Hvala, gospođo predsedavajuća.

Danas smo u okviru teme dnevnog reda, a to je tačka koja ima 21 predlog, odluke, zakona, imali prilike da čujemo puno toga što bi trebalo, građana radi, ipak na kraju ove rasprave pojasniti.

Ono što je vrlo značajno jeste, opet u svetlu događaja poslednjih nekoliko dana, jeste da je pre neki dan Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima kojima se do 2025. godine odlaže obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme.

Ovde smo imali prilike da čujemo neretko neistine i uglavnom političke manipulacije, što mogu da razumem, ali nismo čuli da je vreme koje je predviđeno jako važno da bi se zapravo proveo proces modernizacije i digitalizacije, uspostavio informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima koji će biti podrška inovativnom kadrovskom planiranju, što je preduslov da se osigura dovoljan broj kvalifikovanih i kompetentnih zaposlenih u upravi radi postizanja strateških ciljeva. Zato je bio potreban ovaj rok do 2025. godine, i to neće biti jedina stavka koja će obuhvatiti celokupnu upravu, već kao što znate elektronska uprava će zahvatiti celo naše društvo i ne vidim ovde čak i razumevanje za proces koji će tradicionalna radna mesta obrisati i upravu i birokratiju smanjiti, gde će solidan broj ljudi morati ili da se prekvalifikuje ili da ostane bez posla i to su jako važne teme o kojima bi mi trebalo da ovde raspravljamo kako da što bolje amortizujemo taj suštinski društveni udar, ali sumnjam da ćemo o tome ovde da slušamo.

Onda sledeća stavka, slušala sam pažljivo kolege poslanike, bila je naravno tema zakon o policiji, kao da je on usvojen i kao da je reč o predlogu, a reč je samo o nacrtu i građana opet radi ta javna rasprava i dalje traje. Takođe, traju u okviru određenih emisija, u okviru medija koji su na nacionalnim frekvencijama, ali to nismo čuli. U tu javnu raspravu uključena su mnoga udruženja ili kako hoćete nevladin sektor koji je dao određene primedbe i veliki deo tih primedbi je ušao u razmatranje, ali ni to, takođe, nismo čuli.

I konačno priča o REM-u i o jednom mediju koji, evo, već nekoliko meseci, ako ne i nekoliko godina, vrši stravičan pritisak na nezavisno regulatorno telo ne bi li dobilo nacionalnu frekvenciju.

Tu takođe, dragi građani, nećete čuti da je reč o određenom, pa sasvim slobodno mogu to da nazovem propagandnim ratom vrlo značajne međunarodne medijske grupe i to svi koji gostuju na tim medijima treba da se prisete da je ta grupa krenula tako što je bivši šef američke Centralne obaveštajne agencije ušao sa solidnim kapitalom, izvršio pritisak da se određeni medijski zakoni, sad ste se ućutali, slušate, u Srbiji promene ne bi li distributer elektronskog sadržaja mogao da donosi i medijske sadržaje.

Dakle, ovde ispred mene se nalazi elaborat koji nije napravila SNS, koji su napravila određena evropska nezavisna regulatorna tela koja se baš bave praćenjem koncentracije medijskog vlasništva i ko je zapravo vlasnik kablovskih operatera i kako se ostvaruju određeni interesi, ostvaruje određena moć, izvlače pare, izbegavaju plaćanja poreza, a pri tom, drage kolege, i to sam očekivala da čujem od vas, jer se neretko pozivate na tu vrstu političke korektnosti, da kažete koji su, takođe, regionalni mediji radili vrlo značajna istraživanja pa, recimo, određeni hrvatski mediji ustanovili da je 6,7 miliona evra poreza od poreskih obveznika u Hrvatskoj, dakle, građana, jednostavno oteto i da su postavili, takođe, isto pitanje – šta se dešava u Srbiji?

Onda se vraćamo na ono suštinsko pitanje – o kojim medijima mi govorimo? Da li su to srpski mediji? Da li oni proizvode sadržaj u Srbiji ili proizvode sadržaj u nekim drugim zemljama? Ukoliko tvrde da se reemituju u Srbiji, odakle preuzimaju taj sadržaj?

