Izvolite.

Sad ćete da čujete zašto beže, znaju oni razlog, sad ćemo da govorimo o institucijama i o lopovluku, samo ostanite da čujete, važno je. Slušali smo, dame i gospodo, dvadeset minuta najstrašnije uvrede i neistine i doći ćemo, ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, saznaćete neke stvari za koje niste znali, ne brinite.
Pokušaću da odgovorim na sve što su govorili, na sve izmišljotine, nemojte da idete, treba narod da čuje koliko ste para uzeli od njih, koliko ste para sa sve računima oteli od građana Srbije. Pošto meni niste mogli da pronađete, pa sada vidite šta su institucije izgleda uspele da pronađu. Al pobeže, izgleda. To je demokratija, došao sam da kažem, a onda pobegoh.
Ali, zarad javnosti. Zamislite, napad, kaže, imaš šolju na kojoj je vuk i to je dokaz da si sa Ulemekom. Vi stanete ljudi i pitate se, jel moguće da ste to čuli, uzgred, ne pijem kafu, nikada nisam popio kafu u životu, pio sam čaj.
Zamislite nešto što nema veze ni sa čim, oni su se setili Ulemeka i izmislili Ulemeka u celoj priči. Odakle on u celoj priči, Bog otac će ga znati, ko da sam ja tada bio u vlasti, ko da je u moje vreme ubijen Đinđić, kao da sam ja kriv za to, a ne oni, ništa ne razumem.
Idemo dalje, kaže, zašto ovde sede ljudi iz Srpske liste, a ne sedi neki od njegovih sitnih kriminalaca? Pa, zato što ovi ljudi predstavljaju narod, dobili poverenje naroda, a ovi njegovi nisu dobili tri glasa na celom Kosovu i Metohiji. Samo je to mala razlika, sitna razlika, ništa više od toga.
A onda kaže, pazite velikog Srbina, pazite kakvi su to ljudi i šta oni misle da proguraju onako usput, onako usput kaže - a tu sedi i čovek koji je, pazite, nije optužen, nego je bio optužen za ubistvo, a optužila ga je albanska vlast u Prištini. Inače tada, pa čak i albanska vlast je povukla tu optužbu protiv njega, ali je njemu bivša optužba albanske vlasti bila dovoljna da čoveka proglasi za ubicu zato što im se tako sviđa. Da sam neko u opoziciji, nazvao bih tajkunskom, pa sad je bilo ime neke rase psa kada ispunjavate naloge Šolaka i nekog drugog i tražite i zastupate interese nekog tajkuna. O kakvim akvizicijama „Telekoma“ govore? O čemu pričaju? Ne znaju ni sami. A znam ja šta je suština. Hteli bi „Telekom“ da unište. Hteli bi da državnu kompaniju razore, a da Šolak i oni koji bi da razaraju Srbiju mogu da unište Srbiju, kao što su to radili u prethodnom periodu. I Vučić je loš, jer Vučić štiti državu i državnu kompaniju i neda takvim da razore državu i državnu kompaniju. Ako sam loš zbog toga onda prihvatam i priznajem.
A onda onako usput an pasan, e tako nedostaje dva minuta ovde kao, dva minuta snimka u Doljevcu, izmišljaju sve vreme i sve vreme. Znate, ti ljudi patološki lažu svakog dana i hoće da kažu, zamislite, Vučić je hteo da zaštiti Babića, jer u stvari je Babić nekoga ubio, jel vam dosta više da tako lupetate gluposti i da izmišljate, jel vam dosta malo, dođe li nekad da vam je dosta?
Nekada se uhvatite za glavu i kažete - jesmo lažovi, ali preterali smo malo, malo smo preterali. To što je sudski dokazan lažov, to je jedan od možda i jedinstven slučaj u ovoj sali, sudski dokazan, ali to je za sve ono što je lagao oko Jovanjice. Danas mu se nešto smanjila priča oko Jovanjice, ako ste primetili. Jovanjicu više ne pominje, pošto je dokazano i na sudu kako je lagao i izmišljao, a nemojte da vam govorim koji su mu kriminalci iz policije takve stvari govorili da izmišlja i zbog čega.
Kaže - Vučić ne sme da kaže, da dođem na suštinsku stvar, kaže - ne smem da kažem da neću da priznam Kosovo i nisam za Kosovo UN. To je pet puta ponovio, da li je tako? Evo da ponovim, pošto, znate, nekim ljudima ne vredi i možete 100 puta da im kažete, evo saću kao papagaj - nisam za Kosovo UN i za razliku od njega i njegovog šefa nikada neću priznati nezavisno Kosovo i nikada neću ništa da učinim u njihovu korist.
Da ponovim još jednom, da i ovima iz antidržavne koalicije ponovim - nisam za Kosovo u UN i nikada neću priznati nezavisnost Kosova. Hoćete još jednom, pošto kažu da ne smem? Dakle, nisam za Kosovo UN i neću priznati Kosovo. Nije vas sramota više da lažete ceo dan. Kada je kraj tih laži? Kada je dosta tih laži? Ali, nema kraja lažima.
I sva im je politika, a vidite kako se anti-državni element ne raduje sada. Malo pre pričali da bi se radovali tome, a sada se ne raduju. Propala im politika, propala im šansa. Ima jedna navijačka pesma, zapamtio sam, od pre 30 godina „Zašto ćutite“.
Dame i gospodo, sedite.
To je kada politiku zasnivate na lažima, to je kada pričate o ucenama zato što su oni bili ucenjeni. Nemojte ni da vam pričam čime su sve bili ucenjeni. Sada ćete samo deo da saznate. Polazeći od sebe zaključuju da će i neki drugi da budu ucenjeni. Uvek je autoprojekcija čudo, uvek. Možete da im ponovite sto puta, uništiće svaku šansu Srbije da odbrane svoje interese, nepogrešivo, jer ih Srbija nikada nije interesovala.
Kaže, šta bi, deset godina širim defetizam, sad nas niko ne voli, „velika Srbija“ sa liderom regiona. Ne, mi smo u ovom trenutku ekonomski lider regiona zapadnog Balkana, a bili smo četvrti, delili četvrto i peto mesto kad smo bili sa njima na vlasti u regionu pet plus jedan, samo je to razlika. Inače nikada ja, iako sam imao susrete sa svim državnicima sveta, mnogi me i odlikovali, nikada se nisam time hvalio, to je moj posao. Za razliku od njih koji su samo onaj, kako se zove onaj, Ho i Mun, onaj lopov što je uhapšen tamo, samo ga je on odlikovao i niko više. Ne znam ni šta bih rekao.
Vidite, slagali su i za Slavka Simića. Kaže, on je dao kvorum za kosovske snage bezbednosti. Kako vas nije stid da tako nešto lažete? Kako vas nije stid da tako nešto izmišljate, da stavljate beleg na čelo čoveku koji to nije uradio? Nikog od poslanika Srpske liste tada nije bilo kada se odlučivalo. Što ste to morali da izmislite. Hajde to što za mene lažete, ja sam naučio, za mene je to sport, znam da lažete po prirodi i nema velike filozofije i ne sekiram se previše, naučio sam. Moj posao je da trpim gluposti svaki dan, ali što tim divnim ljudima koji se bore na Kosovu i Metohiji stavljate beleg na čelo ni krivima ni dužnima? Što se tako ponašate prema njima? Onda pobegnete glavom bez obzira, pošto vam je teško da čujete odgovor. A meni nije teško da slušam vaše laži ovde sve vreme?
Kažete, da pročitam Vučićeve citate. Pa sve je tačno, sve što ste rekli. A što, jel nije teško državi Srbiji? Kakve to veze ima sa tim da smatram da je to deo Srbije? Šta je to u kontradikciji jedno sa drugim? Što, da nam nije laka pozicija? Što da kada je priznata nezavisnost Kosova od strane svih zapadnih zemalja 2008. i 2009. godine i kažete genijalno rešenje Međunarodnog suda pravde i počne da viče nešto. Kaže, na osnovu toga, kaže - kreće od priznavanja, reci nam, Vučiću. Možete li ljudi da verujete? Prvo od priznavanja kreću tamo od 2016. i 2017. godine. Sedam godina ljudi čekali da se sete njegove presude. Da li vi, ljudi, razumete šta ti ljudi govore ovde.
