Dakle, vi ste, gospođo Đurđević Stamenkovski, generala Lazarevića…

Dozvolite mi da kažem… (Isključen mikrofon.)

Dobro, pošto vičete.
Vi ste generala Lazarevića, zato što se on i njegovi borci nikada nisu predali, nagradili time, uvažili ga time, odali mu priznanje time što je vaš narodni poslanik Zečević, evo ga sedi čovek iza vas na 20 centimetara.
Obratite se vašem narodnom poslaniku Zečeviću, koji sedi iza vas na 20 centimetara, koji je rekao sramnu stvar, užasnu rečenicu je rekao. Rekao je – general Lazarević se dobrovoljno predao u Hag i to je onda pokazatelj da je valjda sve u redu.
Jel niste zadovoljni što je to rekao?
(Milica Đurđević Stamenkovski: Dajte mi reč.)
E njemu se obratite.
Da li hoćete da se Skupština izjasni oko ovog vašeg člana što ste rekli da ne znate da li je 100. ili 110?
(Milica Đurđević Stamenkovski: Vratite mi reč.)
Nećete.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Hoću reč.)
Marinika Tepić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani gosti, predsedniče Republike, koleginice i kolege narodni poslanici. Tri stvari su u ovoj raspravi o Kosovu i Metohiji ključne. Prva, da je predsednik države Aleksandar Vučić potpuno poražen. Potpuno je poražena njegova politika da o svemu odlučuje sam, kao što je potpuno poražena politika vlasti i Vlade da misli da Srbija može da napreduje bez Evrope, ali ako je poražena Aleksandar Vučić to ne znači da je poražena i Srbija.

Iako znam, gospodo iz SNS, da vi uvek volite da stavljate znake jednakosti između Srbije i Aleksandra Vučića, veća je Srbija od svih nas, pa i od vas, gospodine predsedniče.

Sve ste poslednjih deset godina radili sami i svaki put ignorisali ili odbijali svaki naš konstruktivni predlog kako da Srbija bude jača, a nijedan, ali zaista nijedan čovek na ovom svetu nije sposoban i nije dorastao tome da sam odlučuje o ovakvom problemu, pa tako niste ni vi, gospodine predsedniče i to se jasno vidi danas kada je vaša politika odlučivanja o svemu iz prvog lica jednine doživela potpuni krah.

Druga ključna stvar je da mi danas vodimo javnu raspravu o tajnom dokumentu, tzv. francusko-nemačkom dokumentu, papiru o kojem ne znamo ništa i koji se očigledno krije zbog toga što je loš po Srbiju, jer da je dobar po Srbiju verujem da bi se predsednik Republike već njime pohvalio, a i već bi procureli neki delovi tog dokumenta u režimskim tabloidima u Srbiji. Zato sa ovog mesta tražim najpre od predsednika Narodne skupštine da u ime Narodne skupštine uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima koji su učestvovali u pisanju ovog dokumenta sa zahtevom da ga učine javnim i dostupnim građanima Srbije, jer svaka rasprava o predlogu o kojem ne znamo ništa je neodgovorna i bespredmetna, a mi kao odgovorni ljudi ne možemo sebi dozvoliti.

S druge strane, mi iz Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, kao odgovorni ljudi, smatramo veoma štetnim ono u šta i predsednik i režimska većina, ali i neki poslanici opozicije, pokušavaju da nas uvuku čitav dan u to, a to je da pričamo o prošlosti i da pričamo o onome što je bilo pre 10, 15 ili 25 godina. Mi o tome da pričamo nećemo.

Mi želimo da pričamo o tome gde će Srbija biti za 10, 15 ili 25 godina. Priča o prošlosti, gospodo, ne vodi nikud, a naročito ne u budućnost i to je treća ključna stvar – budućnost. Prošlost promeniti ne možemo, ali bolju budućnost izgraditi možemo, ali da krenemo redom.

Politika koju ste sami vodili kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kao što sam rekla, doživela je krah. Taj krah je potpuno očekivan ukoliko se prisetimo svih pobeda, naročito televizijskih pobeda, vođstva od 5 – 0, ekonomskog tigra ili da ste uvaženi u svetu kao niko do sada. Evo, vidimo, gospodine predsedniče, da ste zaista uvaženi kao niko do sada tako što ste dobili papir koji nije dobio niko do sada, tako što je Srbija u situaciji u kojoj osim 1999. godine nije bila kao nikad do sada i tako što ste saterani uza zid kao niko do sada.

