Zahvaljujem se ministarki pravde.
Reč ima gospođa Vukica Kužić, član Visokog saveta sudstva. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća i narodni poslanici, obraćam vam se kao izborni član Visokog saveta sudstva, koji je ovlašćen predlagač za izbor sudija na prvi mandat i predsednika sudova.
Na osnovu člana 47, a u vezi sa članom 80. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 58/22 i u dnevnom listu „Politika“ oglasio izbor predsednika sudova za Osnovni sud u Valjevu, Osnovni sud u Zrenjaninu, Osnovni sud u Rumi, Prekršajni sud u Obrenovcu, Prekršajni sud u Jagodini i Prekršajni sud u Zrenjaninu.
Na oglas za izbor predsednika suda za Osnovni sud u Valjevu prijave je podnelo četiri kandidata iz reda sudija, na oglas za izbor predsednika suda za Osnovni sud u Zrenjaninu prijavio se jedan kandidat, a za Osnovni sud u Rumi pet kandidata. Za Prekršajni sud u Obrenovcu prijavio se jedan kandidat, za Prekršajni sud u Jagodini četiri kandidata i za Prekršajni sud u Zrenjaninu jedan kandidat iz reda sudija.
U postupku predlaganja kandidata za predsednika suda uzete su u obzir ocene rada kandidata, dok je sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu vrednovan na osnovu programa rada i razgovora sa kandidatima, pa je na osnovu toga određena i završna ocena za kandidate.
Dalje, Visoki savet sudstva je u proceduri pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor za predsednika.
Na osnovu člana 13. alineja 4) Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 17. novembra 2022. godine, utvrdio je Predlog odluke za izbor predsednika suda i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor šest kandidata, tako što se Nebojša Popović, sudija Osnovnog suda u Valjevu, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Valjevu.
Kratko ću pročitati najbitnije podatke iz radne biografije ovog predloženog kandidata.
Nebojša Popović je rođen 1971. godine u Valjevu. Pravni fakultet je završio u Beogradu 1997. godine, a pravosudni ispit je položio 2000. godine. Pripravnički staž obavio je u Opštinskom sudu u Valjevu, a nakon položenog pravosudnog ispita nastavio je da radi u istom sudu u svojstvu stručnog saradnika. Izabran je za sudiju Opštinskog suda u Valjevu 2001. godine, gde je raspoređen u krivično odeljenje kao predsednik drugog veća Opštinskog suda u Valjevu. Od 1. januara 2010. godine do danas obavlja sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Valjevu. Učesnik je velikog broja seminara i obuke u cilju unapređenja znanja i nosilaca pravosudnih funkcija, a nosilac je i više sertifikata.
Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Valjevu, Nebojša Popović je dobio pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Valjevu. Rad ovog kandidata je odlukom Komisije Višeg suda u Valjevu za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocene rada sudija i predsednika sudova redovno vrednovan u periodu od 2015. do 2018. godine sa ocenom „naročito uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a ovaj kandidat je i vanredno vrednovan u periodu od 2018. do 2021. godine, za koji period je takođe ocenjen ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“.
Za kandidata Nebojšu Popovića Komisija Visokog saveta sudstva u postupku predlaganja kandidata za predsednika suda je utvrdila završnu ocenu pet.
Zlatoje Ankić, sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu. Zlatoje Ankić je rođen 1967. godine. Pravni fakultet je završio u Beogradu 1994. godine, a pravosudni ispit položio 1996. godine. Pripravnički staž je obavio u Opštinskom sudu u Zrenjaninu, a nakon položenog pravosudnog ispita radni odnos na neodređeno vreme je zasnovao na mestu sekretara suda, gde obavlja poslove u sudskoj upravi.
Za sudiju je izabran 1998. godine, raspoređen je u građansko odeljenje. Zatim je 2001. godine imenovan za zamenika predsednika Opštinskog suda u Zrenjaninu sa odeljenjem u Sečnju. Pored navedene materije u građanskom odeljenju, radio je i na predmetima IPV i IIV. Godišnjim rasporedom iz poslova 2006. godine imenovan je za zamenika predsednika suda, portparola suda i rukovodioca Izvršnog odeljenja Opštinskog suda u Zrenjaninu. Od 2009. godine raspoređen je i da postupa u predmetima KV veća.