Pogledajte, ovo je „Ekspres“, ali nije srpska „Ekspres politika“, ovo je albanski „Ekspres“. Piše „Hvala Vuče“. To je jedino na srpskom što su napisali. To nisu mislili na ovog mog vuka sa čajem, nego na Vuka Jeremića. Vidite, ovo je prištinski medij, „Ekspres – Hvala Vuče“ za sve što im je pomogao. Ima i ovde „Hašim Tači UN, pozvao se na Vuka Jeremića i odlukom MSP-a“.
Sad, kaže, mi smo vam preveli Rezoluciju ovu za koju kaže – ćutiš Vučiću i ne smeš da kažeš. Da je ponovim – Nisam za Kosovo u UN i neću priznati nezavisnost Kosova. Samo još jednom, ali kaže da mi prevede na engleski, pa sam tražio da vidim šta je stručnjak imao iz engleskog. Došao sam do svedočanstva. Srećom, polako ljudi, srećom on engleski nije učio, učio je ruski, a imao je čak dvojku iz ruskog. Imao je uspešnu dvojku iz ruskog, a i iz srpskog je imao dvojku, ali iz ruskog je to ozbiljan uspeh pošto je imao dvojku. Iz matematike je pao pa je išao na popravni itd, to je da ne brinete. Ali da vidite matematika mu ne ide tako loše, za popravni se dobro spremio. Sad ćete da vidite.
Znate, oni vole da pričaju o drugim ljudima i to da izmišljaju, da lažu, da blate porodice. Sada kada ovo budete čuli, šokiraćete se svi. Naime, sa Ljubišom Kneževićem, inače tastom, ocem svoje supruge, formira Fond za unapređenje resursa građana, preko kojeg su bojler, klasičan, preko kojeg su izvlačili državne pare.
Tada tast prelazi u Nacionalnu službu za zapošljavanje u Trsteniku i počinje da sklapa direktne poslove sa zetom i ćerkom. Tada od 2008. do 2012. godine na račun Fonda Aleksića, dakle taj Fond se zove, još jednom, za unapređenje resursa građana i udruženje „Peščanik“, uplaćeno je, znate li koliko? Pa ovi iz Kolubare, više, ovi iz Kolubare sitni. Ovo je bilo za bakšiš ovima iz Kolubare što su uzimali. Ovaj je uzeo 685 hiljada evra.
Naime, 180 hiljada 2008. godine, 170 hiljada 2009. godine, 35 hiljada bilo im dosta u prethodne dve godine, pa 2010. godine 35 hiljada, 2011. godine 130 hiljada, 2012. godine, vide da padaju sa vlasti, 170 hiljada. Ukupno 685 hiljada evra u kućni budžet se slilo zbog nevladine organizacije za unapređenje resursa i to direktno sebi prebacivali pare. Nije im prebacio neko drugi, pa da kažete, nego sebi prebacili pare. Porodično nasledstvo, porodično blago. Otmi od države, uradi šta stigneš i to je to.
Ali, ja verujem, kao što je rekao… Čuli ste one reči. Kaže – ulazi kod Bajdena policija. Policija mora svuda da uđe, i kod mene i kod njega. Šta policija nađe i danas i sutra to je ono što je fer i to je ono što je važno, i policija i tužilaštvo.
I tako Vučić, kaže, ne da Valač, pa mi i danas se borimo da sačuvamo sve što možemo. A šta treba da kažem – evo dam, kao što su oni rekli. Evo, damo vam da nam srušite 35 crkava, damo vam da nam proterate 10 hiljada ljudi i da nam ubijete osmoro ljudi, nema problema, pa ćemo da vam damo presudu Međunarodnog suda pravde, pa ćemo da vam damo nezavisno Kosovo.
Hajde mi objasnite kako takvi geniji koji napadaju Marka Đurića, ne znam koga još… Zamislite, on kritikuje Marka Đurića, jednog od najboljih studenata, najboljih đaka, čovek koji je imao… najviša mu ocena dvojka iz ruskog? To je ocena kojom se ponosi. To je uramio. Imao sam dvojku iz ruskog, bio sam uspešan u životu.
Slušajte, on kritikuje Marka Đurića koji je resurs ove zemlje, u pravom smislu te reči, jedan od najobrazovanijih mladih ljudi koji mnogo radi za ovu zemlju itd. Možete to da radite, da pričate, pa šta vas briga, šta vas se tiče. Možemo sve, jer nama je dozvoljeno sve i da lažemo, kao što vidite, i da krademo, možemo sve.
Možemo da im predamo Kosovo i Metohiju na tacni, a da poštene ljude optužujemo da su izdajnici.
Jeste videli kako se nisu obradovali ovi iz antidržavne koalicije što se uvrede na to kad sam im po peti put ponovio da čuju još jednom – nisam za ulazak Kosova u UN i neću priznati nezavisnost Kosova? Nema radosti, nema oduševljenja. Sanjali su druge snove, a ja ih samo čekam i malo pustim.
Kaže, zamislite vi, Bor i Majdanpek ste dali. Hajde, ljudi, vi ste ovde ozbiljni ljudi. Pustite to šta priča… Imate vi ljude koji kažu - Vučić pušta kišu preko harpa. Ima raznih ljudi. Ima onih koji veruju u „Treće oko“, „Zonu sumraka“ i ta ludila. Svakojakog sveta ima. A zamislite da vam dođe ozbiljan političar da vam kaže - dali se Bor i Majdanpek? Pa, jel te nije sramota malo?
Bor bio dužan milijardu i dvesta miliona evra. Vi išli, vaša vlast išla, vaš bivši predsednik ponudio narodu u Boru kikiriki, i Zoran Đinđić i oni posle njega. Rekli - kikiriki i neki nameštaj od slame da pravite. Mi našli strateškog investitora, molili ljude, ljudi uložili ogroman novac, zaradili, danas nam je to najveći izvoznik, a oni napadaju najvećeg izvoznika i to na tenderskom procesu, na čistom tenderskom procesu koji je šest meseci trajao. Šta vi u stvari, ljudi, hoćete? Da razorite zemlju, da oterate sve investitore, da uništite sve? U Boru plata u septembru bila 806 evra prosečna. Zašto to radite? Veća je nego u Novom Sadu bila. Zašto to radite?
Inače, ovaj Srbin sa Kosova živi u Beogradu, samo da znate, za kojeg je tražio da dođe. Taj mu verovatno pomaže u ovoj nevladinoj organizaciji.
Kaže, ja to radim da bih ostao na vlasti. Daću Šumadiju, Bor. Ljudi, ja sam godinu dana potrošio da nađemo rešenje za Bor, da ljudi imaju da rade, da mogu da žive od tog rada. Sad ide nova smetlara, nova topionica. Biće neuporedivo manje zagađenje, biće novi prirast BDP-a našem. Sve smo to uspeli da uradimo. Ponosan sam na to. On kaže ja to zato što sam ucenjen, zbog mog produženja na vlasti. U kom svetu oni žive? Sve od sebe polaze. Da ne pričam o tome da mi imamo udeo svog vlasništva u vlasništvu ukupnom.
Pričate mi za Jadar. Da li me napadate zato što sam jedini hrabar da vam kažem istinu, što vas se svi ostali plaše? Pa, neće niko da uđe u raspravu sa vama. Da, uništili ste zemlju sa programom Jadar što smo odložili godinu, dve, tri, pet, nije važno koliko. Uništili ste Srbiju za tih pet godina, godinu, tri, koliko hoćete, zato što je to bila komparativna prilika za Srbiju. To je bila najveća šansa da napravimo veliku prednost i u regionu, ali i da ceo region zajedno sa nama raste. Bukvalno nafta budućnosti, naša nafta, naša šansa, šansa Srbije, a ne, spolja su nas ubili.
Ja ne zameram ovde ljudima. Ja razumem, uhvatili političku žicu – mi tako možemo da dođemo na vlast i u redu, ali ne mogu da razumem kako su državu uspeli da prevare strane službe i da nas na taj način iznutra razvale, da nas rasture po tom pitanju i da nas ubede u to da budemo toliko glupi, da poverujemo da je dobro da odustanemo od litijuma, da nijedna druga zemlja na svetu nije odustala. Nijedna druga zemlja na svetu. Nijedna, uključujući i najrazvijeniju Nemačku i Ameriku, koja je dala „General Motorsu“