Ovaj slom i suočavanje sa činjenicom da je došlo vreme da se podvuče crta i da se suočimo sa realnošću tim je veći nakon deset godina propagiranja antizapadne politike, a sada sa istim tim zapadom treba da rešavamo pitanje našeg Kosova i Metohije, ali mi kada kažemo Kosovo i Metohija, mi mislimo na naše građane, na naše sunarodnike koji tamo žive, mislimo na majke koje ispraćaju svoju decu u školi, a ne znaju da li će se vratiti, a da se u njih pucalo ili da su prebijeni i, nažalost, ti ljudi, naši sugrađani koji gledaju danas prenos ove skupštine verujem da su očekivali jednu odgovornu i ozbiljnu raspravu i očekivali su da posle onoga što ovde čuju mogu da se osećaju bolje i bezbednije, kao i drugi građani širom Srbije. Nažalost, nisu videli ništa od toga. Videli su vređanja, videli su svađu i videli su da o njima gotovo niko ne razmišlja i zato, gospodo, sve ovde treba da bude sramota, i one koji političke protivnike nazivaju izdajnicima i štetočinama i doborovoljnim davaocima tuđe krvi i sram treba da bude sve one koji se koriste govorom mržnje, zveckanjem oružjem, kao i one koji pokušavaju da pobegnu od odgovornosti ne izjašnjavajući se o situaciji u kojoj se Srbiji našla.

Da li zaista bilo ko ovde misli da će građanima na Kosovu i Metohiji biti bolje večeras nakon onoga što im je priređeno u današnjoj raspravi, u najvećem domu predstavnika građana Republike Srbije? Nažalost, da prošla sednica nije prošla onako kako je prošla, mi bismo danas već imali formirano telo koje smo predlagali na istom ovom mestu pre šest meseci – mešovitu komisiju, odnosno telo koje bi okupilo parlamentarne stranke, najumnije ljude, predstavnike univerziteta, SANU, Sprske pravoslavne crkve, civilnog sektora, kako bismo zajedno, sigurna sam, sa postignutim bar minimumom konsenzusa uspeli da sačinimo platformu ili okvir za dalje pregovore sa Prištinom i kako bismo svi zajedno pomogli svakome ko bi nadalje u ime nas pregovarao.

Apelovali smo sa ovog mesta da se to učini na ovaj način i u ovom formatu, smatrajući da je pitanje Kosova i Metohije nadstranačko pitanje. Ali, niste hteli, kao i kada smo još pre tri godine iz Stranke slobode i pravde predlagali našu deklaraciju o pomirenju dva naroda, srpskog i albanskog, sa konkretnim rešenjima kako da se doprinese da svi zajedno, i Srbi i Albanci, tamo bolje žive, u svim oblastima života, jer život je brži od svakog sporazuma i od svakog dokumenta, dakle, i u oblasti lečenja, obrazovanja, slobodnog kretanja, ekonomskog razvoja, sporta, nauke, itd, da vidimo da pomognemo da ti ljudi žive tamo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Ali, ni za to tada nije bilo sluha.

Nije bilo sluha ni kada smo pre dve godine, recimo, predlagali, takođe mi iz Stranke slobode i pravde, evo, na neutralnom mestu, gde sede najumniji, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, da se otvori dijalog o svim problemima u ovom društvu. I to se potpuno ignorisalo, kao što se mesecima ignoriše naš zahtev i inicijativa da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, da ne bismo sami sebe izolovali sa kontinenta gde živimo, jer mi ne možemo ići u pravcu Azije, nego pripadamo Evropi.

Na tome, naravno, jedini insistiramo ovako javno, jasno i glasno, uprkos svim rizicima koje ovaj stav nosi, naravno, u Srbiji, tabloidne politike i devalvacije svih vrednosti i same države.

Hvalisavi pokliči kako smo jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odnosno nosiocima odluka, bar jedan paket sankcija, mi smatramo da je vrlo štetno po državu Srbiju i po njene građane.

Kao što možemo da vidimo, takva politika je i sada pogoršala status i poziciju Srbije, kada je došlo na sto rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Mi smatramo, i ponoviću još nekoliko puta, da nema više ni jednog razloga da se sa ovim čeka kada su sada, gospodine predsedniče, i sami ste to naveli, potpuno jasne pretnje koje su nam pred pragom.

Mi smo mesecima upozoravali na izolaciju Srbije, na ekonomske sankcije, na povlačenje investitora, na vraćanje viza i na potpunu blokadu procesa evrointegracija Srbije, zbog neusaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom EU.

Vi ste to učinili, kada je reč o ovom još uvek za nas neviđenom i nepoznatom dokumentu, ali iskoristili ste potpuno iste argumente, i to je dobro. To je dobar pomak da konačno i vi priznajete sve ono na šta smo mi upozoravali mesecima. Ja znam da je lakše proglašavati pobede od 5:0, vikati u telefon – Aco, Srbine, mnogi su to citirali, puniti naslovne strane tabloida, praviti specijale na Pinku i Hepiju, huškati ljude jedne protiv drugih, znam da je to mnogo lakše.

Znam i da je zanimljivo što se danas ograđujete od onih čija retorika nagoveštava ratna dejstva, što je veoma opasno i rizično, ali, isto tako, recimo, čudno je da se ne ograđujete od kriminalaca koji su se proglasili braniteljima srpstva i Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne mogu takvi ljudi da brane ni Srbe ni Srbiju. Ne mogu da brane Kosovo i Metohiju, dok su u isto vreme postali među najbogatijim ljudima u ovoj državi, a da se vi i mnogi oko vas pravite da ništa o tome ne znate i da ama baš nikakve veze sa tim nemate.