Odlukom Visokog saveta sudstva na stalnu sudijsku funkciju izabran je 2010. godine, raspoređen u građansko odeljenje, određen za rukovodioca izvršnog odeljenja, a od 2014. godine i za predsednika izvršnog odeljenja. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije izabran je i na funkciju predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu 2014. godine, a 2019. godine postavljen je za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu, koju funkciju obavlja i danas. Takođe je učesnik stručnih seminara i obuka i poseduje niz sertifikata.
Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, Zlatoje Ankić je dobio pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu. Rad kandidata Zlatoja Ankića odlukom Komisije Višeg suda u Zrenjaninu za vrednovanje je u periodu od 2018. do 2020. godine ocenjen sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju i funkciju predsednika suda“, a za period od 2020. do 2022. godine dobio je istu ocenu. Za kandidata Zlatoja Ankića Komisija Visokog saveta sudstva utvrdila je završnu ocenu pet.
Dragana Kličković, sudija Osnovnog suda u Rumi, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Rumi. Dragana Kličković je rođena 1966. godine. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu 1992. godine, a pravosudni ispit je položila 1995. godine. Pripravnički staž obavila je kao advokatski pripravnik, a na radno mesto sudijskog saradnika radni odnos je zasnovala u Opštinskom sudu u Rumi. Izabrana je za stalnu sudijsku funkciju u novembru 1999. godine, raspoređena da radi u građanskoj materiji, u kojoj je postupala do 2006. godine, od koje godine je raspoređena u krivično odeljenje.
Od 2010. godine obavljala je sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, od 2013. godine raspoređena je u građanskoj materiji, a od 2014. godine obavlja sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Rumi, gde je takođe raspoređena u građanskoj materiji. Počev od 24. decembra 2021. godine do danas obavlja poslove vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Rumi.
Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Rumi, Dragana Kličković dobila je pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Rumi.
Rad kandidata Dragane Kličković, Odlukom Komisije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici za vrednovanje, u periodu od 2015. do 2018. godine vrednovan je ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a ovu ocenu ostvarila je i za naredni period kada je vanredno vrednovana.
Za kandidata Draganu Kličković Komisija Saveta je u postupku predlaganja utvrdila takođe završnu ocenu „pet“.
Savić Sunčica, sudija Prekršajnog suda u Obrenovcu, predlaže se za izbor predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
Ovaj kandidat je rođen 1962. godine. Pravni fakultete Univerziteta u Beogradu završila je 1987. godine, a pravosudni ispit položila 1991. godine. Nakon završenih studija pripravnički staž je obavljala u Ustanovi kulture, obrazovanja i izdavaštva „Vladimir Dujić“, gde je i zasnovala radno mesto šefa pravne službe i rukovodilac Službe za opšte i pravne poslove, a nakon što je položila pravosudni ispit.
Imenovana je za sudiju gradskog sudije za prekršaje grada Beograda 1. aprila 1999. godine, Odeljenje Stari grad.
Na predlog Visokog saveta sudstva, izabrana je od strane Narodne skupštine Republike Srbije za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu na trogodišnji mandat, a od 1. januara 2010. godine raspoređena u Odeljenje za postupanje po hitnim predmetima. Stupila je na stalnu sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Beogradu u januaru 2013. godine. Postupala je u raznovrsnim prekršajnim predmetima – saobraćaj, unutrašnja kontrola, javni red i mir, inspekcije, komunalna, radna, zaštita životne sredine, sportske priredbe, okupljanja i slično.
Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, 2018. godine izabrana je za predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu, na koju funkciju je stupila iste godine, a nakon isteka mandata, 2022. godine, postavljena je za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
