Dao sam vam reč po amandmanu, ako želite. Ne želite?

Imenom me je pomenuo.

Ako ne želite, ko želi?
Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Skupštine, na davanju. Sve sam očekivao da ću morati da vas ubeđujem da mogu da koristim ovlašćeno vreme predstavnika poslaničke grupe.

Žao mi je što očigledno se o tome radi da ne želite ni najobičniju repliku da date, iako je Milenko Jovanov spomenuo dr prof. Đorđa Pavićevića. Mislim da je bilo u redu da mu date da ima repliku.

No, međutim, kada pričamo o taksi za RTV i RTS, mislim da treba da pričamo o tome šta sve treba da se nađe na javnom medijskom servisu. Na primer, mislim da bi trebalo da se tamo priča i o nečemu o čemu smo govorili u četvrtak i u petak, a to su nacrti pravosudnih zakona.

Setite se, u četvrtak mislim da sam u ovom domu upravo pričao o tome kako se neustavno postavljaju predsednici sudova, po praksi koju ste vi izmenili, a zatim se ne držite nove prakse. Tada smo pričali o tome da u februaru ističe rok za izradu seta pravosudnih zakona, a da nacrte tih zakona Ministarstvo pravde krije kao zmija noge.

Tada smo ukazali na jedan apsurd, gde Ministarstvo pravde pozove na javnu raspravu tako što stavi u kom gradu će biti, kog datuma, ali ne kaže u kojoj ustanovi, niti u koje vreme. Ministarstvo pravde, mislim predsednica VSS, su pokušali nemušto to da negiraju, ali nisu uspeli.

E, sad, da apsurd bude još veći, Ministarstvo pravde danas šalje pozive onima koji su insistirali da učestvuju u javnoj raspravi i traže da znaju gde će sutra biti održana rasprava o nacrtu pravosudnih zakona, u Beogradu, pošto bi sutra trebalo da bude u Beogradu. Nakon insistiranja i insistiranja da se kaže, Ministarstvo pravde napokon kaže da će javna rasprava da bude sutra u 11.00 časova u Domu Narodne skupštine.

Jako je zanimljivo da u kalendaru Doma Narodne skupštine ne stoji ništa oko te javne rasprave, a mislim da bi 250 poslanika moralo dobiti obaveštenje i biti pozvani da učestvuju u toj javnoj raspravi. Posle kada kažemo da krijete nacrte, vi se pravdate da to nije tačno, a onda imamo najveći apsurd, da se čak i od narodnih poslanika krije kada će biti rasprava o nacrtu pravosudnih zakona.

Za sve kolege i koleginice narodne poslanike, pozivam vas da sutra u 11.00 časova prisustvujemo toj javnoj raspravi, a nadam se da će predsednik Skupštine da nas udostoji da nam makar kaže u kojoj sali će biti ili barem da pozove na to da se makar u kalendar negde stavi da će javna rasprava biti tada i tada, u toj i toj odborskoj sali, a možda da bude i toliko milostiv da da, na primer, i prenos putem video linka te javne rasprave, da građani mogu da vide.

No, verujem da ćete hteti da nam nešto odgovorite, pa ćemo videti kako ćemo dalje o ovome da razgovaramo. Hvala vam.

Prvi odgovara Ignjatović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Martinoviću, poštovani građani Srbije i dragi moji Zaplanjci. Uvek ću u obraćanju da kažem dragi moji Zaplanjci, jer ja dolazim iz Zaplanja, iz Gadžinog Hana.

Tema je ovih dana medijska, da je ta opština pala ispod šest hiljada stanovnika. Pa onda onaj moj govor od prethodne sednice prepričavaju neki od opozicionih poslanika i dođu u Gadžin Han da daju izjave da su oni podnosili neke amandmane ovde, a ja sam glasao protiv, što nije istina. Ja sam glasao za budžet Republike Srbije. Izvinite što sam malo van teme, ali su svi govorili van teme, a vezano je za RTS. Da sam imao priliku na RTS-u, ja bih dao svoj komentar što se toga tiče.

