Hvala, gospodine Orliću. I vi ste ušli u neki tolerantni mod. Ne znam šta se sa vama dogodilo.

Dakle, videće te se lepo u ponedeljak, opet ćete se vi pomiriti. Neće biti više ovakvih nemilih scena kao juče. Zapravo, Aleksandre Vučiću, vi treba da budete srećni. Vi ste postigli ono što tražite, i što Srbima nikako da se dogodi od kad postoje, a to je jedinstvo.

Da li neko u ovoj sali ima nešto protiv plana, da nema priznanja Kosova i da nema stolice Ujedinjenim nacijama za Kosovo? Evo, ako ima neko ovde neka digne ruku. Nek se izjasni. I, to je pošteno. Dakle, većina nas, ogromna većina nas ovde nema ništa protiv toga i nema potrebe da se mi ovde koljemo oko toga.

Ima jedna druga stvar. Vidite ovako, mi jesmo za Evropsku uniju, gospodine Vučiću, ali ima jedna firma koja se zove „Knauf“ koja u Evropskoj uniji i svuda po svetu pravi kamenu vunu, i pravi 12 milijardi evra godišnje prometa. Ista ta firma „Knauf“ u Surdulici truje masovno stanovništvo. A, kako je to moguće da ono što je zabranjeno u Evropskoj uniji, kod nas je to dozvoljeno? Da li znate kako? Zato što ste vi direktno žmurite na ono što se zove EKOSID, ljudi umiru, 15.000 ljudi umre godišnje od zagađenja vazduha. E, u takvu Evropsku uniju mi hoćemo, ono što je kod njih zabranjeno, to će biti zabranjeno i kod vas i to nikakve veze sa Kosovom nema.

Još jedna stvar, gospodine Vučiću. Da li smo mi ikada za ovih deset zadnjih godina videli nekog poštenog Albanca koji sedi sa nekim poštenim Srbinom i nešto zajedničko rade? To na „Pinku“ i na vašem „Hepiju“ nećete videti jer su svi Albanci srbomrzitelji.

Smejete mi se ovde. Prošli put kada sam vam rekao da je Nebojša Zelenović vodio svoje jagodare u Peć i zajedno sa Albancima uradio nešto da im bude bolje u životu. Da, sadili su jagode. Hajde, nađite jednog Albanca koji je dobar i da ga stavimo u muzej odmah, nego vaša politika je – da, da, svi Albanci su šiptari, srbomrsci, neprijatelji. To radite već od kada ste ovde na vlasti. Dajte nađite jednog poštenog Albanca. Jednog dobrog Albanca i jednog dobrog Srbina i dovedite ih na „Pink“.

Gospodine Vučiću, ja ne znam šta je vama smešno. Samo se vi smejte. Vi morate da počnete da gradite politiku na primerima, a to je zajednički život nisu parole, nego je život takav kada Srbin i Albanac sede i mogu normalno da razgovaraju, a da se ne poubijaju.

Toliko. Srećan rad vam želim i sve najbolje. Da vas citiram na kraju. Hvala.

Reč ima predsednik Republike.