Poseduje više sertifikata i uverenja i učestvovala je na raznim obukama i seminarima.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Obrenovcu, Sunčica Savić je dobila pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
Rad ovog kandidata odlukom Komisije za vrednovanje ocenjen je u periodu od 2015. do 2017. godine sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a u narednom periodu, od 2018. do 2022. godine, kada je vanredno vrednovana, takođe je ostvarila istu ocenu, dakle, „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju i funkciju predsednika suda“.
Za kandidata Sunčicu Savić Komisija za izbor je utvrdila završnu ocenu „pet“.
Dalje, za Prekršajni sud u Jagodini Visoki Savet sudstva predlaže kandidata sudiju Prekršajnog suda u Jagodini Milevu Šišmanović.
Mileva Šišmanović je rođena 1965. godine u Ćupriji. Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 1991. godine, a pravosudni ispit je položila 1996. godine. Nakon završenih studija pripravnički staž je obavljala u Ekonomsko-trgovačkoj školi u Paraćinu, gde je zasnovala radni odnos kao diplomirani pravnik. Za sudiju za prekršaje imenovana je u opštinskom organu za prekršaje u Jagodini 1. oktobra 1998. godine. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije od 2009. godine izabrana je za sudiju Prekršajnog suda u Jagodini na trogodišnji mandat. Na funkciju je stupila 1. januara 2010. godine.
Odlukom Visokog saveta sudstva 2012. godine izabrana je na stalnu sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Jagodini, gde i danas obavlja sudijsku funkciju. Počev od marta 2016. godine, odlukom predsednika suda imenovana je za rukovodioca sudske prakse u Prekršajnom sudu u Jagodini, koji posao obavlja do danas.
U dosadašnjem radu postupala je u predmetima iz svih pravnih oblasti koje su u nadležnosti Prekršajnog suda. Učesnik je velikog broja seminara, edukacija i obuka iz oblasti prekršajnog prava. Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Jagodini, Mileva Šišmanović dobila je pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Jagodini.
Rad kandidata Mileve Šišmanović, odlukom Komisije Prekršajnog apelacionog suda za vrednovanje, ocenjen je za period od 2015. do 2018. godine sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a istu ocenu je ostvarila i u postupku vanrednog vrednovanja za period od 2019. do 2020. godine.
Komisija Visokog saveta sudstva za ovog kandidata je u postupku predlaganja kandidata utvrdila završnu ocenu „pet“.
Zatim, za predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu predlaže se kandidat Ružica Tripić, sudija Prekršajnog suda u Zrenjaninu. Ona je rođena 1961. godine. Pripravnički staž obavila je u Opštinskom sudu u Zrenjaninu. Od 1996. do 1998. godine zasnovala je radni odnos kao stručni saradnik u opštinskoj upravi u Zrenjaninu, a nakon što je položila pravosudni ispit 1998. godine zasnovala je radni odnos kao stručni saradnik u istoj upravi.
Imenovana je za sudiju za prekršaje u opštinskom organu za prekršaje u Zrenjaninu 2003. godine, gde je radila do 2009. godine. Godine 2010, odlukom Narodne skupštine izabrana je za sudiju Prekršajnog suda u Zrenjaninu, a 2012. godine stupila na stalnu sudijsku funkciju. Odlukom predsednika Prekršajnog apelacionog suda postavljena je za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu, koje poslove obavlja i danas. Tokom rada postupa u svim materijama iz nadležnosti prekršajnih sudova. Takođe je učesnik brojnih stručnih seminara i obuka iz oblasti pravosuđa.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Zrenjaninu, Ružica Tripić je dobila pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu, a Komisija za vrednovanje je u periodu redovnog vrednovanja od 2015. do 2018. godine ostvarila ocenu „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, koju ocenu je i ostvarila za period vanrednog vrednovanja.
Za ovog kandidata Komisija Visokog saveta sudstva je za izbor utvrdila završnu ocenu „pet“.
To su predlozi što se tiče predsednika osnovnih i prekršajnih sudova koje sam pročitala.
Sad molim predsedavajućeg da mi kaže da li mogu da nastavim i po tački 16. za izbor sudija.