Jedna gospođa narodna poslanica iz opozicije je došla u Gadžinom Hanu i kaže – glasao je poslanik odavde protiv povećanja sredstava nerazvijenim opštinama, a ona je glasala protiv budžeta iz kog prima platu. Ja sam glasao za budžet. U ovom budžetu ima para dovoljno za sve nerazvijene opštine i kod Ministarstva prosvete i infrastrukture i državne uprave, lokalne samouprave i Ministarstva energetike, ako budu hteli da konkurišu i urade dobre projekte, ima dovoljno para, sasvim dovoljno. Ona je našla televizije koje prate, dve, tri televizije, sedam, osam portala. Normalno, mene niko nije kontaktirao.

Dobila mala opština narodnog poslanika zahvaljujući Draganu Markoviću Palmi, koji mi je ukazao poverenje, moram da kažem, jer mi imamo svega šest hiljada stanovnika, ali nas, gospodo, ima 60, 70 hiljada u Nišu, Beogradu, Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, u Vojvodini, u Odžacima, Požarevcu. Zaplanjci su se nekad iselili i to je razlog bio najveći onaj o kome sam govorio, loša nakaradna privatizacija, nepostojanje radnih mesta. Da li je Vučić mađioničar, Palma, Dačić ili predsednik Skupštine da mi u jednom danu, u jednoj godini možemo da sve zatvorimo? Ne. Ali odavde, ja obećavam građanima juga Srbije, da ću da se borim svim srcem da svi zajedno radimo da očuvamo ovaj deo Srbije.

Kosovo jeste srce Srbije, ali ostali delovi Srbije su isto organi ljudskog tela. Kao što se borimo za Kosovo, da se borimo i za ostali deo Srbije.

Što se Kosova tiče, biću kratak, da ostavim vreme i kolegi, ja se stavljam prvi na raspolaganju državi Srbiji i vrhovnom komandantu, ako je potrebno za Kosovo. Ja iza sebe imam tri učešća u borbenim dejstvima. Dao sam svojoj državi što sam imao, i ispred svoje dece, opet sebe stavljam, da se mi ne udaramo u grudi ovde, Kosovo je srce Srbije i mi sedimo sad negde po nekim jahtama i hotelima. Hajdemo mi svi u uprtače, uniforme, pa na braniku otadžbine.

Hvala. Živela Jedinstvena Srbija i živeo vrhovni komandant.

Hvala.
Reč ima Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, danas raspravljamo o Zakonu o privremenom uređivanju načina naplate taksi za javni medijski servis.

Ovo je peti put da se menja ovaj zakon. Po peti put se produžava vremenski rok u kome će se i dalje RTS i RTV finansirati, kako je zakonom predviđeno, delimično iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja se naplaćuje preko računa za utrošenu električnu energiju.

Upravo ovakvim načinom nestabilnog i netransparentnog finansiranja stavljaju se ponovo i RTS i RTV pod političku kontrolu, jer svaku godinu počinju i završavaju sa zebnjom i strahom da li će se finansiranje za njihov rad odobriti iz budžeta i da li će on biti nastavljen u toku sledeće godine.

Dakle, građani finansiraju i budžet i takse. A kakvu uslugu, odnosno šta dobijaju građani zauzvrat? Kakav je kvalitet rada RTS i RTV? Umesto da javni medijski servis blagovremeno, istinito, objektivno, nepristrasno informiše građane, zauzvrat građani dobijaju samo pravo da budu dezinformisani.

Monitorinzi medija govore da je RTS kao javni servis postao instrument za anesteziranje javnosti i alat za promociju stranke koja je na vlasti i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Monitorinzi informativnog programa govore da čak 95% vremena se posvećuje vladajućoj stranci i njenom predsedniku u najpozitivnijem svetlu, a svega 5% pada na opoziciju koja je predstavljena u izrazito negativnom svetlu, označena kao neprijatelj ove države, kao neko ko se raduje tuđim smrtima, kao što kaže ministar Martinović, kao neko ko je strani plaćenik i izdajnik.