Ali, ako odgovornost za sve što se dešava sada na Kosovu i Metohiji nije u potpunosti vaša ili isključivo vaša, sigurno je vaša najveća, jer ste sami ispregovarali Briselski sporazum, kojim je naša država povučena sa severa Kosova i Metohije, a sada ste, posle 10 godina, ispregovarali drugi dokument za koji se čini da je još gori od Briselskog sporazuma, i to od državnika za koje ste nam govorili da su vam lični prijatelji.

Sve ste hteli sami, još dok ste bili potpredsednik Vlade, potom premijer, potom i predsednik, sve vreme ste prenosili sami na sebe ovu nadležnost, iako držimo da na to niste imali pravo i da to nije u vašoj ustavnoj nadležnosti. Vi ste i sada, gospodine predsedniče, kao predsednik, u pregovorima ili dijalogu sa Aljbinom Kurtijem koji je premijer. Zašto? Zašto to nije Ana Brnabić kao premijerka? Nemoguće je da nemate poverenja u nju ili da smatrate da nije sposobna za tako ozbiljan zadatak, kao što je nemoguće da mi ne znamo ni jedno ime u pregovaračkom timu Srbije, osim vašeg, a, recimo, znamo da pregovarački tim ima čak i Priština, i to doslovno znamo sva imena.

Zato, gospodine predsedniče, dalja rasprava može da posluži samo u tome da bar sada uvidite koliko je ta pogrešna politika bila i da počnemo konačno da se bavimo budućnošću.

Ja ću ponoviti, stoga, četiri ključna zahteva ovde, pred kraj svog izlaganja.

Pozivamo još jednom predsednika Narodne skupštine da uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima da ovaj dokument učine javnim i dostupnim građanima Srbije.

Pozivamo vlast da što pre usaglasi našu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, odnosno uvede sankcije Ruskoj Federaciji ili bar neki od paketa sankcija donosiocima odluka i tako izbegne opasnost uvođenja sankcija nama.

Pozivamo i EU i SAD, kao posrednike, da učine evrointegracije Srbije ubrzanim, efikasnim i izvesnim i članstvo Srbije u EU do kraja ove decenije, kao što pozivamo predsednika Skupštine da pokrene proceduru za formiranje tela mešovitog koje predlažemo i koje će se u svojoj platformi za preporuke daljim pregovorima držati se svakako dve crvene linije koje stalno ponavljamo, a to su da nema priznanja nezavisnosti Kosova i nema saglasnosti Srbije za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Ono što moramo učiniti je definitivno da se konačno, nakon gotovo dvogodišnje blokade, krene put evrointegracija, jer one vrednosti koje želimo svi jesu vladavina prava, jesu nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ljudska i manjinska prava, radnička prava, bolji standard, bezbednost, slobodni mediji, slobodni izbori i smenjiva vlast. To su, na koncu, te ključne vrednosti Evropske unije, koje ovde ne postoje, ali kojima ćemo mi uvek težiti i na tome insistirati.