Možete, naravno, samo bih vas zamolio da onaj materijal koji je dostavljen narodnim poslanicima ne iznosite u celosti, nema potrebe, to su narodni poslanici dobili i upoznati su sa tim.

Smatrala sam da su predsednici sudova, pa ipak bar neke osnovne stvari da iznesem.
Tačka 16. dnevnog reda tiče se predloga Visokog saveta sudstva kao ovlašćenog predlagača za izbor sudija koji se biraju na prvi mandat.
Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je oglasio izbor za sudije za Osnovni sud u Loznici, Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Surdulici, Osnovni sud u Šapcu, Prekršajni sud u Valjevu, Prekršajni sud u Zaječaru i Prekršajni sud u Kraljevu.
Na oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici prijavu je podnelo 14 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica. Na oglas za izbor sudija u Osnovnom sudu u Novom Sadu prijave je podnelo 96 kandidata. Za Novi Pazar prijave je podnelo 27 kandidata. Za Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi prijave je podnelo 20 kandidata, za Osnovni sud u Somboru 33 kandidata ukupno, za Osnovni sud u Surdulici 15 kandidata, za Osnovni sud u Šapcu 40 kandidata, za Prekršajni sud u Valjevu 18 kandidata, za Prekršajni sud u Zaječaru 15 kandidata i za Prekršajni sud u Kraljevu 23 kandidata.
Visoki savet sudstva je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za navedene sudove utvrdio na osnovu odredbi Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju, u drugi ili viši sud, i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudije koji se prvi put bira.
Komisija Visokog saveta sudstva izvršila je proveru podnetih prijava, utvrdila je njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost, zatim je sprovela ispit za kandidate za sudije za koji se prvi put biraju, dok je stručnost onih kandidata koji su završili početnu obuku, cenila na osnovu završne ocene koju su ostvarili, a sve shodno članu 45. stav 3. Zakona o sudijama. Takođe, je obavljen i razgovora sa svim kandidatima.
U skladu sa članom 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio i mišljenje i podatke o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti kandidata. Ova mišljenja pribavljena su od organa i organizacija u kojima kandidat radi u pravnoj struci, a za kandidate iz sudova, pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija, i suda iz kojeg kandidat potiče, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, i Zakona o sudijama član 51. stav 1. Visoki savet sudstva utvrdio je predloge odluka za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 28 kandidata. Neću sada čitati njihove radne biografije, jer je obiman materijal, a materijal ste dobili blagovremeno. Dakle, ovako.
Marijana Jović, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici.
Dragica Reljić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Loznici, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Loznici.
Mara Vukmirović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
Snežana Grozdanić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.
Vesna Mićin, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
Danijela Kotarlić, sudijski pomoćnik u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
Marina Dželetović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije u Osnovnom sudu u Novom Sadu.
Munir Jusović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Pazaru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud Novi Pazar.
Emina Krkušić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Pazaru.
Lela Rajović, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije u Osnovni sud u Novi Pazar.
Dalibor Lončar, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi.
Marina Stojiljković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, predlaže se za izbor sudije u Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi.
Dragana Plamenić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Somboru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Somboru.
Nemanja Rilke, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Somboru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Somboru.
Snežana Marinković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Surdulici, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Surdulici.
Ana Veselinović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
Viktorija Madžarević Čičulić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
Maja Šakan, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
Milica Bogdanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
Darko Gavrić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
Ivana Karać, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
Milica Miailović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
Miloš Milošević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Zaječaru, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Zaječaru.
Milenica Radivojević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Pirotu, predlaže se za izbor sudiju Prekršajnog suda u Zaječaru.
Tijana Milosavljević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
Sonja Stojanović, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
Jelena Stanojević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Leskovcu, predlaže se za izbor sudije za prekršajni sud u Kraljevu.
To su svi predlozi, a ja vam stojim na raspolaganju i spremna sam da odgovorim na sva vaša pitanja. Hvala vam.