Koliko vidimo, izbegavaju da plate one poreze po srpskim zakonima koji su dužni tako što imaju vrlo sofisticiranu mrežu firmi. Naravno da se radi o medijskom mogulu koji očigledno ima ideju da proda medij za koji se toliko zalažete i samim tim vrši ogroman pritisak da dobije nacionalnu frekvenciju.

Nacionalna frekvencija je javno dobro i o toj petoj frekvenciji, verujte, raspravljaće se na vrlo ozbiljan način. Pošto Skupština Srbije, takođe, imenuje članove Saveta REM-a i mi kao poslanici vladajuće koalicije u nekoliko navrata smo postavljali pitanja i nadamo se da ćemo u ovih nekoliko dana dobiti te odgovore – o kakvim medijima je reč i da li isto rade što i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a tamo su već određeni procesi pokrenuti?

Mi ćemo u ovih nekoliko dana, a i u raspravi u pojedinostima, zaista dati sve od sebe da otpakujemo od početka do kraja tu priču koja je zapravo vrlo zanimljiva, jer okuplja interesantnu međunarodnu grupu koja vlada medijskim prostorom, ne samo u Srbiji, već u ovom regionu.

Jako je važno da građani Srbije razumeju procese koji se dešavaju, a tiču se našeg političkog života. Ukoliko je tema uvođenje sankcija Rusiji ili priznavanje tzv. Kosova, onda ćete imati prilike da vidite u narednih nekoliko meseci zaista užasne pritiske i užasne medijske napade iz određenih izvora, ali suština cele priče jeste da se tim medijskim napadima, kriminalizacijom, kako ljudi koji žive na severu Kosova i Metohije, tako i vladajuće koalicije, ali na prvom mestu najjače političke figure u Srbiji, kakav je Aleksandar Vučić, ne bi li se ta vlast zapravo primorala, jer ne može tako lako da se uruši, da ispuni zahteve određenih centara moći. Ti zahtevi za početak jesu uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i, naravno, priznanja svega onoga što Aljbin Kurti želi i onda vidite priču koja se kroz određene alternativne medije ovde plasira.

Drage kolege iz opozicije, samo budite obazrivi kada se borite za određena prava i za čija prava se u stvari medijska borite i za kakvu agendu, da li je to u interesu građana Srbije ili nije. Ali, ono što mi imamo obavezu kao upravo predstavnici najjače političke organizacije u Srbiji, jeste da tu priču konačno raspakujemo od početka do kraja, pa neka građani sami procene o čemu se ovde zapravo radi.

Ja ću iskoristiti samo ovo vreme, a za ostalo vreme posvetiću se upravo ovom elaboratu koji sam spremila, koji se tiče pete nacionalne frekvencije i međunarodne medijske grupe koja ovde zaista ima eksponente u određenim političkim organizacijama i verujem da će do kraja ove rasprave svima biti apsolutno sve jasno, ono što je meni najvažnije, građanima Srbije.

Zahvaljujem se, koleginici Raguš.
Zahvaljujem se takođe, gospodinu Markoviću, s obzirom da su samo ova dva govornika koliko sam ja uspela da čujem bila u temi, danas manje ili više.
Prelazimo na lisu prijavljenih narodnih poslanika za reč.
Po listi Milija Miletić. Nije tu.
Šaip Kamberi. Nije tu.
Hadži Milorad Stošić. Nije tu.
Robert Kozma. Ne.
Jasmina Karanac. Izvolite, samo se prijavite, molim vas.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakone koji se tiču javnih medijskih servisa, odnosno načina njihovih finansiranja.

Dva osnovna načina finansiranja javnih medijskih servisa svuda u svetu su od naplate takse i iz državne kase. Idealno bi bilo kada bi se javni servisi finansirali sredstvima obezbeđenim od naplate takse, ali to uglavnom nije moguće.

Imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju i da bi podizanje takse bio dodatni teret na račun građana sa jedne strane, a polazeći od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, mi iz SDPS mislimo i slažemo se sa predlagačem ovog zakona da je najcelishodnije i najbolje rešenje da se medijski javni servis Radio televizija Vojvodina i u narednoj 2023. godini finansira delimično od naplate takse, a delimično iz budžeta Republike Srbije.