Stoga pozivam da se ova četiri zahteva uzmu u obzir, da se uvaže i sigurna sam da samo Srbija u EU jeste prava budućnost za ovu državu i tada će svi građani podržati, gotovo konsenzusom, sigurna sam, tu politiku Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz svo poštovanje, gospođo Tepić, nisam sasvim uhvatio nit. Negde jesam, a negde nisam uspeo da razumem šta ste hteli da kažete.
Jedan od zahteva koji ste uputili je zahtev za Sjedinjene Američke Države i EU. Da nas prime u EU do 2030. godine. Kakve to veze ima sa nama i sa Narodnom skupštinom i sa bilo s čim o čemu smo danas govorili? Nije važno.
Kažete da o svemu odlučujem sam. Predlagali ste dijalog sa Srpskom akademijom nauka jul 2017. godine - potreban nam je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji zato što je potrebno kao nikada do sada, da svi zajedno pronađemo odgovor, i to onaj koji će biti trajan koji će isključiti sukob kao opciju i koji će svima na ovim prostorima doneti korist. Zato je potrebno da razgovaramo i sa SANU i sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa svim političkim partijama. Rekao je Aleksandar Vučić u julu 2017. godine.
Pokrenuli smo, i razgovarali smo i u SANU. Išao i na sabor, išao svuda. Razgovori su kao i ovde samo što tamo nisu hteli da nas tuku. Ne znam šta im se delilo danas. Stvarno ne znam. Nikad neću razumeti šta im se to danas dogodilo. Neće ni oni. Sutra će ih biti sramota, ali tako se to nekada desi nekome dođe žuta minuta i to je to.
Kažete da u svemu odlučujem sam, pa zato što vam je to dobra mantra, a svi ti demokratski predsednici pre mene nikada nisu došli u bolju Skupštinu nikada. nikada nijednoj rasprava nisu prisustvovali, nikada, nijednoj. Jedini koji je prisustvovao raspravi dođu oni izdeklamuju svoje pa napuste. Sve smo proveravali. Jedino je Milošević jedanput došao na sednicu odbora i to je saslušao i rekao dve reči i izašao napolje. Nikada niko u plenarnoj raspravi nije učestvovao, ne u tome da on izdeklamuje govor pa da izađe nego da učestvuje u raspravi, nikada nijedan predsednik. I ja sam diktator, a svi ostali su velike demokrate zato što sam ja jedini u stanju da trpim i uvrede i da pokušavaju da me tuku i da slušam laž do laži ceo dan koje svakom moram da demantujem, ali šta ćete. Kada ne znate šta drugo nekome da zalepite onda super – autokrata, diktator.
Kaže – odbijali smo vam predloge. Dajte mi, ko Boga vas molim, nasušna je potreba za Srbiju da čujemo jedan predlog. Sve sam danas čuo, samo nijedan predlog nisam čuo. Samo sam čuo – nemoj ovo, nemoj ono, odbij ovo, odbij ono. Imate li neki predlog, ljudi? Jedan mi predlog dajte. Jedan smisleni predlog mi dajte za ceo dan. Mogu da se ne slažem sa nekima. Na različitim polovima smo, pa sam morao da odam priznanje zato što su imali neku politiku, a ovo sve drugo ne čujem ništa. Okej, prihvatam predloge – daj da uvedemo sankcije. Super. Nisam oduševljen tim predlogom.
Dokle god budemo mogli da izdržavamo bez sankcija mislim da je fer da izdržimo bez sankcija. Ne znam do kada ćemo, ali kao što vidite i moje – ne znam je vredelo mnogo više nego nečije veliko – da u predizbornoj kampanji i to moje – ne znam, a borićemo se, traje već skoro godinu dana, a nečije veliko – da je trajalo tačno do 3. aprila.
Kažete, jeste li slušali šta sam govorio danas, krije se plan zato što je loš po Srbiju. Pročitao sam vam sve. Svi ste pročitali u novinama. Bukvalno su minimalne izmene oko aneksa. Pročitali ste svi. Pročitao sam vam ja. Pročitao sam vam najteže detalje. Šta krijem? Vi u jednom trenutku sad kažete – došao vam je, napravili ste i drugi plan. Ja napravio francusko-nemačko-američki plan? Ni video, ni čuo ga nisam. Kažete – to je stvar mog ugleda. A jel stvar vašeg ugleda kada su vam napravili pogrom 2004. godine? Jel stvar vašeg ugleda kada ste nam pričali – standardi pre statusa, demokratsko pitanje, a samo vam rekli – Kosovo je nezavisno od 17. februara. Nisu vas ni pitali, nisu vas ni obavestili da je Kosovo nezavisno.
Kakve veze ovo ima sa mnom? Jel morate da pronađete nekoga kog ćete da prokunete, da nađete nekoga koga ćete da okrećete na lomači jer ne znate šta biste sa sobom, jer ne znate koju politiku da vodite. Super, evo ja sam sastavljao plan za koji sam vam rekao, inače, da mi se ništa u njemu ne sviđa. Izašao odmah pred narod, iste večeri izašao i rekao onako šta mislim o svemu tome, ali ne vredi.
Vi se radujete kada Srbija pritisnuta – svi. Zašto? Zato što tim lošije za Vučića. Pa vi me napadate za Briselski sporazum, pa vaš predsednik je podržao Briselski sporazum. Vaš predsednik Dragan Đilas je ovde podržao Briselski sporazum. Javno podržao Briselski sporazum, pa sada kažete bio je katastrofalan Briselski sporazum. Što ste glasali za katastrofalan sporazum? To je bio sporazum koji nam je donosio mir, koji nam je doneo razvoj, koji nam je doneo najveći napred. Dekada najbržeg i najvećeg srpskog razvoja od kada se to meri i od kada možemo da merimo pouzdanim brojevima.
To nam je doneo Briselski sporazum. Doneo nam je kakav takav mir uz bezbroj incidenata, ali kakav takav mir i sigurnosti i na KiM. Vi podržali taj sporazum. Sada kažete – bio katastrofalan, a sada ste doprineli novom sa kojim ni luk jeo, ni luk mirisao, ali zato što je Srbija pritisnuta – nije Srbija nego je Vučić. Režimski tabloidi bi objavili da je dobar. Pa ja sam objavio ovo sve što je loše, a ovi drugi tabloidi mogu da objave kakvu god hoćete glupost, pošto ima režimskih. To su zločinački i odvratni, a ovi što lažu na fatove, kako se u narodu kaže, to su divni neki ljudi.
Jel fer nekad da kažete – izvinjavam se za ono što sam pričala o Moroviću. Kažite – izvinjavam se. Ja bih vama rekao. Kakva bre droga u Moroviću. Kokoške su u Moroviću.