Hvala vam.

Reč ima predsednik Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moram da primetim da kako su izašli foto reporteri iz Narodne skupštine završio se politički performans naknadne pameti bivšeg režima. Voleo bih da su pripadnici bivšeg režima ovde, imao bih što-šta da im kažem….

(Nebojša Cakić: Ima ih više oko tebe.)

Pogotovo što sam video jako zanimljive predloge zakone koje su ovde isticali, kao na primer zakon za radnike, njima za vreme njihove vlasti takav zakon nije ni trebao zato što su radnici bili ugrožena vrsta bez zaštite države. A što se tiče zakona za mame preduzetnike nije im ni trebao zato što mama preduzetnika u njihovo vreme nije ni bilo, a sudije su najurili. Pa, zato bih voleo da su ovde, da malo popričamo o svemu ovome.

Odbor za finansije doneo je tri zaključka po pitanju nezavisnih regulatornih tela koje funkcionišu u pravnom sistemu Republike Srbije, između ostalog Agencije za energetiku, REM-a i Državne komisije za tržište hartija od vrednosti.

Moram prvo da istaknem da bi neko regulatorno telo imalo punu nezavisnost mora da ima zakon koji reguliše njegovu delatnost i načine izvora njegovog finansiranja, da ne zavisi ni na koji način od budžeta Republike Srbije osim ako dođe do nekih nepredviđenih okolnosti. Mogu da kažem da su sva tri regulatorna tela taj uslov ispunila. Znači, na prvom mestu apsolutno se finansiraju iz sopstvenih prihoda i nisu na trošku budžeta kao što to neki uporno pokušavaju da dokažu i da kažu da određena regulatorna tela i određene agencije u našem pravnom sistemu nama nisu potrebni.

Krenuo bih prvo od Komisije za tržište hartija od vrednosti. Mogu da kažem da se izborom i novog predsednika ta Komisija je prvo morala da konsoliduje svoje poslovanje, da učesnici na tržištu hartija od vrednosti steknu ponovo poverenje u rad naše Komisije i samim tim da učestvuju na tržištu hartija od vrednosti, što je za svaku pohvalu jer to nije bila situacija do pre sedam ili osam godina.

Ono što takođe mene raduje da je u razgovorima i u izveštaju o radu za 2021. godinu i finansijskom planu za 2023. godinu kod predsednika Komisije stekao sam jednu određeno ubeđenje da njegova želja nije samo da se tržište hartija od vrednosti odnosi samo na vlasničke hartije od vrednosti, kao što je to do ovog trenutka bilo već da se i primenjuje na dužničke hartije od vrednosti kada su u pitanju određeni privredni subjekti, a sve iz razloga da se jedan deo naše privrede ne oslanja samo na finansiranje preko poslovnih banaka već i na prihode odnosno kredite koje može da dobije kao učesnik na tržištu hartija od vrednosti.

Na taj način utiče i na smanjenje kredita na finansijskom tržištu i samim tim poboljšavanje ukupnog makroekonomskog ambijenta na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Kada je u pitanju Agencija za energetiku, ako neko pogleda njene nadležnosti, videće i sam koliki je značaj same te agencije za energetiku ne samo u oblasti, kako to neki kažu, davanja dozvola, već čitavog jednog niza regulacija koje ima u svojoj nadležnosti Agencija.