Na ovaj način RTS od javnog servisa postaje državna televizija čiji je jedini smisao da jača kult ličnosti Aleksandra Vučića, što je suprotno Zakonu o javnim medijskim servisima.

Kako se jača taj kult? Na primer, hapšenjem biznismena Miroslava Miškovića pred televizijskim kamerama RTS-a daleke 2012. godine. Tada je Miroslav Mišković uhapšen, bio je u pritvoru osam meseci. Danas je on slobodan, i ne samo da je slobodan, nego država Srbija mora da mu plati 30 miliona evra zato što je nezakonito držan u pritvoru osam meseci. Ali, vi ovu vest da će građani Srbije platiti 30 miliona evra, ovo nezakonito postupanje države, a pre svega Aleksandra Vučića, tu vest nemate na RTS-u. Nemate na RTS-u da će svaki građanin Srbije morati da plati po pet evra najskuplju političku kampanju u istoriji ove države. To je kampanja koju je vodio Aleksandar Vučić za podizanje svog rejtinga, da bi se građanima Srbije predstavio kao nekakav borac protiv kriminala i korupcije.

A evo šta je pravo lice ove vlasti. Ovo vam je globalni indeks organizovanog kriminala, tabela, napravljena na nivou Evrope, gde ova crvena linija koja ubedljivo strmoglavo ide napred, to je linija porasti organizovanog kriminala u Srbiji. U Srbiji je 2012. godine, dakle kada je Mišković uhapšen, taj indeks bio 100, da bi danas, odnosno 2021. godine bio 212. Znači, za više nego duplo je skočio globalni indeks organizovanog kriminala u Srbiji.

Država daje novac RTS-u i RTV-u da bi preživela još jednu godinu. Na ovaj način se urušava njihova nezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti, jer umesto transformacije i povećanja kvaliteta programa, imamo povećanje zavisnosti od vladajućeg režima.

Mi ovde danas, ovakvim načinom finansiranja RTS-a i RTV-a u stvari imamo jedan mehanizam za kontrolu javnog servisa, i to je jedini cilj ovog zakona.

Meni je drago što je Miroslav Mišković oprostio Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću što ga je hapsio. Videli smo ga na završenom svetskom prvenstvu u Kataru, gde je nasmejan i srećan i zagrljen bio u društvu sa funkcionerima iz SNS. A da li će građani Srbije oprostiti svo ovo zlo, ovu bahatost, kriminal i korupciju kojoj su izloženi od kad je SNS na vlasti?

Građani Srbije su 5. oktobra 2000. godine oslobodili RTS. Oslobodiće ga ponovo. Oslobodićemo i Srbiju, brže nego što se vi pribojavate. Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, pre sat vremena jedan predstavnik, šef poslaničke grupe iz dela opozicije je izrekao nešto zbog čega je trebalo i da se reaguje. Naravno, vi to ne možete sa tog mesta, ali moje je da upozorim da je to što je on rekao podložno Krivičnom zakoniku Republike Srbije, proverila sam sa čuvenim advokatom, gospodinom kolegom Vujčićem, član 343. stav 2. Krivičnog zakonika, jer ono što oni rade i što šire lažne vesti, njihovi tajkunski mediji „Junajted grupe“, to je jedan aspekt. Ali ovde širenje panike i to što je taj nesrećni poslanik rekao kako ljudi padaju i takve stvari, videćete u stenogramu, je nešto što zaista podleže Krivičnom zakoniku kao najviši oblik širenja panike u Republici Srbiji.

Videli smo na kraju, što je ministar lepo i objasnio, gospodin Martinović, da je država Srbije kao odgovorna zemlja po direktivama koje poštuje a koje su ustanovljene, evo, neke primere iz Srbije za vreme vlasti ovih žutih je izneo kolega Jovanov, ali toga je bilo i 50-ih godina u Srbiji, to se desilo u institutu Batut, u Italiji 70-ih godina i baš zbog toga je odgovorna vlast i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo građevine i saobraćaja i zaštite životne sredine sa našim ministrima u situaciji koja je zadesila Pirot i tog nesrećnog događaja reagovala kako treba.