Kažete – sve pobede, pet nula. Zapamtili Marka Đurića, Marko neoprezan, mlad, veoma talentovan, bio zadovoljan kako smo prošli, zna koliko smo se obradovali jer smo nešto uspeli, to su detalji, to su sitnice, izašao sa pretencioznom izjavom posle toga, vi to kao da je najveći grešnik na svetu, kao da je znam šta naopako i loše uradio. Ponavljam vam, to je resurs Srbije. Mlad, talentovan, jedan ozbiljan i obrazovan momak kao i mnogi drugi i to je sada najveći greh. Čuj – pobede, kakve pobede. Nikada o tome nisam govorio.
Ekonomski tigar – kažete. Slušajte, nije jedan, nego je 100 tigrova u poređenju sa onim što smo imali u vaše vreme. Tako da i bolje da se poredi iz koje god oblasti hoćete, šta god hoćete. Znate, to vam je ta nefer priča koju niko ne sme da pokrene.
Kažete – stručnjak veliki neki Šoškić. On veliki stručnjak, a Jorgovanka Tabaković, Siniša Mali, to su stranački botovi. To su sendvičari, debili, a on genije. On genije za četiri godine sa 75 dinara za evro došao do 118 dinara za evro, a mi sendvičari, najgori i najgluplji na svetu – prva godina 118 dinara za evro, 11 godina kasnije 118 dinara za evro.
Tek toliko o tome kako to stvarno izgleda i sve su vam takve priče – kao mi smo mnogo obrazovani, a obrazovani zato što je dobio dvojku iz ruskog, iz matematike nije uspeo, ali je to tek na popravnom dobio, ali je mnogo obrazovan, a mi smo botovi, sendvičari, glupi i neobrazovani.
Džabe što ja pokušavam i kažem – čekaj bre, ljudi, ja sam bre studirao taj fakultet, bio među najboljim studentima, pa jok bre. Ti si sendvičar, tupan, glupan, a mi što smo imali najvišu ocenu dvojku iz ruskog, a hvalimo se da engleski su nam prevodili iz kojeg nisu ni dvojku mogli da dobiju, šta da radite posle toga? Jednostavno ne vredi. Sve vreme samo to slušate.
Rekli ste – brinete za majke. Da i ja brinem i zato mislim da nam je važno da pokušavamo da pravimo različite vrste kompromisnih varijanti sa Albancima. Jel vi znate koje ste sporazume donosili? Mi pričamo ovde o slobodi kretanja za koje ne znaju vaši nekadašnji koalicioni partneri da ste to vi doneli 2. jula 2011. godine – matične knjige, carinski pečat. Mi pričamo ovde, vi govorite ovde o carinskom pečatu, pričate mi gluposti ljudi zato što se ne bavite tim poslom. Pa carinski pečat je izglasan 2011. godine i ja ne mislim da je to najstrašnije. Jel vi mislite da ja mislim da je Borku bilo lako ili ne znam kome, pošto znam i šta su mu govorili ovi njegovi odavde itd. Onaj ko nije bio tamo taj ne zna kako to izgleda.
Što to radite? Što to radite svojoj državi? Carinski pečat i katastarske knjige i priznavanje univerzitetskih diploma i IBM, odnosno integrisano upravljanje granice „Integrejtid bord menadžment“, regionalno predstavljanje i saradnja – sve 2011. godine. Šta vi u stvari govorite? Ja još držim to što nije dobro za nas iz 2011. negde nekako držim pod stegom da držimo koliko možemo i šta možemo. Dvanaest godina je prošlo od tad. Ja kriv za to?
Ja za razliku od drugih ljudi znam ko je šta potpisivao i ko je o čemu pregovarao? To je moj život. Ja sam proveo 300 dana, sam si odlučivao. Pa, mene ste ubedili sada sa Briselski sporazumom - ti si pregovarao. Ma ja se ne stidim toga, sve prebacite na mene. Sada sam shvatio da sam ja bio i Milošević, da sam bio i Šešelj, da sam bio sve. Nemam nikakav problem sa tim. Vi ste zaboravili da je Ivica Dačić bio premijer, da je potpisao, ali vam nije Ivica Dačić meta i tema, ja sam meta i tema.
Hoćete da budem sasvim pošten da vam kažem i zašto? Lepa, lagodna pozicija, neću da se bijem ni sa kim, a Vučić se bije s nama zato ćemo Vučića da okrivimo za sve, u redu, ja sam kriv. Ja sam kriv i za to što tada nisam pristao da Kosovo uđe UN što je bila tačka 14, ja sam kriv i za tačku 9, zato što regionalnu policiju sam tražio da budu Srbi 97%, a ne da Srbi budu 31%, koliko su nam stavili na papir. Za sve to sam ja kriv.
Jel vam smetam zato što se borim? Jel vam smetam što sam živ? Kažite mi to? A malopre traži repliku, nije čudo što je rekao čovek iza nje. Šta je bre ovo ljudi? Kažete, neko pokušava da pobegne od odgovornosti. Ko pokušava da pobegne od odgovornosti? Kažete mi u jednom trenutku o svemu sam odlučuješ, u drugom hoću da pobegnem od odgovornosti. Pa jel jedno ili drugo?
Pri tome ja nemam šta da vam kažem, vi kažete da ste za sankcije, ja kažem, ne znam, možda ćemo morati, dok možemo da ne moramo, bolje je da ne moramo. Ta Rusija ako ništa, pomogla nam je 2015. godine. Nije nam pomogla ni 2003. godine, kada se povlačila, nije nam pomogla ni 1992. godine i sve je to tačno i sve ja to znam, ali treba da pamtite ponekad dobre stvari, a ne samo loše stvari.
Kažete, to je hvalisavi poklič. Ja ne mislim da je to hvalisavi poklič, to je bolni poklič zato što ste u pravu, jer nas to boli, da, ja to ne mogu da vam negiram uopšte. Da, to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, da za to plaćamo cenu i plaćamo cenu koja je mnogo više od onoga što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva.
Da ste tražili od nekih ljudi mogli su da vam izračunaju, ta cena uopšte nije mala, ali to je rezultat samostalnog odlučivanja, e sad možemo da raspravljamo o tome da li je to potrebno na ovaj ili na onaj način, ali to je tema. Ovo, ti si Vučiću kriv za ovaj sporazum, jeste ja sam započeo rat u Ukrajini, pa su se zato uzjogunili i zato su krenuli da rešavaju sve svoje probleme na svaki način.
Baš na današnji dan nisu mogli da se smire ovi ljudi i naneli Srbiji takvu ogromnu štetu da je to neverovatno i takvu ogromnu sramotu da nemam reči, a onda kaže – pravi specijale na „Pinku“ i „Hepiju“, ja ne znam šta su vam to specijali. Ne pravim ništa ni na „Pinku“ ni na „Hepiju“, a kada bih vam rekao šta mislim o pojedinim ljudima koji se pojavljuju na „Hepiju“, ne bi bilo fer da to izgovaram, a da im ne dam priliku da se brane, jer ne bi bilo fer. Verovatno mnogo gore, nego što vi mislite.