650 i 700 miliona dolara investiciju litijuma, ali šta da radite… To je…
(Aleksandar Jovanović: Šta je, Atlagiću…)
Samo da vam kažem, nije ovaj čovek sada iz opozicije kriv zato što ste se vi njemu obratili. Ja mu se nisam obratio i nije kriv i nemojte to da radite. Nema smisla. Nije fer.
Slagao je, takođe… Rekao je, kaže, ljudi iz SNS-a ne smeju da se jave. Molim vas, građani Srbije, pogledajte o kakvim je ljudima reč. Pogledajte o kakvim je lažima reč. Danas se javljaju šefovi poslaničkih grupa. Ide se od najmanje poslaničke grupe do najveće. SNS je najveća poslanička grupa. Njihov red dolazi da govore na kraju. Danas poslanici i ne govore, jer govore samo šefovi poslaničkih grupa.
Neki su hteli da se tuku. Oni nisu hteli da se tuku. Hteli su da dočekaju svoj red, da govori šef poslaničke grupe i ništa više od toga i on kaže – ne damo im da govori, jel ste videli, ti ljudi ne smeju da govore. Pa, kako vas nije stid da tako lažete? Kako vas nije stid da tako brutalno obmanjujete javnost? Ne znam šta bih vam rekao više.
Svi znate da sam rekao istinu. Svi u ovoj sali znate da je reč brutalnoj obmani i koga briga, nego da ponovim – nisam za Kosovo u UN i neću priznati nezavisnost Kosova, a moja reč, za razliku od vaše, nešto znači.
Imam ja još. Ovaj Šolakov sluga mi objašnjava, kaže, da investicije su vezane za korupciju, pa navodi imena ljudi, ljudi koji imaju ozbiljne firme. Rekao mu je Šolak, ne sviđaju mu se ti ljudi, ljude koji imaju i po 500 i po 2.000 zaposlenih, ali onda je rekao nešto još gore. Kaže, naveo je nekog čoveka da mi je prijatelj koji mi nije prijatelj, ali šta ćete. Svi su mi prijatelji u Srbiji. Nikog ne prezirem. To je u redu. A onda je rekao – moj prijatelj Belivuk. Da li vidite šta su oni radili sve vreme? Da li vidite šta su radili sve vreme?
Zamislite kako biste se osećali… Pustite to što sam ja navikao i što mi je posao da trpim gluposti i laži. Imate okrivljenog saradnika koji ne sme da laže, koji nijednu reč ne sme da slaže, jer zna da će da izgubi taj status i on im pokaže sve detalje kako su planirali ne da ubiju ovog poštenjačinu ovde koji je uzeo 685 hiljada evra za tri godine sa svojim tastom i ženom. Nije hteo tog poštenjačinu da ubije, nego je hteo mene mafijaša. Pa kupili su snajper zbog mene, pa platili pet miliona evra. Daj pet miliona evra za državu da vam pomognem ja. Ne treba da se mučite toliko. Dali ste toliko velike pare za mene i moju glavu.
On je taj bio koji je mrtav ladan došao i rekao – pa, ti sa njim sarađuješ. Jeste, hteo sam da me ubijem. Najviše na svetu sam to želeo. Ne mogu da vam objasnim kako sam čeznuo. Idem prema onom spomeniku Stefanu Nemanji, koji sam takođe čuo da ćete da rušite, kao i Beograd na vodi koji ćete da rušite, jer sve ćete da srušite, jer nikad ništa niste u stanju da izgladite, samo da srušite. Ništa nećete da srušite. Ne da vam Srbija da rušite bilo šta.
Dakle, i tako sam ja čeznuo za tim da oni mene upucaju i sve sam se sa njima dogovarao. Toliko o istini i toliko o svemu što pričaju.
Kaže - mleko. Znate li koliko je prosipanja mleka bilo u to vreme? Bar sedam do osam puta više, ali ja sada imam nameru da obradujem poljoprivrednike. Razgovaram sa Anom Brnabić, onom za koju su lagali da ima državljanstvo Hrvatske i dvostruko državljanstvo, danas ovi iz antidržavnog pokreta, dakle, razgovaram sa ministarkom poljoprivrede i ministrom finansija da povećamo premije za mleko i da nađemo još načina kako subvencije po grlu da ojačamo zato što konačno mislimo da imamo novac za koji možemo da podignemo broj grla u Srbiji. To će da obraduje još neke ljude ovde, siguran sam, koji razumeju šta je država i znaju koliko je to teško. Tako da ćemo to da se borimo. Dobro da me je podsetio da tako nešto kažem. Očekujte u narednih sedam, osam dana tu odluku. Još da se konsultujemo da vidimo koliko možemo da izdržimo, pa ćemo to da uradimo.
Kaže - mi smo plaćali, pošto sam za ove prethodne odgovorio da nismo, kaže Klintona. Ja Klintona video dva puta u životu. Slušajte kada. Jednom su me pozvali na neki skup u Njujorku, Karnegiju, ja mislim, ubijte me, možda i nije. Ali blizu je tu negde između Sedme i Šeste avenije, ubijte me koja zgrada, neki međunarodni skup oko pomirenja, genocid, ne znam šta i ja tamo bio i bio je Ćamil Duraković i on govorio jedno, ja govorio o miru i trudio se da odbranim srpski narod koliko sam mogao. Niti sam se video sa Klintonom posebno. On je bio tu u studiju, valjda, zajedno sa nama i on nešto svoje govorio. To je trajalo 15 minuta i to je to. Nikakav drugi kontakt.
Video sam ga drugi put u Srebrenici gde su njegovi ljudi iz obezbeđenja bili korektni, jer su videli šta je to što je počelo da se dešava, jer su ljudi iz mog obezbeđenja pokušali da priskoče u pomoć i onda su oni ljudi iz njegovog obezbeđenja napravili prolaz za njih da bi mogli da priđu da me zaštite. To je sav moj kontakt.
Što lažete više? Što izmišljate više? Ajmo malo o tome sada kako sam ubijao po Sarajevu snajperom. Ajmo malo još da lažete.
Hoćete da vam objasnim zašto je sve ovo? Pa zato što oni nemaju o čemu drugom da pričaju. Svaka priča se svodi na to Vučić, Vučić, Vučić i ništa drugo. Da pričaju o Kosovu, da pričaju o nečem drugom, pa ne ide i zato idu sve te izmišljotine. I nisu ih oni sami uvek izmišljali. Jesu neretko tvorci. Ali, pročitaju. Znate zašto? Zato što umesto da čitaju ozbiljnu literaturu, da čitaju ozbiljne knjige o politici, oni uzmu pa čitaju „Tabloid“ Milovana Brkića i što je najgore, oni su uvereni da to što ludosti koje tamo objavljuju i laži koje tamo objavljuju su istina. Oni su mrtvi ozbiljni kada to govore. Tako ja jedno 10, 11, 12, 13 godina slušam kako mi otac Fahri Musljiu. Čovek, niti ga znam, niti imam pojma. Ali, evo dobro da sam to saznao. Nego srećom pa imam istu vrstu zdravstvenih problema kao moj otac, pa kažu – ne pada iver daleko od klade, a on se zove Anđelko Vučić. Šta da radite? To je kada više nemate, ne znate šta ćete sa sobom. Ne znate od muke.
Pošto su znali da sledi priča o 685.000 dolara, sve proknjiženo, sve datumu ovde upisani kad i kako, e bilo je bežanija, bežanija. Da ne može da se odgovori i da ne može da se razgovara zato što bi sve hteli da im dođe kaktus u Skupštinu. E, nama kaktusa. Ja sam narodni predsednik i narodni predstavnik. Ja ću da se borim za narod, ali neću da dam ni na narod, ni na sebe, ni na sve ljude koji se pošteno bore za ovu zemlju, da im najgori drže pridike i predavanja koji se najviše na svetu ponose dvojkom iz ruskog. Hvala vam najlepše.
Inače i ovaj pozivni broj je dodeljen kao pozivni broj za geografsko područje unutar Srbije preko ITJ ali šta ćete, još jedna od milion laži, ni manje, ni više od onoga što je uobičajeno. Hvala.