Ne brinite, neću da govorim o dopisima za hidroelektrane. Ne znam šta je u Surdulici, da budem sasvim iskren. Ne mogu svaki detalj da znam. Moj koalicioni partner…
U pravu ste, samo nemojte da dobacujete, jer sam vas pažljivo slušao kao i sve druge.
Dobro je da ljudi vide da i kada su za nešto krivi, pod znacima navoda ili stvarno i moji koalicioni partneri, opet sam ja kriv, što je dobro. Neko mora da bude kriv da se ne bi drugi svađali udari na Vučića. I to je u redu. Prihvatam. Ja sam kriv. Ne znam o čemu je reč, ali ja sam kriv.
Hajde da se vratimo na ovo drugo što ima veze sa temom, nije baš tema, ali ima veze. Nisam vlasnik ni „Pinka“, ni „Hepija“. Što se tiče programa, posebno jedne od te dve ili ako hoćete „Hepija“ nisam siguran šta bih vam rekao, a da bude lepše od onoga što biste vi mislili. Ne znam kakve to veze ima sa mnom pošto su to televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju u vreme vaših koalicionih partnera. One su im dale nacionalnu frekvenciju. Od tada imaju nacionalnu frekvenciju, tada su bili verovatno dobri, a sada ne valjaju. To što ja nisam saglasan sa tim mnogo više nisam saglasan sa onim što radi RTS koji mi je objasnio sinoć da su ovde bili neki incidenti, karaoke, pa se nije slagala melodija sa tekstom i otprilike je to bio problem u Skupštini. Pa, šta? Da li je to razlog da ne dam izjavu kada me pitaju ili da ne znam kako se ponašam prema njima. Dakle to smo razjasnili.
Sada da dođemo na suštinu vaše priče. Ja sam jedan od inicijatora Otvorenog Balkana zato što smatram da moramo sa Albancima da živimo u miru i zato što smatram, odnosno činjenica je da su druga najveća nacija na Zapadnom Balkanu posle Srba, a biće kakvi su trendovi u narednih sto godina prva ili druga, i mi ćemo biti prva ili druga.
Dakle, mi moramo jedni sa drugima da živimo i jedni pored drugih, kako god hoćete i moramo da se trudimo da te odnose popravljamo.
Ja sam slučajno našao predsednika Vlade Albanije i on je našao mene da posle 70 godina imamo prvi susret za koji su me svi kritikovali i napadali i govorili da stvaram veliku Albaniju, kao i kad pravim auto-put kroz Toplicu, da je to auto-put za veliku Albaniju.
Tako da su to stvari koje sam uradio i koje ću nastaviti da radim. Mi smo kritikovali odlazak u Peć zbog nečeg drugog, a to je zastava Kosova, jer ja znam ko je to organizovao i zašto je to organizovao. Ko zna kako će vreme da dođe, ali nije ni važno, ali nemojte samo da zaboravljamo šta je bio stvarni razlog.
Albance nazivamo kako se nazivaju Albanci i kako traže od nas da ih nazivamo. Nemojte meni da spočitavate ono što ja ne radim. Sa druge strane, imam bezbroj ljudi Albanaca, bezbroj. Preterao sam. Desetine ljudi Albanaca sa Kosova sa kojima razgovaram i o politici i koji su vrhunski intelektualci, neću njih da dovodim u neugodnu poziciju, sa kojima razgovaram o svim našim razlikama i o svemu drugom, što ne znači da ću ikada da zaboravim da štitim srpske nacionalne interese, ali ja smatram da Otvoreni Balkan slobodan protok ljudi, kapitala i usluga jeste budućnost i mnogo više strasti imam za Otvorenim Balkanom i regionalnom saradnjom nego čak za Evropskom unijom za koju smatram da nam je neophodno da budemo na putu, uprkos svim političkim problemima, pritiscima, licemerju njihovom i svemu ostalom.
Dakle, moj posao je da računam šta je dobro za Srbiju, a ne da se rukovodim emocijama. Kada bih se rukovodio emocijama sve bih izbacio iz kancelarije posle tri minuta. Pošto to ne mogu da radim, i ne mogu da budem bahat i arogantan prema onima od kojih u dobroj meri zavisimo, onda moram da uzmem računaljku da izračunam i da radim ono što je najbolje za srpski narod i za građane Srbije u celini.
Zato nemojte da se sekirate. Nastavićemo da brinemo i o njima i o vama i biće sve u redu.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika!)

Vi imate ovlašćenog predstavnika koji je prijavljen za reč u sistemu.
Hoćete vi reč?
(Nebojša Novaković: Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Novaković.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Uvaženi predsedniče Republike, hvala i vama na dva dana koja ste izdvojili za prisustvo u parlamentu.

Često možemo da čujemo i o vašim radnim navikama, ali često se i žalite kako ste prezauzeti državničkim poslovima. Kada se na to onda dodaje i ta opozicija, o kojoj govorite sa nepoštovanjem, i ona stalno još nešto se nadoveže da mora da vas pita, onda je vaš posao izrazito težak.

Eto, imam dve informacije za vas. Kada se predsednik, to podrazumeva državničke obaveze, a kada ste demokratija, to podrazumeva i opoziciju.

