Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko uzgrednih stvari da primetim dok još imam koncentracije. Kaže – došao je predsednik ovde. Shvatili ste iz celog govora, iz celog izlaganja, da mu Kosovo nije ni na kraj pameti. Ništa o Kosovu nije rekao, ni reč.
Rekao je – sa njim, bez njega, svejedno je, kako hoćete. To je onako, usputna tema. Tako ju je i tretirao, te joj nije posvetio ni 30 sekundi, ali je zato Poslovniku posvetio 2,5 minuta, jer Poslovnik je Kosovo. Poslovnik je važniji od Kosova. Nisam znao.
Nisam kršio Poslovnik, bio sam i miran i veoma pristojan danas i prošli put. Nijednu uvredljivu reč nisam upotrebio, ali ako mislite da treba ovde da stojim baš kao kaktus, kako ste to primetili, i da puštam da udarate neistinama, izmišljotinama i lažima, a da ne smem da vam odgovorim ništa, ja kaktus nisam bio i nikada neću biti.
Možete da mislite da nisam kaktus, kakvim ste me predstavili, da sam neki malo pametniji i da nisam takav diktator, autokrata, zlikovac, zločinac i sve ostalo, možda mislite onda kako biste prolazili na izborima kad sa kaktusom prolazite ovako.
Tako da bolje za vas da ja ostanem kaktus, da ne bi razlika bila još mnogo veća i da ne pomislim da treba da predložim većini da poveća cenzus na 5%, jer onda će mnogo kaktusa ovde da bude.
Što se tiče ispovedaonice, pogledajte koliko je to nefer, samo vas molim da to poslušate, spremili su celu taktiku da dođem da govorim samo o Izvešaju. Kada sam naravno govorio o Izvešaju, a onda i počeo da govorim o francusko-nemačkoj inicijativi, onda su rekli – što si došao da govoriš o tome. Da nisam rekli bi – zašto nisi govorio o tome jer to je važno. Kada jesam, a zašto jesi govorio o tome.
Dakle, i taj diktator možete da mislite poštuje instituciju i četvrti put evo učestvuje u raspravi i sluša vaše uvrede. Sve vreme ništa drugo i ne radite osim što šaljete uvrede, neistine i baš vas briga za sve to, a moja najteža kvalifikacija danas je bila u trenutku kada ste ovde ljude linčovali, možda sam preterao kada sam rekao – divljaci, ali baš je na to ličilo. Mimo toga, to je bila antidržavna koalicija i ništa više. Nijedna druga uvredljiva reč, nijedan pridev, ništa. Ništa.
Šta ste vi izgovorili? Kaže – ne može biti nacionalno jedinstvo sa onima koji su uništili Srbiju. Ja sam saglasan sa vama. Zato vas nikada nismo ni pozvali na nacionalno jedinstvo. Uvek smo vodili računa da ne zovemo one koji su uništili Srbiju.
Ja sam mislio da je važno da pokušamo da imamo neku vrstu, ako ne objedinjenog, ali delimično zajedničkog stava, neki zajednički imenitelj po ovom pitanju. Pa ne možemo da imamo. Okej, ne možemo da imamo. Nije problem, ali jeste li čuli šta je ideja? Dakle, pod tačkom dva od ove tri tačke, gde je naravno Vučić tačka jedan i tačka tri u celom planu oko Kosova – ne može Vučić. Sve može, ali ne može Vučić. Dajte meni, pa je plan dobar, ali pošto je Vučić onda plan nije dobar. To su rekli, ljudi, jel vi razumete? Mrtvi ozbiljni su to došli i rekli.
Tačka tri – ne može Vučić da bude garant toga, da ne bi Vučić ostao na vlasti slučajno. Šta vam je? Što ste opterećeni toliko? Lepo živite, nemate nikakav problem. Možete da izmišljate. Odete u Skupštinu jednom u mesec dana, izmislite nešto, baš vas briga za bilo šta. Pričate šta vam padne na pamet. Zemlju ste razorili. Ostavili zemlju bez 500 hiljada ljudi sa njihovim radnim mestima. Uništili državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Učestvovali u ćutanju, gromoglasnom ćutanju na pogrom Srba na KiM, na proklamovanje nezavisnosti Kosova 2008. godine i sada još vi kao mnogo sam ljut pa moram da se sklonim, pa skloniću se ja, ali ću da vas podsetim na nešto. Tako ste govorili i 2000. godine, pri čemu nisam neko ko misli da je Milošević bezgrešan, naprotiv. Samo želim da vam ukažem na nešto. Te 2000. godine ste nam rekli kada ste pobedili na izborima, pre nego što ste pustili ove albanske teroriste na slobodu, tada ste nam govorili – pa nema problema, to je demokratsko pitanje, oni nas uvažavaju.
Jel znate vi, gospodine Lutovac, ikoga ko vas uvažava u celom svetu, bilo koga? Jedno mi ime recite.
(Dalibor Šćekić dobacuje.)
(Zoran Lutovac: Onaj koji vas ne uvažava taj mene uvažava.)