Prema redosledu poslaničkih grupa Miloš Jovanović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Vučiću, rekoste da se ne radujemo kada ste rekli to što ste rekli i u pravu ste bili, ne radujemo se, ne što vas mrzimo, nije ni da vas volimo, ne radi se ni o ljubavi, ni o mržnji, već vam ne verujemo. Jednostavno, vam ne verujemo i čudi me da vam više iko i veruju, posle svega.

Ali, hajde pre toga samo da par manje važnih stvari razjasnimo. Jesu manje važne, ali zarad istine i ljudi koji nas gledaju, ne bi bilo zgoreg pomenuti ih. Konsultacije. Da, pozvali ste javno na konsultacije i da, dobili ste javno odgovor od Srpske koalicije NADA da na te konsultacije dolazimo, odnosno da ćemo se čak i u listu koji nije baš poznat kao preterano opozicioni „Kurir“ navedena je izjava – Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS kaže i citat – da će ta stranka naravno potvrdno odgovoriti na poziv predsednika Republike. Saslušaćemo šta ima da kaže, ali ćemo vrlo jasno izneti svoje stavove. Poziv javno dobili. Na poziv potvrdno odgovorili. Istine radi.

Da krenemo na ove malo važnije stvari. Ima jedna škakljiva stvar, a to je blaga reč i više nego škakljiva. Ljudi, ja razumem da u međunarodnim odnosima, da u diplomatiji, nešto sam malo pročitao i nešto malo znam, postoje pregovori gde ne može da se otkrije sadržina zbog uticaja na pregovore, zbog uspešnosti pregovora itd.

Ovo nisu i ne smeju da budu takvi pregovori. Pobogu, ljudi, govorimo o sudbini Srbije, njene teritorijalne celovitosti. Građani imaju pravo da znaju o čemu se radi i ako je bio zahtev, kao što je očigledno bio zahtev zapadnog dela tzv. međunarodne zajednice da se to održi u tajnosti na takav zahtev ne može potvrdno da se odgovori.

Ali, zapravo to i nije najgore, jer mi znamo o čemu se radi. Znamo o čemu se radi i zato je ovo velika sramota što o ovome govorimo. Sporazum ili ti da budemo precizni nacrt, predlog sporazuma, kako god želite, je objavljen. Gospodin Miroslav Lajčak je rekao da je to što je objavljeno zapravo to plus minus koji detalj, da je to to. Aleksandar Vučić je evo ovde i danas rekao da je to manje više to.

Vratiću se na neke članove koje ste vi spomenuli. Hajde odmah da kažemo – to je predaja KiM. I to svi znamo.

(Marijan Rističević: Nije tačno.)

Možete da dobacujete – nije tačno. Jeste, tačno je i to svi znamo. Prvo, tačno je. Hajde malo samo da razmislimo zbog građana. Kada vam predlažu plan zemlje koje su i same priznale secesiju naše južne pokrajine, kada sam Eskobar ili ranije Hil kaže – više nema govora o tome Kosovo je Srbija, zaboravite na tu parolu, izbacite to iz vaših glava, dragi Srbi, ako te zemlje nude plan pa taj plan ne može da bude ništa drugo do zahtev Srbiji da se svojevoljno odvoji od dela svoje teritorije.

Uostalom, ne verujte meni.

(Marijan Rističević: Jel to francuski predlog?)

Vratićemo se i na Francusku i na sve ove vaše, uslovno rečeno, kritike. Nemam problem ni sa čim. Ništa ne krijem, ali ne verujte meni. Još jednom, to sam i prošli put rekao, evo ga Aleksandar Vučić, on je rekao u obraćanju, ne nakon sastanka sa tom diplomatskom petorkom, nego u obraćanju narednog ponedeljka od onih sat i nešto vremena, rekao je – to je implicitno priznanje koje se nama traži. Tako i tako. To ovde piše.

Jeste problematičan i drugi član. Drugi član kaže da mi treba da tretiramo Kosovo i Kosovo nas kao ravnopravne i jednake partnere na osnovu Povelje UN. Jednaka suverenost, teritorijalna celovitosti i da ne nabrajam dalje, jednakost prava.

Ljudi, pa ne može Srbija i njena secesionistička teritorija da ima jednaka prava i da se jednako tretiraju. To vam je već implicitno priznanje.

Član 4. nije samo drugi stav problematičan koji kaže i citiran je ovde malopre od gospodina Vučića – da se Srbija neće protiviti Kosovu, odnosno ulasku ili ti članstvu Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju. Problem je i prvi stav tog člana – strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Da li je to danas tako? I jeste i nije zato što mi od te pretpostavke još se nismo odrekli i ne treba da se odreknemo.

