Administrativni odbor će svakako imati o tome priliku da odlučuje.

Kakav Administrativni odbor? Ona je ta koja izdaje opomenu. Vi na Administrativnom odboru kao mašine izglasate sve. Ona je dužna da se stara o primeni Poslovnika.

Jeste. To je učinila. Izrekla je opomenu za nedolično ponašanje.

Nije, nije izrekla Milenku Jovanovu ni jednu opomenu. Jel se plašite možda njih? Plašite se sankcija?

Još jednom vas molim, ako mislite da nije bila u pravu, da izgovorite javno ono što je Borislav Novaković izgovorio. Hvala vam najlepše.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
Mislim da je u redu da nastavimo dalje sa sednicom.
Sledeći po prijavi za reč je gospodin Balint Pastor.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo članovi Vlade, gospođo guvernerko Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, juče je moja koleginica Rozalija Ekres govorila o Predlogu budžeta i rekla je iz kojih razloga će poslanici Poslaničke grupe SVM podržati budžet, Predlog budžeta za narednu godinu, kao i set pratećih zakona, govorila je i o nekim za nas bitnim projektima.

Iskoristio bih mogućnost i vreme poslaničke grupe da govorim o jednom sporazumu koji nije dobio dovoljnu pažnju tokom rasprave, pa bih ja iskoristio nekoliko minuta jer se radi o jednom sporazumu koji će imati veoma, veoma praktične posledice u svojoj primeni.

Radi se o ugovoru između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Ono što smatram vrlo bitnim i što govori o značaju ovog međunarodnog sporazuma jeste da se radi o strateškom partnerstvu i da u ovom trenutku Srbija takav sporazum ima sa svega šest država. To su Italija, Francuska, UAE, Rusija, Kina i Azerbejdžan. Znači, Mađarska je sledeća sedma zemlja sa kojom Srbija ima sporazum o strateškom partnerstvu.

Inače, dve zemlje imaju ukupno potpisana 153 sporazuma. U preambuli se govori o prijateljstvu koje spaja dve države i dva naroda, o dalekosežnim istorijskim i kulturnim vezama koje doprinose stvaranju čvrstog strateškog odnosa i prijateljstva i ovaj ugovor obuhvata ukupno 22 oblast saradnje i radi se o veoma, veoma konkretnim pitanjima.

Poziva se sporazum i na neke bilateralne ugovore koji su prethodili i koji su prethodno bili potpisani, prethodnih godina, odnosno prethodnih decenija.

Što se tiče predmeta sporazuma, o čemu se konkretno radi? Na primer, navešću samo nekoliko oblasti, to je održavanje vojnih grobova i ratnih memorijala, to je oblast evropskih integracija. Kao što znate, Mađarska i premijer Viktor Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto uvek govore o potrebi prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.

Ovaj sporazum govori i o ekonomskoj i tehničkoj saradnji. Govori o pravima srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Govori o velikom značaju procesa istorijskog pomirenja, o kom pitanju sam i ja u nekoliko navrata govorio ovde u ovoj Skupštini i u ovom sazivu, što je postignuto pre devet godina. Govori se o razmatranju potrebne izmene sporazuma o graničnoj kontroli i znamo vrlo dobro kakva je situacija na graničnim prelazima, na drugim graničnim prelazima i da treba raditi u interesu toga da taj granični prelaz, pre svega na Horgošu, bude što prohodniji i kasnije ću govoriti još dve, tri rečenice o tome.

Sporazum govori o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, prehrambene industrije, poljoprivrede, naučne i tehnološke saradnje itd.

Ono što smatram bitnim i što je i te kako u vezi i sa budžetom za narednu godinu to je da je Mađarska trenutno treći spoljnotrgovinski partner Republike Srbije odmah iza Nemačke i Kine. Mislim da je to jedan odličan rezultat, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Mađarska pre 10 godina bila svega dvanaesti spoljnotrgovinski partner Srbije, 2018. je postala šesti partner, a sada, kao što sam rekao, treći. To je život i iz toga imaju prednost svi građani Republike Srbije, kao i građani Mađarske.

Rekao bih u vezi i budžeta za narednu godinu i ovog sporazuma da se radi o nekim veoma konkretnim projektima, kao što su mađarsko-srpske železnice, izgradnja, odnosno nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, sada u najskorijoj budućnosti, između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. Veoma je dobro da je izgrađena pruga između Subotice i Segedina. Namera je da se to nastavi i ka Baji.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš i potrebu prohodnosti. Želeo bih da istaknem i sada govorim o Predlogu budžeta, da se predviđena sredstva za proširenje graničnog prelaza u Horgošu i predviđena su sredstva za izradu tehničko-projekte dokumentacije za proširenje puta Ipsilon kraka, odnosno obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija od petlje Jug Subotica.

Želeo bih da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije što je pre nekoliko dana, što su doznačena sredstva za završetak Akva parka na Paliću, 480 miliona i uz tih 230 miliona koje su ranije doznačena, sada je zatvorena finansijska konstrukcija i obezbeđena su sredstva za završetak Akva parka.