Ono što je najvažnije, rezultati agencije za 2021. godinu i 2022. godinu govore nam da sama agencija jako dobro obavlja svoj posao zato što na tržištu, bez obzira do poremećaja do kojih je došlo na tržištu, jednim delom zasluga je i Agencije za energetiku, što ti poremećaji se nisu odrazili, pre svega, na privredu, na privredni ambijent, a kasnije i na stanovništvo.

Takođe, moram da istaknem da naša Agencija za energetiku se isto tako finansira iz sopstvenih prihoda koje ostvaruje na tržištu, tako da nije bilo ni jednog razloga da Odbor za finansije ne da saglasnost na finansijski plan Agencije za energetiku za 2023. godinu.

Takođe, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dao je saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu.

Da podsetim kolege poslanike, koliko je meni poznato, taj REM je danas u štrajku ili je počeo da radi? Počeli su da rade. Odbor za finansije se rukovodio time da to, pre svega, treba da bude nezavisno regulatorno telo. Voleo bih da su kolege poslanici koji su bili na odboru iz bivšeg režima podržali nezavisnost jednog regulatornog tela.

Ono se finansira iz sopstvenih prihoda, a neki su hteli da mu uskrate mogućnost da se finansira u 2023. godini i to ovde u radnom telu koje pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije, radnom telu i Narodnoj skupštini koji garantuju nezavisnost određenih regulatornih tela.

Narodni poslanici tu nezavisnost treba da čuvaju, a ne da je ruše, ne da se bore da Šolak dobije licencu, nacionalnu frekvenciju, pa da emituje program iz Luksemburga, jer i taj REM se finansira na osnovu izdatih licenci. Pa, šta bismo hteli? Da registrujemo firmu u Luksemburgu, da emitujemo program u Srbiji, da ne potpadamo pod zakonodavstvo Republike Srbije, a da imamo nacionalnu frekvenciju? Da ne pričamo o porezu. Mada mislim da su u ovom slučaju informisanje i medijski prostor čak i važniji od poreza. Znači, narušavana je od bivšeg režima nezavisnost REM-a zbog pravnog lica koje nije registrovano u Srbiji i ne podleže zakonskim propisima i regulativi Republike Srbije i, na kraju, ne plaća porez na teritoriji Republike Srbije, pa kada skočite na REM, prvo to imajte to na umu.

Kada izvadite vaše transparente i to imajte na umu i kažite jednom – imali smo 12 godina apsolutne vlasti na teritoriji Republike Srbije, nismo hteli da donesemo te zakone da bi radnici izumirali, da ne bi imali pravo na zaštitu države da upropastimo državu, da napravimo da to bude privatni feud tajkna, a mi da budemo bogatiji. To kažite građanima sledeći put, vi iz bivšeg režima, kada izvadite vaše transparente.

Zahvaljuje.

Izvestioci nadležnih odbora.

Prvo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik Olja Petrović.

Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri sa saradnicima, predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge o kojima ćemo, između ostalog, raspravljati danas i narednih dana i doneli smo odluku da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Pred nama su, pored ostalih predloga zakona, i bilateralni ugovori sa UAE, koje je obrazložila i ministarka, čijim potvrđivanjem se stvaraju uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju saradnju, što će svakako doprineti većoj zaštiti određenih ljudskih prava i sloboda i boljoj primeni vladavine prava.

Srbija pokazuje istrajnost u borbi protiv kriminala i korupcije i šalju jasnu poruku, da nema zaštićenih i da apsolutno niko nije jači od države i zato je Srbija danas jaka zemlja u kojoj su vladavina prava i borba protiv kriminala visoko na listi prioriteta Vlade Republike Srbije.

Ove reči potvrđuju i rezultati predanog rada u prethodnom periodu, a svakako je Narodna skupština imala svoj doprinos, donošenjem zakona koji su imali pozitivne efekte.