Šta je fakcititet? O tome možemo da diskutujemo. Na nama je da i dalj polažemo pravo na naša suverena prava bez ikakve igre reči. I da ne nabrajam dalje članove.

Samo ću završiti sa onim ko iole pažljivo gleda i po malo zna. Ljudi, ne puno, po malo zna o svemu ovome, zna da je ovo skoro prepisano, u nekim momentima i potpuno u reč sporazum između dve Nemačke, čuveni temeljni sporazum iz 1972. godine, kojim su se dve Nemačke priznale. Obe su ušle u UN, zapadni blok je priznao Istočnu Nemačku, istočni blok Zapadnu Nemačku.

Nema nikakvih tajni. Da ovo završimo još jednim citatom Aleksandra Vučića – ovo je implicitno priznanje koje se od Srbije traži. Zašto je sramota da o ovome govorimo? Ajde malo samo da razlučimo ovo, raščlanimo, ali minimalno. To znači nezavisno Kosovo, to znači da Srba na nezavisnom Kosovu više biti neće. Odmah da se razumemo, nema te ZSO koja će tu činjenicu promeniti. Sudbina Srba na nekakvom nezavisnom Kosovu će biti sudbina Srba u ovoj novijoj nezavisnoj Hrvatskoj. Neće ih biti. To znaju svi, to znati i vi gore gospodo. Znate. Možete da me pljujete, i mene i sve nas, znate.

To znači velika Albanija. To niko ne pominje. To znači velika Albanija, jer se to neće moći sprečiti. Dve, u tom slučaju nezavisne države ne može niko da spreči da donesu odluku da budu jedna velika država. Gospodo, to znači jatak, i sasvim izvesno kraj Republike Srpske.

Da li je ovo zapadna politika prema Kosovu i Metohiji? Jeste. Nikada nisu krili. Podržavali separatizam, izvršili agresiju, podržavali jednostrano proglašenje nezavisnosti ili ti secesiju i istu priznali. Poslednja etapa u tome da nas privole da i mi to priznamo. Kakva je politika zapada prema Bosni i Hercegovini? Što mislite da će da odustanu od politike njihove prema Bosni i Hercegovini? Neće. Unitarizacija BiH, odnosno nestanak Republike Srpske. Ništa više, ništa manje.

Ako se ovo ovako reši, sledeća je Republika Srpska, a onda je sledeće. Znate, svašta može da se zamisli. Atak i na teritorijalnu celovitost već krnje Srbije u raznim njenim delovima. Ima čak, hteo sam da kažem skoro važnija, podjednako važna kao i sve ovo, stid i sram koju ovakav ultimatum ostaje i ostavlja, koji ja već sada osećam, kada uopšte moram da pričam o njemu. Mi smo prva generacija u istoriji ovog naroda koja otvoreno razmišlja o predaji, i to ne bilo koga dela teritorije, već Kosova i Metohije. Prva generacija.

Sada ću vam objasniti, za građane koji nas gledaju da mogu da čuju kolege iz SNS, dobacuju – a zašto u naše ime pričate? Najbolje pitanje koje ste mogli da postavite, postavili ste. Zašto uopšte o ovome pričamo? Zato što je predsednik države, što se mene tiče, sebe time diskvalifikovao, izjavio nakon sastanka sa tom diplomatskom petorkom. Ovo je citat, a ne nešto čime ste vi vični, a to su manipulacije, citat. Za ovakav i ovaj sporazum Aleksandar Vučić je rekao da smo spremni da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma. U reč citat, da smo spremni da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji predloženog sporazuma.

Ljudi, nisam to ja rekao. Možda niste ni vi profesore Atlagiću. Aleksandar Vučić je to rekao. U čije ime? U moje nije, i u ime Srbije nije. Možda nije ni u vaše, jer mu narod Srbije nije dao mandat da ovako nešto izjavi. Hoćemo o teoriji države i pravu. Možemo tri sata o tome. To je na ivici državnog udara, ako ćemo o tome. Odmah ste dobili podršku.

Gospodo, Vesna Pešić, obradovala se novom naprednjačkom politikom, pročitala predlog. Sjajan. Odlično su to sročili. Nada se da je već potpisano. Nataša Kandić citira Aleksandra Vučića, citat: „Spremni smo da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji“. Ima nas puno za. Nataša Kandić vas podržava.

Čekajte, trio nije gotov. Sonja Biserko, velika poznata Srpkinja. Sjajan predlog, treba ga podržati. Da su sve na okupu. Ima ih koji više nisu s nama. I one bi to podržale. Borka Pavićević, koga još ima? Ne sećam se više.

(Marijan Rističević: Borka je umrla.)

Slušajte malo pažljivije.

Vuk Drašković je tu. Tu je naravno i Čeda Jovanović, Šutanovac, svi su uz vas. Ali nije samo to sramota. To je najveća sramota.

Ima jedna malo manja sramota, način na koji to predstavljate, način na koji o tome govorite i način na koji plašite narod. Posledice neprihvatanja, samo ste se za to vezali, niko od vas nije rekao šta bi bile posledice prihvatanja. Nezavisno Kosovo, Velika Albanija, Republika Srpska, doviđenja, prijatno.

Posledice prihvatanja sporazuma, citiram i ovde verujem, jer je rečeno…

(_______________: Kog sporazuma?)

Onog za koji je Aleksandar Vučić rekao da smo spremni da prihvatimo koncept. Prekid evropskih integracija, vrlo verovatno, zapravo sasvim sigurno. Zaustavljanje investicija, vrlo verovatno i sada je ovo maglovitije, mere koje će imati direktan uticaj na političke i ekonomske prilike, odnosno koje će uticati u političkom i ekonomskom smislu na zemlju i državu Srbiju, što je moguće.

Da ste ostali na tome, da ste ostali na tome, pa još nekako, jer ovo nije padaju sekire i najezda skakavaca nas očekuje, ne nego ste učitali sankcije i učitali ste rat. Aleksandar Vučić je ovaj današnji govor počeo Meljanskim dijalogom. Peloponeski rat, gospodo malo smo daleko od bilo kakvog rata, kamoli Peloponeskog. Ja taj Meljanski dijalog predajem studentima, znam ga napamet i znam sve šta znači i ne može se u ovoj situaciji nikako koristiti.

Ne bih dalje o pričama, o sukobima. Ako nekom ne odgovara sukob na KiM, ne odgovara zapadu. Zapadu danas odgovara na KiM sve, pa čak i zamrznuti konflikt više nego bilo kakav sukob, čak i u nekom, pošto pažljivo slušam, ali sada sve manje moram da priznam, reći ću na kraju zašto, čak je i Aleksandar Vučić u nekom obraćanju rekao da bi to mogla da bude taktička prednost, ali mi je ne koristimo.

O sankcijama su sami evropski zvaničnici rekli da to uopšte nije na stolu i da o tome nema govora. Bilo kako bilo, jedna rečenica Aleksandra Vučića danas je tačna i ozbiljna i zato joj treba pristupiti odgovorno. Ovo nije ni ironija, ni šala, već potpuno otvoreno i iskreno kažem.