I na samom kraju, ako mi dozvolite predsedavajući, još jednu rečenicu u svojstvu predsednika „Grupa prijateljstva“ u Narodnoj skupštini sa Kraljevinom Španijom, želeo bih da govorim o tome da je vrlo dobro što će se ratifikovati i okvirni protokol o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Ovaj Sporazum se odnosi na transport, održivu mobilnosti, upravljanje vodom, energetikom, upravljanje čvrstim otpadom, pametne gradove, sanaciju i dekultivaciju, zaštitu životne sredine itd.

Kao što je Mađarska prijateljska zemlja Srbije, tako je i Kraljevina Španije, a te dve zemlje nas podržavaju na svim međunarodnim forumima i mislim da je bitno da se ovde ne govori samo o budžetu koji je svakako najbitnija teme, nego i o potvrđivanju Sporazuma sa ovim prijateljskim zemljama, kakva je Mađarska i Španija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Sledeći prijavljeni za reč, Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Ja bih rekao nekoliko reči o obraćanju predsednice Vlade, koja vidim nije tu, ali pretpostavljam da ostali članovi Vlade uvažavaju i dele njeno mišljenje o tome.

Predsednica Vlade juče je reagujući na govor naše predstavnice Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, umesto odgovora na pitanje mnogo puta koristila reči, licemeri, licemerje, lažni ekolozi i rekla je da nije znala šta znači reč „grinvošing“ ili kako je ko prevodi, ekomanipulacija, zeleno farbanje, ja bih rekao zeleno krečenje. Možda je najbolji izraz i objasniću zašto je to tako i objasniću zašto je ovo ozelenjavanje budžeta deo je u stvari tog procesa i zašto mi nećemo zbog toga glasati za ovaj budžet, ali najpre o onome što je rekla da mi jesmo nekakvi lažni ekolozi, pri tom je mahala sa nekim malim zelenim papirom, flajerom koji su delile naše kolege i prolivala suze nad drvećem koje je zbog toga odsečeno.

Ja bih joj dao još razloga za plakanje, recimo, evo ovo je deo papira koji mi dobijamo za pripreme ovih sednica, pomnožite to sa 250 puta pa onda ćemo svi zajedno da proplačemo za ovo drveće, a ako dodamo i ono drveće koje se seče za popločavanje, za asfaltiranje, za građenje stambeno poslovnih objekata onda nam ne gine da pola života to radimo.

Ono što je važno, ono što jeste „grinvošing“ jeste nastao izraz koji kao i „vajtvošing“, to znači krečenje, samo što je ovo zeleno. Šta znači da je zeleno? Znači, kada imate nekakvu prljavštinu onda prefarbate umesto u belo, u zeleno, a licemerje povezano sa tim zelenim pranjem ili zelenim mazanjem, jeste ono što stalno slušamo od ove vlasti u pokušaju da nam sluđuje mozak. Pokazaću samo na nekoliko primera. To je kada vlast nas poziva da glasamo za ovaj budžet, a 2015. potpisuje Pariski sporazum o klimatskim promenama, a do danas ne donese nacionalni integrisani plan o energetici i klimi. To je kada predsednik na Kopu 26 recituje Šekspira, vreme je da poslušamo i čujemo plač majke zemlje, a odmah posle toga kaže da mi nećemo ispuniti naš deo obaveza i ostaviti majku zemlju da plače. To je isto kada nam predsednica Vlade na sednici Vlade kaže da su vetro pakovi i solarni paneli intermitentni izvor energije kome je potrebno balansiranje, kako sistem ne bi kolabirao, a danas nas poziva da glasamo za taj zajam. Hvala.

Reč ima ministar Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo da reagujem na prethodno izlaganje.
Naime, premijerka je jasno obrazložila definiciju licemerstva i šta znači biti licemer i to potkrepila sa više konkretnih primera. Samo ću vas podsetiti takođe da je pred vama danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekta čiste energije i energetske efikasnosti za građane između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji za cilj ima meru unapređenja energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja, ugradnju krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave Republike Srbije. dakle, parekselans zakon koji se odnosi na Zelenu agendu, na sve ono što se navodno poslanik koji se javio zalaže, ali interesantno, oni su glasali protiv tog zakona, da se taj zakon ni ne nađe na dnevnom redu. To je po meni definicija licemerja.
Pod broj dva, kaže isti poslanik – mali zeleni papir. Nije mali zeleni papir, bilo je više zelenih papira koji čak se niste ni potrudili da budu na recikliranom papiru, a onda ste danas zbog Šolaka došli sa 10, 20 papira i to u većem obimu, u boji i takođe na ne recikliranom papiru upravo promovišući, šta? Zelenu agendu? Vrednosti koje imate kada je unapređenje životne sredine u Srbiji u pitanju? Pa ne. To je upravo sama definicija licemerja.
Mi ćemo nastaviti sa odgovornom politikom koju vodimo u cilju unapređenja naše životne sredine, u cilju bolje budućnosti za našu decu. Rekordan je budžet za 2023. godinu. Da se vratim na temu kada je u pitanju Ministarstvo građevine i kada je u pitanju Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čišćenje starih deponija i izgradnja novih kilometara kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i borba za čistiji vazduh, borba za lepšu i uspešniju Srbiju.
Dakle, vi jeste licemeri. Jasna je definicija tog izraza, a mi ćemo sa druge strane ozbiljno sa činjenicama, sa brojkama, sa aktivnostima, sa delima da se borimo za interese građane Srbije. Hvala puno.
(Đorđe Pavićević: Replika. Spomenuo me je.)