Važno je zbog građana napomenuti da se ovim izmenama i dopunama zakona ne menja visina takse za javni medijski servis i da ona ostaje 299 dinara mesečno, kao i do sada, odnosno oko 2,5 evra. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj taksa za javni medijski servis iznosi čak 10,5 evra. I ovde je više nego očigledno da se radi o nedovoljnim sredstvima i da se novcem prikupljenim od taksi ne mogu pokriti svi troškovi za poslovanje javnih servisa.

Za razliku od komercijalnih medija koji sami sebe finansiraju, te su stoga logično je i orjentisani ka zaradi, javni medijski servisi imaju posebnu ulogu u informisanju javnosti i njihova dužnost je da obezbede visok kvalitet medijskih usluga, da imaju raznovrsan i pre svega kvalitetan informativni program, da neguju kulturu dijaloga, da obezbede da se čuju različiti stavovi i ideje, da unapređuju obrazovne programe, kulturne, da u svoj sadržaj uvrste i omladinske programe, da imaju više programa za manjine i da se tiču svih društvenih grupa, da u svojim programima poštuju osnovna ljudska prava.

Dakle, spisak obaveza javnih medijskih servisa je dugačak, ali jednom rečju, zadatak medijskog javnog servisa je da ostvaruje javni interes, odnosno da obezbedi istinito i nepristrasno informisanje građana.

Da bi mogli u potpunosti da odgovore zadatku, a imajući u vidu da jednim delom moraju da se finansiraju iz budžeta, to nikako ne sme da znači da Vlada može i sme da utiče na rad i uređivačku politiku javnih medijskih servisa.

Svakako, oba načina finansiranja imaju i svoje prednosti i nedostatke. Loša strana finansiranja isključivo od taksi je to što je taj iznos simboličan, ali je sa druge strane siguran i na način prikupljanja tih sredstava uz račun za električnu energiju obezbeđuje visok procenat naplate.

Medijski stručnjaci u raznim analizama često ističu da budžetsko finansiranje može da se tumači kao moćna poluga vlasti, ali je, moramo se složiti, velika prednost takvog načina finansiranja, stabilnost, jer zaposleni u javnim medijskim servisima treba da dobiju platu za svoj rad.

Kada ne bi bilo finansiranja iz budžeta, većina medijskih javnih servisa jednostavno ne bi moglo da preživi, a to ne bi bilo dobro za jedno demokratsko društvo. Osnovi i principi na kojima počiva javni medijski servis trebalo bi da budu – istinito, nepristrasno i blagovremeno izveštavanje, kao i nezavisna uređivačka politika.

Uostalom, i u Zakonu o javnim medijskim servisima u članu 4. pored ostalog se navodi da se rad javnog medijskog servisa zasniva na načelu nezavisnosti uređivačke politike, kao i na načelu nezavisnosti od izvora finansiranja. S toga, i medijski javni servis i njihovi finansijeri treba da se rukovode ovim načelom, odnosno da poštuju Zakon o medijskim javnim servisima.

Medijski javni servisi moraju da ulože više napora u jačanje poverenja građana u medijske javne servise, da komuniciraju sa građanima i da se prilagođavaju novim trendovima.

Uz možda neke zamerke koje bi se mogle pripisati našim javnim servisima RTS i RTV, smatram da su oni ipak po svom sadržaju i kvalitetu visoko na lestvici i među najboljim medijima u Srbiji.

Podsetiću da smo mi budžetom za 2023. godinu predvideli sredstva za finansiranje RTV, te s toga smatram da ne postoji ni jedan razlog da to ne potvrdimo i na ovoj sednici.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj predlog, kao i zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Po prijavi za reč, Danijela Nestorović.

Poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovana predsedavajuća, ja sam vrlo pažljivo slušala prethodne sagovornike vezano na temu javnog medijskog servisa, njegove objektivnosti, potrebe za daljim finansiranjem i o tome kako imamo najkvalitetniji program preko javnog medijskog servisa.

Sve to što smo sada malopre čuli ne odgovara istini ili izgleda gledamo različitim očima. Prosto, postoje televizije na čiji račun su sada iznete vrlo teške optužbe. Te televizije rade potpuno adekvatno svoj posao i pokušavaju da iznesu ono što je zapravo Ustavom Republike Srbije zagarantovano svima, a to je zapravo sloboda govora i sloboda mišljenja.