Rečenica – šta god da uradimo, prihvatimo ili ne prihvatimo, gubimo. Ja bih dodao gubimo nešto. Ali gospodo, između gubitka, pa skoro države, dakle KiM, stvaranja Velike Albanije, udara na Republiku Srpsku i određenih posledica po ekonomiju, mislim da tas na vagi prosto ne da preteže, to se ne stavlja na dva tasa iste vage. Ne može. Ekonomskih kriza koje niko ne želi, bilo je i biće i 1929. godine i 2008. godine. Jednom kada se izgubi teritorija, a ona se izgubi samo onda kada stavite potpis na to, to je gotovo za sva vremena.

Šta uraditi? Odbiti plan. Odbiti plan u celini. Ljudi, ovo se ne da popraviti, čak i da KiM ne budu deo ili članica UN, ostaje sve ostalo i doći ćemo samo na korak bliže i da bude u nekom sledećem trenutku. Ovo je pitanje procesa. Pričali smo prošli put o neminovnom preokretu i korenitoj promeni kosovske politike, nažalost sa vama to nije moguće i u to se više niko ne nada.

Za kraj, ne moram da dužim. U stvari, samo pre toga da ne bude da nije izrečeno. Građani Srbije koji nas gledate danas, više puta se postavilo, neki ljudi su dobacivali sa druge strane, neko reče rezervna država Francuska, neko pominje dvostruka državljanstva.

Izvinite što pričam ovo, potpuno je banalno. Da, nikakva nije tajna, imam svoje matično srpsko državljanstvo i stekao sam životnim okolnostima i francusko. Ali znate, možete imati dva državljanstva, samo je jedna otadžbina. Ja da sam hteo negde da idem, ja se ne bih vraćao.

Ja gospodo u ovu zemlju verujem, doveo sam suprugu, deca mi rastu ovde i idu ovde u državne škole, za razliku od nekih čija su deca u inostranstvu. Izvinjavam se građanima na ovoj banalnosti jer je to, gospodo, najbesmisleniji argument i ako je to neki problem, Srbija nema nijedan problem. Ako vi sve ovo svodite na pitanje postojanja nekakvog dvostrukog državljanstva, vi niste dostojni istorijskog momenta, niti Srbije i to je naprosto činjenica.

Za kraj, vratio sam se ovde. Pitaju gde sam bio 1999. godine. U Francuskoj seo u autobus i vratio se ovde nakon tri dana i nikog nisam pozivao u rat. Nikada i nikoga nisam pozivao u rat, za razliku od vas. E sad, ako gospodo dozvoljavate, da se vratimo u suštinu. Zašto ne verujemo? Pa jednostavno, neću se vraćati na ovo - nećemo ići u Tiranu, pa idemo u Tiranu. Neću se vraćati na ono - neću biti kandidat za predsednika, pa evo drugi mandat. Sve je to manje-više nevažno. Vratiću se na nešto meni mnogo važnije. Ovde je rečeno pred Srbijom, KM, iliti Kosovska Mitrovica, tablice ostaju. A danas KM tablice nestaju, svaki dan nestaju. Sto vozila je na Jarinju, to je obećanje Aleksandra Vučića i to je reč Aleksandra Vučića. E zato ne verujemo, jer KM tablice nestaju. Žao mi je što je tako, ali je tako i zato mora da se menja i nemojte da imate tu iluziju. Kao što se vi branite, branićemo se i mi, ali tamo gde vam vaši skandiraju: "Aco, Srbine" mi skandiramo Srbiji. To je ozbiljna i velika razlika.

Reč ima predsednik Republike.