Ali, vidite da tog poslanika sada nema. On je rekao nešto što je čista laž, u najvećem procesu širenja panike, još toliko gluposti, optužbi i nema ga u direktnom prenosu. A žale se, evo, čitavo vreme slušamo po ovoj tački dnevnog reda kako ih nema.

Ja sam proverila kod naših saradnika u poslaničkoj grupi, zamolila sam ih da pogledaju, od ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije propustili su da govore najmanje 600 minuta. Podneli su amandmane, 300 njihovih amandmana je bilo u pravnom prometu i na dnevnom redu, kao što je sada, oni su jednostavno napisali šta su napisali, naravno, moram i da kažem i da podsetim da im je nekoliko desetina zbog toga što nisu znali da napišu amandmane odbačeno, to je uradio nadležni odbor, ali oni koji su bili predmet rasprave, nisu iskoristili.

Sad bi im Đilas izračunao koliko to para vredi. Ako je to 600 minuta i ako je prosek sekunde RTS-u, evo, ja to znam iz turizma da je prosek za neke avio-kompanije 64,7 evra, dva miliona i 300 i nešto hiljada evra. Toliko ste vi potrošili bezveze. Niste, a bili ste u mogućnosti da budete u direktnom prenosu na RTS-u. Ali im je sve dozvoljeno. Dozvoljeno im je da imaju slobodu izražavanja, misli kakva god da je, promovisanje nečega što se više ne zna šta je i u kampanji za izbore, i predsedničke i parlamentarne, gostovali su njihovi lideri na televizijama ili već koga su oni odredili u emisijama na RTS-u.

Šta smo to mogli da čujemo? Mržnju, protiv Aleksandra Vučića, optužbe za nešto što nije. Fokus ima je uglavnom bio Aleksandar Vučić, naravno, kao čovek koji ima najviši politički autoritet i koji je bio nosilac naše republičke liste i kandidat za predsednika, koji je ubedljivo pobedio u prvom krugu sa 2.400.000 glasova, ali programa nigde. Jedan je gostovao, znate ga, onaj koji je proneverio ogroman novac i o kome je, baš je kolega Martinović učestvovao sa mnom u selekciji tih depeša, „Vikiliks“ mnogo napisao kako je prao pare kao ministar spoljnih poslova, pa razne njegove druge afere. Kada je dobio priliku da gostuje na RTS-u, isključivo samo o njegovoj frustraciji i mržnji prema Aleksandru Vučiću, upoređujući ga čak da ne kažem sa kime.

To su radili neki vaši vajni intelektualci na drugim televizijama, ovim tajkunskim za koje tražite petu frekvenciju i mi smo mogli da vidimo šta je vaš cilj i program. Čitavo jutro u direktnom prenosu na RTS-u bezuspešni performansi. Ovaj ko im je to režirao, pa ja sam se i začudila da to kratko traje. Verujte, njegove drame obično traju tri, četiri sata. Valjda indisponiran što je dobio opomenu je otišao, ali toliko je to bilo nevešto, ponovljeno pet hiljaditi put i vi im lepo, sasvim mirno i staloženo kažete da pričaju o onome za šta su pisali amandmane, ali oni ne znaju ni šta su napisali, niti govore o temi dnevnog reda.

Šta njih zapravo boli? Boli ih što nisu imali priliku da na RTS i u onim emisijama koje su dobili, kada su gostovali predstavnici SNS u izbornoj kampanji, kažu i da se pohvale bilo čime: da su u vreme svoje vlasti napravili puteve, da su izgradili fabrike, da su podigli škole, da su zaposlili ljude. Ne, nisu imali odgovor na utemeljenu argumentaciju naših kolega, i to su uglavnom bili mladi ljudi koji su sada ovde poslanici u našoj poslaničkoj grupi, koji su ih razvaljivali na tim duelima na RTS, govorili im istinu: da su 400.000 ljudi otpustili sa posla, da su uništili toliko porodica, da su za vreme „Sablje“, pošto smo malopre čuli o nekakvim odštetama ovde, protivzakonito i protivustavno uhapsili, priveli, kako god hoćete, u sred bela dana, noću 11.000 ljudi i dan danas isplaćuju astronomske cifre za to.