Postoji jedan izraz koji koristim odavno, to je nepodnošljiva lakoća odgovornosti. Ta nepodnošljiva lakoća odgovornosti je nešto što progoni naš narod. To je možemo sve, možemo da pričamo šta hoćemo, možemo da izmišljamo šta hoćemo, možemo da radimo šta hoćemo i baš nas briga za sve.
Državu kada vodite za državu morate da se borite. Vodili ste državu, možda ćete da je vodite sutra, možda nećete, smenjiva je vlast kada narod odluči da će nekoga da smeni, a ne kada vi mislite da je vaš red, jer narod na izborima o tome odlučuje. Za to je potrebna velika odgovornost, za to je potrebna borba na dnevnom nivou, za to je potrebno da znate to sve o čemu govorite. A ne, eto tako, mi smo rekli Ana Brnabić ima dva državljanstva, sedi pored nje čovek sa dva državljanstva, on kaže pa to su gluposti. Pa što nisi rekao da su gluposti kada je to rekla za Anu Brnabić. I ceo dan nam je takav.
Kaže, vređali smo se i svađali. Nisam nikog vređao, samo sam odgovarao. Stojim, govorim ovde mirno, jel sam nekog uvredio dok mi nisu doneli one krpe pod nos. Oni mi govore da sam ja nekog izdao. Jel sam ja vama rekao da ste izdajnik? Jesam li njima to rekao? Ko su oni da meni to govore? Oni koji sud dali državu Srbiju na tacni.
Ima još jedna stvar, govorite o kriminalcima, o ljudima koji su kriminalci, koji brane Srbe na KiM, a što stalno kriminalizujete Srbe na KiM? jel imate neki dokaz? Podnesite krivičnu prijavu. Podnesite krivičnu prijavu, što to radite? Zašto radite sve protiv našeg naroda, citiraće vas sutra u svim albanskim medijima. A ne, ne to se zna, pa to je opšte poznato, ma nemoj. Ako je opšte poznato, što to ne uradite?
Kao Boga vas molim, samo nemojte da mi pričate o bogatstvu. Samo vas to molim, jer to nema mnogo smisla. Govorite o mafiji i nezavisnom pravosuđu, sećate li se kada smo imali poslednji put mafijaško ubistvo u Srbiji? Može li i jedna evropska zemlja time da se pohvali? Znate li još neku zemlju u svetu da time može tako lako da se pohvali da dve godine nema mafijaškog ubistva ili da bude jedno maksimalno? I to otkriveno. Ponosan sam na taj rezultat. Država se uozbiljila, objavila rat mafiji i rasturila mafiju.
Kažete o vladavini prava, pa što niste podržali referendum koji je bio evropska tekovina? Evropljani su to tražili da se podrži. Što ste nas pustili da sami donesemo odluku da pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno. Bili bismo jedina zemlja poput litijuma, jedini kojima će dati zlatnu medalju za glupost zbog litijuma, dali bi nam za još jedno zlatnu medalju, jedina zemlja koja nije glasala na referendumu da ima nezavisno pravosuđe. Kao i ovo, treba da dobijemo treću zlatnu medalju da pre nego što ovi kažu bilo šta oko ZSO, mi kažemo da nećemo da učestvujemo u pregovorima, da dobijemo treću zlatnu medalju za glupost. Da tri puta budemo najgore budale u svetu.
A što? Pa ne zna se što? Zato što je Vučić rekao da treba se glasa za nezavisno pravosuđe, a ako Vučić kaže da se glasa za nezavisno pravosuđe, onda ne treba. Ako Vučić kaže treba da se pije vode, ma nemoj vodu da piješ, daj da pijemo nešto drugo.
Rekli ste tačno, citiram vas, da sam ispregovarao dokument. Nisam ništa pregovarao. Tek počinju pregovori. Nisam ništa pregovarao. Samo nisam hteo da izbacim Srbiju iz koloseka, a znam da ne biste ni vi. Ne bi niko ko je bio na vlasti i ko zna šta je odgovornost, pa ako moraš u nekom trenutku da prelomiš, pa prelomi, ali probaj da napraviš kompromis, probaj da dođeš do rešenja, probaj da razgovaraš.
Znam da biste ovo, da možete, isto uradili što sam ja uradio, samo je teško da to kažete, jer neću da kažem da je Vučić u pravu. E tako nam je sve. Jeste, Vučiću kriv si zato što ne mogu da idem u Beč i Veneciju, ali ako mogu da idem u Beč i Veneciju, e kriv si zato što si izdajnik zbog Kosova. Šta sam izdao? Nema veze, veliki si izdajnik, tata ti je Fahrim Musljiu, jesu Ustaše ubile Anđelka, mog oca i sve tako i sve nam je u Srbiji tako. Kao i ovo danas, nismo mi došli da se tučemo, nego došli ovde roštilj da okrenemo, čoveče ne ljuti se da se igraju ovde na podijumu. Nikakvog smisla nema.
Izvinite, možda sam bio za nijansu oštriji prema vama, a da to svojim tonom niste zaslužili, ali sam verovatno i umoran od tih priča pogrešnog pregovaranja gde nema nikakve istine. Svi dobro znate da je ovog zbog Ukrajine, šta god oni govorili, znate vi svi dobro i zbog čega su oni došli i znate svi dobro šta su oni rekli i znate dobro da nisam nijedno slovo slagao. Citirao sam njihove reči, tri puta ponovljene na sastanku. Što nijedan od njih ne kaže lažeš Vučiću? Ja bih bio najsrećniji da kažu lažeš Vučiću. Što ne dođe Lajčak da kaže lažeš Vučiću, što ne dođe Plotner da to isto kaže. Hajde dođite, kažite da sam to slagao, ali za ono za šta sam se dogovorio da ne idem u javnost, ja neću da budem čovek koji će da slaže. Vadio sam vam detalje koji su najlošiji, da biste razumeli težinu pozicije Srbije. Hoću sa vama da podelim težinu pozicije Srbije, a vi – ne, ne, ti si kriv za to.
Izvinite još jednom, shvatio sam, ja sam kriv za to. Napravio sam ja ovaj ultimatum Srbiji kako su ga neki nazvali, ili ovaj predlog, inicijativu. Ja sam ga sastavljao, razumeo sam da je sve već bilo rešeno.
Kao da smo pokvarili, ljudi, nečiju žurku. Sve je bilo tamo rešeno 2008. godine, posle su ostali tehnički detalji 2009, 2010, 2011. godine da se to završi i onda smo mi vaskrsli kao država i sad ponovo pravimo problem. Pošto ponovo pravimo problem oko toga, sklanjaj te, dovedi neke druge koji će da uruše Srbiju, kao što su danas pokušali da je uruše, pa pozivali svoje simpatizere i pristalice, pa kad ih se skupilo 300 onda pošli ljudi kući, bilo hladno, nisu hteli da prave cirkus, bilo ih sramota od cirkusa koji su njihove vođe danas ovde već napravile i šta da radite.
Hvala i izvinite ako sam preterao još jedanput.