Kako je sve veća i češća saradnja sa UAE zbog našeg prijateljstva i partnerskih odnosa, uređuje se predloženim zakonima i pravna saradnja u građanskim i trgovinskim stvarima, čime bi se, ukoliko usvojimo predloženi zakon, stvorili uslovi za bolju pravnu saradnju ove dve države i garantovala pravna sigurnost fizičkih i pravnih lica jedne države na teritoriji druge države.

Ovom prilikom iskoristila bih i to da podsetim da je Srbija dobrim prijateljskim odnosima predsednika Aleksandra Vučića i predsednika UAE, šeika Muhameda bin Zajeda, Srbija dobila milijardu dolara, i to ne prvi put, po kamatnoj stopi od 3% koja je i više nego duplo manja u odnosu na to kako je danas na međunarodnom tržištu. Tako smo obezbedili potpunu likvidnost zemlje, koja nam je izuzetno važna u ovakvim okolnostima, a pritom da naglasim da se time naš javni dug ne povećava, već da smo tim sredstvima zapravo otplatili stare obaveze koje su nam dospele na naplatu.

U teškoj globalnoj krizi u kojoj živimo važna nam je i poseta šeika koji je nedavno bio u Srbiji. Mediji ga smatraju jednim od najmoćnijih čovek na svetu i jeste po tome što vodi mudru politiku, ali i zato što UAE su sedmi na svetu po naftnim rezervama, a uz to je i iskren prijatelj Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića sa kojim se sastajao više od 20 puta.

Emirati su dokazali prijateljstvo Srbiji i u teškim trenucima i to više puta, 2014. godine kada su poslali pomoć za saniranje štete izazvane katastrofalnim poplavama, ali u više navrata su slali i medicinsku opremu u cilju efikasnije suočavanja sa korona virusom.

Srbija i Emirati imaju i značajne zajedničke projekte. Tu je najistaknutiji svakako „Beograd na vodi“, koji je možda i najkritikovaniji projekat za koji mnogi nisu verovali da će uopšte biti realizovan, a danas je graditeljski najvažniji poduhvat od Beča do Istanbula. Zatim, tu su i ulaganja u nacionalnu avio kompaniju „Er Srbija“, pa danas imamo letove i ka istoku i ka zapadu, zatim izgradnja najvećeg vetroparka u Srbiji, izgradnja hotela na Kopaoniku, zajednička izgradnja fabrike vakcina. Mnogi projekti su trenutno u realizaciji koji su takođe značajni. Ukupna vrednost arapskih investicija u Srbiji prelazi čak četiri milijarde evra.

Nastavićemo da se borimo za našu zemlju, da jačamo saradnju i razgovore sa svim partnerima, kako bismo obezbedili što bolji rast naše Srbije. Srbija protekle godine je učvrstila svoju međunarodnu poziciju, što u mnogome utiče i na ekonomiju u ovim neizvesnim vremenima.

Tako da, pozivam i predlažem, sve koleginice i kolege, da ove, ali ostale predložene zakone podržimo u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Reč ima zamenik predsednika Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo ministri, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Odbor za kulturu i informisanje je podržao Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske servise, koji se tiče produžetka finansiranja oba javna servisa i RTV-a i RTS-a, na postojeći način za još godinu dana i podržali smo Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji se tiče Javnog servisa RTV i potrebe da se i za obavljanja osnovne delatnosti ovog javnog servisa, da se ono finansira i iz budžeta. Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa i njihova nezavisnost, a da to bude što povoljnije po džep građana. I ova dva zakona su dokaz da SNS ne vodi uopšte računa o svom interesu, već isključivo o interesu građana.

Srpska napredna stranka je veoma, inače, malo prisutna na programima javnih servisa i to oba servisa i mi na to naprosto ne možemo da utičemo, oni su slobodni. Dokaz da su javni servisi i RTV i RTS slobodni i da su uopšte mediji u Srbiji slobodni su činjenice, notorne činjenice da je sadašnji direktor RTS, poštovani gospodin Dragan Bujošević, čovek iz opozicije, koga je prethodna vlast do 2012. godine imenovala za glavnog i odgovornog urednika najuglednijeg srpskog lista „Politika“ i on im je tada bio po volji i to je bio pet godina. Danas im nešto nije po volji, izgleda samo zbog toga što smo mi na vlasti. Da su oni na vlasti, verovatno bi im bio i dalje po volji. I on je sedam godina bez problema glavni direktor RTS-a, i naravno, mi ne možemo da mu se mešamo u posao, niti hoćemo.

