Ovo sada što ste uradili je toliko ružno, da reči nemam. Bukvalno reči nemam. Da li je to bila poenta svega?
Stavićemo ako hoćete da skupština glasa i ne moramo ako nećete, ali to je ponašanje ispod svakog nivoa.
To je, znači, ključni argument za sve?
Niste hteli da mi odgovorite pošteno jel ne čujete kada dobacuje? Da li ne čujete kada govori u glas? Predsednik Republike odgovara, a ona viče i dobacuje. Niste hteli da mi kažete da li ste čuli ili ne. Znači, ipak vam je negde malo neprijatno da slažete tako otvoreno ili ipak nije?
Da li hoćete da glasamo?
Nećete da glasamo.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)
Vi ste se javili za povredu Poslovnika, pa od nje odustali, pa sada hoćete ponovo.
Imate dva minuta ako želite.

Ja sam se javila za repliku na koju imam pravo posle ovog izlaganja.

Dakle, kao što sam i pretpostavila, zahvaljujem predsedniku države na imitiranju mog glasa, na uvredama, na svemu što je izneo, na izvrtanju teza.

U suštini, negde je i očekivano, ali samo da podsetim. Niste, predsedniče, odgovorili na ovo što sam vas pitala za konsultacije. Niste priznali pred građanima Srbije ono što je notorna istina. Rekli ste i stali ste danas iza ovoga što su natpisi u listu „Informer“, gde piše da ćemo mi zapaliti Skupštinu po nalogu Ruske Federacije. Kažete da je „Informer“ imao dobre informacije i verovatno i vi smatrate da je Rusija nas ovde nahuškala i poslala nam kontigent novca da to učinimo, ali, eto, nismo uspeli da se snađemo, iako ne znam gde ste videli da je bilo ko pozvao građane Srbije da se okupe ispred Skupštine? Naprotiv, insistirali smo da danas sve bude mirno i dostojanstveno i apelovali i upozorili da, ako se dese neki neredi, su se desili pod vašom komandom.

Hoću da vam kažem samo jednu stvar, da znate, iskustvo je veliko. Možda vam ta lekcija pomogne. Bliska vam je i reč o vašem nekadašnjem političkom mentoru. Znate kada je pao Milo Đukanović? Kada je počeo da izmišlja kada vidi tri babe kako piju kafu da su ih Rusi sabrali da ruše državu. Da li znate kada je dotučen do nogu? Kada je udario na svetinje. Ne udarajte nam na svetinje.

Takođe, hoću da vam kažem i još jednu stvar. Ne znam da li ste iz privatnih izvora plaćali Toni Blera, ali vas pitam da li ste i ona dva miliona Hilari Klinton dali iz privatnog džepa ili iz kase države Srbije i gde su vam sada ti prijatelji da podrže Srbiju?

Da li ste završili?

Završila sam.

I vi ste bili, znači, strašno uskraćeni. Niste mogli da govorite, jel tako?
(Boško Obradović: Poslovnik.)
Samo trenutak, Obradoviću. Sačekajte odgovor.
Reč ima predsednik Republike.

