sudstva, ja sam zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, inače sudija Vrhovnog kasacionog suda, Zorana Delibašić.
Moram da reagujem na ovu opasku gospodina Gajića, mog uvaženog kolege. Prvo, postupak nije neustavan. Eksplicitno piše da Skupština nastavlja da bira i predsednike sudova i sudije sve dok se ne konstituiše novi saziv Visokog saveta sudstva, kada Narodna skupština, odnosno ako vi ne izaberete onda telo od petoro ljudi propisano ustavnim amandmanima, izabere potpuni Visoki savet sudstva gde će biti četiri stručnjaka. Dakle, Visoki savet sudstva i ovaj uvaženi dom postupaju u skladu sa ustavnim amandmanima. To je što se toga tiče.
Što se tiče izbora predsednika sudova, vi koje ste spomenuli, to su nam najbolji kandidati koje trenutno imamo, ne trenutno, nego inače su vrhunski kandidati. Moram da vam kažem jednu jako važnu stvar koju vi morate imati u vidu, pravosuđe Srbije se podmlađuje, 98% sudija Vrhovnog suda koji su bili sudije tog suda od 2017. godine su prirodnim putem napustili pravosuđe odlaskom u penziju, a 50% sudija u naredne tri godine će biti zamenjeno.
Dakle, žurba postoji, naročito postoji kada je u pitanju izbor predsednika sudova, jer VF stanje ne odgovara nikome. Kada je neko vršilac funkcije, njegove moći i mogućnosti su mnogo manje, jer postoji mogućnost neprimerenog uticaja, dok kada je biran na stalnu sudijsku funkciju, odnosno na određeni mandat za izbor predsednika suda, njegove moći su znatno veće. Hvala.
(Vladimir Gajić: Molim vas, replika.)

Nema osnova, postavili ste pitanje, dobili ste odgovor.
Tomislav Janković je sledeći prijavljeni.

Hvala, predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani ministri, poštovana guvernerko, apsolutna podrška Predlogu budžeta za narednu 2023. godinu iz više razloga, a pre svega što je ovaj budžet, naredni budžet uravnotežen, realan budžet, budžet koji zaista pokriva celu teritoriju Republike Srbije, od severa ka jugu, od istoga prema zapadu. Kada se pogledaju ove dve knjige od preko 1000 strana, vidi se veliki broj projekata i zaista su sve lokalne samouprave na određen način obuhvaćene Predlogom budžeta za narednu godinu.

Kad kažem da je realan budžet, on predviđa sredstva iz realnih osnova, znači nije spisak lepih želja. To je budžet koji će, nadamo se, u godinama pred nama biti u potpunosti realizovan i poboljšati životni standard građana Republike Srbije. On ima više svojih komponenti, to je pre svega socijalna komponenta, ekonomska, bezbednosna, razvojna komponenta, jer kroz sam budžet više od 3,6 milijardi evra će biti uloženo u našu infrastrukturu.

Ono što je dobro i što je predviđeno budžetom za narednu godinu, to je da će nivo javnog duga biti ispod 56% BDP-a, što dovoljno govori kakva je ekonomska stabilnost naše zemlje i da se u narednoj godini, godini 2023. predviđa rast privrede za 2,5%. Dovoljno je samo da pogledamo zemlje u okruženju i da vidimo da imaju velike probleme u oblasti energetike, u oblasti zapošljavanja. Danas nas kritikuju oni ljudi koji su 2012. godine ostavili urušenu privredu, uništenu vojsku, sudstvo i sve ono što su dotakli.

Naravno, budžet predstavlja i tri osnovna stuba, a to je osiguranje standarda građana, mi smo već govorili ovde o povećanju plata i penzija, jačanje infrastrukture. Oko 7% od ukupnog budžeta se izdvaja u nove puteve, bolnice, škole, sportske objekte, objekte iz oblasti kulture i, ono što je jako bitno, ulaže se u energetiku.

Danas Srbija ima dovoljno gasa i struje, danas Republika Srbija, budžet Republike Srbije, država Srbija može da po povoljnim cenama kupi i struju i gas na tržištu svetskom, bez obzira što ta cena raste. Tu razliku iz budžeta Srbije preliva se na trošak države, a ne na trošak građana.

Naravno da ima više projekata o kojima želimo da govorimo i koje su kolege ovde istkale. Ja bih rekao više projekata koji su vezani za moj grad, za Sremsku Mitrovicu. To su projekti koji se nadovezuju na tri osnovna stuba razvoja Sremske Mitrovice. Na razvoj privrede, poljoprivrede i turizma.

Svakako da je poljoprivreda vrlo značajan segment razvoja naše lokalne zajednice i čitavog Srema, čitave Mačve. Radi se o jednom projektu za otpornost i klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, tzv. druga faza, izgradnja sistema za navodnjavanje na prostoru grada Sremska Mitrovica i opština Ruma, izgradnja crpne stanice na kanalu Jaračka-Jaračina i 22 kilometara cevovoda dužine od same reke Save do Borkovačkog jezera i do Pavlovačkog jezera, koje će omogućiti da preko 3.500 hektara poljoprivrednog zemljišta se navodnjava, pre svega za voćnjake i vinograde.

