Narodni poslaniče, molim vas da nastavite.

Ja ne želim da razgovaram na ovaj način, jer u mojoj kući se to ovako ne radi, tako da slobodno, ako hoćete, dajte ovo vreme opoziciji.

Od svih poslanika u ovoj Skupštini oni ovo rade kad govori neko iz nacionalne zajednice, ne volim da kažem manjine, i neko ko želi da ovoj zemlji učini dobro, jednako i opoziciji i poziciji.

Milenko Jovanov ima reč.
Izvolite.

Hoću, čim omogućite da se radi u sali.

Ako vi nećete da primenjujete Poslovnik, što bih ja govorio?

Ćuto, obrni. Nisi dobro okrenuo.

Narodni poslanik Milenko Jovanov ima dva minuta da obrazlaže.

Pa, imam dva minuta i mogu da govorim ja dva minuta, nije u tome problem. Problem je u tome što vi ne možete da obezbedite red u sali.

Narodni poslanici, očigledno trenutno ujedinjena opozicija, molim vas da obezbedimo da normalno raspravljamo o budžetu.
Preneli ste svoju poruku. Ja nisam reagovala. Očigledno ste čekali medije.
U redu je, performans ste završili. Svi su to videli. Mislim da je dovoljno da zajedno doprinesemo tome da raspravljamo o budžetu, da pričamo o najznačajnijem aktu ukoliko je moguće.
(Narodni poslanik Borko Puškić drži raširen transparent – nema predaje.)
Obeležja ne.
Izričem vam opomenu.
Morate obeležje skloniti.
Ostale narodne poslanike nisam opomenula. Imali su drugačiju poruku.
Narodni poslaniče, morate da sklonite obeležje.
Pogledajte Poslovnik Narodne skupštine. To je zabranjeno.
Oni nisu imali obeležje. Nije isto. Dakle, sklonite.
Ukoliko ne sklonite, primoraćete me da vam izreknem još jednu opomenu.
Dakle, da li ste spremni da sklonite obeležje kao što sam vas zamolila?
(Narodni poslanici opozicije su spustili papire sa natpisom.)
Hvala.
Molim i Aleksandra Jovanovića, preneli ste poruku. Svi su sklonili.
Zahvaljujem.
Ukoliko se slaže i predsednik poslaničke grupe Milenko Jovanov…. Ili želi još da govori?

Boro, kako je biti iza brave? Hajde nam prenesi iskustvo kako zvuči „škljoc“ kada te stave iza brave?

(Borislav Novaković: Dođi ovamo da ti kažem!)

Nema dobacivanja!
(Borislav Novaković: Hajde, dođi ovamo! Sram te bilo, đubre jedno!)
Izričem vam opomenu.
Ne želim da vas citiram, ali ne smete koristiti ovakve reči u Narodnoj skupštini.
Gospodine Novakoviću, upravo ste koristili ružnu reč.
Ne možete koristiti takav rečnik u Narodnoj skupštini.
(Borislav Novaković: Dođi ovamo!)
Molim vas da se svako smiri.
Poštovani narodni poslanici, smirite strasti. Nemojte se nervirati.
Svima isključujem mikrofon.
Narodni poslanik Jahja Fehratović je reklamirao povredu Poslovnika.
Moraćete citirati tačan član, a posle njega Milenko Jovanov.
Ako mogu svi da sednu i da se smire zamoliću vas.
(Borislav Novaković: Čuli ste šta je rekao, niste ga opomenuli.)
Prekinuli smo narodnog poslanika Milenka Jovanova tokom izlaganja povrede Poslovnika.
Molim vas da dozvolite da on citira član, na koju povredu ukazuje.
(Miroslav Aleksić: Izvinite, šta je Poslovnik?)
Ne možete dobacivati. Prijavite se elektronski, ukažite na povredu Poslovnika, tražite repliku. Ja treba da vam dajem ideje kako možete da dobijete reč?
Zahvaljujem. Svi su seli.
Narodni poslanik Milenko Jovanov, povreda Poslovnika.

Član 106. stav 2. Niko ne može ometati govornika.

Dakle, kada je gospodin dobio reč…

(Aleksandar Jovanović: Možeš glasnije? Ne čuješ se dobro.)

Ti se čuješ do ovde, opušteno, u svakom smislu. U svakom smislu se čuješ do ovde. Oči suze.

Dakle, ono što je problem, a to je da niste reagovali kada je kolega morao da završi pre pet minuta koliko ima svoj govor, jer imamo poslanike koji kada vide da ulaze novinari prosto imaju neku potrebu, nekakav poriv da sprovode performanse. To smo imali juče. To smo imali danas.

Ja nemam problem da se ukaže na to kada neki od naših poslanika dobaci ili bilo šta drugo, ali tražim da primenjujete isti aršin za sve. Znači, ne možemo tako, ne može da se urla, da se dobacuje, da se prekida i onda da kažete - e znate, okrenete se na ovu stranu i kažete, hajde sada da razgovaramo i ne znam, svi da se smire. Ta briselska, birokratska poruka obe strane je nešto što me stvarno iritira.

Dakle, apsolutno ne postoje dve strane, postoji neko ko je urlao.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje.)

Evo, ovaj urla i sad, Ćuta urla.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje, iziritiran.)

Evo, pogledajte. Pa, dobro, Ćuto, ja znam, pazi 11,00-11,30 časova je, kad pre bre? Imaš više „rubina“ u sebi nego „Saiko“.

Ali, ono što jeste poenta, dakle molim vas samo da primenjujete apsolutno iste aršine kada su jedni i drugi u pitanju. Znači, ne može čovek da ustane i da mi viče da sam „đubre“ i onda traži da ja ne znam šta uradim. Šta ja da radim? Zašto ja nisam kažnjen? Zato što je on meni rekao da sam „đubre“ ili zato što sam „đubre“ pa treba da budem kažnjen? Ne razumem?

Prema tome, isti aršini za sve i neće biti nikakvih problema da nastavljamo. Ovaj performans i nije ujedinjena opozicija, nego Šolakova opozicija koja je imala za potrebu da pokaže kako brani njegove medije i kako će da se bore za njegovu frekvenciju. Samo ovo neka sprovedu u Luksemburgu, tamo im možda daju frekvenciju, ne znam kako se zove to njihovo to telo koje dodeljuje frekvenciju u Luksemburgu, pa tamo neka traže frekvenciju, pošto im je tamo i sedište. Hvala.