Dakle, nikada nisam imitirao vaš glas, niti mi pada na pamet. Bilo bi ružno, nepristojno. Osim što primećujem kako i na koji način pokušavate nešto da plasirate bez sadržaja, misleći da kada se umota sa šarenom mašnom da će to ljudi da kupe, neće. Ljudi razumeju šta je politika i znaju šta je sadržaj.
Sada čujemo da sam rekao da Rusija stoji iza toga. Ne, ja sam rekao da vi stojite iza toga. Vi stojite iza toga i vi ste danas to pokazali ovde. Unizili ste sebe, pokušavajući da unizite parlament, pokušavajući fizički da se obračunate sa bilo kim, jer nemate vi šta ovde da tražite. Vaše mesto je tu. Imate poslaničke kartice i nigde drugo ne smete da budete.
Čim ste došli ovde, došli ste sa namerom da izazovete nemire, nerede i da napadate i mene i predsednika Skupštine. Nije problem, zato sam tako mirno i spokojno sedeo, znajući da će da bude – jao, držite me, mnogo smo opasni, samo me držite što dalje da mu ne priđemo. Znao sam ja to od početka i zato sam tako mirno sedeo sve vreme, ali da vam kažem nešto drugo. Kada pričate o Rusima, pa ja, naprotiv, ne mislim da Rusija stoji iza vas. Suviše bi to bilo glupo s ruske strane. Rusija je suviše ozbiljna država da bi mogla da stoji iza nekog kao što ste vi. Suviše ozbiljna država da bi mogla da se igra sa takvima. Zamislite, jedna vele sila, nekad se slagao, nekad se ne slagao sa njom, nije ni važno, da se oslanja na vas? Pa, to je znak potpune propasti. Ja ne verujem da su Rusi tako neozbiljni. Skoro sam siguran da oni sa svim ovim nemaju veze. A ne, vaša je želja bila, pa ste zato zvali ljude, pa zato nema ovog stručnjaka sad što je to slao danas ceo dan preko društvenih mreža. Kaže – narode, napali nas. Čuj, napali mi? Ja sedim ovde, ne mrdam, oni došli do ovde, a napao ja njih tamo na stolici.
Vi to gledate i ne verujete da takve laži morate da slušate ceo dan, kao i ove laži o milionima. Niste odavde, nego odavde. Ma, ni dinara nismo dali. Za razliku od vas, koji ste iz Kolubare uzeli pare, iz Kolubare narodne pare uzeli i podelili svojim stranačkim odborima, narodne i državne pare.
Da li vidite kako se u antidržavnom sektoru odmah odriču jedni drugih? Do malopre je bilo – sloga, sloga, sloga, živela Kosovo i Metohija, ali pare je on uzeo, a nije mi dao. Tako to izgleda kod vas.
Da vam kažem nešto, pošto kažete – nisam priznao. Jesam, šest poslaničkih grupa mi je uputilo dopis. Nije dopis, nego javno rekli da neće da dođu na konsultacije. Vi i još jedna poslanička grupa su rekli da hoće da dođu. Ja sam to danas i rekao, samo nisam pomenuo ime poslaničke grupe.
Ne, jedna se nije bunila, a jedna je poslala dopis. Evo, da budem sasvim precizan.
(Radomir Lazović: U medijima ste pričali o tome.)

Lazoviću, tek vas niko pomenuo nije, ali da znamo da ste došli u salu. Hvala što ste se javili. Nema potrebe dalje.

Da vam kažem nešto, nemam nikakav problem. Niste vi hteli konsultacije. Da ste hteli, imali biste konsultacije. Imaćete ih uvek. Nemam ja tu vrstu problema. Uvek sam spreman da vam pokažem i račune iz Kolubare, da vam pokažem i račune za majice, a dopremićemo vam sutra još majica, da možete da delite narodu. Sve ono protiv čega ste se danas borili, mi ćemo da vam damo sutra, da narodu možete da delite. Predaja nije opcija.
Kad kažete "patetično", ne mogu da komentarišem, izvinite gospođo, ono što ste vi rekli. Toliko je bilo odvratno da nemam reči, ali da vam sad kažem nešto. Kad govorite "ne dirajte nam svetinje" i onako samo što se nisam rastužio, pa hram Svetog Save mi smo uradili. Mi smo uradili, ne završili, nego uradili. Najviše hramova, crkava i manastira u istoriji Srbije, Republike Srpske i Crne Gore mi smo uradili, kao i na Kosovu i Metohiji. Nema manastira u koji nismo uložili.
Tako da, ne brinite, čuvaćemo mi svetinje i od vas i od onih koji vas danas citiraju u svim svojim vestima i u Prištini i u Sarajevu i u Zagrebu.
Živela Srbija!