Druga dva značajna projekta su vezana za izgradnju autoputeva oko Sremske Mitrovice. To je autoput Sremska Rača-Kuzmin kojim ćemo se na još jedan način još bolje i kvalitetnije povezati sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom i autoput Ruma-Šabac, kao njen nastavak brza saobraćajnica od Šapca prema Loznici. Sa ova dva autoputa i postojećim auto-putem Beograd-Batrovci prema Zagrebu i centralnoj Evropi, grad Sremska Mitrovica će biti jedina lokalna samouprava na prostoru naše zemlje koja će imati tri puta, koja će u obliku potkovice okružiti našu lokalnu samoupravu i to će biti nova šansa za novi razvoj našeg grada.

Danas slušamo kako ne postoje nova radna mesta u Srbiji. Podsetiću samo na primeru Sremske Mitrovice kako je to bilo do 2012. godine kada su neki drugi ljudi vodili Sremsku Mitrovicu. Tada je u Sremskoj Mitrovici oko 14.000 ljudi bilo zaposleno, od toga 6.500 u privatnom sektoru i 8.000 mojih sugrađana u javnom sektoru. Dolaskom SNS na vlast 2020. godine imamo potpuno drugačiju situaciju. Imamo 6.500 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, to znači pad broja zaposlenih u javnom sektoru i preko 14.000 ljudi koji su zaposleni u privatnom sektoru. Više od 20.000 mojih sugrađana danas ide na posao, ima stabilna primanja. To je jedan od uslova da se jedan grad, jedna lokalna samouprava uspešno razvija.

Četvrti projekat koji želim da naglasim ovde jeste projekat proširenja kapaciteta Luke u Sremskoj Mitrovici. Država Srbija će u naredne tri godine preko 5,5 milijardi dinara uložiti u Luku Sremska Mitrovica. Sledeće godine milijardu i 250 miliona, a 2024. i 2025. godine ulagaće po dve milijarde i 150 miliona dinara. Znači, to je preko 47 miliona evra će biti uloženo u Luku Sremska Mitrovica. Ona će uz svoje proširenje značajno uticati na razvoj kako regiona Srema, tako i regiona Mačve, za razvoj poljoprivrede. Sa izgradnjom pomenutih saobraćajnica, proširenje Luke Sremska Mitrovica će biti vrlo značajno i za Banat, Bačku, za Pocerinu, Podrinje, pa čak i za Semberiju.

Pored terminala tzv. rasute materijale, odnosno žitarice, gradi se i terminal za tečnosti, odnosno za naftne derivate, kao i terminal za skladištenje i transport opasnih materija.

Ono što posebno raduje u Predlogu budžeta za 2023. godinu to je što su obezbeđena sredstva za podršku IPA i IPARD fondovima. Želim da naglasim da su IPA fondovi vrlo značajni za našu zemlju, ali još veći značaj imaju za lokalne samouprave. Imao sam priliku da radeći u lokalnoj samoupravi u Sremskoj Mitrovici, upravo od 2012. do 2020. godine učestvujem u više projekata koji su realizovani iz sredstava IPA fondova. Uvek sam bio pristalica da koristimo ta sredstva. Zašto?

Ostala četiri razmaka postoje. Zato kada koristite IPA sredstva vi obezbedite određena sredstva koja nemate iz lokalnih budžeta, izuzev grada Beograda ili recimo Novog Sada. Ja ne znam neki grad u Srbiji koji može da obezbedi sredstva da neki problem reši u tom obimu kao što može da reši preko IPA fondova.

Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja. To je vrlo značajno. Pogotovo u onim lokalnim samoupravama koje se nalaze na obodu naše zemlje. Vi komunicirate sa lokalnim samoupravama iz susednih zemalja i prenosi se iskustvo u raznim oblastima.

Treći razlog je što kroz ove fondove, odnosno kroz rad i kroz saradnju lokalne samouprave daju neki određeni, da kažemo, doprinos naše zemlje na evropskom putu, jer se primenjuju određene evropske procedure i pravila i to je značajno za naš evropski put.

Četvrti razlog je što se kroz ovakvu saradnju između lokalnih samouprava anulira sve negativne posledice 90-ih godina, posebno sa zemljama u okruženju kao što su Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska. Tako da je vrlo značajno da ovakva sredstva postoje i kada naše lokalne samouprave budu konkurisale, država Srbija je ta koja ima sredstava i daće podršku ovakvim inicijativama.

Naravno u danu za glasanje, podržaću ovakav Predlog budžeta, podržaću sve predloge zakona koji su na dnevnom redu kako bismo mi kao narodni poslanici dali jedan poseban doprinos budućem razvoju Republike Srbije i jednu veliku podršku Vladi Republike Srbije koja se zaista u ovim teškim vremenima bori sa stanjem u kojem se nalazi, za šta mi nismo krivi, ali je izazvano sukobom u svetu. Hvala na pažnji.

Reč ima Dejan Šulkić.
Izvinite, prvo povreda Poslovnika, Vladimir Gajić.

Predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika člana 103. u vezi sa članom 104. stav 1.

To je zbog toga što mi niste dali pravo na repliku, jer je uvaženi sudija, Delibašić, me eksplicitno pomenula, a pogrešno je protumačila po mom mišljenju ono što sam rekao. Zbog toga je to sa vaše strane bila povreda, bili ste dužni da mi date pravo na repliku.

Ono u vezi čega me je uvažena sudija, Delibašić, pogrešno protumačila, jeste činjenica da sam ja rekao da na osnovu člana 7. stav 2. ustavnog zakona Skupština može da nastavlja da bira sudije i tužioce u njihovom prvom izboru, ali ono što je problem u delu ovih predloga koji su izašli danas pred Skupštinu jeste što na osnovu ovog ustavnog zakona Skupština ne može da bira predsednike sudova. To je ono što je suština.