Dobro.
Da, još vi i onda su apsolutno svi danas dobili repliku.
Izvolite, dva minuta.

Mislim da je to u redu. Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, pošto imam samo dva minuta, odnosiću se na tri stvari koje želim da odgovorim predsedniku države.

Dobro je što ste pomenuli Morović, ali mi je isto tako žao, gospodine predsedniče, što i sami možda niste informisani, ali manipulišete događajem koji se uporno zlonamerno i pogrešno interpretira. Vi ste uostalom bili ministar odbrane, znate da vojna ustanova Morović osim nekoliko objekata, gde da, gaje se i kokoške, o kojima ja nisam pričala, ima još stotine hektara zasada gde se gaje razne kulture, a kada tužilaštvo u Republici Srbiji bude oslobođeno i Zagorka Dolovac kao prvi tužilac u Srbiji ne bude više talac dnevne politike, onda će i ta istraga moći da se obavi kako treba.

Takođe, ja vas molim da mi ne stavljate u usta ono što sam rekla, a to je da sam kriminalizovala narod na Kosovu i Metohiji. Ja sam vrlo konkretno rekla da se radi o pojedincima, što takođe dobro znate, koji se nalaze na crnoj listi SAD. Možda za vas, dozvoljavam, to nije bitno, za nas smatramo da je loš signal i da nije dobro biti u društvu takvih ljudi, zato što je to takođe štetno za Republiku Srbiju i za naše sugrađane i sunarodnike na Kosovu i Metohiji.

Poslednja stvar, niko nije ovde rekao, pa ni ja, da ste vi ispregovarali ovaj francusko-nemački papir, ja sam rekla da su vam vaši prijatelji, toliko vas uvažavaju da su vam to isporučili. Vrlo dobro znam šta sam izgovorila, ali je dobro da ste sami rekli da niste bili deo toga, prema tome, očekujem kao što sam rekla, da predsednik Narodne skupštine odmah pokrene proceduru za formiranjem ovog mešovitog tela, kako bi parlamentarne stranke, reprezentativni članovi univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, crkve, civilnog sektora, mogli da pomognu našoj državi u ovom trenutku i da se dijalog, naravno, obavezno nastavi. Da ne bude nikakve dileme. Hvala.

