Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dozvolićete mi da kao jedan od boraca koji je komandovao onima koji su za život dali, na Košarama , zarad raspetog Kosova i svete Metohije, ja niti imam pravo, niti mogu da u ime onih koji su dali svoje živote i njihovih potomaka, bez obzira na sve ucene i pritiske koje trpi naša država, odustanem i da se predam u borbi za odbranu Kosmeta. Ti vitezovi i junaci prolili su krv, dali svoju glavu da ne bismo mi danas morali da predamo KiM Albancima, koji predviđa taj nesrećni, neformalni sporazum francusko-nemački i mislim da na to nemamo pravo.
Pitanje Kosova i Metohije nije samo pitanje za naše potomstvo i za našu generaciju kojoj je palo da o tome danas i u narednom periodu odlučujemo. Pitanje Kosova i Metohije je pitanje mučenika, junaka od cara Lazara, Miloša do Ivice Petkovića i Gorana Ostojića, a to njihovo pitanje mi ne smemo ovog trenutka da se oglušimo i da ga zaboravimo.
Svi oni koji su vodili prave bitke u nesvakidašnjim okolnostima i nemogućim uslovima i dali i ginuli za to, a mi sada se borimo ovde u ovom domu Narodne skupštine svi zajedno na jedan drugi način. Te stoga, braćo i sestre, dame i gospodo, ako prihvatimo taj sramni ponuđeni neformalni i formalni dokument, koji nudi zapad u formi francusko-nemačkog sporazuma, bojim se da ćemo obrukati naše pretke, a postideti se pred svojim pokolenjima.
Gospodine predsedniče, dozvolićete mi da u znak poštovanja prema onima koji su ginuli za ovu otadžbinu, Kosmet i Metohiju, i prema onim živima da kao vojnik im odam počast vojničkim pozdravom i salutiranjem, a da uz obećanje da ja nikada ne mogu pristati i stati u toj borbi za odbranu KiM. Neka je živa večna Srbija.