Mnogo ste zauzeti. Hajde da malo vam i pomognemo. Ovde se radi samo o jednom spletu okolnosti i događaja doveo do toga da je na vama da rešite pitanje Kosova, ali ne kao kada ste bili opozicionar.

Danas je jako lepo čuti kada neki ovde iz vlasti od pre 2000. godine kažu kako nemamo danas poluge. Kako možemo zaista da reagujemo? Niste vi to razumevanje pokazivali kada ste bili opozicija između 2000. i 2012. godine. Tada nije bilo - izvinite, ali vi stvarno nemate poluge, a to smo i danas slušali od vas kako nismo reagovali na ovo i reagovali na ono.

Vi ste se, gospodine Vučiću, tada preporučili vama uvek mrskom Zapadu i preporučili ste se kao neko ko ovo pitanje može da reši. Zato i jeste u redu da ga i vi rešavate i mi danas od vas slušamo kako moramo da razgovaramo, kako moramo da gradimo dobre odnose sa Albancima, kako moramo ovde svi zajedno da živimo, kako moramo da unapredimo ovaj region. Sve same poruke ljubavi, gospodine Vučiću. To nije bilo karakteristično za vas. Vi ste napadali predstavnike DS čak i na pomen da treba da se rukuju sa predstavnicima kosovskih i albanskih političara. Šta je ovo, gospodine Vučiću?

Ne trebaju nama te lekcije o pomirenju. Nešto ste ovde duboko pomešali. Mi smo oduvek bili antiratna stranka. Danas slavimo 33 godina postojanja i ne želim ja da pričam o vašoj prošlosti, ali vama ne dam da vi govorite neistine o našoj.

Danas bi bilo odlično da ne moraju da se plate pogrešne politike koje ste i sami kreirali, ali ne možete vi nama da držite moralne pridike, pa da izgovorite, kao što ste juče rekli - za razliku od nekih drugih koji su vodili ratove, ja sam ovo i ono. Pa, dajte to, molim vas, objasnite. Šta ste vi to ovo i ono? Da niste možda, ovi drugi vodili ratove, a vi osnivali „Žene u crnom“, pa se borili na mirnim protestima nenasilnim putem? Dok su drugi vodili ratove, ja pretpostavljam da ste se vi penjali na kamion i pevali, „mir, brate, mir“? Verovatno vam je to bila politika? Niste.

Niste ni tada, kao ni danas. Pričate ovde danima kako vas optužuju za snajper pored Sarajeva, a vi kažete – kišobran, a ja kažem nije bitno. Niste uopšte trebali da budete tamo u opkoljenom gradu ako niste dovezli konvoj humanitarne pomoći da pomognete ugroženim ljudima, ali to vi ne razumete.

Problem je u tome…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Nemojte da dobacujete. Predsednik vam je već rekao da može sam da se brani.

Problem je u tome što danas treba izvesti zaokret u politici prema Kosovu, ali ako može da se to ne odrazi na vaš rejting.

Evo, već ste i spominjali da imate prva istraživanja. Kažite nam, gospodine predsedniče, šta kažu, da li ste juče bili mnogo hrabri, da li sasuli svima sve u lice što ste imali i očitali lekcije, izgrdili lošu decu iz opozicije, pročitali ocene i svedočanstva, prezauzeti predsedniče i državniče, svetski lideru koji sprečava treći svetski rat? To pišu vaši tabloidi, neposredni učesniče kneževe večere.

RTS 1, koji svi plaćamo, ponovo juče samo vas prenosi. Jel problem da se čuje da ste Kosovo izgubili 1999. godine, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma? Jel problem da se čuje da ste vi Srbe uveli u kosovsku vlast sa Aljbinom Kurtijem? Jel problem da se čuje da je pomirenje, istorijska šansa da se Albanci i Srbi pomire, propalo, između ostalog, i sa ubistvom Olivera Jovanovića?

I, za kraj, glumite da se borite za prava Srba na Kosovu, a prava Srba u Srbiji i prava Srba u regionu izgledaju isto kao i na Kosovu. Problem je kada se zemlja u Leposaviću nasilno otima, ali nije problem kada se vrši eksproprijacija u Šimanovcima zato što u Leposaviću radi Kurti, a ovo u Šimanovcima radi Luki, član SNS-a.