Drugi dokaz, to je glavni i odgovorni urednik, po meni, najvažnijeg programa na RTS-u, a to je informativni program, je Nenad Lj. Stefanović, koga je nekadašnja vlast, a današnja opozicija, na to mesto postavila, pazite, davne 2004. godine i on je bio po volji sadašnje opozicije još od 1990. godine, jer je 14 godina bio urednik i novinar i danas opozicionog lista „Vreme“, a onda je još osam godina od četvrte bio po volji, jer je bio glodur informativnog programa. I gospodin Stefanović je već 10 godina glodur informative od 2012. do danas.

Dakle, treći primer da su u Srbiji mediji slobodni je činjenica da je već sedam godina glavna i odgovorna urednica zabavnog programa RTS supruga jednog od lidera opozicije. Da mediji u Srbiji nisu slobodni, sve to ne bi bilo moguće.

Srpska napredna stranka je 2012. godine, kada je došla na vlast, zadržala gotovo sve ljude koje je opozicija postavila u RTS-u i drugim medijskim servisima. Za razliku od toga, opozicija je 2000. godine smenila sve ljude u RTS-u, neke je linčovala pre toga, a pre toga je spalila RTS i to su razlike između nas i njih.

Dakle, sve ovo govorim zbog toga što su predstavnici opozicije na sednici odbora oštro kritikovali ova dva ipak rutinska zakona, koji imaju vrlo male izmene, male promene, i iznosili su predstavnici opozicije neverovatne neistine o medijskim slobodama u Srbiji.

Podsetiću i sada, dame i gospodo iz opozicije, da je SNS u septembru 2021. godine, posle niza okruglih stolova o izbornim i medijskim uslovima, usvojila sve zahteve opozicije, pa pazite, čak i sve hirove opozicije koji se tiču medija i mi smo tako ušli u izbore i tako se opozicija sada našla u Skupštini.

Danas su medijski uslovi u Srbiji idealni, rekao bih, najbolji u istoriji Srbiji, jer to je činjenica. A da su u Srbiji mediji slobodni pokazuje i činjenica da većina opozicionih medija slobodno satanizuje predsednika Srbije, članove njegove porodice, članove Vlade i funkcionere SNS, a to ne bi bilo moguće u zemlji u kojoj mediji nisu slobodni.

Medijske slobode, inače, krše mnogobrojni tajkunski mediji, najviše oni u vlasništvu strane kompanije „Junajted medija“, a moć ove kompanije je takođe dokaz, moć ove kompanije u Srbiji, da su mediji su Srbiji slobodni, jer ta kompanija ne bi mogla da bude moćna ovde u Srbiji da mediji u Srbiji nisu slobodni. A, inače, medijske slobode je kršio, pa pre nekoliko godina, deo sadašnje opozicije, koji je 2019, da vas podsetim to, napao i razbio RTS, upao u RTS sa motornim testerama i pretio urednicima. Da li je to bilo zalaganje za slobodne medije?

Neverovatno je da se sadašnja i to većina opozicije, videli smo i po glasanju za dnevni red, protivi dovršetku izgradnje, odnosno opremanju zgrade RTV, koju je srušio zločinački NATO. To je razlika između nas i njih.

Dakle, mi obnavljamo ono što je srušeno, to je ono što radi predsednik Vučić, to je ono što radi SNS, pokrajinska Vlada, Vlada Srbije. Mi gradimo, mi radimo, mi obnavljamo razrušeno, uzdižemo Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.