U vreme njihove vladavine na RTS su veličani poslovi sa zemunskim klanom. Jel tako bilo, kolega Martinović? Posle kada im se to obilo o glavu, kada ih je nadvladala mafija koju su oni izmislili, morali su da gledaju na toj istoj televiziji gde se krije Đura Mutavi. Možda ga i Milivojević zna, on poznaje takve likove ili ih je poznavao u to vreme, jer svi oni od predstavnica DOS-a imali su zadatak da prenose određene poruke sa najvišeg vrha državne vlasti pripadnicima zemunskog klana, da sa njima ugovaraju poslove, da sa njima sarađuju. Toliko je bio bahat vođa zemunskog klana, gospodine Orliću, da je on svakoga dana mogao da pozove telefonom tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i da mu kaže – e, brko, mogu da dođem da ti malo isečem brkove. Možete vi da zamislite kakva je to vlast bila: da su pripadnici najviše Uprave kriminalističke policije sarađivali sa njima, pripadnici BIA i oni nama nešto pričaju.

Aleksandar Vučić, kao tada opozicioni političar, je non-stop pozivao i govorio o svemu onome što se dešavalo i zahtevao je da se otkriju ubice i generala Buhe koga su ubili samo zbog toga što je izneo u javnost ovo o čemu ja sada govorim.

Dakle, ti ljudi nemaju ni program ni politiku kojom bi da se kandiduju, jer u njihovim redovima sedi jedan drugi „solunski proces“, čovek koji je zaista ukinuo zakon fizike, koji je dokazao da može u isto vreme da se bude na dva mesta, ali mi to kažemo onako – eto, glasalo se sa njegovom karticom. Zamislite to licemerje i oni nama spočitavaju da ovde nema demokratije i da se ne radi po Poslovniku, da se ugrožena njihova prava. On je nagovorio ženu koja je radila u Vladi Republike Srbije, koja je sedela tik iza ministra rada, da glasa njegovom karticom, i to nije bilo bilo kakvo glasanje u pitanju. Glasalo se o Zakonu o radu zbog kojeg se bila podigla čitava Srbija, radnici, ljudi koje su ostavili preko noći bez posla, jer je taj famozni član zakona za koga se glasalo tom čuvenom karticom iz Soluna predvideo, a oni su to brzopotezno sproveli da direktor DOS-ovskog preduzeća, koje su oni postavili posle petooktobarske revolucije ili već kako god, može da u jednoj danu da otpusti koliko god hoće radnika.

Žalosno je što mi imamo, ali je i za državu žalosno što je tako neodgovorna opozicija i što tako govori o svom narodu, o legitimno izabranom predstavniku i nosiocima najviše državne vlasti koje se neprestano bore za državu i narod.

Malopre, evo i završiću time, smo mogli da čujemo – zamislite, vi ništa ne ulažete u železnicu. Ono što je država počela da radi i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je projekat obnavljanja železnice posle 70 godina i taj projekat je vredan tričavih, eto, šest milijardi evra, to je za početak, što vi nikad niste pomislili nijedan jedini evro da ulažete u železnicu, u auto-puteve, u putnu infrastrukturu.

Pošto će danas na jednoj od informativnih emisija RTS svakako da bude jedan od priloga iz Skupštine Srbije, ja mogu toplo da im preporučim, pošto uz taj prilog obično ide neki naslov, zbog ovoga što su danas radili, zbog tako neodgovornog ponašanja i zbog pet hiljada puta ponovljenog performansa, mogu slobodno da napišu „ponovo radi bioskop“ koji oni sprovode ovde. Hvala.