Svima nam je žao ranjenog dečaka Stefana, ali nama je žao i dece koja ne mogu da idu u obdanište, a to nije naredio Aljbin Kurti. Nama je žao i 1.601 deteta koje je poginulo u opsadi Sarajeva.

Kada Srbina sa Kosova uhapse, on dođe i dobije posao u ministarstvu. Imate precizan spisak o kome govorite na svim medijima, o svakom ranjenom policajcu na Kosovu i vojniku i to je strašno, ali kada Srbin u Srbiji kao vojnik pogine, kao na primer Dejan Stojković na vojnoj vežbi u Pešteru, njegovoj porodici ide samo telegram i ništa više.

Gospodine Vučiću, nismo moguli biti konstruktivniji. Čuli ste razloge. To je zbog onoga što ste bili, kao i zbog onoga što predstavljate danas.

Hvala.

Znači, i vama je stalo do teme Kosova i Metohije veoma vidim? Da.
Reč ima predsednik Republike.

Iznenadićete se kada budem objasnio šta su rekli. Rekao je da su moji tabloidi objavili da sam spasao svet od trećeg svetskog rata. Čuli ste to? Dakle, rekao je – vaši tabloidi objavljuju da ste spasili svet od trećeg svetskog rata.
Želim građanima Srbije da kažem koji je to moj tabloid – „Džeruzalem post“ iz Izraela. Postao sam vlasnik i „Džeruzalem posta“. Čestitam vam na tome i hvala vam na tome.
Nemojte da se smejete, jer to je objavio „Džeruzalem post“, a onda su domaći mediji preneli ono što je objavio „Džeruzalem post“ u jednoj hipotetičnoj priči u kojoj je izvučen naslov takav, a oni su govorili o onome šta je Srbija preduzela, a da nije preduzela da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata.
Umesto da kažete hvala što su Jevreji napravili tako dobru priču o vašoj zemlji, vi govorite da je „Džeruzalem post“ moj tabloid. E tako vam je svaka reč istinita.
Kažete – eto tamo eksproprijacija, ali baš me briga što Albanci provode eksproprijaciju na severu Kosova, jer, kaže, Luki provodi eksproprijaciju u Šimanovcima. Jeste, ima neki čovek kojem je nadimak Luki i najviše je eksproprijaciju provodio da li znate kad? Kad je bio član Demokratske stranke, ne samo u njihovo vreme, već kada je bio član Demokratske stranke i vodio njihov odbor. Taj čovek je u međuvremenu napredovao. Shvatio je da mu ne treba toliko eksproprijacije i svega drugog, pa se učlanio verovatno i u Srpsku naprednu stranku, ali sada nema te eksproprijacije kakve je bilo u njihovo vreme i kada je bio njihov član.
Vidite, kažu da od 2000. do 2012. godine nisu imali poluge. Šta god da ste imali, šta god da niste imali, šta god da smo govorili, uvek smo glasali za svaki akt koji biste predložili u Narodnoj skupštini, a ticao se Kosova i Metohije, svaki, ali ne vredi, vas mržnja izjeda i svih šest minuta i 30 sekundi, koliko vam je ostalo, potrošili ste na to – mržnja prema Aleksandru Vučiću, jer ja sam vam kao crvena marama i uživam u tome, da vam pravo kažem, jer ništa drugo ne vidite, sem mene. Ne možete prst pred nosom da vidite. Šumu od drveta ne vidite. Ništa ne možete da vidite i zato ćete da gubite sve moguće izbore. Gubili ste ih i gubićete ih.
Kaže – ja bih da se predstavim kao „Žena u crnom“. Ne daj Bože. Ne želim da budem deo „Žena u crnom“ i ni sa čim što oni rade nisam saglasan i nikakav sličan zaokret, okret, preokret mi ne pada na pamet da radim u svom životu.
Pričate o tome - pa dobro, nije važno da li si imao pušku ili si imao kišobran. Pa što pričate da sam imao pušku? I na jednom mestu su mi našli sliku sa kišobranom, a na drugu sa stativom od kamere i oba ispadoše jedno snajper, jedno puška. Pa, što onda lažete? Smeta vam to kad ja imam kišobran ili imam stativ od kamere, a ne smeta vam kad okrećete vola nedaleko odatle. Vo je dobar, ali kišobran ne valja, sve vam je dozvoljeno, a nekima drugima ništa nije dozvoljeno.
