Hvala lepo.
Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana ministarko, i ja bih govorio iz perspektive svega ovoga što radimo, a kroz prizmu evrointegracija. Mi smo zemlja koja se nalazi na tom putu i mislim da je bitno da ovde naglasim nekoliko stvari.
Naime, sve ove visoke ocene koje imate, na kraju krajeva, i na koje se pozivate, a vezano za ocenu i Venecijanske komisije, a često slušamo i zvanične izveštaje Evropske komisije koji na sličan način govore, a nema veze što potiču od komesara koji je sad pod istragom upravo zbog politike prema Zapadnom Balkanu i politike proširenja, mislim na gospodina Varheljija. Dakle, želim da ukažem da na kredibilnost ovih procesa o kojima danas razgovaramo utiče i na to kako se ovo sve doživljava kroz prizmu međunarodnog prava. Sve ono što je u međunarodnom pravu standard i norma, automatski se primenjuje i ovde u našem pravnom sistemu ili bi barem tako trebalo da bude. U tom slučaju bih voleo da skrenem pažnju na nekoliko slučajeva, a u nameri da te vaše ocene budu još bolje i da se te stvari ne ponove.
Dakle, svi se sećamo slučaja sa kurdskim političarem. To je Dževdet Ajaz koji je odavde isporučen režimu u Turskoj, a bez pravnog osnova. Dakle, on je još uvek bio u postupku azila i on je imao pravo ovde i na odbranu i bez odluke Upravnog suda se to desilo. Da vam kažem da je nadležni sud u Novom Sadu sedam dana čak ubrzao proces da ne bi istekao period ekstradicije. Dakle, to je nešto što nas na međunarodnom planu i te kako diskredituje. To je duboko vezano za ljudska prava, a tu smo pali. To, naravno, niste potpisali vi, to je potpisala bivša ministarka Nela Kuburović, ali iz toga proističu neke obaveze i koje se na neki način tiču i vas. Dakle, ako smo već prekršili međunarodno pravo, dakle, mi smo imali obavezu i monitoringa i u kakvim uslovima taj čovek je u zatvoru, da li je pod torturom, a od torture je pobegao i da li je uopšte živ?
Ja bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Da li naš sistem prati slučaj ovog konkretnog čoveka i da li smo u stanju da ispratimo sve ono što nam međunarodne prava diktiraju kao državi koja želi da bude deo civilizovanog sveta.
Nije popularno spominjati zemlje kao što su Esvatini ili Bahrein koje učestvuju u postupku otpriznavanja Kosova taman toliko koliko i dopire naš međunarodni ugled, između ostalog i zbog ovakvih grešaka koje se dešavaju na ovaj način zato što smo i građanina Bahreina deportovali sa aerodroma "Nikola Tesla" i deportovali smo ga u Istanbul i to opet protivpravno iz prostog razloga što valjda autokrate u ovom svetu vrlo dobro sarađuju.
Mislim da nas ni neke stvari na unutrašnjem planu ne mogu pozicionirati na način da smo uverljivi kada kažemo da ova reforma ide u pravcu evrointegracija. Ja govorim isključivo iz tog ugla. Ne govorim o vašoj struci, ne govorim o bilo čemu drugom. Ja govorim iz ugla evrointegracija koje su naš strateški cilj.
Dakle, i na unutrašnjem planu propuštamo da te stvari uradimo kako treba. Gospodin je malopre govorio o Osnovnom tužilaštvu za ratne zločine, ali, izvinite, da li u Srbiji može da se nekom sudi za počinjeni genocid i gde onda vodi to dalje ako i dalje ne može da se nekome sudi, pa onda zapravo… Kako da vam kažem, pravo je živa stvar. Ono ima svoje posledice u našim svim životima. Onda neko kao što je Veselin Šljivančanin, koji je osuđen za ratne zločine, može da bude pozivan na tribine, da govori kao neko ko treba da bude primer drugim ljudima, a kada se mladi ljudi iz Inicijative mladih za ljudska prava tome suprotstave, oni tamo budu napadnuti. Pričam o događaju i Inđiji koji se desio. I ne samo da su tamo bili napadnuti oni i njihov telesni i fizički integritet, nego su posle oni procesuirani prekršajno od strane našeg sudstva.
Takođe, imate sličnu situaciju u Nišu, gde je mladić koji je nosio majicu sa obeležjima antifašističke borbe napadnut i njegov drugar, ali su svi zajedno, i on i napadači, bili procesuirani u istom prekršajnom postupku, što je nedopustivo. Dakle, to je opet nešto što se dešava na teret svih nas i što nas duboko diskredituje kao državu koja kroz svoj pravni sistem implementira evropske vrednosti.
Imali smo duboku krizu sa migracijama i nije samo Srbija njima bila pogođena. Bili su i drugi, ali opet i tu smo imali određene propuste. Najsvežiji, dopustite da podsetim, bio je kada je gospodin Vulin u svojstvu ministra prisustvovao na graničnom prelazu sa Mađarskom i uradio nešto što se ne radi, što opet nije u skladu ni sa etikom, a ni sa međunarodnim pravnim normama. Dakle, on je uživo u prenosu, gde iza njega kleče migranti okruženi sa puškama, dugim cevima, demonstrirao jedan način, militarizujući tu grupaciju i praveći od njih neprijatelja ove države.
Dakle, migrante tera muka da prolaze kroz ovu zemlju. Niko u njoj ne želi da ostane. Da li ima naoružanih? Da li možete na taj način to da obrazložite? Po, pokušajte, ali ako ima, to je, takođe, naš propust i ja zaista ne bih voleo da na taj način šaljemo lošu poruku svetu.
Ovo vam sve govorim iz prostog razloga što način kako mi tretiramo tuđe građane, tako će se jednog dana negde i naš građanin naći u neprilici u svetu, pa ćemo videti kako on može biti tretiran kao čovek koji dolazi sa pasošem Srbije negde i da ne kažem da može to biti potencijalni tražilac azila negde u nekoj drugoj zemlji. Svakako, verujem da i to nije nemoguć slučaj.
Ono što takođe propuštamo da kažemo, stalno pričamo o administrativnom prelazu, pa kažemo - evo, dole sa Kosovom, tu su barikade, tamo se ljudi bore za ne znam šta i ovi učesnici Srpske liste, ali nikad ne kažemo kakav problem imamo na severu granice, gde zapravo režim Viktora Orbana, po sistemu push back vraća sve ove ljude i pravi problem, ja se izvinjavam, ali kako kaže gospodin predsednik Aleksandar Vučić, svom velikom prijatelju. Dakle, ako smo tako veliki prijatelji, gde je tu saradnja i politika da ne dolazi do takvih stvari na granici sa Srbijom zato što je tamo žarište problema i naši ljudi zbog toga ne žive bezbedno, a sve se to u međunarodnim krugovima vidi? Nisu svi kao Oliver Varhelji pod sumnjom da li rade svoj posao kako treba ili ne treba. Hvala vam.