Samo da vam odgovorim. Žao mi je što ste potpuno mirni, posle onakvih rezultata vladavine, ne bih bio potpuno miran da sam na vašem mestu. Vidim da je to vama sve svejedno, malo u džakove, malo nezavisno Kosovo, malo pogrom 2004, malo puštanje terorista, ok. Sitnica. Šta vas to briga. Ja ne bih bio miran da sam na vašem mestu.
Što se ovoga tiče, da ja potvrđujem te reči, videćemo, i to sam vam rekao stotinu puta, kao i svima drugima, na kraj se uvek sve vidi. Setite se da obično oni koje su najviše optuživali, uvek se pokaže kako su najviše upravo oni koji su to govorili obmanjivali. Samo pogledajte vaše današnje reči, vaše krpe, plakate, koje ste donosili ovde, banere, i ostala čuda. Na kraju ćemo da vidimo. Doduše, za vas smo već videli, a za mene ćemo da vidimo.
Dakle, da bude jasno, za sve vas smo već videli, a za mene ćemo da vidimo, a ja narodu kažem, boriću se i boriću se za narod, zajedno sa mnogo divnih ljudi u ovoj zemlji, ali neću da budem folirant koji će da im govori da je sve lako i jednostavno i da sam veliki junak. Ne, nije. Mnogo je teško.
Ali, kada dođe, što bi naš narod rekao stani pani, a onda ćete da vidite reakciju, onda ćete opet da ćutite kao da ste metlu progutali, kao kad ste dobili odgovor koji ste tražili, pa ste opet ćutali.
Zato što kod vas iskrenosti nikakve nema, jer niste vi ovde zabrinuti za Kosovo i Metohiju, nego ste bili željni velikih političkih poena, dočepali se prilike i mislili kako ćete nešto da uradite. Ja vam ponavljam, da, mi treba da radimo sa Albancima, da razgovaramo, svidelo se nekome ili ne, mi moramo da pronalazimo kompromisna rešenja i da ne držimo zamrznut konflikt. Neko pametan će nekada imati razumevanja nekog normalnog da to uradi.
Žao mi je što vi niste hteli ni da slušate šta govorim, nije vas zanimalo. Danas ste došli ovde da osramotite Narodnu skupštinu, da, osramotili ste sebe, zato vas napuštaju ljudi koji su bili u vašoj partiji na Kosovu i Metohiji, zato će vas i mnogi drugi časni ljudi napuštati. Ali, šta ja tu da radim, svako tu svoje pravo lice pokaže. Nema tu velike filozofije.
Vama hvala što ste mi pružili još jednu šansu. Neću vama da kažem da neću da vas razočaram, jer sam video danas vašu politiku i nasilničku i svaku drugu. Gledaću da vas razočaram, ali što se tiče Kosova i Metohije, što se tiče Srbije, daću sve od sebe da narod ne razočaram nikada.
Što se tiče samog broja Srba, što rastao je broj Srba u vaše vreme na Kosovu i Metohiji? Gde je to rastao broj Srba u vaše vreme? Gde se to deca rađala? Nikada Srbi nisu tako bežali sa Kosova kao tada, pa u jednom danu nam izbeglo 10 hiljada ljudi.
Znate šta je nama danas 10 hiljada ljudi na Kosovu. Šta vas briga. Onako usput da kažem, nikad manje Srba, pa nikad manje Srba ni u Beogradu, osim onih koji se dosele u Beograd. Što veći standard, na žalost, ljudi hoće manje dece. Ja sam za to kriv.
Ja sam kriv zbog toga što gde nam je prosečna plata 1300 evra, 1400 evra, kao na Vračaru, ima najmanje dece, ja za to kriv, je li?
Nema šta niste pokušali danas onako ufitiljeno i zamumuljeno da prodate an pa san, ako prođe, prođe. Ne prolazi, zato što postoje ljudi koji se bore i koji žive za svoju zemlju. Postoje ljudi koji žive za Srbiju i koji znaju svaki njen problem, ne nipodaštavaju ga, nego gledaju kako i na koji način da pronađu rešenje.
Vama hvala na ovome, da ću možda imati još polušansu, pa vas molim da ako ste danas napravili ove katastrofalne greške, i pokazali ružniju stranu svog lica, molim vas da u budućnosti budete toliko trpeljivi i strpljivi, pa da bar jedanput aplaudirate i kažete, nisam bio u pravu, možda je ovaj čovek govorio istinu tada kada mi se obraćao. Hvala vam najlepše.