Dobro.
Da li ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke želi reč? (Da.)
Imate reč. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, današnja sednica je zakazana kao posebna sednica na kojoj je trebalo da bude predstavljen Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju predstavio je danas Aleksandar Vučić. Ja mislim da Petar Petković ne može biti zadovoljan kako je on predstavio taj Izveštaj. Prosto, nije se držao teme.

Dakle, mi smo danas umesto te teme koja je bila zakazana slušali Aleksandra Vučića kako govori na slobodnu temu. U stvari, ovo je trebalo da bude zamišljeno kao javna rasprava o tajnom planu za Kosovo koji nije na dnevnom redu.

Dakle, ono što je za građane važno da znaju, da smo mi danas slušali Aleksandra Vučića, koji je govorio o tome šta on, kako je on doživljavao sve ovo vreme sve što mu se dešavalo, jedna vrsta ispovedaonice u kojoj je on počeo od Stefana Lazarevića hronološki, malo se vraćao na Tukidida, o tome koliko je sve to važno za trenutak u kojem se nalazimo.

Ono što je važno, stalno je vraćao temu na prošlost i kao da ta prošlost počinje od 2004, 2008. godine, zaboravljajući na ključnu stvar, da se Srbija bavila Kosovom kao unutrašnjim pitanjem do Kumanovskog sporazuma. Onda su on, njegovi prijatelji, njegovi koalicioni partneri potpisali koalicioni sporazum i od tada kosovsko pitanje, više nije unutrašnje pitanje Republike Srbije.

Od tada se pokušava napraviti jedan politički aneks uz taj Kumanovski sporazum i kada se videlo da demokratske snage u Srbiji ne žele takav aneks, onda su dali podršku upravo njemu i njegovim saveznicima koji su potpisali Kumanovski sporazum, da oni potpišu taj politički aneks uz Kumanovski sporazum. To je na neki način pošteno.

Ono što je takođe važno, kako govori da on ima podršku, on dobija podršku naroda, podršku građana. Znate šta? Uz ovakvu kontrolu svih institucija i medija i moj kaktus na terasi bi imao podršku koliko ima i on.

Dakle, mi ovde nemamo slobodne izbore, zato on pobeđuje. Dok su bili slobodni izbori, ni jedne izbore nije dobio. Prve izbore koje je dobio, dobio je Toma Nikolić i sada ga više nema u javnom životu.

Takođe, kaže za vas koji ste predali Kosovo 2004, 2008. godine i uporno zaboravlja na Kumanovski sporazum, govori nam o tome kako je nemoguće sprečiti da "srce Srbije" bude u NATO, a sa druge strane nam je "duša u Rusiji". To oslikava onu poziciju u kojoj se Srbija danas nalazi.

Kad pogledate ovaj njegov izveštaj u 10. tačaka, vi vidite da je to mir i stabilnost, da je tu istrajavanje na zajednici srpskih opština, ja vas pitam, da li ta zajednica srpskih opština može da spreči eksproprijaciju zemljišta u Leposaviću? Da li ima ingerencije za to?

Ako ih nema, onda zajednica srpskih opština nema suštinsku supstancijalnu autonomiju. Onda Srbi na Kosovu nemaju mogućnost da utiču o vitalnim stvarima koje se njih tiču.

Ono što je sve vreme trebalo insistirati jeste upravo to, kon socijalni status za Srbe na Kosovu, kon socijativni status koji podrazumeva da Srbi imaju mogućnost da odlučuju samostalno o pitanjima od vitalnog značaja za njih. Mi to nemamo i to ne zavisno od toga kakav će na kraju biti status.

Vi kad pogledate, ovo sve što je nabrajao „bolji život, očuvanje vitalnih…“ znači kao da je Mira Marković pisala ekspoze za premijera Vlade. Dakle, ovo je bio ekspoze predsednika Vlade.

Zašto, predsedniče Republike, kada ste već rekli da ovaj sporazum, da je tajan, zašto onda vodimo javnu raspravu o njemu? Ako kažete da ste nas zvali na konsultacije da bi nam saopštili tu tajnu, to nije u redu. Vi morate da podelite sa građanima to što je od vitalnog značaja za njih.