Na tim istim televizijama za koje se ovde optužuju da su zapravo, da kažemo, organizovane od strane neke strane službe, kako je ovde rečeno i kako smo čuli i da vodimo računa o tome gde gostujemo, praktično je to jedini način da se reč opozicije čuje i da se čuje šta ona to ima da kaže.

Javni medijski servis RTS već godinama sprovodi jednu politiku koja nije adekvatna, koja ne odgovara slovu Ustava Republike Srbije, a to je ne dozvoljava se sloboda govora, ne dozvoljava se sloboda mišljenja.

Da je to tako i vrlo je očigledno, kao što smo malo pre čuli, kaže – bilo je emisija u kojima se dozvoljava i razgovor o nacrtima predloženih zakona. To nismo imali prilike da vidimo na RTS, odnosno na RTS se nikad ne pozivaju stručnjaci iz pravne oblasti, stručnjaci sa pravnih fakulteta, stručnjaci, adekvatni ljudi koji bi na sasvim drugačiji način objasnili zapravo javnosti koje su mane i propusti ovih nacrta zakona.

Nacrti zakona i ovi zakoni o kojima danas ovde odlučujemo, odnosno izmene i dopune ovih zakona su krajnje skandalozni i ukazuju upravo na ono što opozicija sve vreme pokušava da ukaže javnosti, a to je, ja ne znam od čega se onda plašite? Zašto ne dozvoljavate da se čuje drugačije mišljenje? Zašto ne dozvoljavate slobodu okupljanja građana? Zašto ne dozvoljavate da se čuje istina? Strah je zaista veliki sa vaše strane.

Ono što ćemo mi učiniti, a to je bukvalno put ka tome da se izborimo da se čuje i reč običnog čoveka, da se čuje i zabrani upotreba i zloupotreba podataka o ličnosti. Tako da sve ovo što smo čuli od strane vladajuće stranke večeras, odgovara neistini. Istina je ono za šta se mi borimo. Hvala.

Marina Raguš ima reč.

Dobro, kada smo čuli sve neistine od strane vladajuće većine, verujem da će kolege iz vladajuće koalicije takođe da reaguju, ali evo vidite, ja sam našla jedan primer, čisto da vas demantujem i to ne retko radite.

Dakle, 11. oktobra 2022. godine na RTS tema je bila – „Jadarit“ - razvojna šansa veka ili put u ekološku propast, emisija, Takovska 10. Izgovorili ste jednu neistinu. Biću politički korektna.

Nije da ja ovde branim RTS. U svom životu sam, u svojoj dugoj političkoj karijeri, nadam se da ćete i vi imate slično, bar, ja sam gostovala samo jednom pre nekoliko meseci. Pritom, dobila sam najkraću minutažu i najčešće bila prekidana.

Idemo dalje. Govorite o medijima koji trebaju da kažu drugu stranu istine. Da li je tako? Da sve ono što ne može da se čuje na ostalim servisima treba da se čuje na tim medijima.

Hajde da vidimo šta kolege novinari, koji takođe imaju zavidne novinarske karijere kažu o ljudima koji rade na tim emisijama, a bave se isključivo propagandom.

Pošto ja ne volim da parafraziram, ja volim da citiram, recimo, gospođu Antonelu Rihu. Na Tviteru kaže ovako, na tekst koji je objavio taj medij koji vi branite, a ću vam lepo elaborirati ovih dana svaku tačku po tačku - Pukao potporni betonski zid u Grdeličkoj klisuri. Gospođa Riha kaže, vidno iznervirana - Ovo se ne radi, to nije novinarstvo, ne pravi se tekst od Tvita, nego pošalji novinara da sam slika, proveri informaciju, pitaj sve koji su nadležni. Novinarstvo služi da se informiše javnost, a ne da se dobije klik. Samo nemojte da mi objašnjavate da je Tvit tačan. To nije tema.

Tekst naravno, nastavlja gospođa Riha…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Završavam.

… nije potpisan, što je već standard kada se prepisuju izvori. Naravno da niko ne čita tekst već naslov koji je napisan kao tvrdnja. Mene bi da sam na vašem mestu bilo makar malo sramota.

Ajmo samo redom.
Gospodin Nebojša Cakić ima reč.
Po kom osnovu? Samo Poslovnik.

Zaista je zapanjujuće količina bahatosti pri vođenju …

Kako, izvinite. Količina?