Pošto čitam dve stvari na koje želim da kažem. Kaže – Vučić se uspaničio zbog rejtinga. Ti ljudi nikako ne mogu da nauče jednu stvar. Radio sam sve stvari koje ne donose rejting jer ljudi na kraju to prepoznaju. Nikada se ne rukovodite istraživanjem, već koristite to šta ljudi misle da bi ste mogli da uradite nešto drugo i da ih uverite u ispravnost nečeg drugog, a ne da podilazite istraživanju. Zato što podilazite istraživanjima, zato ste tako neuspešni, a moj posao i sve vreme sam radio suprotno i zato sam uvek bio toliko ispred vas. Ako ste zabrinuti za rejting vaš, da vas obavestim - sa razlogom. Nastavite da budete zabrinuti, ne želim da vam pomognem.
Što se tiče, ako ste već tražili informaciju, pa da je dobijete, što se tiče mog rejtinga takođe bi trebalo da budete zabrinuti i opet nemam ništa protiv toga.
Još dve stvari, da ne bude ne odgovoreno pošto vidim da nije slušao danas, kaže – Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum, kao Aleksandar Vučić, kao pripadnik političke organizacije, tada bio sam protiv Kumanovskog sporazuma javno i na sednici Narodne skupštine. Javno, baš vaša partija je nedvosmisleno podržala Kumanovski sporazum, javno, podržala Kumanovski sporazum.
Dakle, vi mene optužujete za ono što ste vi uradili kao ovo za dva miliona dolara, evra Hilari Klinton. Izmislite nešto, sami sebe slažete, počnete da verujete u sopstvene laži i šta vas briga i teraj dokle hoćeš i dokle možeš.
Nisam vas razumeo ono oko Olivera Ivanovića, pošto valjda mislite – joj, kad mu to kažem. Možda je preterano da kažem da je bio moj prijatelj, možda i nije. Svoje dete sam slao kod njega u zatvor. Jeste li možda vi išli? Jeste nekada pomogli tu porodicu? Jeste nekad nešto učinili? Šta pričate gluposti? Jeste nešto hteli da mi kažete tim povodom? Hajde kažite nadležnim organima pošto vidim da imate saznanja neka i sve vam se zasniva na onako brutalnim, idiotskim lažima Milovana Brkića i to je vaš nivo. Sav rad, sva politika vam se na tome zasniva laž do laži.
Hvala vam što ste me pozvali da dođem u ovaj visoki dom da čujem sve te bljuvotine i izmišljotine i da mogu narodu da pokažem čime se bavite, šta radite i koliko izmišljate i ništa više od toga i baš vam hvala na tome.
Ima jedna stvar o kojoj ipak ne treba da brinete što se tiče ovih rejtinga istraživanja, budućnost vam je sigurna, ne brinite.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)

Samo ne znam šta sad vi izvodite, vi stojite i mašete, a ispred vas koleginica vas snima telefonom. Šta radite? Pozirate? Ponovo pozirate? Nadam se da ste zadovoljni koliko ste lepo ispali.
Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem.

Evropa je defakto u ratu. Nema tolerisanja bilo kakvih iskakanja u političkom smislu. Plašim se da su geopolitičke okolnosti najlošije po nas u poslednjih 10 do 15 godina. Za to što nismo uveli sankcije Rusiji mi plaćamo cenu i to ne malu. Ja neću postaviti pitanje večeras ko je odgovoran što tu cenu plaćamo, smatram da je za to odgovoran onaj koji je ove izjave dao. To ste vi gospodine predsedniče, ali ću postaviti pitanje vama - za čiji račun mi tu cenu plaćamo? Šta je to što mi dobijamo da bi smo pristali na jednu ovakvu žrtvu?