Sa druge strane, ako ste nameravali da to kažete šefovima poslaničkih grupa, onda bi oni rekli svim svojim kolegama u poslaničkim klubovima i onda bi svih 250 ljudi ionako znali za tu tajnu. Ako je već to tako, zašto ih ne kažete ovako, ugasićemo kamere? Ne, vi ste ovde i došli zbog kamera. Niste vi ovde došli da razgovarate o tome, nego ste došli zbog kamera da govorite građanima Srbije, da skrećete pažnju sa vitalnih stvari i da ponavljate sednicu koju smo već imali jednom.

Ovo je jedna predstava za unutrašnju javnost u kojoj ćete vi da pokažete kako, tobože, evo brinete o Kosovu i o tome razgovarate sa svim političkim protivnicima. Na drugoj strani, za međunarodnu javnost, gde ćete reći – evo, mi ozbiljno razmatramo ovaj predlog za koji ste rekli da ćete ga implementirati, da ćete ga sprovoditi. Rekli ste da ćete ga sprovoditi, a mi ne znamo šta je to tajno u njemu.

Rekli ste da je 90% tog sporazuma koji se pojavio u medijima, da je istina, odnosno da je autentičan, ali mi ne znamo kojih to 10% nije autentičan i ne znamo koji procenat tog sporazuma nije se uopšte pojavio u medijima. To ste vi bili dužni da danas govorite.

Vi ste bili dužni da ovde polažete račun, a ne da držite lekcije, ne da se ponašate tako kao što se ponašate, da odgovarate tako nepristojno, pa se onda čudite kada vam ljudi nepristojno odgovaraju.

Vi ste odgovorni za političku kulturu u ovoj zemlji. Vi generišete netoleranciju, generišete netrpeljivost. Od vas sve to potiče. Način na koji se vi obraćate ljudima je neprimeren. Vi generišete sve podele, a onda tražite nacionalno jedinstvo. Ne može biti nacionalnog jedinstva sa ljudima koji su uništili Srbiju, koji su je upropastili, koji su je pokrali.

Osim svega ovog što sam pomenuo, ovde se ne radi o planu za Kosovo, ovde se radi o planu da se dobije podrška za Aleksandra Vučića, da se obezbedi ta podrška, da se dobije naknadni legitimitet i legitimnost za sve ono što je rađeno do sada. Zbog toga vi nećete dobiti podršku za to. Zbog toga nećemo podržati ni vašu nameru da implementirate taj tajni plan za Kosovo.

Osim toga, on je neprihvatljiv iz još tri razloga. Prvi razlog je taj zbog načina na koji je sačinjen. Sačinjen je na taj način što nikog nisu pitali ni za šta, pa ni vas, po vašim rečima. Vi ste to rekli, niko vas nije ništa pitao, samo su vam doneli to i ispostavili vam i vi ste rekli da je u pitanju ultimatum, mada su vas demantovali i predstavnici međunarodne zajednice i diplomate koji su rekli da ne postoji nikakav ultimatum.

Drugi razlog – zbog sadržaja koji ne uvažava legitimne interese Srbije i prava Srba na Kosovu i Metohiji.

Treći razlog je zbog toga što biste vi bili garant sprovođenja tog sporazuma. Pa nema većih sankcija, nema veće kazne za građane Srbije nego da vi i dalje budete na čelu Srbije.

Ako želite dobro Srbiji, treba da date ostavku. To bi bilo dobro za državu Srbiju.

Pitaju nas šta bismo mi radili u ovakvoj situaciji. Ja bih upravo uradio ovo što sam predložio Aleksandru Vučiću. Upravo bih to uradio.

(Milenko Jovanov, Dalibor Šćekić, Aleksandar Mirković dobacuju.)

Gospodine Orliću, hoćete li da utišate ove koji dobacuju ili za njih ne važi to, za njih ne važi Poslovnik?