Reč ima predsednik.

Kad govorite o Moroviću, ja dobro znam Morović, evo vam ga ovde doskora čovek iz vaše stranke Bulatović, koji takođe zna, nema i nije bilo u Moroviću nikakve droge nikada. Neko vas je pogrešno obavestio, a vi ste iskoristili priliku i potrčali pred rudu, nekada se to i meni događalo, pre petnaestak, 20 godina, a za to je dovoljno samo da kažete izvinite i ništa strašno. Samo kažite izvinite i svi bi to prihvatili, nemojte dalje da srljate u to. Nikada tamo nije bilo droge, niti će biti. Samo da to imate u vidu, neko vas je gadno obmanuo i sa tim ko vas je to obmanuo nemojte da razgovarate nikada više. Želim da verujem da je to u pitanju, a ne namera.
Što se tiče kriminalizacije, vi kažete da je za vas argument to što se neko nalazi na crnoj listi SAD-a. Jel treba sutra da kažem da ne primi Milorada Dodika zato što se nalazi na crnoj listi Velike Britanije ili SAD-a, da mi to bude glavni? Pa ne vodimo mi politiku SAD-a, ni Rusije, ni Velike Britanije, ni bilo koga drugog, šta mene briga ko je kod njih na crnoj listi. Ako imate vi da kažete da je neko kriminalac, dajte nam dokaze, dajte nam ljudi dokaze, pa da vidite da li će taj da odgovara ili neće da odgovara. Jel vi razumete šta ste pričali tri godine? Dve godine ste vodili kampanju u tim tobož nerežimskim, u stvari najgorim tajkunskim medijima o tome kako sam umešan u neku Jovanjicu, nemam pojma, niti sam koga video, niti znam gde je, niti znam šta je. Veze nemam o čemu pričate. Dve godine trpi i porodica i ja i svi trpimo i moram da slušam te gluposti. Deset godina slušam gluposti o snajperu iznad Sarajeva, kao što deset godina slušam o ocu Fahri Musliju i ne znam čemu sve.
Dajte nam dokaz jedan, jedan dokaz nam dajte, a ne – svi mi znamo, to u krivičnom pravu nije nikakav dokaz – svi mi znamo. To ne postoji. A što se ovoga tiče, poslušajte nešto, biće potrebno za budućnost o kojoj ste govorili. Rekli ste 2000. godine – bićemo u EU 2004. godine, pričamo o budućnosti, 2004. godine rekli ste – samo da rešimo demokratske odnose sa Crnom Gorom. Crna Gora je 2006. godine otišla. Tada ste rekli – samo da rešimo sa Kosovom standarde pre statusa, kreću važni pregovori u Beču, pa smo to rešili 2008. godine. I svaki put je to tako bilo. Nije problem pričati o prošlosti, nije problem ne saglasiti se sa nekim, sve je to demokratski i sve je to u redu, samo bar da činjenice poređamo. Nek manipuliše neko, ali nemoj te gnusne laži. Ovo se sad ne odnosi na vas, dakle, kakve sam slušao danas ovde.
Morović je nešto drugo, znam ja kako to ide. Dođe njih kad bude neko u opoziciji, hajde, ti si hrabar, hajde iznesi to, on izađe, lupi glupost i zna da je lupio glupost, ali neće nikad da se pospe pepelom i da kaže – lupio sam glupost. Ljudi, ja sam u politici 30 godina, kroz svašta sam prošao, znam ja kako to izgleda, nije to neka velika filozofija.
Inače da znate, rekli ste, pošto ja ovde pišem, vidite, ja sam 12 stranica danas ispisao, ja svaku reč hvatam, na svakom sastanku, imam službene stenografe, imam beležnike, imam sve, uvek i ja pišem. Verujem u ono što ja napišem, tako sam naučio da učim, da radim ceo život, uvek beležim. Citirao sam vas. Rekli ste da sam ispregovarao i ovaj drugi dokument, citat. Proverite u stenogramu, nije nikakav problem. Nisu oni to isporučili meni. Mnogi od njih jesu moji dobri poznanici, prijatelji je teško reći, ako hoćete o tom odnosu između država i prijatelja. Nema tu ljubavi nikakve. Oni imaju svoj posao, ljudi. Oni hoće da završe nešto što im smeta, da bi mogli da razmišljaju o završetku sukoba u Ukrajini.
Mogu da vam govorim da ste me pitali šta mislim da su bile ruske greške, mogu da vam govorim šta mislim da su bile njihove greške, o pravnoj prirodi sukoba već smo dovoljno govorili, ali svakako da mi plaćamo veoma visoku cenu tog sukoba, tu ste u pravu, i ta cena je mnogo viša nego što ljudi hoće da vide. Ali je to cena samostalnog i nezavisnog odlučivanja u politici. To je to. Hvala vam.