Meni je drago što svaki put kada počnete o sebi da govorite izgubite živce i onda počinjete da vičete i da mašete rukama. Danas vas niko nije ni pomenuo, pa ste tobož glumili junaka i hteli da se obračunavate sa nekim, uz ono narodno - držte me, molim vas, da slučajno ne prođem do onog do kog sam pošao.
Vidite sad, pogledajte samo nivo i stepen prevare, manipulacije i laži. Kaže - a je li to oko državljanstva politika, pa je li to oko državljanstva nešto što nam zamerate, pa jadna je ova zemlja ako je to ili nema drugih problema u zemlji. Pa to ste vi pokrenuli danas. To ste vi pokrenuli danas lažima o Ani Brnabić, vas niko nije ni pomenuo. Niko vam reč nije rekao, dok vi niste počeli da lažete o Ani Brnabić. Ispostavilo se da ste vi o Ani Brnabić lagali da ima dvojno državljanstvo, a ispostavilo se da vi imate neko tuđe državljanstvo. Pa što ste napadali onda ženu koja nema dvojno državljanstvo, vi iz antidržavnog bloka? Znači, imate prava da napadate Anu Brnabić, i to da izmišljate, da govorite neistinu da ima hrvatsko državljanstvo, a onda zamislite, strašno je što je vama neko usput u odgovoru rekao - pa nije Ana, pogrešila si, reč je o Milošu Jovanoviću, on ima tuđe državljanstvo. Pa kako je to moguće? I sad vi to prebacujete nama. Pa nismo to mi rekli, nego ste vi to rekli.
Lepo je to što ne slušate i ne treba da slušate. Zašto istinu nikada niste mogli da čujete? Jer vas istina nikad nije zanimala. To vikom nećete da postignete, kao ni ovim skakanjem - mnogo sam opasan, skinuo sam kravatu. Tresla se cela sala od smeha i od sramote koju ste priredili danas Srbiji. Jel vas zato napustio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju što je oduševljen vašim nastupom? Nešto vičete oko KM tablica. Hajde da vas naučim nešto. To oko KM tablica je sporazum iz 2011. godine. Od 2011. godine se ne držimo, nego se mučimo na najgore mišiće da nešto sačuvamo oko KM tablica, od 2011. godine. Smešno je vama, da zna narod da se smejete, da zna narod da nije vama do Kosova i Metohije, ni do tablica, pošto o tome ništa i ne znate. Nego vam je to ili da imate državljanstvo francusko ili nemate, pošto ste lažno optužili Anu Brnabić. I sve vam je tako.
Dakle, to je Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine, na mišiće, na silu držimo da Srbima sačuvamo KM tablice, na bukvalno mučenje za nešto što je potpisano još 2011. godine. I sve to odlično znate, u vreme vaše vlasti.
Hajde da vidimo sad, kažete - govorimo o sudbini Srbije, imaju pravo ljudi da znaju. Svaku sam sitnicu rekao, nikoga nisam obmanuo ni za šta. Jeste li imali nešto da pokažete narodu što sam sakrio, svi vi što ste nešto citirali, kao zamislite, mi smo došli do plana, a uzeli plan iz "Blica"? Možete misliti kako su snalažljivi i kako imaju diplomatske veze i kontakte, a "Blic" objavio i još je neko objavio. Toliko su snalažljivi i toliko imaju veza u međunarodnoj zajednici da su uspeli čak i "Blic" da pročitaju. Onda su došli i rekli, kaže - evo, piše to i to. A ja to sve pročitao jutros, doslovce pročitao sve. Kaže - pa Vučić je rekao da implicite priznaje. Pa da, naravno. Upravo sam to i govorio. Baš to sam govorio. Nisam razumeo šta ste po tom pitanju prebacili.
Šta treba da kažemo, odustajemo od pregovora i razgovora, pošto je to postao defakto pregovarački okvir? Šta treba, zemlju da uništimo onako kako ste je uspešno uništili od 2000. do 2008. i 2012. godine. I ne samo po pitanju Kosova i Metohije, već da nam radnici budu gladni, da 400.000 ljudi otpustimo. Jel to treba da uradimo? A pri tome nismo došli ni da govorimo o papiru, niti smo došli da usvajamo bilo kakav papir, niti bilo šta slično. I sve to vi znate odlično, sve vi to odlično znate. Nego ako mogu malo da viknem, neki poen da dobijem negde i to je cela priča.
Rekli ste, kaže, stav 1. u tački 4, pa citirali ste me, kaže - pa i jeste i nije. To sam i ja rekao. Lepo je, nešto ste danas naučili. Lepo je da ste nešto danas i zapamtili. Doslovce sam to rekao. Baš i jeste i nije. Istu sintagmu sam upotrebio. Pa šta ste zamerili tu? Ni sami više ne znate. Nego ste vi sebi dali za pravo da vi budete veliki rodoljubi, a zašto? Zato što vas grize savet zbog svega lošeg što ste uradili, zato što znate šta ste radili od 2000. godine.
Pogledajte na pitanje, sad malo da vam pokažem spisak iz Prokuplja, iz Okružnog zatvora. Ovde su se angažovali ozbiljno gospodin Jovanović i njegov šef da puste Aljijaj Avdulj Haljilj, Aljijaj Jaher Uljber, Baša Šaban Muhamed, Baša Avdulj Besnik, Baša Hamdi Rahman, ali nije to sve. Tu imate i objašnjenje. Ja sam mislio da su to uradili pod nekim velikim pritiskom, računam to možete da uradite samo ako je veliki, ogroman pritisak na Srbiju, ako vam neko preti napadom na zemlju, ako vam neko preti nepostojanjem života za Srbiju. Ali nam je Miloš Jovanović, koji nema strpljenja da sluša, već mora da dobacuje i priča, zvanično u izjavi medijima rekao, citiram: "Ne mislim da je oslobađanje braća Mazreku i Kurtija bilo pod pritiskom. Mislim da smo to uradili da bi se otoplili odnosi sa Zapadom".
Dakle, oni su pustili ljude optužene i osuđene za najteža krivična dela, za terorizam i za otimanje Kosova i Metohije, pustili su ih na slobodu ne zbog toga što bi nešto uradili za Srbiju, nego da bi otoplili odnose sa Zapadom. I sad razumete zašto su sve ove neistine celog dana potrebne, sada to odlično i bolje nego ikada možete da razumete. Vidite, kaže - pa sledi nam to posle sa Republikom Srpskom. Pa ne mora da sledi, to i danas pokušavaju, sve vreme rade na unitarizaciji Bosne i Hercegovine. Kakva je to novost? Hoćemo li da sagledavamo ko je koliko pomagao Republici Srpskoj? Veoma sam srećan ako ćemo to da radimo. Videće se da smo za mnogo manje godina bar petostruko više pomogli nego vi kada ste bili na vlasti. Nismo se, doduše, toliko slikali koliko vi po raznim ceremonijama, ali da, pomogli smo i finansijski i kroz projekte i na sve druge načine i uvek bili i uvek ćemo biti uz Republiku Srpsku.
Govorite nam o junaštvu i o tome šta se dogodilo i da mi biramo ovde o državi ili ne. E sad, narode, da vas podsetim na nešto, pošto, građani Srbije pre svega, da čujete kako su vodili računa ovi veliki roduljubi o državi.
Znate li kog su oni velikog neprijatelja srpske države uhapsili? U džak spakovali, pa u Hag. Generala Vladimira Lazarevića, junaka srpskog sa Kosova i Metohije. Nije ga Vučić u džak spakovao i oterao u Hag, nego Miloš Jovanović i Vojislav Koštunica, ti junaci koji mi drže patriotske pridike o Kosovu i Metohiji. Oni su ga u Hag oterali. Čovek je morao tamo da bude. General Lazarević, veliki junak. Pa, da nije u naše vreme otišao u Hag ili u vreme nekog drugog?
A, dobrovoljno je otišao? Dobrovoljno je otišao, jeste li čuli šta dobacuju ovi junaci patriotski? Sram vas bilo. Otišao je dobrovoljno general Lazarević u Hag. E, tako ste državu vodili. Svi su dobrovoljno otišli. I Tolimir? Kad ste ga prebacivali u kesi sa one strane Drine na ovu stranu Drine, pa poklonite „Škodu Fabiu“. Dobrovoljno je i to bilo. Pa ste ih tretirali kao kilo mesa. Dobrovoljno je bilo. Lepo ste to uradili, pa nam još dolazite ovde da nam držite lekciju o patriotizmu i rodoljublju.
Kažete – dve države, jedna otadžbina. Samo vas pitam – šta je bio problem sa onima koji imaju jednu državu i jednu otadžbinu? Što ste nas napadali danas za to? Što ste izmišljali to? Onako? Palo vam na pamet ili je to trebalo „pledoaje“, onaj žestoki napad ovde na podijumu, gde se valjda branili Poslovnik ovde na podijumu i unizili, pokušavali da unizite Srbiju i Narodnu skupštinu Republike Srbije?
Kažete – ovo je državni udar. Jel? Nije državni udar to što ste pustili 1.800 njih? Nije državni udar to što ste hapsili naše ljude kao kilogram mlevenog mesa i slali ih u Hag? Nije državni udar to što ste ćutali kao zaliveni kad nam je 35 crkava i manastira uništeno? Nije državni udar kada nam je osmoro ljudi ubijeno i 4.102 čoveka proterano? To nije državni udar, a vi ćutite.
Nije državni udar što ste uništili Zajednicu Srbije i Crne Gore, što se niste ni borili za opstanak Srbije u zajedničkoj državi ili državnoj zajednici, kako god hoćete? I u to vreme ste izgubili i Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore jer ni kampanju niste uspeli da vodite, zato što nikada ništa na istini i na Starom Gradu niste uspeli da napravite, nego, ako mogu sebi da dam za pravo da sam veliki patriota, a svi drugi su izdajnici. Nikad vam neću dati pravo da vi nekoga nazivate da je izdajnik sa najgorim rezultatima u prošlosti za državu Srbiju.
Evo vas ovde, gospodine Jovanoviću, ovo ste vi, ovo je Beč, 2007. godina, sa Čekom i Tačijem. Tako ste dobro pregovarali, ubedili ih u uspeh Srbije i to da ste demokratska vlast, i njih i zapadne predstavnike sa kojima ste pregovarali, da su baš 2008. godine rešili da proglase nezavisno Kosovo, na koje ste vi ponovo gromoglasno ćutali.
Onda, samo da mi kažete i jednu zemlju koja je povukla priznanje 2008, 2009, 2010. ili 2011. godine ili 2012. godine. Pa, nije nijedna, naravno. Morao je da dođe neki Vučić na vlast da to organizuje da bi 25 ili 26 zemalja povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, a ne vi i ne u vaše vreme. Ali ćete i dalje da mi držite pridike o patriotizmu i rodoljublju i da mi objašnjavate šta je država. Ili da vas pitam – koliko košta kilogram srpskog mesa?
I meni su tražili Srbe da isporučujem u Haški tribunal, pa to nisam uradio. I to su mi tražili političke protivnike za koje bi mi u tom trenutku možda odgovaralo da to uradim, pa to nisam uradio, a vi ste srpske junake isporučivali u kesi, za koje danas i ne smemo da kažemo da su junaci zato što su osuđeni jer ste bili tako vredni, marljivi, ekspeditivni i efikasni u tom poslu. Još ćete da dolazite da nam držite pridike. Pa još da nas tučete ovde i da kažete – ne, ne, pa mi smo fini, pristojni, malo smo vam vikali da ste izdajnici. Baš onako pristojni. Čuj, vi ćete nekom da kažete da je izdajnik, vi ćete nekome da donosite one krpe što ste ovde donosili.
Ne mogu da se setim prezimena onog jednog. Joj, ljudi, ne smem ni da vam kažem šta je taj radio. I taj je danas doneo nešto, neko krpu, pa ovde pokazuje. Ne mogu da se setim, a setiću se kad dođem kući. Ne vredi. Nije ni bitno.
Sima Spasić nije poslanik, on je…
Vidite, poštovani građani Srbije…

Što vičete vi sada?