Ako dobijamo samo to da vi možete sebe da poredite sa Obeliksom, a Srbiju da poredite sa malim galskim selom koje ponosno prkosi celoj Evropi i svetu, onda je ta cena suviše visoka.

Kad je reč o samom sporazumu, dva dana slušamo ovde ko je sve crvene linije treba iscrtati, koliko one treba da budu visoke i rigidne, kao da zaboravljamo da te linije koje su prepreka između Srba i Albanaca, između Balkanaca generalno na ovom području, kao da zaboravljamo da su one krvlju iscrtane prethodnih decenija i Srba i Albanaca i onih Albanaca koji su ubijani na Kosovu, pa kasnije hladnjačama njihovi leševi prevoženi po masovnim grobnicama u Srbiji, krvlju onih Srba koji su ubijani na Kosovu, čijim organima je trgovano od strane nekih Albanaca, krvlju onih mladića koji su poslati na Kosovo da brane najgoru deceniju u istoriji Srbije i koji se iz tih ratova nisu vraćali.

Bodrimo se ovde međusobno da što glasnije odbacimo neki sporazum, kao da ne znamo da će svaki sledeći koji nam se stavi pred nas biti i teži i gori, kao da nismo svesni da bi smo na taj način samo trampili budućnost još jedne generacije za komfor jedne političke elite da može sebi da da taj luksuz da ne prizna ono što je svima nama jasno, a to je da od 1999. godine države Srbije, nažalost, na području Kosova i Metohije ima sve manje, a da je danas gotovo nema uopšte.

Ono što je naša politička odgovornost, a vaša u prvom redu, jer ipak ste predsednik države, jeste da shvatimo da svet nije uvek pravedno mesto za život i da mnoge patnje kroz koje smo mi kao narod prolazili nemaju utemeljenje ni u međunarodnom pravu ni u pravdi, ali da mi u takvom svetu moramo da tražimo prijatelje i saveznike i to one moćne prijatelje i saveznike koji odlučujući utiču na političke procese na ovom podneblju.

Da, govorim o EU, SAD, šta god ko mislio o tome, jer u protivnom, mi možemo sutra doći u poziciju da tako izolovani i sami o pravima Srba na području Kosova i Metohije razgovaramo sa Kosovom koji je u Savetu Evrope, o crkvama i manastirima, njihovoj zaštiti razgovaramo sa Kosovom koji je deo UNESKO, da o bezbednosti Srba razgovaramo sa NATO članicama, a da mi budemo sami izolovani.

To su političke posledice koje bi svi osećali i koje su realne. Sve ostalo su emocije na šta građani imaju pravo, ali nosioci odlika taj luksuz nemaju.

(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)

Hvala.
Vas dvoje se i dalje snimate, samo ste sada promenili ugao. Sada je koleginica sela iza.
(Srđan Milivojević: Poslovnik!)
Neverovatni ste ljudi, stvarno neverovatni, ja ne znam šta bih vam rekao više. Neverovatni.
Da vidimo koga još imamo od ovlašćenih predstavnika.
Imamo
(Srđan Milivojević: Poštovani građani Srbije, evo…)
Samo polako, obavite vi to posle kada mi završimo sednicu, nije nikakav problem Milivojeviću, ostaćete vas dvoje. Dobro.
Znači, od ovlašćenih predstavnika imamo još ovlašćenog predstavnika SPS i ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve.
Hoćete prvo vi?
Znači, vaša poslanička grupa ima još minut i 15 sekundi.
A vi, Milivojeviću, samo da vam kažem, ako to do sada niste otkrili, urlanje u sali se ne čuje u direktnom prenosu. Džabe to radite.
(Srđan Milivojević: Čuje se…)
A vi to za vaš snimak radite? To je, znači, najvanije?
Zato ste došli danas. E, dobro da su to čuli narodni poslanici i ljudi koji gledaju ovo. Znači, vi to sve radite za svoj snimak i baš vas briga i za Skupštinu i za sednicu. Odlično.
(Srđan Milivojević dobacuje.)
Gospođo Paunović, ako možete da govorite, imate minut i 20.