Vidite, poštovani građani Srbije, njima je najveći problem, nemaju šta da odgovore na ovo što sam pitao i na ovo što sam govorio. Nemaju ni problem sa tim što su izmislili, što su stavili metu na čelo Ani Brnabić, umesto svom saradniku. Nemaju problem sa tim što su lagali sve od svih savetnika, lažnih do svega drugog. Nemaju problem ni sa čim, imaju jedini problem sa tim što im je smetao Sima Spasić. Hajde molim vas, nemojte da puštate Simu Spasića, bio je kao predstavnik Udruženja kidnapovanih, jer su ta udruženja puštena ovde da uđu, koliko sam razumeo Orlića, čim je napravio incident, počeo da viče, sklonjen je.
Vama je Sima Spasić najveći problem, nije vam problem to što ste sa Lazarevićem radili? Nije vam problem to što ste ćutali 2004. godine i to što ste ćutali na nezavisnost 2008. godine. Ništa vam to nije problem, samo vam je problem Sima Spasić, a dobro onda ova zemlja i postoji, ako vam je on najveći problem i ako vam je on najveća muka. Kažete, istorijski momenat, to je bilo pre ovoga kada ste počeli da vičete za KM tablice, zaboravljajući da je to sporazum još iz 2011. godine.
Hoću sad ljudima ozbiljno da kažem, naravno da će biti teških stvari, koje čak nisu ni kompromisne i ustupaka i problema sa kojima ćemo da se suočavamo, a reći ću vam i zašto. Zato što nije slična situacija 2005. godine i 2008. godine i 2023. godine, a posebno nije ista situacija u trenutku kada imamo rat. Posebno nije ista situacija kada oni vide da Rusi dobijaju dodatnu motivaciju zbog, jer ako, napravili su milion grešaka Rusi i u načinu ratovanja, neću da pričamo o protiv-pravnom ulazu na nečiju tuđu teritoriju. Evo, sad su ih ujedinili sve sa tenkovima, nikada nisu imali veće jedinstvo po pitanju odnosa prema ratu, što znači da će to da traje duže, što je sve glavobolja za nas, u svakom pogledu.
Naravno, da će od nas da traže mnogo više nego što bi ikada tražili zato što hoće da reše neki problem. Što ne kažete ljudima da postoje ti problemi. Što ne kažete ljudima da mi moramo da sednemo sa Albancima da razgovaramo, da pokušamo sa Albancima da napravimo neki dogovor. Ne možemo sa Kurtijem, biće neko drugi, ne mora Vučić, biće neko drugi, ali moramo da napravimo dogovor. Ne možemo da puštamo decu da ih neko napada na putu do škole. A što ne kažete ljudima, pa čekajte nije za očekivati da 2023. godine se držimo na istom nivou, i dalje se držimo i borimo se onako kako se vi niste borili ni 2008. godine, a nije ni slično. Prošlo 15 godina nezavisno Kosovo, pod znacima navoda, kako mi kažemo, a bez znakova navoda, kako kažu Amerikanci, Englezi, Nemci, Francuzi, Italijani i svi ostali.
Da prekinemo sa zapadom? Ja ne bih voleo da na takav način vodim zemlju, kao što nisam želeo da uvodimo sankcije Rusiji, iako ste obmanjivali javnost da ću da budem prvi, 3. aprila i da uvedem te sankcije. I, kao što vidite sankcije nismo uveli. Još jedna laž, šta vas briga, manje ili više, koga briga. A da ste vi na vlasti uveli biste kao što ste pohapsili sve Srbe, kao što ste isporučili Miloševića na Vidovdan, kao što ste uradili sve što vam je traženo i pride još davali. „Škodu Fabiu“ na nacionalno poniženje. Vaš znak i simbol i političke stranke i političkog bloka, antidržavnog treba da bude, „Škoda Fabia“, sve može za „Škodu Fabiu“, da ih ponizite do kraja. Evo, ti ljudi, primili su danas poklon „Škodu Fabiu“, pa su pristali dobrovoljno da idu.
I, vi nam pričate o rodoljublju i patriotizmu i o Kosovu i Metohiji. Ja ne znam šta mi je činiti, ali vi ćete da me naučite. Vi rodoljubi, a ja izdajnik i treba da ćutim i da sedim i da gledam i da vam ne odgovaram, da budem kao kaktus da biste vi bili zadovoljni. Pa, danas mi je rekao vaš partner, samo kaži nećemo UN mi ćemo da aplaudiramo. Kako sam deset puta rekao nećemo UN da damo Kosovo i kad kažem neću da priznam Kosovo, ćuti kao zaliven, kao metlu da je progutao i svi vi zajedno, zato što to nije bio vaš plan. Zato što je vaš plan bio da glumite velike rodoljube, očekujući da ja to ne smem da kažem. Zato što znate kako su vas ucenili za sve to. Nisam ja učestvovao u privatizacijama i pljačkama.
Dame i gospodo, tako je to izgledalo danas. Videli smo lepo kako su napali na integritet Narodne skupštine, pokušavali da tuku ljude ovde. Naravno, znali su on da ne mogu da tuku nikoga, nego je to bilo držte nas molim te, što dalje. Da se zahvalim, ima još.

Još tri poslaničke grupe posle ovoga.

Izvinjavam se. Izgleda da sam… Nisam još završio, što se sekirate. Vi to grupno počinjete da vičete. Ne može jedan da kaže, nego mora više vas da viče. Ne čujete? Čujete vi dobro i razumete vi sve dobro, samo se pravite da ne razumete.
Ta politika koju vodite je politika neodgovornosti, to je politika, mogu da radim šta hoću. Veliki Šojble je rekao, šta god mislili o njemu, rekao je – kada dođeš na vlast to je prvi randevu sa realnošću. Hajde malo budite fer i ponašajte se fer prema svojoj državi. Osim toga što ste danas zadali udarce svojoj državi, jeste li možda danas zadali neki udarac Kurtiju, pošto ste glavne zvezde u Kurtijevim medijima. Ja sam ponosan na činjenicu što sam i danas glavna meta napada i Kurtija i kurtijevih medija. Narod sve razume, posebno naš narod na Kosovu i Metohiji. Sve mu je po tom potanju onda jasno ko radi za njega, a ko je protiv njega. Hvala najlepše.
(Tamara Milenković Kerković: Po Poslovniku.)